SSSR_
Ističe se
- Poruka
- 2.056
20.августа 1991. Јанејевових бесмислених пар потеза били су последњи корак у елиминисању последњих остатака комунизма у Совјетском Савезу.Лењинове статуе биле су скинуте,а његове идеје нападане.Ово је једнако проузроковало бројне дебате у комунистичком и револуционарном покрету.
Неки би рекли да је ово било потпуно неочекивано.
У априли 1991,објавили смо књигу – Совјетски Савез : Вентил контра-револуције.
Ludo Martens, L'URSS et la contre-révolution de velours (Antwerp: EPO, 1991).
Он у суштини покрива политичку и идеолошку еволуцију Совјетског Савеза и источне Европе од 1956 године.Сада када је Јелцин направио професиналних пар потеза и одлучио се за капиталистичку рестаурацију,наша анализа и даље стоји.
У ствари последња конфузна конфронтација између Јанејева,Горбачова и Јелцина била је потпуно стегнута,направљена од експресних одлука донетих за време 28-ог конгреса у јулу 1990.Написали смо својевремено да овај конгрес јасно афирмише раскид са социјализмом и повраћај капитализму.
страна 215.
Марсистичка анализа случајева који су се збивали у Совјетском Савезу довели су 1989 до пратећег закључка :
''Горбачов...спроводи полако,прогресивно,али систематично еволуцију до капиталистичке рестаурације...Горбачово узмицање од зида,је покушај раста политичке и економске подршке од стране империјалистичког света.За узврат он је дозволио западу да ради шта год жели у Совјетском Савезу''.
страна 186.
Годину дана касније,крајем 1990,закључили смо наше анализе као пратеће :
''Све до 1985 године Горбачов није ни снажно ни доследно бранио ниједну политичку позицију.У таласима десница је нападала.Конфронтирајући даљим нападима националиста и фашиста,подржан од Јелцина,није немогуће да се Горбачов својевољно повукао,а његова је воља неспорно проузроковала распад КПСС-а и Совјетског Савеза.''
страна 253.
''Балканизација Африке и азијског света створила је идеалне услове за империјалистичку доминацију.Много даљи поглед на запад је сада сањарење ван капиталистичке рестаурације у СССР-у.Они сањају политичку и економску потчињеност.''
страна 245.
Није случајност то што ми вршимо опозив ових марксистичко-лењинистичких закључака од 1989 и 1990.Рушење Лењинових статуа било је праћено експлозијом пропаганде која је оптуживала победу марксизма-лењинизма.У сваком случају,једино је марксистичка анализа била тачна,способна да разјасни реалне друштвене снаге рада под демагошким слоганима ''слободе и демократије''.
Године 1956 за време крваве контра-револуције у Мађарској,Стаљинове статуе су биле уништене.Тридесет и пет година касније,Лењинове стауе су биле претворене у пепео.Одбацивање статуа Стаљина и Лењина означава два базична прекида са марксизмом.У 1956 години,Хрушчов је напао Стаљинова постигнућа да би могао да промени фундаменталну линију Комунистичке партије.Прогресивно распарчавање политичког и економског система водило је вођство до финалног слома социјализма у 1990 од стране Горбачова.
Наравно медији су тих дана свакодневно објављивали информације о јасном паду комунизма у целом свету.Али ми морамо да поновимо да,ако је било пропасти Совјетског Савеза,било је пропасти и ревизионизма представљеног од стране Хрушчова пре 35 година.Овај ревизионизам водио је до комплетног политичког пада,капитулације империјализма и економске катастрофе.Текућа ерупција дивљег капитализма и фашизма у СССР-у показује јасно шта се дешава када су револуционарни принципи марксизма-лењинизма одбачени.
Тридесет и пет година ревизионисти су радили на томе да униште Стаљина.Једном када је Стаљин био уништен,Лењин је био ликвидиран лаким ударцем.Хрушчов се борио са много мање милости против Стаљина.Горбачов се бринуо за вођство,за време своје петогодишње владавине,крсташки се борећи против ''стаљинизма''.Напоменимо да збацивање Лењинових статуа није било необично у политикој кампањи против његовог рада.Кампања против Стаљина је била савим довољна.Пошто су Стаљинове идеје нападне и уништаване,постало је јасно да Лењинове идеје чека иста судбина.
