Грб и застава Србије

Q. in perpetuum hibernum

Stara legenda
Poruka
87.661
Ovde zapocnite pricu i sve sto znate pisite o drzavnoj zastavi i grbu Srbije. Istoriju, simboliku i znacenje, poreklo, kako je nastao, sve mitove...itd. Pisite da rezimiramo. :arrow:





edit:
наслов теме измењен, јер се бави периодом дужим од тренутног државног уређења
 
Poslednja izmena od moderatora:
OK, ovo je velika verzija:

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/96/Coat_of_arms_of_Serbia.svg

A ovo je mala:

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0f/Coat_of_arms_of_Serbia_small.svg

No hajdemo sada razraditi centar, tj. famozna "ocila".

Ocila.gif


Poreklo ovog akronima je nesumnjivo poznato. Ono je iz vizantijske dinastije Paleologa, koji su 1261. godine obnovili Romejsko carstvo osvajanjem Konstantinopolja od krstaskih Latina.

Byz_obn.jpg


Ovaj grb prestavlja cetiri slova "beta". To znaci "Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων!" ili prevedeno na nas jezik: "Car Careva Caruje nad Carevima". Misli se na Cara nebeskog, a ne cara zemaljskoga.

Pretpostavlja se da je ovaj simbol usao u srpsku heraldiku u 14. veku. Pogresno se misli da su to 4 sekire i ne dovodi se u konekciju sa Vizantom. Pojavljuje se prvog puta kod sremskoga kralja Stefana Dragutina (1276-1282), koji je vladao posebnom monarhijom izmedju Srbije i Ugarske. Doduse njegova kraljevina je bila poznata kao "Srbija" a drzava brata mu "Raska". Nakon propasti sremske monarhije, celokupna srpska srednjovekovna drzava preuzima taj grb za svoj. Na Fojnickom grbovniku mozemo videti kako je izgledao (kao grb "SVBRIAE"):

logo.php.jpg


Ono sto je zanimljivo jeste da se ovaj simbol nalazi na grbu Mrnjavcevica, srpske srednjovekovne dinastije iz 13. i 14. veka koja je migrirala sa zapadnih primorskih oblasti i ustalila se u Makedoniji ("MERGNIAVCICTC"). Moja licna pretpostavka je da je direktno preuzeto od Vizantijskog carstva, jer su Mrnjavcevici (despot Ugljesa) odvojili svoje crkvene oblasti od Srpske pravoslavne crkve i priznali Vaseljensku patrijarsiju, zavrsavajuci nekanonski raskol. Njihovi (kao i Carice Majke) planovi o stvaranju hriscanske koalicije mogli doprineti usadjivanju vizantijskog simbola ognjila u nemanjicki grb, koji su preuzeli jer su tvrdili da odrzavaju kontinuitet, nemanjicko nasledje. Ovaj "mix" je vrlo verovatno produkt toga:

nastavice se...
 
Ovaj poslednji je najlepši grb i sadrži sve glavne srpske simbole po kojima nas neko može identifikovati.
Beli dvoglavi orao, 4 C i kruna.

Lepo nema šta.

Lepo je i to što su nam grb stavili na narodnu zastavu a ne kako je bilo planirano samo kao predsedničku ili u državnim institucijama.
 
Ovaj poslednji je najlepši grb i sadrži sve glavne srpske simbole po kojima nas neko može identifikovati.
Beli dvoglavi orao, 4 C i kruna.

Lepo nema šta.

Lepo je i to što su nam grb stavili na narodnu zastavu a ne kako je bilo planirano samo kao predsedničku ili u državnim institucijama.

Ne slazem se bas za drzavnu zastavu. Nije lepo. Uostalom, ovo je bukvalno samo prekopirana 1882. godina.
 
Hrvati su šahovnicom devalvirali sve njihove druge simbole.
Izgledaju kao klovnovi. Još malo će izglasati Zakon da novorođenčad mora da ima tetovažu šahovnice.

