Uciti decu zivotu

ne znam odakle da pocnem:?
cini mi se da su generacije 40-ih i 50-ih nesto propustile u vaspitavanju dece,nekako kao da se tu umesao komunizam i cela ta euforija,istripovali se na same sebe a zaboravili na sopstvenu decu
te su osnovni principi njihove skole bili
-ne lazi
--ne kradi
-skola je najvaznija
tako nesto...
nemam ni primer iz blize okoline,a ni svoj sopstveni da je roditelj dosao i objasnio malo uzroke i posledice,da je objasnio kako se donosi odluka u zivotu,sta je poenta uopste(bar sta on vidi kao poenta),kako naci sebe etc...
mislim,koja je bila njihova svrha sem da hrane i oblace?
i sad...dolazim u situaciju da ja vaspitam
naucice moje dete koliko je 1+1,za to ne brinem.ali kao vecu duznost od toga osecam da treba da joj objasnim kakav stav da zauzme kad ode na razgovor za posao,kako da iscenjka dobar kredit za auto,kako da uziva,kako svaki dan da zivi kao da je poslednji a u isto vreme kao da je ceka jos 100god zivota...
ocekujem vasa razmisljanja,iskustva
jer samo PRETPOSTAVLJAM da znam kako se to radi

Хух, тешко одговорити.

Што сам старија све више увиђам потребу за таквом врстом васпитања, поготово са ђацима јер мало ко са њима говори о томе.
Сећам се свог наставника физике и хемије. Као тотални друштвењак те предмете нисам разумевала и није успео да ми их приближи, али његових часова ћу се увек сећати због тога што се на њима причало О ЖИВОТУ! Причали смо о хомосексуализму, о самоубиству, о томе да ли смо склони да проблеме заобилазимо или да их решавамо... Чини и се да су ми његови часови били знајчајнији од свег градива које смо грували из школских предмета.

То покушавам и са својим ђацима и са својом децом. Школско знање неће побећи, градиво се може научити и из књиге, али неке животне ствари - тешко! Тачно је да се из сопственог искуства највише научи, али и туђе смернице нам могу помоћи да то наше искуство не буде баш јако трауматично и трагично.

Е сад, колико успевам - то ће се тек видети....

Tesko da ces naci odgovore na forumu. Svako ima razlicit sistem vrednosti. Dosta toga zavisi od temperamenta dece pa i roditelja. Ti tvoje dete najbolje poznajes, stoga i u kom pravcu ga usmeriti.

Evo ja nisam tako davno bila dete,i danas moji roditelji vrse jak uticaj na mene,pa bih mogla da se umesam
Mislim da je najbolje posmatrati decu.Razgovarati sa njima o svemu da bi covek shvatio sta ih muci,kroz kakve dileme oni prolaze.Glupo je cekati da dete samo kaze ili pita nesto.Ponekad je bolje da roditelj sam zagrebe neku temu,i pokusa da detetu pomogne da izgradi neki dobar stav o tome.Glupo je nametati deci svoje stavove...mislim da se time nista ne postize.Ja bih volela da jendog dana kada budem imala svoju decu uspem da budem takav roditelj.

Mislim da djecu treba samo iskreno i bezuslobno voljeti a sve drugo u djetetu oblikuju genetika i vrijeme i drustvo u kojem zivi.

aaa ti bi tek tako pustila da ti dete vaspita okolina?
moram priznati da me to sokira:?
mislim da me suzan nije razumela,ne pitam ja kojem sistemu vrednosti da je ucim nego priprema za zivot
,konkretne stvari

sistem vrednosti ima veze sa pripremom za zivot , ali to je opste mesto...
Razgovori o vaznim stvarima (samoubistvo, homoseksualizam, samoprezentacija u pregovorima za posao, lojalnost, nacin resavanja problema...) izuzetno su znacajni u toj pripremi, a pretpostavljam da se stav, takodje, bazira na usvojenom sistemu vrednosti...
A konkretno... uzmi par formulara iz poste, neki stari ugovor o kreditu itd...pa proucavajte, za pocetak... I, recimo, da se ne pomaze u pravljenju puskica... Ili da se pomaze (u zavisnosti od vec pominjanog usvojenog sistema vrednosti) ... To ti je.

zorab:

sistem vrednosti ima veze sa pripremom za zivot , ali to je opste mesto...
Razgovori o vaznim stvarima (samoubistvo, homoseksualizam, samoprezentacija u pregovorima za posao, lojalnost, nacin resavanja problema...) izuzetno su znacajni u toj pripremi, a pretpostavljam da se stav, takodje, bazira na usvojenom sistemu vrednosti...
A konkretno... uzmi par formulara iz poste, neki stari ugovor o kreditu itd...pa proucavajte, za pocetak... I, recimo, da se ne pomaze u pravljenju puskica... Ili da se pomaze (u zavisnosti od vec pominjanog usvojenog sistema vrednosti) ... To ti je.

