Moja usamljenost..

B

besame

Zainteresovan član
Poruka
345
Imam 32 godine,muza i dete..imam posao na kome bi mi mnogi pozavideli..imam krov nad glavom i to je otprilike sve sto imam.Doselila sam se pre nekoliko godina u prestonicu vojvodjanske ravnice.
Pokusavam sve ove godine da se prilagodim..ali tako mi ne ide.Nisam od onih mama,koje bi pricale samo o deci,o pelenama,vaspitavanju..Nisam ni od onih zena koje bi samo kukale na muza i svekrvu..i pricale o ruckovima i zimnici..Mislim umem ja sve to,ali ne vidim razlog zasto bi se toliko raspredalo o tome.
Pokusavala sam da iskoristim prednosti velikog grada,pa sam usamljenost lecila sopingom,isla na pilates,imala par neuspelih pokusaja u trazenju prijateljice..ali..
Nista nije odagnalo usamljenost..Ispunjava me dete naravno,donekle i suprug..ali ja bih prijateljicu sa kojom bih mogla na kafu,rucak..Moji prijtelji su kilometrima daleko,zbog obaveza na poslovima retko uskladjujemo vreme za druzenje,a i tih 2-3 dana nisu dovoljna u moru drugih usamljenih dana,da me ispune.
To bi u najkracem bilo ono sto me uzasno muci,ovih usamljenih novosadskih dana..
Da li ima neko ko se oseca ovako kao ja..da li mozete da mi date savet kako se vi borite protiv usamljnosti?
 
A joj,..znam jednu zenu koja slicno zivi kao ti,..prvo sam mislila da si ti ONA, ali nisi,.....
Znas kako prijateljstva se ne sticu cesto ako mislimo na ona jaca prijateljstva...
A sta je sa koleginicama na poslu???
Ja sam se jako vezala sa jednom koleginicom na poslu ali je dala otkaz pa mi je sad mnogo tesko,...
Mozes naci prijateljicu, ja sam isto tako godinama izmenjala drustvo, smanjila broj prijatelja i na kraju ostali oni pravi.
 
Na poslu..paaaa tesko,radimo samo svekrva i ja :)
Znam da se nesticu prijateljstva cesto,zbog toga sam valjda jos ocajnija..Prijatelje sam do sad stekla,mislim da je gotovo za neka nova prijateljstva..mada,nikad se ne zna,zar ne?
 
elmed:
Na poslu..paaaa tesko,radimo samo svekrva i ja :)
Znam da se nesticu prijateljstva cesto,zbog toga sam valjda jos ocajnija..Prijatelje sam do sad stekla,mislim da je gotovo za neka nova prijateljstva..mada,nikad se ne zna,zar ne?
Kliknite za proširenje...
Ovo je potpuno besmislen stav. Prijateljstva se sticu svuda. Ovo sto si napisala deluje kao da ti cekas da ti ljudi prilaze i nude da budete prijatelji. Budi prijatna i otvorena i to je dovoljno. Ja sam na ovom poslu godinu dana i malo sam se brinula kako cu se uklopiti. Mogu ti reci da se sada osecam fenomenalno tamo, a nisam preduzela nista posebno-samo sam ja bila ja, obicna, normalna i zainteresovana i za ono sto rade (a tice se svih nas), zaintereosovana za ono o cemu zele da razgovaramo i mogu ti reci da mi je srce bilo puno kada sam videla koliko mi je ljudi poslalo poruke da cestita. NG.

Kada sam pocela da citam tvoj prvi post mislila sam da si nezaposlena i da se zato tako osecas. Kasnije sam videla da si ti bas aktivna i da se dosta kreces medju ljudima, dakle nije problem u monotniji vec u tvojoj distanciranosti. Mnogi ljudi se boje da se otvore i da pridju drugima. Verujem da mnogi ljudi sa kojima si u kontaktu imaju isti problem. Pokusaj da napravis prvi korak u komunikaciji sa nekim ko ti je simpatican, sa kim mislis da bi volela da se druzis. Sve je u tvojim rukama.
 