Хрушчов је започео свој деструктивни рад критикујући Стаљинове грешке у намери ''да врати лењинизму његову изворну форму'' и развије комунистички систем.Горбачов је начинио иста демагошка обећања да би збунио леве снаге.Данас су многе ствари кристално јасне : под слоганом ''Вратимо се Лењину'',вратио се Цар;под слоганом ''развијајмо комунизам'', капитализам се пробио.
Многи људи у оквиру левице су прочитали пар књига у вези активности ЦИА-е и западних тајних служби.Они су научили да психолошки и политички начин ратовања је фундаменталан и веома важан део модерног начина ратовања.Клеветање,испирање мозга,провокације,различите врсте манипулација,клеветање о супротностима,контрадикторностима и вечити злочини који окривљују због недаћа су уобичајена тактика коришћена од стране западних тајних служби у модерном начину ратовања.
Али ратови које је империјализам водио са огромном енергијом и многим колосалним ресурсима су анти-комунистички ратови.Рецимо :војни ратови,племенски ратови,политички ратови и психолошки ратови.Није ли очито да је анти-стаљинистичка кампања била срце свих идеолошких битака против социјализма и комунизма?Официјелни говорници америчке ратне машинерије,Кисинџер и Брежињски,ценили су радове Солжењиницина и Конквиста,који су били какве ли случајности,два аутора фаворизована од стане социјал-демократа,троцкиста и анархиста.Уместо ''откривања истине у вези Стаљина'',зар специјалистима анти-комунизма не би било боље да погледају низ психолошког рата вођеног од стране ЦИА-е.
Сигурно није случајан инцидент то што можемо да нађемо у скоро свим стилизованим буржоаским и ситно буржаским публикацијама исте клевете и лажи у вези Стаљина које су нађене у нацистичким новинама током II св.рата.Ово је знак да класна борба постаје свирепија у свету и да свет буржазије мобилише све своје снаге да би одбранио ''демократију''.Током семинара у вези Стаљиновог периода,ми смо често читали дуге анти-стаљинистичке текстове и питали широк аудиторијум шта мисле о томе.Скоро уједначено одговорили су да текст иако злобно анти-комунистички јасно показује ентузијазам младих и сиромашних за бољшевизам,исто као и техничка достигнућа СССР-а,а текст је пун нијанси. Тада смо рекли аудиторијуму да је ово био нацистички текст,публикован у Сигналу 24 (1943) у сред рата!Анти-стаљинистичке кампање вођене су од стране западних ''демократија'' у периоду 1989-1991 које су биле са много више насиља и клевета од оних које су водили нацисти 1930-их : данас сведоци великих комунистичких достигнућа 1930-их нису више са нама да би побијали клевете и нема више значајних снага да бране совјетска искуства под Стаљином.
Када је буржоазија објавила дефинитиван пад комунизма,користили су патетична лоша искуства ревизионизма да ојачају своју мржњу према великом раду постигнутом од стране Лењина и Стаљина.Међутим то је мишљење много више у вези будућношћу него прошлошћу.Буржоазија жели да људи помисле како је марксизам-лењинизам сахрањен једном за свагда,зато што су веома свесни тачности и виталности комунистичких анализа.Буржоазија поседује пуно подлаца способних да направе научнофантастичне процена светске еволуције.И тако се виде велике кризе и напетости на планетарној скали,као и ратови свих врста.Све до оног времена када је капитализам био обновљен у источној Европи и СССР-у,свака супростављање светском империјалистичком систему било је одбацивано.Када су се радничке масе у целом свету суочиле са спектром незапослености,мизерије,експлоатације и рата,једино је марксизам-лењинизам могао да им покаже излаз из такве ситуације.Једино марксизам-лењинизам може обезбедити оружје радничким масам у капиталистичком свету и потлаченим људима трећег света.Дајући ову велику будућу борбу,све ове глупости у вези краја комунизма имају намеру да разоружају потлачене масе целог света.