Kliknite za proširenje...

ma to je bilo samo primera radi,jos je mala za kredite
ja pokusavam da joj jos sada objasnim neke stvari,da bi se lakse nadogradila kad poraste,a ne znam koliko to ulazi u glavu,ma valjda ostane poneka informacija

Da bude svoja...

razumem...
tu je rec o funkcinalnoj pismenosti, kad porastu da znaju s koje strane da gurnu karticu u citac itd...
A ono, vaznije, stvarno se, bar u pocetku, bazira na vrednostima roditelja. Posle deca mogu da ih negiraju, odbace ono sa cime se ne slazu, da dodaju svoje elemente...
I ono sto su nama govorili - "ne kradi, ne lazi, uci" - odlicna je osnova za "nastajanje" dobrog coveka, ukoliko takvog zelimo ( da imamo, i da takvi budemo). Mislim da ce retko koji roditelj (a mozda sam u zabludi? ) zbog zahteva vremena (kapitalizam, tj utakmica u svim sferama javnog zivota) uciti dete da sa sto manje truda - tzv. snalazenjem - postigne sto vise... Da bude racundzija, mufljuz, muvator...
Ali, zivot nas nagoni da pravimo kompromise, redefinisemo uverenja, ciljeve, pa cak, u krajnjem slucaju, i fundament - nas sistem vrednosti .
E, verovatno se strah i dilema kako nauciti dete zivotu odnose na to da li cemo umeti da oderedimo granicu koja se ne sme prekoraciti, kada sredstvo unistava cistotu cilja, a kako, pri svemu, ne napraviti od deteta (i sebe) idealnog dobrog coveka - Idiota Miskina . (ali, tu nasa "ljudska priroda" bdi nad nama da ne budemo suvise dobri, bez brige )
Zapravo, ucenje zivota je i ono kad kazes detetu da se u igri podeli sa ostalom decom igrackama, ali mu dozvolis, recimo, da omiljenu zadrzi za sebe .
A ja (sto kazu - lično) cak i kada me moja sopstvena"ljudska priroda" neprijatno iznenadi, htela bih da ne snizim kriterijume. Tesko to ide ...

pa kako ne uce(da bude mufjuz),kad si i sama videla da im ne samo dozvoljavaju nego i prave puskice,jer dete ne stize

hm, fakat, postoje paralelni sistemi...
Dete ce kad poraste odluciti kojem ce se prikloniti carstvu...
( tu, onda, imamo onu decu sto ne posecuju stare roditelje u bolnici jer nemaju vremena za te besposlice..
ili posecuju jer roditelj jos nije srocio i overio testament...
A ima i onih sto obilaze jer vole matorce i brinu za njih...)

Ne znam da ti pomognem hanibalka, ali znam da sam skoro, na nekom kongresu pedijatara čula koja su nova postignuća i saznanja u oblasti razvoja ličnosti- nauka danas kaže da se čovek rodi formiran.
Tako da, izgleda, kako nauka kaže, ne možemo imati preteranog uticaja na razvoj svog deteta- izgleda će ono samo formirati način na koji će komunicirati sa ljudima, način na koji će se boriti za sebe....mada, ja kao rodjeni skeptik, moram reći da ne verujem u nauku uvek, pogotovo ne u ovom smislu. Nova dostignuća, praktično, u potpunosti izbacuju uticaj sredine na razvoj ličnosti.

sevilja:

Ne znam da ti pomognem hanibalka, ali znam da sam skoro, na nekom kongresu pedijatara čula koja su nova postignuća i saznanja u oblasti razvoja ličnosti- nauka danas kaže da se čovek rodi formiran.
Tako da, izgleda, kako nauka kaže, ne možemo imati preteranog uticaja na razvoj svog deteta- izgleda će ono samo formirati način na koji će komunicirati sa ljudima, način na koji će se boriti za sebe....mada, ja kao rodjeni skeptik, moram reći da ne verujem u nauku uvek, pogotovo ne u ovom smislu. Nova dostignuća, praktično, u potpunosti izbacuju uticaj sredine na razvoj ličnosti.