Stvarno ima Ns forum,verujem da tamo mozes upoznati i ok ljude...Sigurno da nije lako ako si u gradu u kom ne poznajes skoro nikoga,ali sacekaj jojs malo..Ne znam koliko vec ziivs u Novom Sadu,ali za sve je potrebno vreme:)
 
pa nemam pojma ja se brinem oko svog fakulteta pa ne brinem ili malo brinem o usamljenosti tj ovo mi je veca briga kao ocu li preziveti. bas mi nije dosadno iako mi je zivot dosta dosadan spolja gledano ili sam se privikla.

rekoh ja i bacih se sa mosta : ))

slusaj gledaj na to s vedrije strane da si s nekom zenskom mnogo bliska mogla bi da ti otme muza. doduse to moze i neka druga.

ne znam prihvatam to tako kako je i ja kad na silu pokusam da steknem prijateljicu ne ide. nekad bi mi i smetala nekad bas mrzim zene. a sto "donekle i suprug" je l to ono smoran brak al imate dete i finansijska zajednica
 
i ja imam 32 godine, i maloletno dete i sjajan posao, cak i zivim u Vojvodini:D
i nemam prijateljice, barem ne one tipa sex i grad, i to mi ponekad nedostaje, ali shvatam da za takav vid prijateljstva imam strasan manjak vremena. Imam dve koleginice na poslu sa kojima sam se bas sprijateljila i to mi je dovoljno. Imam i internet prijateljice sa kojima se jos lepse ispricam. Ne znam, ja nemam taj problem sa usamljenoscu jer meni i samoca i usamljenost prija
 
elmed:
Na poslu..paaaa tesko,radimo samo svekrva i ja :)
Znam da se nesticu prijateljstva cesto,zbog toga sam valjda jos ocajnija..Prijatelje sam do sad stekla,mislim da je gotovo za neka nova prijateljstva..mada,nikad se ne zna,zar ne?
Kliknite za proširenje...

Пошто смо у интернет-ери, да пробаш можда да упознаш неког преко оних сајтова за упознавање? :confused: Ситуација у којој си је доста тешка што се тога тиче. Како сама кажеш, ниси површна особа него имаш личност, одређену дубину, сигурно и ставове по многим питањима и сл. Ту пријатељства не падају с неба, него се стичу годинама и касније их је све теже стећи. Поготово ако су већ сви на неки начин "затворени" у своје кругове пријатеља. Шта је са мужем и његовим пријатељима? Имају ли они жене, девојке, сестре са којима би се могла упознати?
 
Bogart:
Пошто смо у интернет-ери, да пробаш можда да упознаш неког преко оних сајтова за упознавање? :confused: Ситуација у којој си је доста тешка што се тога тиче. Како сама кажеш, ниси површна особа него имаш личност, одређену дубину, сигурно и ставове по многим питањима и сл. Ту пријатељства не падају с неба, него се стичу годинама и касније их је све теже стећи. Поготово ако су већ сви на неки начин "затворени" у своје кругове пријатеља. Шта је са мужем и његовим пријатељима? Имају ли они жене, девојке, сестре са којима би се могла упознати?
Kliknite za proširenje...

e al tu malo i da se pazish a prvo net je vise za muvanje nego za neko to kulturno druzenje. a tu se covek lako otvori i .. cap
znaci tu treba malo opreza
 
elmed:
Imam 32 godine,muza i dete..imam posao na kome bi mi mnogi pozavideli..imam krov nad glavom i to je otprilike sve sto imam.Doselila sam se pre nekoliko godina u prestonicu vojvodjanske ravnice.
Pokusavam sve ove godine da se prilagodim..ali tako mi ne ide.Nisam od onih mama,koje bi pricale samo o deci,o pelenama,vaspitavanju..Nisam ni od onih zena koje bi samo kukale na muza i svekrvu..i pricale o ruckovima i zimnici..Mislim umem ja sve to,ali ne vidim razlog zasto bi se toliko raspredalo o tome.
Pokusavala sam da iskoristim prednosti velikog grada,pa sam usamljenost lecila sopingom,isla na pilates,imala par neuspelih pokusaja u trazenju prijateljice..ali..
Nista nije odagnalo usamljenost..Ispunjava me dete naravno,donekle i suprug..ali ja bih prijateljicu sa kojom bih mogla na kafu,rucak..Moji prijtelji su kilometrima daleko,zbog obaveza na poslovima retko uskladjujemo vreme za druzenje,a i tih 2-3 dana nisu dovoljna u moru drugih usamljenih dana,da me ispune.
To bi u najkracem bilo ono sto me uzasno muci,ovih usamljenih novosadskih dana..
Da li ima neko ko se oseca ovako kao ja..da li mozete da mi date savet kako se vi borite protiv usamljnosti?
Kliknite za proširenje...