Dok naš grb tj. zastava sadrži "više informacija" kao češki recimo (doduše njihov se ne nalazi na zastavi) i daje neki feeling veće države ili bar da je bila veća svojevremeno... ;)
 
Jeste bilo reči o tome, na temama "Heraldika" i "Kraljevina Srbija"....

Ne verujem. Ovde zelim da okupimo celokupno poreklo dvoglavog orla i cetiri ognjila, pa i njihovo koriscenje. Mislim da niste procitali sam tekst na pocetku vec samo naslov. ;) Bilo bi dobro da (posle cemo o orlu, sada su ocila) se neko nadoveze na mene, posto moje znanje prestaje kod Mrnjavcevica i "javlja" se ponovo tek u juznoj Ugarskoj. Zna li iko o koriscenju u medjuvremenu? Kako su ocila prodrla u prost narod? Kada tacno dolaze u nemanjicku Srbiju? I ponajvise, od kada Srpska pravoslavna crkva koristi taj znak?
 
Грб и слова ( или оцили, огњила ) је познат још кад је српска црква припадала византијској са седиштем у Призрену. На грчкој црквеној застави су била 4 В а Срби су уместо В употребили С са истим, мало измењеним значењем, инвокацијом."Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων!" На старо славенско-бугарском или македонском, који је тада био у употреби и код Срба за црквене потребе у то време цар се звао Севаст, и ако се преведе са грчког на наш језик добије се иста инвокација са четри С уместо са четри В и отуда долази разлика у словима, а у боји крста и поља у грбу је хералдичка разлика у боји, јер не могу бити два грба истоветна.
 
Грб и слова ( или оцили, огњила ) је познат још кад је српска црква припадала византијској са седиштем у Призрену. На грчкој црквеној застави су била 4 В а Срби су уместо В употребили С са истим, мало измењеним значењем, инвокацијом."Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων!" На старо славенско-бугарском или македонском, који је тада био у употреби и код Срба за црквене потребе у то време цар се звао Севаст, и ако се преведе са грчког на наш језик добије се иста инвокација са четри С уместо са четри В и отуда долази разлика у словима, а у боји крста и поља у грбу је хералдичка разлика у боји, јер не могу бити два грба истоветна.

Pa bile su tri srpske episkopije, prizrenska, raska i ona treca cije ime sam zaboravio...koliko si siguran za to sa prizrenskom? Je li stvarno to bilo na pravoslavnoj crkvenoj zastavi? A otprilike kada je prodro u Srbiju?
 
p.s. ne treba dirati ono što je godinama usađeno ljudima u glavu.

kao što onaj gore reče, i ranije je bilo drugačijih tumačenja, a kamoli sada...

prvo beše 4 B (tj. Beta) pa 4 C (tj. Ц) pa sada 4 S (tj. С)

da smo ostali pod turskom vlašću možda bi bilo 4 polumeseca

a kada uđemo u Evropsku uniju biće 4 Evrića ;)
 
p.s. ne treba dirati ono što je godinama usađeno ljudima u glavu.

kao što onaj gore reče, i ranije je bilo drugačijih tumačenja, a kamoli sada...

prvo beše 4 B (tj. Beta) pa 4 C (tj. Ц) pa sada 4 S (tj. С)

da smo ostali pod turskom vlašću možda bi bilo 4 polumeseca

a kada uđemo u Evropsku uniju biće 4 Evrića ;)

Uh, ajmo se vratiti temi. A to je istorija srpske heraldike, konkretno simbola na grbu i njihovog porekla.
 
