- Poruka
- 2.276
ETO IM EVROPA!
Rumuni, pritisnuti siromaštvom, masovno idu za poslom u zemlje EU, a decu ostavljaju rodbini, komšijama i lokalnim sirotištima
Roditelji iz Rumunije, pritisnuti siromaštvom, idu za poslom po zemljama Evropske unije, ostavljajući decu da drugi brinu o njima.
Od početka godine, kada je Rumunija ušla u EU, hiljade dece ostavljeno je bakama, susedima ili lokalnim vlastima i sirotištima, dok njihovi roditelji traže posao, često nelegalno, na građevinama u Italiji ili u španskim voćnjacima.
Od dece prave narkomane i prosjake
Relativno siromašna, Rumunija je počela da sređuje zapuštene i propale ustanove za brigu o deci. Međutim, kritičari ukazuju da birokratija, korupcija i nesposobnost koče reforme i da je mnogo dece izvan okvira zaštite države.
Deca bez zaštite se mogu videti kako prose na velikim raskrsnicama u vreme kada je saobraćaj najgušći, ili u podzemnim prolazima, dok duvaju lepak.
- Fenomen je sve uočljiviji otkako su se Rumunima, sa ulaskom u EU, otvorila vrata za slobodnije prelaske granica u Zapadnoj Evropi - kaže Marijela Neagu iz državne Agencije za zaštitu dece.
- Roditelji to vide kao svoje žrtvovanje za decu, kao mogućnost da im pruže bolju budućnost - izjavila je ona agenciji Rojters.
U nekim školama danas više od polovine učenika živi bez jednog ili oba roditelja, dok su u mnogim selima na severu i istoku Rumunije jedini stanovnici deca i njihove babe i dede.
Zvanični podaci pokazuju da 80.000 od četiri miliona najmlađih Rumuna ima jednog ili oba roditelja na radu u inostranstvu. Socijalni radnici i volonteri kažu da je taj broj daleko veći.
Procenjuje se da od pada komunizma 1989. godine dva miliona Rumuna, ili svaki deseti, živi u inostranstvu. Podaci pokazuju i da je odliv legalnih radnika povećan poslednjih godina, mada je i ilegalna migracija još uvek visoka.
Novac koji su radnici iz inostranstva poslali kućama pomogao je da se popravi situacija u nekim mestima u unutrašnjosti. Istovremeno ih je ostavio bez radne snage, što je imalo za posledicu povećanje zarada, koje je nepovoljno za strana ulaganja.
Bogdan Lakatus je imao sedam godina kada mu je otac otišao da radi u Španiju, a 11 kada se ocu pridružila i majka. Dečak sada živi u državnoj ustanovi za brigu o deci, čekajući roditelje da dođu po njega, ili socijalnog radnika da nađe porodicu koja će ga gajiti.
- Mislim da će se vratiti - kaže Bogdan. Njegova majka se vratila u Rumuniju, ali je posle nekoliko dana nestala.
Nemci se plaše Poljaka
Ulazak novih devet zemalja u šengen zonu nemački građani prate sa strahom. Oni koji žive na pograničnom području na nemačkoj strani naročito se boje rasta kriminala.
U zapadnoj Evropi građani su navikli na granične prelaze bez dugih i zamornih graničnih kontrola.
„Obični ljudi" nisu oduševljeni širenjem šengena.
Uta Ludvig iz savetovališta ze žene u Frankfurtu boji se da će krijumčari ljudi intenzivirati svoje prljave poslove nasilnog dovođenja mladih žena sa istoka Evrope u zapadnoevropske bordele.
Na neki način, Bogdan ima sreće. Verovatno će izbeći ogromna, prljava sirotišta koja su ranih devedesetih privlačila pažnju sveta i koja su danas gotovo iščezla.
Problemi zbog migracija, međutim, nisu odlika Rumunije, već muče i druge siromašnije članice EU sa istoka Evrope.
Rumunija je zatražila od Španije i Italije, koje su glavna odredišta za Rumune u potrazi za poslom, da naprave pilot programe za učenje jezika u školama kako bi olakšale integraciju dece i ohrabrile roditelje da ih povedu.
Generacije dece, prema istraživanjima Evropske statističke agencije, odrastaju bez podrške porodice i broj godina koje rumunska deca provode u školi je među najmanjim u EU.
Press
Pitam se koliko ce stanovnika brojati Srbija kad se ukinu shengen vize za njene gradjane?