Бранећи Стаљинов рад,брани се у ствари марксизам-лењинизам,а то је важан задатак у нашој припреми за класну борбу под новим светским поретком.
Неки би рекли да је ово било потпуно неочекивано.
У априли 1991,објавили смо књигу – Совјетски Савез : Вентил контра-револуције.
Ludo Martens, L'URSS et la contre-révolution de velours (Antwerp: EPO, 1991).
Он у суштини покрива политичку и идеолошку еволуцију Совјетског Савеза и источне Европе од 1956 године.Сада када је Јелцин направио професиналних пар потеза и одлучио се за капиталистичку рестаурацију,наша анализа и даље стоји.
У ствари последња конфузна конфронтација између Јанејева,Горбачова и Јелцина била је потпуно стегнута,направљена од експресних одлука донетих за време 28-ог конгреса у јулу 1990.Написали смо својевремено да овај конгрес јасно афирмише раскид са социјализмом и повраћај капитализму.
страна 215.
Марсистичка анализа случајева који су се збивали у Совјетском Савезу довели су 1989 до пратећег закључка :
''Горбачов...спроводи полако,прогресивно,али систематично еволуцију до капиталистичке рестаурације...Горбачово узмицање од зида,је покушај раста политичке и економске подршке од стране империјалистичког света.За узврат он је дозволио западу да ради шта год жели у Совјетском Савезу''.
страна 186.
Годину дана касније,крајем 1990,закључили смо наше анализе као пратеће :
''Све до 1985 године Горбачов није ни снажно ни доследно бранио ниједну политичку позицију.У таласима десница је нападала.Конфронтирајући даљим нападима националиста и фашиста,подржан од Јелцина,није немогуће да се Горбачов својевољно повукао,а његова је воља неспорно проузроковала распад КПСС-а и Совјетског Савеза.''
страна 253.
''Балканизација Африке и азијског света створила је идеалне услове за империјалистичку доминацију.Много даљи поглед на запад је сада сањарење ван капиталистичке рестаурације у СССР-у.Они сањају политичку и економску потчињеност.''
страна 245.
Није случајност то што ми вршимо опозив ових марксистичко-лењинистичких закључака од 1989 и 1990.Рушење Лењинових статуа било је праћено експлозијом пропаганде која је оптуживала победу марксизма-лењинизма.У сваком случају,једино је марксистичка анализа била тачна,способна да разјасни реалне друштвене снаге рада под демагошким слоганима ''слободе и демократије''.
Године 1956 за време крваве контра-револуције у Мађарској,Стаљинове статуе су биле уништене.Тридесет и пет година касније,Лењинове стауе су биле претворене у пепео.Одбацивање статуа Стаљина и Лењина означава два базична прекида са марксизмом.У 1956 години,Хрушчов је напао Стаљинова постигнућа да би могао да промени фундаменталну линију Комунистичке партије.Прогресивно распарчавање политичког и економског система водило је вођство до финалног слома социјализма у 1990 од стране Горбачова.
Наравно медији су тих дана свакодневно објављивали информације о јасном паду комунизма у целом свету.Али ми морамо да поновимо да,ако је било пропасти Совјетског Савеза,било је пропасти и ревизионизма представљеног од стране Хрушчова пре 35 година.Овај ревизионизам водио је до комплетног политичког пада,капитулације империјализма и економске катастрофе.Текућа ерупција дивљег капитализма и фашизма у СССР-у показује јасно шта се дешава када су револуционарни принципи марксизма-лењинизма одбачени.
Тридесет и пет година ревизионисти су радили на томе да униште Стаљина.Једном када је Стаљин био уништен,Лењин је био ликвидиран лаким ударцем.Хрушчов се борио са много мање милости против Стаљина.Горбачов се бринуо за вођство,за време своје петогодишње владавине,крсташки се борећи против ''стаљинизма''.Напоменимо да збацивање Лењинових статуа није било необично у политикој кампањи против његовог рада.Кампања против Стаљина је била савим довољна.Пошто су Стаљинове идеје нападне и уништаване,постало је јасно да Лењинове идеје чека иста судбина.