Ово сам већ постављао, али није од горег поновити ( Од Соловјева )О ПОСТАНКУ СРПСКОГ ГРБА

Тачно пре двадесет година објавио је наш уважени слављеник, др. Федро Шишић, један интересантан чланак о српском грбу. У том чланку, писаном за хрватску јавност, др. Шишић показује да порекло српског грба ( крст са четири оцила ) треба тражити код Марва Орбинија, који је године 1601 први објавио тај грб као " Arma del Re Vukasin ", да је из Орбинова дела тај грб пренет г. 1701 у Стематографију Павла Ритера-Витезовића као грб Србије и да се од тог времена Карловачка српска метрополија служила тим грбом као саставним делом свога грба, већ од времена митрополите Мојсије Петровића ( год. 1726 ). Пример Карловачке митрополије и велики утицај Стематографије Жефаровића, који је године 1741 Ритерово дело превео с латинског на словеносрпски, - проширили су употребу тог грба код Срба у Аустроугарској монархији, и уопште код свих Срба. Год. 1838 био је овај примљен од Милоша Обреновића за званични грб Кнежевине Србије. Дакле, по мишљењу писца " Knezevina Srbijа iz XIX: vijekа uzela je svoj grb po uzoru Srbа sto zive na teritoriji kraljevine Ugarske i Hrvatske, naime Karlovacke metropolije, a ne obratno ".
Чланак дра. Ф. Шишића јасно је приказао питање о традицији и употреби српског грба од Орбинова времена. Ипак остало је нерешено питање, откуд је Орбини узео или измислио овај грб, нема ли крст са четири оцила неку старију традицију, која би га везивала за средњевековну Србију ?
У последње време ово је питање додирнуо г. проф. Пера Поповић, архитекта и зналац средњевековне српске уметности. У једном чланку год. 1924 аналазирао је хипотезу архим. Нићифора Дучића о вези измађу дотичног грба и хиландарског печата Св. Саве, - решио је ово питање негативно.
У другом чланку год. 1926 обратио је г. Пера Поповић пажњу на тобожњи српски грб, који је некад дим. Аврамовић видео на једној од Галатских капија у Цариграду. Служећи се чланком познатог византолога г.Ж. Еберсолта, госп. Пера Поповић тумаћи да је загонетни грб на Галатској капији - грб ђеновљана ( који су почетком XIV века зидали нова утврђења у Галати ), а да " монограм од четири В ударен преко грба ђеновског показује сизиренство Палеолога " и значи ; Βασιλεύς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλεύουσι . Према овоме постанак српског грба нема везе с овим плочама у Цариграду, које се сада налазе у музеју. "
Ипак откуд ова чудна сличност између српског грба и грба на цариградској капији на почетку XIV века. Мислимо да није случајна, него да порекло ове сличности треба тражити у српско-византијским односима XIV века, толико значајним за разумевање српске историје.

ПИТАЊЕ О ГРБУ ПАЛЕОЛОГА.