svako od nas se bar jednom u zivotu osecao usamljenim/om... to je prolazno... a takodje i sastavni deo zivota... provodi vreme ovde na forumu, skockaj se i uhvati dete i u setnju... mozes i muza da povedes... ili dete kod roditelja a vas dvoje romanticna vecerica ili vikend samo za vas... zar na pilatesu nije bilo zena sa kojima bi mogla da se druzis???
Soping, knjiga, muzika za razmrdavanje, Internet, igrice, setnja, setnja...to je moja dobitna kombinacija...a od skora i kurs engleskog tako da mogu i to da ti preporucim!

srecno i veruj mi da se svako bar jednom osecao usamljenim...al prolazi to je nabitnije
 
ima perioda u zivotu kad ti se cini da ti jednostavno niko ne odgovara. gospode boze, kako je to grozan osecaj.znam to, jer sam se i sama nekoliko puta selila, i totoalno menjala zivot. i poznajem samocu, i te kako.pogotovo, sto nisam od onih ljudi koji mogu biti sa bilo kim.ja jednostavno ne pijem kafe sa komsinicama, jer su mi blizu. ili sam sa ljudima koji mi zaista odgovaraju, ili sam sama.
a ima i perioda kad pocnu da iskrsavaju neki ljudi, neke zene, tako svoje i pametne, tako drage i pune zivota..da ne mozes da verujes! jednostavno se desi, eto. ja nekako ne verujem da mozes da trazis prijatelja, pa ces ga kao onda naci.budalestine.prijateljstvo se desi, kao i ljubav. i desi se i ako imas vise od 32..samo ako se kockice poklope.
ma zivot je cudo.treba verovati u to.:)
 
Harmony:
Ovo je potpuno besmislen stav. Prijateljstva se sticu svuda. Ovo sto si napisala deluje kao da ti cekas da ti ljudi prilaze i nude da budete prijatelji. Budi prijatna i otvorena i to je dovoljno. Ja sam na ovom poslu godinu dana i malo sam se brinula kako cu se uklopiti. Mogu ti reci da se sada osecam fenomenalno tamo, a nisam preduzela nista posebno-samo sam ja bila ja, obicna, normalna i zainteresovana i za ono sto rade (a tice se svih nas), zaintereosovana za ono o cemu zele da razgovaramo i mogu ti reci da mi je srce bilo puno kada sam videla koliko mi je ljudi poslalo poruke da cestita. NG.

Kada sam pocela da citam tvoj prvi post mislila sam da si nezaposlena i da se zato tako osecas. Kasnije sam videla da si ti bas aktivna i da se dosta kreces medju ljudima, dakle nije problem u monotniji vec u tvojoj distanciranosti. Mnogi ljudi se boje da se otvore i da pridju drugima. Verujem da mnogi ljudi sa kojima si u kontaktu imaju isti problem. Pokusaj da napravis prvi korak u komunikaciji sa nekim ko ti je simpatican, sa kim mislis da bi volela da se druzis. Sve je u tvojim rukama.
Kliknite za proširenje...

