ЗАШТО СРБИ ПИШУ УСТАШИЦОМ?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

IIIYMAP

Početnik
Banovan
Poruka
21
Ово може некоме да звучи као књижевна тема, АЛИ НИЈЕ.
Непоштовање, тј. руинирање Србске културе, писма, и традиције - ја видим као политичко дело. Односно, напад на Србско биће.

Образложење: зна се да је Србско писмо Ћирилица. Јасно, после реформи које је спровео Вук у Црквено-словенском језику. После Првог Светског Рата, које су Срби изгубили и примили у своја њедра две змијурине (Хрвате и Словенце), Латинска политика је наметнула Аустро-Угарска слова (тз. Усташицу) у Србски књижевни језик.

Ово су Комунисти и Коминтерна наставили после Другог Изгубљеног Рата за Србе, још жешће и јаче потенцирајући и инсистирајући на писму, које је требало да задовољи те две змијурине. Циљ, свакако и јесте био да се изврши напад на Србско писмо и тиме омаловажи/обезвреди Србска културна дела настала пре Првог Рата.

Е, сад, децо моја, није се много променило од убијања Краља и и жене му Драге (1903) - Латинска политика и даље јаше (на грбачи Србског народа) те још увек видимо Србе како користе Утсашицу да би нешто рекли на чистом Србском језику!!??

Браћо Срби ио сестре Србкиње, вратите се Ћирилици и пишите искључиво њоме на Србском језику.
 
Образложење: зна се да је Србско писмо Ћирилица. Јасно, после реформи које је спровео Вук у Црквено-словенском језику. После Првог Светског Рата, које су Срби изгубили и примили у своја њедра две змијурине (Хрвате и Словенце), Латинска политика је наметнула Аустро-Угарска слова (тз. Усташицу) у Србски књижевни језик.

Evo, ja ću sad baš iz protesta da pišem srpskom latinicom. A za tvoju informaciju, ustaše su pisale ćirilicom. Vid' ovo, Srpski ustaški program: :lol:




a ustaše u srpsko-turskom ratu 1876-78 oslobodile čak 400 srpskih sela!

Po povratku iz Moskve Milojević se 1865. zapošljava kao pisar u Okružnom sudu u Valjevu. U vreme srpsko-turskih ratova od 1876. do 1878. godine osnovao je i poveo u rat dobrovoljačke jedinice Moravsko-dobričko-dobrovoljački ustaški kor, Dobrovoljačko-ustaški raško-ibarski kor i Deževsko-ibarsko-ustaški kor. Njegovi dobrovoljci, pred kojima je uvek prvi jurišao, nikada se nisu povukli sa bojnog polja, a ostalo je zabeleženo da su u bitkama oslobodili čak četiri stotine srpskih sela.

http://www.politika.co.yu/ilustro/2152/5.htm

Malo poštovanja prema tim hrabrim ustašama koji su svoje živote položili za slobodu Srbije!

A kad smo kod srpskog jezika:
* "S" u: srpski, srpsko, srpske, srpskih itd. je malo, a ne veliko
* "B" u prisvojnom pridevu srb+ski prelazi u bezvučno "P"; ako insistiraš na B u srb+ski, onda piši i "kde" umesto "gde", "žestće" a ne "žešće", "šestdeset" a ne "šezdeset" itd.
 
onda bi trebalo da pisemo glagoljicom.....ili slovenskim pismom.....ako zelimo da se vratio korenima.....

Еве га...! Усташа говори из тебе, herr Obersturmbanfuerer. Покушаваш да минираш тему, са којом се не слажеш из а то користиш мине!

Свађаш се са постулатом који нигде у теми не постоји. Сам си поставио постулат, онда га сам обараш, дакле: свађаш се са самим собом. и то све радиш на мојој теми. Молим те, немој. Иди на дуге сајтове (Себиан Кафе; где све врви од провокатора, теби сличнима) па се тамо свађај.
 
Еве га...! Усташа говори из тебе, herr Obersturmbanfuerer. Покушаваш да минираш тему, са којом се не слажеш из а то користиш мине!