Пре свега морамо нагласити да је г. Ж. Еберсолт сасвим погрешно растумачио грб са монограмом ( боље би било рећи, са тетраграмом ) на цариградској плочи. Ово није ђеновски грб са удареним преко њега словима у знак сизеренства ( случај непознат у хералдици ) него грб или знак царске породице Палеолога, и тим самим и позне Византије.
У Млетачком Museo Civico налази се интересантна карта Средоземног мора, сликана од Франческа де Чезанис год. 1421. Ту су над појединим државама насликане и њихове заставе у бојама. Између Солуна и Цариграда вије се застава Византијског царства - златан крст на црвеном пољу са четири златна слова В између кракова крста. Сличност је између ове заставе и српског грба фрапантна. Ова слика је најбољи доказ да се Византијско царство служило крсташ барјаком. Можемо приметити да је Фр де Чезанис вероватно пресликао своју карту са једне старије из XIV века, јер приказује заставе Јерменске краљевине и заставе кипарских краљева Лузињана на киликијској обали, - ово фактично стање пре год. 1375. И заиста имамо доста других доказа да је Византијском царству у XIV веку био познат крст са четири В, као знак ( embleme ), царске куће Палеолога.
Обично се говори о томе да Византија није познавала грбове, као једини знак царске куће, који се може сматрати донекле и и за државни грб, јавља се у последњим вековима орао ( раније једноглави, од краја XIII века - двоглави ), који видимо и на византијским царским оделима, и на сликама српских владара, и на бугарским новцима од краја XIII века, и на новцу деспота Оливера. Познато је да и Руска држава примила је двоглавог орла у свој грб год. 1472 после брака Јована III са нећакињом последњег цара Палеолога, да тиме истакне своју везу са Византијом и свој значај као " једине православне царевине ."
Али треба нагласити да се у доба Палеолога царска породица почела да служи засебним амблемом, и то је крст са четири В. Пред крај Византије овај амблем јавља се на царским заставама ( то смо видели на карти Чезаниса ) и интересантно је да се у то време често тумачи као " четири оцила ". О томе амблему или грбу Палеолога и о томе носи-ли он четири В или четири оцила, постоји читава литература.
У чувеном делу " De officiis " Псевдо-Кодина јасно се говори о томе да се на византијским бродовима вила царска застава ; крст са оцилима, Али један француски хералдичар XVII века, Marc Vulton de Colombiere протумачио је г. 1644 ове фигуре у грбу Палеолога као четири В, као реченицу: Βασιλεύς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλεύουσι. Под утицајем Вилсоновим унео је Гоар ово тумачење год. 1648 у своје коментаре Кодинова дела. Затим Диканж, увек добро обавештен, доноси у своме делу: Familiae Byzantiniae грб Палеолога - опет златан крст са четири златна оцила на црвеном штиту. У XIX веку доста су писали о томе грбу хералдичари и нумизматичари Kohne; Gille; Friedlaender.

Наставиће се
 
и сада наставак

П. Ламброс је г. 1861 штампао велику расправу, у којој описује овај грб и на новцима Андроника Палеолога и тумачи га као 4 оцила ( πυοεχβόλα, fusils ). Године 1876 дотакнуо је ово питање Г. Шлемберже и опет тумачи фигуре око крста као 4 слова В. Томе мишљењу придружио се и грчки научник Сатас, али Ламброс остаје при свом мишљењу и навео је г. 1878 да је амблем огњила познат и талијанској хералдици, да се у Фиренци почетком XIV века ковао новац " signati signo acciaiuoli " јер презиме acciaiuoli значи " оцило ". На крају крајева, г. 1899 посветио је И. Н. Своронос велику студију томе питању и по нашему мишљењу решио га дефинитивно. Претресавши целу историју тог питања, Своронос обраћа нарочиту пажњу на византијске новце и показује да се слово В врло често јавља на новцима и печатима као почетак речи В О Н Θ Е Ι ( помози ), да се јавља и један и два пут, док од времена Михаила Палеолога ( од г. 1261 ) јавља се обично четири пута између кракова крста. Ову тетраграму Своронос тумачи као Σταυοέ βασιλέως βασιλέων βασιλεύοη βοήθει ( крсте цара царева, помози цара ). На родоским новцима цара Михаила Палеолога ( 1261 до 1275 ), његова брата Јована Паелолога, господара Родоса ( 1261 до 1275 ) заједничке владе Михаила и Андроника II ( 1275 - 1278 ), Родоских владара de Vignoli и de Villaret ( 1307-1309 )јавља се тај крст са четири В, који немају још тачно одређеног хералдичког положаја. Главни је закључак Свороноса, да фигуре око крста означавају четири слова В, да она слова имају сакрални значај као инвокација божанства и да вероватно само доцније, пред пад царства, почело је тумачење ових слова као 4 оцила.
Можемо додати неколико речи овим закључцима. Византија до Палеолога није познавала грбове, али на својим новцима волела је тетраграме. Крст са четири слова јавља се на византијским новцима од VI века. Крст са четири слова ( или 4 фигуре ) између кракова је познат читавом хришћанском истоку ( Јерменској, Ђурђијанској ). Интересантно је да кад су западни крсташи засновали своје државице, и они су почели на својим новцима да сликају тетраграме и да своје грбове улепшавају на источни начин, опет као крст са четири фигуре између кракова крста. Тако је у XII веку постао познати сложени грб Јерусалимске краљевине ( Готфрида од Буљона ) : d'argent a croix potencée d'or cantonnée de 4 crоisettes de mesme. Латински цареви XIII века у Цариграду из куће Куртне имали су опет сличан грб: de gueules a la croix d'or cantonnée de quatre besants charges chacun d'une croix de Jerusalem et accompagnes de 4 croisettes de mesme. Витешки Михаило Палеолог, који је предводио Франке- најамнике, који је знао за витешке двобоје и турнире, освојио је Цариград од куће Куртне. Онда могао је осетити потребу да и на своме новцу и на своме штиту има сличан амблем. И јавља се сакрална тетраграма која личи на споменуте грбове крсташа, али одликује се тиме што садржи не четири фигуре, него четири слова- симболичну инвокацију.
Овај амблем постао је током времена прави грб Византије, тачније рећи - царске куће Палеолога. Као грб јавља се он у XIV или XV веку на цариградским капијама, као византијска застава познат је он крајем XIV де Чезанису, као царска застава познат је псевдо-Кодину. Познат је као такав и на западу: провансалски херолд из доба Карла VII ( 1422-1461 ) говори о цару византијском : Il porte de gueulles a une croix d'or et quatre lettres grecques nommées betex de mesmes confrontées.
Али пошто су западној хералдици сасвим непозната с л о в а у грбу, почели су многи појединци да тумаче овај византијски грб помоћу фигура. Најближа је била слика оцила ( τό πυοεχβόλον, fusil )Ово је тумачење добро дошло, јер је оцило било познато Леванту као амблем моћне куће de Aczarellis, херцега атинских у XIV веку. Осим тога оцило било је згодан амблем за ратну заставу, кад се од XIV века све више шири употреба ватреног оружја. И сами заповедници византијских бродова, који су у својој флоти чували успомену на страшну " грчку ватру ", могли су да тумаче своју заставу као крст са 4 оцила. Поједине гране Палеолога, које су се у XIV и XV веку селиле на запад ( маркиза од Монферата у Италији и пр. ) исто су примале ово тумачење свог породичног грба, јер оно више одговара правилима западне хералдике.

