Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
Антисрпско легло анархиста и аутономаша.
Шта је Црна кућа, ко је њен власник и чему служи?
210.000 евра из Немачке послато за модерне јаничаре.
Пише: ГОРАН ДАВИДОВИЋ
Шта повезује Цобелове изјаве, анархисте и аутономаше, режиране међунационалне инциденте у Војводини, БНД, новинаре пропагандисте, антисрпску делатност појединих интелектуалаца и много друго других гадости...
Да ли ускоро Војводина долази на ред?
Омладински центар ЦК 13 је такозвани алтернативни простор, намењен индоктринацији омладине левим идеологијама нарочито анархистичким, у циљу мобилисања младића и девојака за борбу против српских националиста и за разне видове политичког активизма. При томе се посебна пажња обраћа на обуку младих да сами изграде вискок степен самоорганизације да би спровели политичке и друге акције.
У северној српској покрајини у њеном главном граду Новом Саду у улици Војводе Бојовића број 13 налази се један интригантни објекат који често буди радозналост, језу и срах код многих пролазника. Стара, велика кућа, потпуно офарбана у црно дању је закључана па јој то још више даје на мистици, међутим, опскурни објекат откључава се увече и у њега улазе на десетине младих људи који ту остају током ноћи и ту одржавају бројне манифестације. Сатанистичке сеансе? Не, Богу хвала још не, мада цела ствар није много далеко од тога. Овде се не ради о испостави Лавејеве Сатанистичке цркве, како су неки старији Новосађани коментарисали ову морбидну молерску делатност. Иако је познато да је Сатанистичка црква у Калифорнији била офарбана у црно, овде је реч о нечем сасвим другом, мада суштински не баш потпуно другачијем.
Грађани који живе у несрећној улици Војводе Бојовића, били су запањени када је у априлу, кућа на броју 13 у њиховој улици, осванула окречена у црно. Пролазници су застајкивали, не верујући својим очима, комшије су говориле да нису ни слутиле да ће оваква "црна судбина" да задеси велику приземну кућу. Забезекнути људи су шаптали и проносилили разне гласине. Многи су мислили да је у питању погребно предузеће, причала ми је комшиница из суседне зграде. Неколико дана нико није знао шта ће бити на том објекту и зашто су спољни зидови тако окречени.
13.априла 2007, на петак 13-ти познат по историјском догађају из 1307 године када су ухапшени витезови темплари, црна кућа је свечано отворена. У касне ноћне сате како и приличи, али не уз претерану помпу, врата црне грађевине су отворена за посетиоце. Тада се сазнало да ту неће бити мрачна "црква Сатанине деце", нити погребно предузеће, већ такозвани "Омладински центар ЦК13". Одахнуле су комшије, смирили се забринути грађани, али, не задуго.
Сазнало се о каквом се заправо "Центру" ради, какве и чије омладине.
Два дана раније пре отварања Црне куће 13, немачки амбасадор Рајнер Цобел у Београду на састанку форума за међународне односе направио је дипломатски инцидент када се истрчао и поменуо да би после Косова могли бити отворени проблеми у Војводини и Старом Расу. Цобел је тада рекао да као што Србија тврди да је Косово њено, тако и Мађарска има право на Војводину.
А зашто помињем немачког амбасадора у вези Црне куће? Па из простог разлога јер је новац за куповину исте стигао управо из Немачке. Читавих 210.000 евра стигло је из Немачке за овај пројекат, али на то ћу се вратити мало касније. Да се прво присетимо како је протекло отварање Црне куће и са каквим програмом?
Прво вече било је уједно промоција публикације (избегавам да "то" назовем књигом) под називом "Критика клерикализације Србије". На корицама тог пашквила, стајао је прецртан православни крст. У антихришћанској публикацији се налазило неколико есеја који су били анализа како се наводило "грађевинске експанзије и идеолошке експанзије СПЦ у Новом Саду и Војводини". Српској православној цркви се замерало што гради цркве и што проповеда Хришћанство. Српској православној цркви се практично замерало што постоји северно од Београда.
Верска мржња, кажњива по 317 члану кривичног законика ове државе, ширена је немилице, некажњено, чак и без осуде било кога.
На промоцији су говорили:
- Бранка Ћурчић активисткиња АФАНС која је лажно сведочила против српских патриота којима је суђено због протеста против антисрпске трибине, у тајозваном Случају Национални строј..
-Петар Атанацковић активиста АФАНС који је такође лажно сведочио против српских патриота којима је суђено због протеста против антисрпске трибине.
- Милош Перовић син професора Миленка Перовића осведоченог србомрзца који се изјашњава као Црногорац по националности и атеиста по вероисповести и који је познат по отвореном пропагирању колективне кривице целог српског народа за геноцид и злочине и отворено позивање на кажњавање целог једног народа. Оно што отац Перовић проповеда, син Перовић је покушао преурањено да спроведе у праксу па се десио чувени напад на Србе у новембру 2005 и бодење ножевима у још чувенијем Градилишту које ни по чему лепом и неће бити запамћено.