Свађаш се са постулатом који нигде у теми не постоји. Сам си поставио постулат, онда га сам обараш, дакле: свађаш се са самим собом. и то све радиш на мојој теми. Молим те, немој. Иди на дуге сајтове (Себиан Кафе; где све врви од провокатора, теби сличнима) па се тамо свађај.

molio bih te da nam obrazlosis zasto ne bi morali da pisem staarim slovenskim pismom, koje je originalno pismo plemena Srba.
 
...nemoj da vredjas latinicu... ako mislis da si Srbin zato sto pises cirilicom onda imas problem :)

Види, Види! Неке особе овде вређа инсистирање на Србском писму!! НИшта ме не чуди. Латинска окупација Србских земаља жестоко траје. као да никада није била већа! Осим тога, Усташица није Латинско писмо.

Ако ниси довољно информисан упореди слова, или замоли некога да ти помогне у томе.

Ти имаш проблем, јер поистовећујеш употребу једног језика са националном припадношћу!!!
Ахахаа...насмејао си ме лепо. Ако неко говори Италијански, он је Италијан!! ахахаха
 
Pročešljaj malo po sajtovima ili kupi neku knjigu iz istorije.
Videćeš da ćirilica nije srpsko pismo, kao i da latinica nema veze sa Hrvatima.
Mi Srbi - kao i mnogi drugi narodi sveta - nemamo svoje autentično pismo.
Zato je i potpuno u redu sloboda izbora između ćirilice i latinice.
Nego, da nisi ti od onih (mnogih) koji misle da je Vuk stvorio ćirilicu i Tesla izmislio struju ?
 
Evo, ja ću sad baš iz protesta da pišem srpskom latinicom. A za tvoju informaciju, ustaše su pisale ćirilicom. Vid' ovo, Srpski ustaški program: :lol:

a ustaše u srpsko-turskom ratu 1876-78 oslobodile čak 400 srpskih sela!

Malo poštovanja prema tim hrabrim ustašama koji su svoje živote položili za slobodu Srbije!.

ПРВО: Хвала за одговор.
ДРУГО: Инсистирање на Србском писму не сме да вређа никога. Ако то вређа те твоје Усташе, онда ви имате проблем.


.[/QUOTE]
A kad smo kod srpskog jezika:
* "S" u: srpski, srpsko, srpske, srpskih itd. je malo, a ne veliko
* "B" u prisvojnom pridevu srb+ski prelazi u bezvučno "P"; ako insistiraš na B u srb+ski, onda piši i "kde" umesto "gde", "žestće" a ne "žešće", "šestdeset" a ne "šezdeset" itd.[/QUOTE]

А, кад смо код Србског језика, граматички исправно што си приметио. Хвала. Међутим: ако ја желим нешто да нагласим - онда ја могу да нађем начин како да то урадим. Све и да то не би било по правопису. Чуо си за песнички, уметнички језик изразе.

Даље, реч срБски је користио СВ. Владика Велимировић у својим делима, а нигде није писао "шестдесет" и слично.
 
molio bih te da nam obrazlosis zasto ne bi morali da pisem staarim slovenskim pismom, koje je originalno pismo plemena Srba.

Зато што то није Званично Србско писмо. Да ли можеш да пишеш на Немачком користећи она њихова застарела слова, још пре вајмарске републике?
 
Pročešljaj malo po sajtovima ili kupi neku knjigu iz istorije.
Videćeš da ćirilica nije srpsko pismo, kao i da latinica nema veze sa Hrvatima.
Mi Srbi - kao i mnogi drugi narodi sveta - nemamo svoje autentično pismo.
Zato je i potpuno u redu sloboda izbora između ćirilice i latinice.
Nego, da nisi ti od onih (mnogih) koji misle da je Vuk stvorio ćirilicu i Tesla izmislio struju ?


Хехехе...из историје? Колико далеко ти оћеш да се вратиш у Историју? Пре Стефана Немање? Пре христа? Пре Гвозденог доба?? ...Разумеш?