ОДНОС СРПСКОГ ГРБА ПРЕМА ГРБУ ПАЛЕОЛОГА

Утврдили смо да је од год. 1261 крст са четири слова В познат као амблем царске куће Палеолога ( најпре на новцима у разним облицима, затим на градским капијама и на ратним заставама као грб ). Видели смо да се овај амблем већ од XV века тумачи као крст са четири оцила. Диканж у своме великом делу год. 1680 наводи и грб Палеолога са оба тумачења, и грб Србије и Вукашина ( по Орбину ) и протумачио га због велике сличности са византијским, на исти начин, треба напоменути да Орбини није нигде тумачио своје грбове. Диканж је из Орбинова дела узео слике грбова Душанова, Вукашинова, Србије и др; и први их је истумачио у вези са познатом му византијском грађом. Врло је вероватно да је Ритер-Витезовић своје тумачење српског грба као крста са четири оцила ( chalybes ) узео из Диканжова дела ( Du Cange ).
Сада намеће се нама важно питање: одакле је Орбини узео свој " грб Србије "? је ли га просто измислио или се наслањао на неку средњовековну српску традицију? тешко је одговорити на ово питање. Могао је Орбини за време својих путовања по Италији да види негде византијски грб и да га пренесе у своју књигу као српски, без много озбиљних разлога. Али доста је вероватна и друга претпоставка. Можемо скренути пажњу на један важан споменик- на дечански полијелеј, на којем су изливени крстови са четири оцила, као и имена " Стефана краља, благочастиве госпође Евгеније, благоверног Стефана кнеза и Влка. На жалост, овај полијелеј није ни испитан ни проучен: ипак немамо разлога да сумњамо у његову аутентичност: сличне полијелеје XIV века налазе се по другим црквама Јужне Србије. Онда имамо врло важан податак: у Дечанима XIV века био је познат Пелеологов крст на поклону српских владара као што је на дргим местима у Србији XIV века био познат византијски двоглави орао. Није ли ова појава у вези с тиме што је краљ Стефан Урош III за време зидања Дечана био ожењен Маријом Палеологињом?
Тешко је решити ово питање на основу једног мало проученог податка. Није нам јасно, да ли је Орбини имао појма о дечанском полијелеју, да ли се наслањао на неку другу традицију; није нам јасно зашто је баш краљу Вукашину и кнезу Лазару приписао овај грб.
Ипак једно је несумњиво. Славни српски грб: часни крст са четири оцила ( или четири симболичких слова ) води своје порекло из Византије епохе Палелолога, исто као и други основни део садашњег грба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца- бели двоглави орао.

