- Poruka
- 9.306
Уколико се реализује предлог председника Србије да се поднесе тужба против држава које би признале независност Косова, то би било први пут у пракси међународног права да једна држава тужи другу пред њеним судом из политичких разлога
Међународни суд правде у Хагу
Уколико Србија одлучи да тужи државе који признају евентуално једнострано проглашену независност Косова и то пред њиховим судовима, то ће бити преседан у међународном праву. Саговорници „Политике”, стручњаци за ову материју, нису могли да се сете ниједног спора те природе у новијој пракси међународног права. Дешавало се да државе покрећу спорове пред судским органима других земаља, али су они били искључиво комерцијалног карактера, тачније покретани су најчешће због прекршаја међународних трговинских или због других економских споразума.
Успостављање преседана у нашем случају, према мишљењу Обрада Кесића, аналитичара из Вашингтона, и не би било лоше јер би више привукло пажњу јавности, а то је Србији сада потребно. Идеја о тужби коју Кесић сматра јако добром имала би, што се тиче Америке, два повољна ефекта у тренутку када она размишља о признању независности Космета.
„Са правне стране се показује да то није чисто и правници у Стејт дипартменту и Министарству правде морају озбиљно да размотре ово питање и израде један правни темељ за који ће САД да се заложи. Друга димензија је политичка и мислим да је то тренутно много важније питање. Кроз такву тужбу би Србија први пут овде у Америци изашла у јавност показујући да питање Косова није у контексту ранијих сукоба на Балкану поготову оних у вези са Слободаном Милошевићем. Србија би показала да има правни аргумент и да тражи правно решење што би потпуно разбило имиџ који је створен у америчким медијима да је то још један у низу случајева у којима Србија исказује свој деструктивни национализам”, истиче Кесић.
Према његовом објашњењу, у америчком случају питање признања независности држава је у надлежности председника САД, па би Србија уколико се одлучи на такав корак, морала да тужи Џорџа Буша. Као врсни познавалац прилика у Америци Кесић истиче да би тужба морала да се поднесе једном од савезних судова, а најбољу шансу би вероватно имала на судовима у Вашингтону и Њујорку будући да су та два суда на основу ранијих случајева познати као „активистички судови”, односно они који не избегавају компликоване случајеве већ их прижељкују.
По његовом мишљењу са овим потезом не би требало чекати бар у случају Америке. Од изјаве председника Буша у Тирани до изјава представника Стејт департмента, врло јасно се показује да је Америка донела одлуку да призна независност Косова и без резолуције Савета безбедности тако да постоји правна основа да се то питање покрене и пре него што се донесе коначна одлука. Тако би се бар у јавности покренуло питање да ли Америка може да учини оно што је намерила.
И иницијатива да СБ УН од Међународног суда правде затражи мишљење о томе да ли би независност Косова била легална или не, коју је прексиноћ представио председник Србије Борис Тадић, била би легитиман потез Београда, али су мишљења о његовим ефектима сасвим опречна. Док професор Универзитета у Будимпешти и члан САНУ Тибор Варади сматра да су изгледи на успех такве иницијативе врло мали и да зависе од односа политичких снага у СБ и Генералној скупштини УН, на шта је упозорио и директор београдског Центра за људска права Војин Димитријевић, швајцарски професор уставног и међународног права Томас Флајнер оценио је да би Србија „имала све шансе да добије тај случај”.
Поред поменутог предлога који ће Србија упутити УН, Тадић је навео и да у случају једностраног проглашења независности Косова „наше је да поништимо такву једнострану одлуку и покренемо међународноправне процесе пред институцијама за поништење таквог акта”.
Флајнер је у изјави Танјугу објаснио да се Међународни суд правде може ангажовати на два начина – један је да орган УН затражи саветодавно мишљење од суда, а други да се суд позове да пресуди у спору. „Према члану 96 Повеље УН, Генерална скупштина или Савет безбедности УН могу тражити саветодавно мишљење о неком спорном питању од Међународног суда правде. Обично то ради Генерална скупштина”, додао је Флајнер, који је и правни саветник преговарачког тима Београда. „У случају Србије, Савет безбедности би могао од суда да тражи саветодавно мишљење о тумачењу Резолуције 1244”, рекао је швајцарски професор.
Други начин је да се, уколико нека земља призна Косово, суд позове да пресуди у спору између Србије и те државе, рекао је Флајнер. „Уколико би једна земља признала Косово као независну државу, Србија би могла да поведе правни поступак против те државе и да је тужи на основу Резолуције 1244 и међународног права”, указао је он.
Професор Варади, који је био један од заступника у спору Србије са Босном и Херцеговином пред Међународним судом правде у изјави за „Политику”, тврди да би Србија врло тешко издејствовала одлуку СБ или Генералне скупштине о тражењу мишљења од суда у Хагу. Он упозорава да чак и ако би се то десило, став суда нема обавезујућу снагу колико год његово мишљење било политички значајно.
Када је реч о намери Србије да тужи владе оних држава које признају независност Космета и то пред њиховим домаћим судовима, др Варади каже да је мало вероватно да би се такав спор завршио у нашу корист.
„Пре свега, поставља се питање да ли би Србија као држава уопште могла да покрене такав поступак или би то морали да учине неки појединци и институције из државе која је признала независност Космета. Предмет спора би евентуално могао да буде повреда устава дотичне земље. Ово правно средство је на граници замисливог. То је врло трновит правни пут. Не знам ни за један случај таквог спора”, каже Варади.
Кесић, међутим, напомиње да би ефекти одлуке Србије да тужи земље које признају независност Косова били још већи у Европи него у Америци, јер се ту одлука још није искристалисала и изношење правних аргумената и вероватноћа дугогодишњег повлачења по судовима представља још једну баријеру брзом и једногласном одлучивању у оквиру Европске уније.