Harmony, kao i uvek skidam kapu.
Što je lepo kad neko napiše sve umesto tebe :).
Treba biti samo malo otvoreniji, napraviti i prvi korak....Evo ja kad stigoh u NS, nisam imala skoro nikog i iskrena da budem prve dve godine nisam se baš sa puno ljudi družila. Uvek mi je bilo neobično kako se na faksu ljudi tako lako upoznaju, pa na plesu, aerobiku, počnu da se druže....A onda sam shvatila da je greška u meni, da sam ja bila ta koja je potencirala ''službenu'' komunikaciju, bilo me sramota da pozovem nekog na kafu, da priđem nekom na taj način....
Sticajem okolnosti, sa jednom koleginicom sam polagala ispit i učinila mi se veoma zanimljiva, i ona je bila ta koja je predložila da odemo na kafu, pa sam je iz kurtoazije pozvala kod sebe....Malo sam se plašila toga, o čemu ćemo mi pričati kad se ni ne poznajemo, ali malo po malo i usledila je druga kafa, pa treća i tako, i evo nas sad- družimo se već 3 godine, i postale smo izuzetno bliske, i tako mi je drago što sam je tada pozvala kod sebe :D.....

Bilo je i promašaja, naravno, ali sam naučila da kad me neko interesuje ne čekam limun i da nije blam biti inicijator druženja :smile:. Samo malo otvorenije i pristupačnije nastupi :wink:. Pokaži zainteresovanost. I nemoj da očekuješ da postaneš s nekim prijatelj preko noći...ali bitno je da učiniš prvi korak. Možda će sa nekim biti dosadno, ali biće i onih s kojima ćeš poželeti da popiješ još jednu kafu, pa još jednu, pa još jednu....
A inače i net ti pruža neslućene mogućnosti ;)
 
Slazem sa Harmony i Ines.
Sada smo u godinama kada je malo teze oformiti prijateljstvo (pre svega nemamo toliko vremena - kad se samo setim onog blejanja u srednjoj skoli - i posle casova!). To znaci da ne mozes da ocekujes da ce doci samo od sebe, kao kad smo bili klinci, moras da se potrudis, izadjes malo iz svoje ljusture i pruzis sansu raznim ljudima (i te mame u parku i domacice sigurno imaju i druge teme osim tih, moras da ulozis malo energije da to iz njih izvuces)... i da ucinis prvi korak :)
Svesna sam da je ovo lakse reci nego uraditi, ali iz licnog iskustva znam da je moguce... ljudi (simpaticni ljudi, koji ti se dopadaju i sa kojima bi se ti druzila) se u principu ne ljute kada ih neko pozove na kafu :)

E da: pijanstvo je odlicna precica (i seks, ali u ovoj situaciji to nije opcija) za bolje upoznavanje. U principu je cesto dovoljno popiti nekoliko koktela - ili vec po izboru - sa nekim, jer se ljudi kada se napiju opuste, smeju se i pricaju o nekim intimnijim stvarima, oslobode se inhibicija. Ja imam nekoliko takvih bas lepih prijateljstava - samo sam ostala na zurci i pricala - i pila - sa nekim ... u zoru smo vec bile kao sestre! Mislim, sve zene imaju imaju neka zajednicka interesovanja i probleme, osecanja, prici nikad kraja...
 
elmed:
Na poslu..paaaa tesko,radimo samo svekrva i ja :)
Kliknite za proširenje...
Evo uzroka tvojih problema. :)
A rešenje kojim ubijaš 2-e muhe odjedared je:
- učiniš da svekrva nestane (ali da ne posumnjaju na tebe)
- otvoriš konkurs za svekrvino radno mesto
- izabereš devojku/ženu koja ti se đa
Ili:
- odeš na podforum Kućni ljubimci i izabereš neku neudomljenu kucu :D
(preporučio bih ti i macu ali ne mož'' da je šetaš (dovoljno bezbedno))
- redovno je šetaš i sa drugim osobama koji šetaju ljubimce započinješ razgovore
iz kojih se lako može izroditi prijateljstvo
Ili:
- ako ne voliš životinje, niti planiraš da uništiš svekrvu, nema ti spasa

Srećno, may the force be with you

Edit: Možda vam se i ljubimci zaljube pa vam isposreduju nedobrovoljno (ali možda kvalitetno) prijateljstvo :D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top