- Зоран Петаков дугогодишњи активиста Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) и некадашњни градски одборник те аутономачке странке. Могло би се рећи да је Петаков велики љубимац Ненада Чанка, "мали од палубе" такорећи. Петаков се не осећа Србином већ Војвођанином и познат је по екстремистичким изјавама типа: "Ви Срби сте нам убили престолонаследника 1941!". Петакова и групу активиста ЛСВ је лично Чанак послао да лепе по Београду плакате против Ратка Младића.
-Тамара Јовановић активисткиња АФАНС и сведок са суђења против Националног строја.
На отварању је био и гост из Немачке, члан одбора фондације из Берлина која је дала новац за Црну кућу.
Мистерија је тада била по многима решена, кућа је била састајалиште АФАНС (Антифашистичке акције из Новог Сада), нерегистроване екстремистичке левичарске антисрпске аутономашке групе младих људи. АФАНС је заправо била фронтовска организација Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине и ЛДП-а, и новац не би требало да им представља проблем. Ипак, мистерије везане за појаву Црне куће нису ни тада потпуно разјашњене.
Коме заправо припада Црна кућа? АФАНС није био легална, дакле регистрована организација и није могла као НВО изнајмљивати простор на своје име. Објашњене лежи у томе да су АФАНС заправо чиниле три НВО организације Центар за нове медије Куда.орг, и мање познати АКО и Кружок.
Омладински центар је био пројекат који је требало да реализује НВО центар за нове медије Куда.орг. Посао је био озбиљан и требало га је озбиљно одрадити.
Црна кућа није била први овакав омладински центар. Крајем осамдесетих и почетком деведестих у Новом саду је постојала такозвана Жута кућа која је била легло наркоманије и уметничке декаденције. Име жута кућа настало је као спомен на новосадске Јевреје. Како је писао новосадски Дневник у тој кући су затварани Јевреји који су убијани 1942. Овај објекат су срушиле локалне власти (СПС-СРС) 1995 године под изговором регулационог плана, мада до данашњег дана на том месту није подигнут ни један нови објекат.
Омладински центри који су финансирани у правом малом рату против српског народа имали су у Новом Саду дакле занимљиву предисторију.
Егзит тим је годинама користио недовршени бетонски Ректорат познатији под именом Градилиште запамћено по проливеној крви Срба избодених ножевима, али и десетинама младића који су после Градилишта постали зависници од наркотика.
Шта је Црна кућа, ко је њен власник и чему служи?
210.000 евра из Немачке послато за модерне јаничаре.
Пише: ГОРАН ДАВИДОВИЋ
Шта повезује Цобелове изјаве, анархисте и аутономаше, режиране међунационалне инциденте у Војводини, БНД, новинаре пропагандисте, антисрпску делатност појединих интелектуалаца и много друго других гадости...
Да ли ускоро Војводина долази на ред?
Омладински центар ЦК 13 је такозвани алтернативни простор, намењен индоктринацији омладине левим идеологијама нарочито анархистичким, у циљу мобилисања младића и девојака за борбу против српских националиста и за разне видове политичког активизма. При томе се посебна пажња обраћа на обуку младих да сами изграде вискок степен самоорганизације да би спровели политичке и друге акције.
У северној српској покрајини у њеном главном граду Новом Саду у улици Војводе Бојовића број 13 налази се један интригантни објекат који често буди радозналост, језу и срах код многих пролазника. Стара, велика кућа, потпуно офарбана у црно дању је закључана па јој то још више даје на мистици, међутим, опскурни објекат откључава се увече и у њега улазе на десетине младих људи који ту остају током ноћи и ту одржавају бројне манифестације. Сатанистичке сеансе? Не, Богу хвала још не, мада цела ствар није много далеко од тога. Овде се не ради о испостави Лавејеве Сатанистичке цркве, како су неки старији Новосађани коментарисали ову морбидну молерску делатност. Иако је познато да је Сатанистичка црква у Калифорнији била офарбана у црно, овде је реч о нечем сасвим другом, мада суштински не баш потпуно другачијем.
Грађани који живе у несрећној улици Војводе Бојовића, били су запањени када је у априлу, кућа на броју 13 у њиховој улици, осванула окречена у црно. Пролазници су застајкивали, не верујући својим очима, комшије су говориле да нису ни слутиле да ће оваква "црна судбина" да задеси велику приземну кућу. Забезекнути људи су шаптали и проносилили разне гласине. Многи су мислили да је у питању погребно предузеће, причала ми је комшиница из суседне зграде. Неколико дана нико није знао шта ће бити на том објекту и зашто су спољни зидови тако окречени.