Kliknite za proširenje...

ovo je nazalost tako tachno u mom slucaju...ja bih volio da je neko nekada mogao uticati na mene(porodica, prijatelji)..vjerovatno bih bio mnoooogo uspjesniji..

zorab:

hm, fakat, postoje paralelni sistemi...
Dete ce kad poraste odluciti kojem ce se prikloniti carstvu...
( tu, onda, imamo onu decu sto ne posecuju stare roditelje u bolnici jer nemaju vremena za te besposlice..
ili posecuju jer roditelj jos nije srocio i overio testament...
A ima i onih sto obilaze jer vole matorce i brinu za njih...)

Kliknite za proširenje...

kod drugog slucaja mislim da je roditelj kriv jer nije bio jasan u vezi sa nasledjem,kod mene svi znaju sta ko moze da ocekuje
sevilja prosto mi je tesko da poverujem u to coveka ipak formira okolina,ne mora to da bude konkretan momenat vasppitanja:? sta kazu u jednojajcanim odvojenim blizancima?
ma nekako sam znala da necu bas lepo da srocim temu:?

Ne mislim da je covek rodjenjem vec potpuno formiran, pa okolina ne moze delovati na njega, niti da je tabula raza i sve zavisi od ucenja... Postoji neka propocija izmedju "rodjenog" i "stecenog" (geni, karakter prema nauceno ponasanje) ali je individualna. Tako imamo da je jedno dete pametno, produhovljeno, osetljivo stvorenje a drugo neki, npr., sociopata.

Skepticna sam prema velikim iskocima u psihologiji, svako malo se pojavljuju teorije koje cak postaju i popularne, a onda padaju u zaborav...Neke od njih se pokazu i vrlo stetnim.

Sad da se vratim na konkretnu stvar: deca se pripremaju za zivot tako sto se sa njima razgovara, a teme se "obradjuju" u skladu sa uzrastom... eto, tako nekako

hanibal77:

kod drugog slucaja mislim da je roditelj kriv jer nije bio jasan u vezi sa nasledjem,kod mene svi znaju sta ko moze da ocekuje
sevilja prosto mi je tesko da poverujem u to coveka ipak formira okolina,ne mora to da bude konkretan momenat vasppitanja:? sta kazu u jednojajcanim odvojenim blizancima?
ma nekako sam znala da necu bas lepo da srocim temu:?

Kliknite za proširenje...

Hani, kažu da je sve zapisano u genima i da nema šanse nekoga naučiti nečemu što ne nosi u sebi.:-?

ko to kaže?!

sevilja:

Hani, kažu da je sve zapisano u genima i da nema šanse nekoga naučiti nečemu što ne nosi u sebi.:-?

Kliknite za proširenje...

To "nosenje u genima" razumem kao izvesne prerodredjene osobine ali i urodjeni kapacitet za ucenje. Tu mi nista nije sporno. Npr. talenat se ne moze nauciti, glup covek ima manju moc poimanja od inteligentnog...
Ali to ne iskljucuje sam proces uzenja, zar ne? Uci se prema mogucnosti (da se nasalim) OBJEKTA,( tj. deteta u koje sipamo znanje, nas sistem vrednosti itd ) a i subjekta (ucitelja-roditelja). Pa sad, sta se uFati... Dakle, ucenjem se , ipak, utice na formiranje coveka. Pa mozes da napravis (ajde , bolje pametnog nego glupog) PRETEZNO sebicnjaka ili PRETEZNO plemenitog coveka

A tibertanski monasi su napravili cak tigrove PRETEZNO vegetarijance (jedu povrce i kuvano meso )

Ja i napisah da sam vrlo skeptična prema novim naučnim dostignućima i nauci uopšte.
Naravno da se uticaj sredine ne može eliminisati. Baš kao što ne može ni genetika, ali moramo imati u vidu i individualno emotivno doživljavanje (čime li je ovo uslovljeno- isto nekim genom? ).
Suština je, ipak, da čovek za sve, mora imati predispoziciju, a sredina ( čitaj uticaj roditelja) je provokator ili ''suzbijač'' potencijala. I u to se u potpunosti uklapa činjenica ( za mene činjenica) da ne možeš ni jednog čoveka učiti onome što ne nosi u sebi- ni dobroti, ni kulturi, niti mu razviti širinu sagledavanja, ako ne poseduje potencijal...moje mišljenje.

Kako lepo rečeno. Imate moj naklon sevilja.

i meni se dopada
mislim da roditelji imaju tu priliku da prate nekoga od samog pocetka
meni je krivo sto se moji nisu previse pozabavili mojim unutrasnjim svetom,vec su vise pazili na povrsinske stvari

mene je hani naucila da kad mi se nesto ne svidja samo to izbrishem

Ovo šlihtanje gore nego učiteljici za neopravdani.