Ако се ти довољно далеко вратиш у историју, видећеш да ти је чукун-чукун...чукун...деда био амеба!!

Овде се ради о томе, које је званично писмо Србског језика.
Него да ти ниси од оних, који мисле да је свет настао 1941, тј. са доласком комуно-фашистичке окупације у Србске земље? Да си добро прочитао моју тему нашао би моје објашњење тамо о Вуку.

Али, ударио ти адреналин у мозак, чим си видео да ја хоћу да укажем прстом на Усташицу.

Е, НЕ МОЖЕ, БРЕ! УСТАШИЦА ЈЕ КУКАВИЧИЈЕ ЈАЈЕ У ЋИРИЛИЧНОМ ГНЕЗДУ!
 
"Ustašica" je tvoja imaginacija u neuspelom pokušaju predstavljanja patriotom.

Грешка.
Нема потребе да се представља патриотом човек кога нико од присутних не зна ни не види. Нема он никакве вајде од тога.

Усташица је писмо које има специјална слова (š, č,š, lj, ć, š, nj... ), које нема ни у једном језику осим Хрватском. Усташицом пишу само Хрвати и Муслимани (али Муслимани су цвеће Хтрватског народа. Можда неко зна шта Хрвати раде са цвећем када оно увене и осуши се?).

Аустријанци, имају Немачки језик, италијани, французи, Мађари...сви пишу Латинским писмом. Срби пишу Ћирилицом, Македноци, Руси, Бугари имаји своју Ћирилицу.
 
IIIYMAP - Даље, реч срБски је користио СВ. Владика Велимировић у својим делима, а нигде није писао "шестдесет" и слично.
Koliko ja znam Vladika je bio teolog, a ne lingvista (uskoro možemo očekivati da ga neko proglasi i kardiovaskularnim hirurgom), zato mani se Ti opravdanja preko Vladikine grbače i lafo neke pesničke i umjetničke slobode (ako to hoćeš idi na pdf Književnost), te fino sjedi i nauči svoj jezik, pa tek kada naučiš dođi i prosipaj "mudrosti" o nekakvoj "ustašici".
 
Pa da si ti neki pismen co'ek ti bi znao da se kaze srpskom a ne srbskom... :lol: :D

Проблем је у томе што ја нисам писмен као ти. Ишли смо у различите школе. Ја читао књиге Владике Николаја Велимировића и тамо то нашао (срБски). Е, сад, можда Велики Владика није био довољно писмен?
 
Koliko ja znam Vladika je bio teolog, a ne lingvista (uskoro možemo očekivati da ga neko proglasi i kardiovaskularnim hirurgom), zato mani se Ti opravdanja preko Vladikine grbače i lafo neke pesničke i umjetničke slobode (ako to hoćeš idi na pdf Književnost), te fino sjedi i nauči svoj jezik, pa tek kada naučiš dođi i prosipaj "mudrosti" o nekakvoj "ustašici".

Ехехе...еве га! Још један Ватиканац говори против Светог Србског Писма. И то све на Србском језику. Овде се говори о политичком проблему наопаке употребе Србског писма, а он покушава да тему одведе на књижевне воде.

Објаснио сам ја горе да су повремена уметничка одступања од правописних правила дозвољена.
 
ЗАПАЊУЈУЋЕ ЈЕ колико има остатака Комуно-фашистичке окупације у Србији и у србској култури. ПРЕВИШЕ!!

Јер, СВИ, који се јавише на ову тему су скочили против ЋИРИЛИЦЕ! А нико "ЗА"??? Није ни чудо што Србство стоји на ивици провалије и не помера се на боље. Нема ко. Спала књига на два слова.

"О, кукавно Србство угашено,
Зла надживех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!" Владика П.П. Његош
 
МОЈЕ ПИСМО

О мили моји Ћирилови знаци,
Са вама прве познао сам бајке,
С вама је увек к'о сунчеви зраци,
Лик Оца мога и побожне Мајке.

У неком тамном и далеком веку,
У време хајки, сеоба и лова,
Преци су наши прегазили реку,
И твоја златна прихватили слова.

