- Poruka
- 7.375
PRANJE PARA
Smederevsku železaru je 31. marta 2003. kupila holandska kompanija "Tarobi Beher", preko firme "Ju-Es stil Balkan". Američki "Ju-Es stil" tek krajem avgusta 2003. preuzima holandsku firmu, a time i "Sartid"
BEOGRAD - Kompanija "Ju-Es stil" iz američke države Pensilvanija smederevsku železaru "Sartid a.d." u stečaju nije kupila direktno, već preko "posrednika", holandske finansijske firme "Tarobi Beher 1 B.v.", saznaje Kurir iz pouzdanih izvora. Čitava operacija je odrađena kako bi se pred američkim poreskim organima opravdalo iznošenje oko pola milijarde dolara iz SAD u svrhe kupovine smederevskog giganta, mada je u Srbiju stiglo tek 23 miliona dolara.
Naime, firma "Tarobi Beher", sa sedištem u Amsterdamu, osnovala je ćerku firmu u Srbiji, trgovačko preduzeće pod nazivom "Ju-Es stil Balkan d.o.o.", sa osnivačkim kapitalom od 5.000 dolara. Ova firma pojavljuje se kao ekskluzivni kupac "Sartida" u stečajnom postupku pred Trgovinskim sudom u Beogradu. "Sartid a.d." je prodat neposrednom pogodbom firmi "Ju-Es stil Balkan" za 21,3 miliona dolara, dok su za drugih šest zavisnih preduzeća sklopljeni ugovori ukupne vrednosti oko dva miliona dolara. Ugovor je potpisan 31. marta 2003. godine, svega 19 dana nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. On je, podsetimo, uoči atentata rekao na sednici Vlade da "Sartid" treba dati najboljem ponuđaču.
- "Ju-Es stil Balkan" se upisuje kao jedini vlasnik "Sartida" tek 25. avgusta 2003. godine, znači, pet meseci nakon potpisivanje kupoprodajnog ugovora. Zakonska obaveza je da se svaka promena, a naročito promena osnivača firme, mora izvršiti u roku od 15 dana. Što je još skandaloznije, osim što se upisao sa zakašnjenjem, kupac do tada još nije platio kupoprodajnu cenu, niti je imao validnu bankarsku garanciju - otkriva naš izvor.
On navodi da je upravo krajem avgusta 2003. godine američka korporacija "Ju-Es stil" preuzela holandsku firmu "Tarobi Beher" i tek tada preko firme iz Amsterdama postaje vlasnik "Ju-Es stila Balkan", a time i vlasnik "Sartida".
Ekonomista Branko Dragaš uveren je da je smederevska železara prodata na kriminalan način i da krivci moraju da budu kažnjeni.
- Postavljaju se mnoga pitanja, ali četiri su najinteresantnija. Kako to da je iz Amerike izašlo više od 550 miliona dolara za kupovinu "Sartida", a u Srbiju je ušlo samo 23 miliona? Zašto je izbegnuto da "Sartid" bude dat poveriocima koji su hteli da ga preuzmu, umesto što država na sebe preuzima 1,7 milijardi dolara duga? Zašto je prebačena nadležnost na Trgovinski sud u Beogradu? Zašto su naše banke oterane u stečaj kad im je "Sartid" dugovao 1,2 milijarde evra? - pita Dragaš.
Smederevsku železaru je 31. marta 2003. kupila holandska kompanija "Tarobi Beher", preko firme "Ju-Es stil Balkan". Američki "Ju-Es stil" tek krajem avgusta 2003. preuzima holandsku firmu, a time i "Sartid"
BEOGRAD - Kompanija "Ju-Es stil" iz američke države Pensilvanija smederevsku železaru "Sartid a.d." u stečaju nije kupila direktno, već preko "posrednika", holandske finansijske firme "Tarobi Beher 1 B.v.", saznaje Kurir iz pouzdanih izvora. Čitava operacija je odrađena kako bi se pred američkim poreskim organima opravdalo iznošenje oko pola milijarde dolara iz SAD u svrhe kupovine smederevskog giganta, mada je u Srbiju stiglo tek 23 miliona dolara.
Naime, firma "Tarobi Beher", sa sedištem u Amsterdamu, osnovala je ćerku firmu u Srbiji, trgovačko preduzeće pod nazivom "Ju-Es stil Balkan d.o.o.", sa osnivačkim kapitalom od 5.000 dolara. Ova firma pojavljuje se kao ekskluzivni kupac "Sartida" u stečajnom postupku pred Trgovinskim sudom u Beogradu. "Sartid a.d." je prodat neposrednom pogodbom firmi "Ju-Es stil Balkan" za 21,3 miliona dolara, dok su za drugih šest zavisnih preduzeća sklopljeni ugovori ukupne vrednosti oko dva miliona dolara. Ugovor je potpisan 31. marta 2003. godine, svega 19 dana nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. On je, podsetimo, uoči atentata rekao na sednici Vlade da "Sartid" treba dati najboljem ponuđaču.
- "Ju-Es stil Balkan" se upisuje kao jedini vlasnik "Sartida" tek 25. avgusta 2003. godine, znači, pet meseci nakon potpisivanje kupoprodajnog ugovora. Zakonska obaveza je da se svaka promena, a naročito promena osnivača firme, mora izvršiti u roku od 15 dana. Što je još skandaloznije, osim što se upisao sa zakašnjenjem, kupac do tada još nije platio kupoprodajnu cenu, niti je imao validnu bankarsku garanciju - otkriva naš izvor.
On navodi da je upravo krajem avgusta 2003. godine američka korporacija "Ju-Es stil" preuzela holandsku firmu "Tarobi Beher" i tek tada preko firme iz Amsterdama postaje vlasnik "Ju-Es stila Balkan", a time i vlasnik "Sartida".
Ekonomista Branko Dragaš uveren je da je smederevska železara prodata na kriminalan način i da krivci moraju da budu kažnjeni.
- Postavljaju se mnoga pitanja, ali četiri su najinteresantnija. Kako to da je iz Amerike izašlo više od 550 miliona dolara za kupovinu "Sartida", a u Srbiju je ušlo samo 23 miliona? Zašto je izbegnuto da "Sartid" bude dat poveriocima koji su hteli da ga preuzmu, umesto što država na sebe preuzima 1,7 milijardi dolara duga? Zašto je prebačena nadležnost na Trgovinski sud u Beogradu? Zašto su naše banke oterane u stečaj kad im je "Sartid" dugovao 1,2 milijarde evra? - pita Dragaš.