Хрушчов је започео свој деструктивни рад критикујући Стаљинове грешке у намери ''да врати лењинизму његову изворну форму'' и развије комунистички систем.Горбачов је начинио иста демагошка обећања да би збунио леве снаге.Данас су многе ствари кристално јасне : под слоганом ''Вратимо се Лењину'',вратио се Цар;под слоганом ''развијајмо комунизам'', капитализам се пробио.
Многи људи у оквиру левице су прочитали пар књига у вези активности ЦИА-е и западних тајних служби.Они су научили да психолошки и политички начин ратовања је фундаменталан и веома важан део модерног начина ратовања.Клеветање,испирање мозга,провокације,различите врсте манипулација,клеветање о супротностима,контрадикторностима и вечити злочини који окривљују због недаћа су уобичајена тактика коришћена од стране западних тајних служби у модерном начину ратовања.
Али ратови које је империјализам водио са огромном енергијом и многим колосалним ресурсима су анти-комунистички ратови.Рецимо :војни ратови,племенски ратови,политички ратови и психолошки ратови.Није ли очито да је анти-стаљинистичка кампања била срце свих идеолошких битака против социјализма и комунизма?Официјелни говорници америчке ратне машинерије,Кисинџер и Брежињски,ценили су радове Солжењиницина и Конквиста,који су били какве ли случајности,два аутора фаворизована од стане социјал-демократа,троцкиста и анархиста.Уместо ''откривања истине у вези Стаљина'',зар специјалистима анти-комунизма не би било боље да погледају низ психолошког рата вођеног од стране ЦИА-е.
Сигурно није случајан инцидент то што можемо да нађемо у скоро свим стилизованим буржоаским и ситно буржаским публикацијама исте клевете и лажи у вези Стаљина које су нађене у нацистичким новинама током II св.рата.Ово је знак да класна борба постаје свирепија у свету и да свет буржазије мобилише све своје снаге да би одбранио ''демократију''.Током семинара у вези Стаљиновог периода,ми смо често читали дуге анти-стаљинистичке текстове и питали широк аудиторијум шта мисле о томе.Скоро уједначено одговорили су да текст иако злобно анти-комунистички јасно показује ентузијазам младих и сиромашних за бољшевизам,исто као и техничка достигнућа СССР-а,а текст је пун нијанси. Тада смо рекли аудиторијуму да је ово био нацистички текст,публикован у Сигналу 24 (1943) у сред рата!Анти-стаљинистичке кампање вођене су од стране западних ''демократија'' у периоду 1989-1991 које су биле са много више насиља и клевета од оних које су водили нацисти 1930-их : данас сведоци великих комунистичких достигнућа 1930-их нису више са нама да би побијали клевете и нема више значајних снага да бране совјетска искуства под Стаљином.
Када је буржоазија објавила дефинитиван пад комунизма,користили су патетична лоша искуства ревизионизма да ојачају своју мржњу према великом раду постигнутом од стране Лењина и Стаљина.Међутим то је мишљење много више у вези будућношћу него прошлошћу.Буржоазија жели да људи помисле како је марксизам-лењинизам сахрањен једном за свагда,зато што су веома свесни тачности и виталности комунистичких анализа.Буржоазија поседује пуно подлаца способних да направе научнофантастичне процена светске еволуције.И тако се виде велике кризе и напетости на планетарној скали,као и ратови свих врста.Све до оног времена када је капитализам био обновљен у источној Европи и СССР-у,свака супростављање светском империјалистичком систему било је одбацивано.Када су се радничке масе у целом свету суочиле са спектром незапослености,мизерије,експлоатације и рата,једино је марксизам-лењинизам могао да им покаже излаз из такве ситуације.Једино марксизам-лењинизам може обезбедити оружје радничким масам у капиталистичком свету и потлаченим људима трећег света.Дајући ову велику будућу борбу,све ове глупости у вези краја комунизма имају намеру да разоружају потлачене масе целог света.
Бранећи Стаљинов рад,брани се у ствари марксизам-лењинизам,а то је важан задатак у нашој припреми за класну борбу под новим светским поретком.