И увек тако до судњега дана,
Ти бићеш наше и остаћеш с нама,
Лепото вечна, издали те нисмо,
О мило, Свето Ћирилово писмо!

Вељко М. Петровић
У Јањи, Лета Господњег 1982.
 
]IRILICA
МОЈЕ ПИСМО

О мили моји Ћирилови знаци,
Са вама прве познао сам бајке,
С вама је увек к'о сунчеви зраци,
Лик Оца мога и побожне Мајке.

У неком тамном и далеком веку,
У време хајки, сеоба и лова,
Преци су наши прегазили реку,
И твоја златна прихватили слова.

И увек тако до судњега дана,
Ти бићеш наше и остаћеш с нама,
Лепото вечна, издали те нисмо,
О мило, Свето Ћирилово писмо!

Вељко М. Петровић
У Јањи, Лета Господњег 1982.
очетком двадесетог века почело је опадање, а касније и прогон Ћирилице. Бар да се све зауставило на томе!
Вероватно ниједан други Народ на свету није толико мрзео себе, своје порекло, Веру, културу, па чак и језик којим говори и писмо којим пише, колико су то Срби у двадесетом веку. И ниједан Народ се није толико трудио да затре сваки траг своје индивидуалности. Нажалост, то се наставља у двадесетпрвом веку. Исти они који су уништавали сваку успомену на једно другачије време крајем двадесетог века добили су нови адут: рачунаре. Будући да су рачунари какве данас користимо амерички изум, природно је да се сва комуникација између корисника и рачунара обавља на енглеском. Када су развијени начини да се софтвер преведе и у сваком смислу прилагоди неенглеским језицима, било је касно: многи су већ упали у замку новог lingua francа.
Људи су pisali i jos pisu tekst slican ovome, bez nasih znakova, pa se kuca i kuca nisu mogli razlikovati.
Данас смо, опет на нашу велику несрећу, преплављени латиничним текстовима, до те мере да полако почињемо да мењамо и Веру и обичаје. Надам се да се веома много варам, али мислим да ће следећи корак бити увођење енглеског језика као обавезног у ниже разреде основне школе и обданишта и уништавање Србског националног бића још у колевкама. Енглески језик ће нам постати матерњи, а деца наше деце ће се имена Србин сећати као кроз маглу, и оденутог у мрак. Опрости им, Господе, јер не знају шта чине...
 
ЛАТИНИЗАЦИЈА СРБА

Срби су културни баштинци старословенске писмености и њених азбука, a старословенска глагољица и Ћирилица Србска су историјска писма. На темељу хиљадугодишње Србске и словенске ћириличне писмености, створено је национално фонетско писмо - Србска Ћирилица, која је стожерна вертикала Србског Духовног и историјског идентитета. На овом месту треба мало историјске фактографије:
Србска средњевековна цивилизација припада византијском кругу. То значи, првенствено, Хришћанству за разлику од латинске јереси, и свему што иза тога происходи. Један од утемељивача Србске Државе Немањића беше Свети Сава (Растко Немањић). Сава је добивши Благослов од византијског Патријарха и Цара, организовао самосталну Србску Православну Цркву са Епископима Србима. Од тада се Света Литургије служи на Србском језику, Закони и Типици писаху се Светом Србском Ћирилицом!
Србска Ћирилица већ је миленијумско писмо. Њени далеки Очеви су Браћа из Солуна, Свети Ћирило и Методије. Уредили су словенску Ћирилицу на основу грчке азбуке, као глагољицу, па обе важе као архисловенске. Србска Православна Црква је сачувала Ћирилицу до дана данашњег! Од Светога Саве не сазида се ниједан Манастир ни Црква у којој се на фрескама или Иконама нешто написа латиницом! Ћирилица je била дипломатско писмо османлијских, угарских и румунских дворова. (Видети IV поглавље књиге Радослава М. Грујића "Апологија српског народа у Хрватској и Славонији", Нови Сад, 1909.) Сви историјски споменици написани Србским језиком, писани су искључиво глагољицом и Ћирилицом! Митрополити и Господари црногорски из породице Петровића неговали су Ћирилицу као и остале метафоре Србске.