крај
 
Odlicno, odlicno. Znaci sada mozemo da ustanovimo da je otprilike od Paleologa donet u Rasku kralja Stefana Urosa I Nemanjica (1243-1276). Hvala. To se vise nego lepo uklapa u neophodnu rupu za moj istorijski sazetak (njen prvi deo, pred Sremsku kraljevinu i Mrnjavcevice). No nesto me brine. Na nekom drugom forumu, kao i na samoj wikipediji - dakle ovo je krajnje nepotvrdjeno - sam procitao da su ocili dosli u Srbiju 1402. godine zajedno sa despotskom titulom. No upozorenje, nisam licni u niti jednom izvoru ovo procitao, da ne dodje zabune kad neko bude citao. Zna li neko nesto o ovome?

Sakle koliko sam shvatio (sad ide potvrdjeno) u juznoj Ugarskoj taj znak se pojavljuje 1726. godine koriscen od strane Karlovacke mitropolije. Imamo li neke preciznije podatke? No evo grba Srpskoga vojvodstva iz 1848. i 1849. godine.

Vojvodina02.jpg


A evo i zastave Srpske vojvodine, trobojka na kojoj je druga verzija grba, i ona sa ognjilima:

SrpskaVojvodina400px.jpg


Ovo bi mogao neko drugi rastumaciti, ali pretpostavljam da je ono drugo obican grb Habsburgovaca sa srpskim grbom u srcu, a ono prvo srpski grb sa krunom svetog Stefana iznad (Ugarska) a simboli predstavljaju cetiri vojvodjanske srpske teritorije: gore levo Srem, jelen pored drveta koji je uvela Marija Terezija 1747. godine (ako neko zna dublju simboliku neka pise), ispod toga grb Backe - Sveti Pavle, uveden 1699. godine od strane cara Leopolda I, gore desno grb Banata: zlatni lav sa sabljom, preuzet od heraldicke tradicije stare Habsburgovaca i ispod njega grb Baranje, o kome zaista nemam podataka pa je svaka pomoc pobrodosla. Kako vidimo slova su evoluirala u cisto "S", po nacional-romanticarskoj interpretaciji koja se bas tu u juznoj Ugarskoj rodila: "Samo Sloga Srbina Spasava". Dva pitanja: ima li neko grb austrijsko-ugarskoga cara (ili drzavni Austro-ugarske) koji je sadrzivao i srpski grb? A drugo je, koji je grb bio Vojvodstva Srbije i Tamiskog banata od 1849. to 1860. godine?

Elem, 1838. godine knjaz Milos Obrenovic I preuzima ovaj simbol od ugarskih Srbalja za drzavni grb Knezevine Srbije, po (turskom?) ustavu:

%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Grb_Knezevine_Srbije%281813-1882%29.jpg


Knezevska kruna na vrhu i plast su ocigledni simboli, ali sta znace maslinova i hrastova grancica okolo njega i otkuda tacno? Ovaj grb je bio u upotrebi do proglasa kraljevine 1882. godine.
 

Back
Top