Rumuni, pritisnuti siromaštvom, masovno idu za poslom u zemlje EU, a decu ostavljaju rodbini, komšijama i lokalnim sirotištima
Roditelji iz Rumunije, pritisnuti siromaštvom, idu za poslom po zemljama Evropske unije, ostavljajući decu da drugi brinu o njima.
Od početka godine, kada je Rumunija ušla u EU, hiljade dece ostavljeno je bakama, susedima ili lokalnim vlastima i sirotištima, dok njihovi roditelji traže posao, često nelegalno, na građevinama u Italiji ili u španskim voćnjacima.
Od dece prave narkomane i prosjake
Relativno siromašna, Rumunija je počela da sređuje zapuštene i propale ustanove za brigu o deci. Međutim, kritičari ukazuju da birokratija, korupcija i nesposobnost koče reforme i da je mnogo dece izvan okvira zaštite države.
Deca bez zaštite se mogu videti kako prose na velikim raskrsnicama u vreme kada je saobraćaj najgušći, ili u podzemnim prolazima, dok duvaju lepak.
- Fenomen je sve uočljiviji otkako su se Rumunima, sa ulaskom u EU, otvorila vrata za slobodnije prelaske granica u Zapadnoj Evropi - kaže Marijela Neagu iz državne Agencije za zaštitu dece.
- Roditelji to vide kao svoje žrtvovanje za decu, kao mogućnost da im pruže bolju budućnost - izjavila je ona agenciji Rojters.
U nekim školama danas više od polovine učenika živi bez jednog ili oba roditelja, dok su u mnogim selima na severu i istoku Rumunije jedini stanovnici deca i njihove babe i dede.
Zvanični podaci pokazuju da 80.000 od četiri miliona najmlađih Rumuna ima jednog ili oba roditelja na radu u inostranstvu. Socijalni radnici i volonteri kažu da je taj broj daleko veći.
Procenjuje se da od pada komunizma 1989. godine dva miliona Rumuna, ili svaki deseti, živi u inostranstvu. Podaci pokazuju i da je odliv legalnih radnika povećan poslednjih godina, mada je i ilegalna migracija još uvek visoka.
Novac koji su radnici iz inostranstva poslali kućama pomogao je da se popravi situacija u nekim mestima u unutrašnjosti. Istovremeno ih je ostavio bez radne snage, što je imalo za posledicu povećanje zarada, koje je nepovoljno za strana ulaganja.
Bogdan Lakatus je imao sedam godina kada mu je otac otišao da radi u Španiju, a 11 kada se ocu pridružila i majka. Dečak sada živi u državnoj ustanovi za brigu o deci, čekajući roditelje da dođu po njega, ili socijalnog radnika da nađe porodicu koja će ga gajiti.
- Mislim da će se vratiti - kaže Bogdan. Njegova majka se vratila u Rumuniju, ali je posle nekoliko dana nestala.
Nemci se plaše Poljaka
Ulazak novih devet zemalja u šengen zonu nemački građani prate sa strahom. Oni koji žive na pograničnom području na nemačkoj strani naročito se boje rasta kriminala.
U zapadnoj Evropi građani su navikli na granične prelaze bez dugih i zamornih graničnih kontrola.
„Obični ljudi" nisu oduševljeni širenjem šengena.
Uta Ludvig iz savetovališta ze žene u Frankfurtu boji se da će krijumčari ljudi intenzivirati svoje prljave poslove nasilnog dovođenja mladih žena sa istoka Evrope u zapadnoevropske bordele.
Na neki način, Bogdan ima sreće. Verovatno će izbeći ogromna, prljava sirotišta koja su ranih devedesetih privlačila pažnju sveta i koja su danas gotovo iščezla.
Problemi zbog migracija, međutim, nisu odlika Rumunije, već muče i druge siromašnije članice EU sa istoka Evrope.
Rumunija je zatražila od Španije i Italije, koje su glavna odredišta za Rumune u potrazi za poslom, da naprave pilot programe za učenje jezika u školama kako bi olakšale integraciju dece i ohrabrile roditelje da ih povedu.
Generacije dece, prema istraživanjima Evropske statističke agencije, odrastaju bez podrške porodice i broj godina koje rumunska deca provode u školi je među najmanjim u EU.
Press
Pitam se koliko ce stanovnika brojati Srbija kad se ukinu shengen vize za njene gradjane?