Латиница, хрватска латиница, дошла је у Србске Државе стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, значи после 1. децембра 1918. године! Скерлић је учио да су Срби и Хрвати један народ и предлагао да, у име тог јединства, Срби одбаце ћирилицу, a Хрвати ијекавицу. Хрватска латиница се раширила до Битоља, на пример на државним двоазбучним печатима, a Хрватска је остала оно што је и била - једноазбучна. Последња фирма са ћириличним словима у Загребу, хотел "Београд" (одржао се до 1937. године). До тада су је франковци мазали изметом, типичним и поузданим методама хрватске борбе, па је власник морао да промени азбуку. После стварања тзв. независне државе хрватске, први проглашени закон је забрањивао Србску Ћирилицу! Тако нам историја показа да је хрватска латиница негација Србског Имена и Србске културе:
 
СРПСКО ИМЕ И ЛАТИНИЦА ДВЕ СУ НЕСПОЈИВЕ КАТЕГОРИЈЕ!!!

У току Другог светског рата, на једном тајном састанку врха југословенских комуниста, будућих брозових партизана, одлучено je да се форсира латиница. Врхунац тога је био оног момента када је левичарска издавачка кућа Нолит, прва у Србији, штампала књиге етимолошким правописом којим се служе Хрвати. На Новосадском договору Србских и хрватских језичких стручњака 1954. године један Хрват је рекао како треба сачекати да старе писаће машине буду ислужене да би се могле заменити новим. To je значило да ћириличне машине треба заменити латиничним! Ово је спроведено у свим државним установама Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине. Тако, дође до процвата хрватске латинице међу Србима.
Латиницу бранише тврђењем да је она "светско писмо" или "да је лакша". У издавачким кућама су говорили: "Латиница троши мање хартије"! Када би писац нагласио Ћирилицу, издавач би направио болестан израз лица и рекао: "Мислите ли ви на продају књиге?" Тих година су титловања филмова била тако peћи искључиво на латиници, a сa латинизацијом у Србији као печурке су почели да ничу по истом рецепту рекламни натписи наших фирми.
Да све буде по плану потрудили су се "наши путари" који су нашу Ћирилицу изгледа заборавили како изгледа, a самим тим и како се пише па су наши саобраћајни знакови за ознаку места и насеља преко ноћи постали латинични. Наши путари у овом случају "национални друмски просветитељи" отишли су толико далеко да су и путоказе за Манастире исписивали на латиници!!!
У овом тренутку се морамо сетити да је тада једино Србска Православна Црква задржала и наставила и до данас примену искључиво ћириличног писма које може бити екавско или ијекавско. После само неколико десетина година планске и добро осмишљене латинизације Срба постигнуто је оно што није успело Турцима читавих 500 година, а да несрећа буде још већа све смо то својевољно прихватили и што је најгоре тај процес се наставља. За разлику од нас у Хрватској су данас ствари јасне као дан: Србско-хрватски језик односно хрватско-Србски, како су га називали - више не постоји, a Ћирилично Писмо вeћ дуже време је забрањено за употребу. За оне Србе који су "прекостали" после унијаћења, убијања и протеривања, поготову после "олује" важи и то да ће кривично одговарати ако буду приликом комуникације користили поједине Србске речи и изразе.
Што се тиче метода на Косову оне су веома сличне тако да су Албанци после одласка наше војске и полиције и оне малобројне ћириличне натписе одмах препрскали спрејем. Већ неколико дана касније као највећи приоритет (заједно са оним "побити оно што Србски пише и дише") никли су поред пута нови саобраћајни знаци али овог пута само на арнаутском језику. Креатори овог подмуклог и перфидног уништења Србског идентитета, задовољно трљају руке a ми никако да спознамо нашег непријатеља a камоли да се припремимо зa одбрану. Но за почетак послушајмо неколико извода из
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top