13.априла 2007, на петак 13-ти познат по историјском догађају из 1307 године када су ухапшени витезови темплари, црна кућа је свечано отворена. У касне ноћне сате како и приличи, али не уз претерану помпу, врата црне грађевине су отворена за посетиоце. Тада се сазнало да ту неће бити мрачна "црква Сатанине деце", нити погребно предузеће, већ такозвани "Омладински центар ЦК13". Одахнуле су комшије, смирили се забринути грађани, али, не задуго.
Сазнало се о каквом се заправо "Центру" ради, какве и чије омладине.
Два дана раније пре отварања Црне куће 13, немачки амбасадор Рајнер Цобел у Београду на састанку форума за међународне односе направио је дипломатски инцидент када се истрчао и поменуо да би после Косова могли бити отворени проблеми у Војводини и Старом Расу. Цобел је тада рекао да као што Србија тврди да је Косово њено, тако и Мађарска има право на Војводину.
А зашто помињем немачког амбасадора у вези Црне куће? Па из простог разлога јер је новац за куповину исте стигао управо из Немачке. Читавих 210.000 евра стигло је из Немачке за овај пројекат, али на то ћу се вратити мало касније. Да се прво присетимо како је протекло отварање Црне куће и са каквим програмом?
Прво вече било је уједно промоција публикације (избегавам да "то" назовем књигом) под називом "Критика клерикализације Србије". На корицама тог пашквила, стајао је прецртан православни крст. У антихришћанској публикацији се налазило неколико есеја који су били анализа како се наводило "грађевинске експанзије и идеолошке експанзије СПЦ у Новом Саду и Војводини". Српској православној цркви се замерало што гради цркве и што проповеда Хришћанство. Српској православној цркви се практично замерало што постоји северно од Београда.
Верска мржња, кажњива по 317 члану кривичног законика ове државе, ширена је немилице, некажњено, чак и без осуде било кога.
На промоцији су говорили:
- Бранка Ћурчић активисткиња АФАНС која је лажно сведочила против српских патриота којима је суђено због протеста против антисрпске трибине, у тајозваном Случају Национални строј..
-Петар Атанацковић активиста АФАНС који је такође лажно сведочио против српских патриота којима је суђено због протеста против антисрпске трибине.
- Милош Перовић син професора Миленка Перовића осведоченог србомрзца који се изјашњава као Црногорац по националности и атеиста по вероисповести и који је познат по отвореном пропагирању колективне кривице целог српског народа за геноцид и злочине и отворено позивање на кажњавање целог једног народа. Оно што отац Перовић проповеда, син Перовић је покушао преурањено да спроведе у праксу па се десио чувени напад на Србе у новембру 2005 и бодење ножевима у још чувенијем Градилишту које ни по чему лепом и неће бити запамћено.
- Зоран Петаков дугогодишњи активиста Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) и некадашњни градски одборник те аутономачке странке. Могло би се рећи да је Петаков велики љубимац Ненада Чанка, "мали од палубе" такорећи. Петаков се не осећа Србином већ Војвођанином и познат је по екстремистичким изјавама типа: "Ви Срби сте нам убили престолонаследника 1941!". Петакова и групу активиста ЛСВ је лично Чанак послао да лепе по Београду плакате против Ратка Младића.
-Тамара Јовановић активисткиња АФАНС и сведок са суђења против Националног строја.
На отварању је био и гост из Немачке, члан одбора фондације из Берлина која је дала новац за Црну кућу.
Мистерија је тада била по многима решена, кућа је била састајалиште АФАНС (Антифашистичке акције из Новог Сада), нерегистроване екстремистичке левичарске антисрпске аутономашке групе младих људи. АФАНС је заправо била фронтовска организација Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине и ЛДП-а, и новац не би требало да им представља проблем. Ипак, мистерије везане за појаву Црне куће нису ни тада потпуно разјашњене.
Коме заправо припада Црна кућа? АФАНС није био легална, дакле регистрована организација и није могла као НВО изнајмљивати простор на своје име. Објашњене лежи у томе да су АФАНС заправо чиниле три НВО организације Центар за нове медије Куда.орг, и мање познати АКО и Кружок.
Омладински центар је био пројекат који је требало да реализује НВО центар за нове медије Куда.орг. Посао је био озбиљан и требало га је озбиљно одрадити.
Црна кућа није била први овакав омладински центар. Крајем осамдесетих и почетком деведестих у Новом саду је постојала такозвана Жута кућа која је била легло наркоманије и уметничке декаденције. Име жута кућа настало је као спомен на новосадске Јевреје. Како је писао новосадски Дневник у тој кући су затварани Јевреји који су убијани 1942. Овај објекат су срушиле локалне власти (СПС-СРС) 1995 године под изговором регулационог плана, мада до данашњег дана на том месту није подигнут ни један нови објекат.
Омладински центри који су финансирани у правом малом рату против српског народа имали су у Новом Саду дакле занимљиву предисторију.
Егзит тим је годинама користио недовршени бетонски Ректорат познатији под именом Градилиште запамћено по проливеној крви Срба избодених ножевима, али и десетинама младића који су после Градилишта постали зависници од наркотика.