Јелена Церовина - Биљана Баковић
Politika
Уколико Србија одлучи да тужи државе који признају евентуално једнострано проглашену независност Косова и то пред њиховим судовима, то ће бити преседан у међународном праву. Саговорници „Политике”, стручњаци за ову материју, нису могли да се сете ниједног спора те природе у новијој пракси међународног права. Дешавало се да државе покрећу спорове пред судским органима других земаља, али су они били искључиво комерцијалног карактера, тачније покретани су најчешће због прекршаја међународних трговинских или због других економских споразума.
Успостављање преседана у нашем случају, према мишљењу Обрада Кесића, аналитичара из Вашингтона, и не би било лоше јер би више привукло пажњу јавности, а то је Србији сада потребно. Идеја о тужби коју Кесић сматра јако добром имала би, што се тиче Америке, два повољна ефекта у тренутку када она размишља о признању независности Космета.
„Са правне стране се показује да то није чисто и правници у Стејт дипартменту и Министарству правде морају озбиљно да размотре ово питање и израде један правни темељ за који ће САД да се заложи. Друга димензија је политичка и мислим да је то тренутно много важније питање. Кроз такву тужбу би Србија први пут овде у Америци изашла у јавност показујући да питање Косова није у контексту ранијих сукоба на Балкану поготову оних у вези са Слободаном Милошевићем. Србија би показала да има правни аргумент и да тражи правно решење што би потпуно разбило имиџ који је створен у америчким медијима да је то још један у низу случајева у којима Србија исказује свој деструктивни национализам”, истиче Кесић.
Према његовом објашњењу, у америчком случају питање признања независности држава је у надлежности председника САД, па би Србија уколико се одлучи на такав корак, морала да тужи Џорџа Буша. Као врсни познавалац прилика у Америци Кесић истиче да би тужба морала да се поднесе једном од савезних судова, а најбољу шансу би вероватно имала на судовима у Вашингтону и Њујорку будући да су та два суда на основу ранијих случајева познати као „активистички судови”, односно они који не избегавају компликоване случајеве већ их прижељкују.
По његовом мишљењу са овим потезом не би требало чекати бар у случају Америке. Од изјаве председника Буша у Тирани до изјава представника Стејт департмента, врло јасно се показује да је Америка донела одлуку да призна независност Косова и без резолуције Савета безбедности тако да постоји правна основа да се то питање покрене и пре него што се донесе коначна одлука. Тако би се бар у јавности покренуло питање да ли Америка може да учини оно што је намерила.
И иницијатива да СБ УН од Међународног суда правде затражи мишљење о томе да ли би независност Косова била легална или не, коју је прексиноћ представио председник Србије Борис Тадић, била би легитиман потез Београда, али су мишљења о његовим ефектима сасвим опречна. Док професор Универзитета у Будимпешти и члан САНУ Тибор Варади сматра да су изгледи на успех такве иницијативе врло мали и да зависе од односа политичких снага у СБ и Генералној скупштини УН, на шта је упозорио и директор београдског Центра за људска права Војин Димитријевић, швајцарски професор уставног и међународног права Томас Флајнер оценио је да би Србија „имала све шансе да добије тај случај”.
Поред поменутог предлога који ће Србија упутити УН, Тадић је навео и да у случају једностраног проглашења независности Косова „наше је да поништимо такву једнострану одлуку и покренемо међународноправне процесе пред институцијама за поништење таквог акта”.
Флајнер је у изјави Танјугу објаснио да се Међународни суд правде може ангажовати на два начина – један је да орган УН затражи саветодавно мишљење од суда, а други да се суд позове да пресуди у спору. „Према члану 96 Повеље УН, Генерална скупштина или Савет безбедности УН могу тражити саветодавно мишљење о неком спорном питању од Међународног суда правде. Обично то ради Генерална скупштина”, додао је Флајнер, који је и правни саветник преговарачког тима Београда. „У случају Србије, Савет безбедности би могао од суда да тражи саветодавно мишљење о тумачењу Резолуције 1244”, рекао је швајцарски професор.
Други начин је да се, уколико нека земља призна Косово, суд позове да пресуди у спору између Србије и те државе, рекао је Флајнер. „Уколико би једна земља признала Косово као независну државу, Србија би могла да поведе правни поступак против те државе и да је тужи на основу Резолуције 1244 и међународног права”, указао је он.
Професор Варади, који је био један од заступника у спору Србије са Босном и Херцеговином пред Међународним судом правде у изјави за „Политику”, тврди да би Србија врло тешко издејствовала одлуку СБ или Генералне скупштине о тражењу мишљења од суда у Хагу. Он упозорава да чак и ако би се то десило, став суда нема обавезујућу снагу колико год његово мишљење било политички значајно.
Када је реч о намери Србије да тужи владе оних држава које признају независност Космета и то пред њиховим домаћим судовима, др Варади каже да је мало вероватно да би се такав спор завршио у нашу корист.
„Пре свега, поставља се питање да ли би Србија као држава уопште могла да покрене такав поступак или би то морали да учине неки појединци и институције из државе која је признала независност Космета. Предмет спора би евентуално могао да буде повреда устава дотичне земље. Ово правно средство је на граници замисливог. То је врло трновит правни пут. Не знам ни за један случај таквог спора”, каже Варади.
Кесић, међутим, напомиње да би ефекти одлуке Србије да тужи земље које признају независност Косова били још већи у Европи него у Америци, јер се ту одлука још није искристалисала и изношење правних аргумената и вероватноћа дугогодишњег повлачења по судовима представља још једну баријеру брзом и једногласном одлучивању у оквиру Европске уније.
Јелена Церовина - Биљана Баковић
Politika
