- Poruka
- 1.145
ČEDA OTPADNIK
Biznismen Nikola Sandulović prvi put govori o odnosima pokojnog premijera Zorana Đinđića s liderom LDP Čedomirom Jovanovićem
BEOGRAD - Biznismen Nikola Sandulović, nekada jedan od najbližih saradnika pokojnog premijera Zorana Đinđića, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir prvi put govori o vezama DOS s kriminalcima i otkriva zašto je srpski premijer neposredno pre atentata 12. marta 2003. iz svojih redova najurio Čedomira Jovanovića! Sandulović i Đinđić razišli su se maja 2002, kada su se poslednji put videli u njegovom kabinetu, ali su ostali u kontaktu. Sandulović mu je, tvrdi, do poslednjeg dana ukazivao na prljave rabote Čede Jovanovića.
- Čuli smo se sve do 9. marta 2003, kada je objavljen intervju sa mnom, odnosno tri dana pre njegovog ubistva. Razgovarali smo najmanje 30 puta i sve vreme sam mu sugerisao i ukazivao na Čedu Jovanovića, Vladimira - Bebu Popovića i Gorana Vesića.
Kakav je bio Đinđićev odnos prema tim ljudima pred atentat?
- Nije kontaktirao s njima. Čedi je čak bio zabranjen ulazak kod Đinđića! Nije mogao ni kod njega u kabinet, ni u njegovu kuću. Zoranova supruga Ružica takođe nije imala nikakav kontakt s njim. Zoranov odnos prema Čedi se drastično promenio u vreme pred smrt. Žalio mi se da ne zna kako da ga se reši, plašio se da ne ispadne smešan i kontradiktoran. Nije imao načina da ga se odrekne javno, jer to je kao da vaspitavate dete, a ono ide okolo, drogira se, pljačka, otima, druži se s kriminalcima... Nije imao mudrost da ga se odrekne javno, a nije, mučenik, imao vremena ni da ga se odrekne postepeno.
Vi ste premijeru i ranije ukazivali na Jovanovića?
- Da. Ukazivao sam mu na slobodno donošenje odluka Jovanovića, na njegovo bahato ponašanje u Vladi i na povezanost s ljudima iz kriminogene sredine, kao i kriminalcima kojima je davao podršku i s njima imao razne planove. Ukazivao sam i da se Čeda postavlja između kriminalaca i Zorana kao tampon i zaštitnik. Svakome od njih pričao je ono što je njemu odgovaralo.
Otkud je vama to poznato? Na koje kriminalce mislite?
- Imao sam sa Dušanom Spasojevićem u njegovoj kući jedan sastanak, kome je prisustvovao i Milan Božinić. Spasojević je od mene tražio sastanak sa Zoranom jer je bio spreman da sa premijerom razgovara o transportu droge, ali i da učestvuje u sanaciji prometa narkotika. Videvši čemu sve to vodi hteo je ozbiljno da razgovara sa Đinđićem. Zoran mi je rekao: „Idi, vidi šta je to, šta se dešava.“
Kada je održan taj sastanak?
- To se dešavalo šest do osam meseci pre Zoranovog ubistva. Posle toga nisam hteo da idem kod Zorana javno, pa sam taj razgovor, od a do š, preneo preko Milenka Nikića, koji je u DS bio zadužen za rejting stranke i koji je bio čovek od poverenja. Tokom razgovora Spasojevića sam pitao i za Čedu: „Šta radi ovaj mali, zašto se ponaša tako bahato? Nosi oružje i poziva se na Zorana i na vas preteći da će napraviti neku ujdurmu i nenormalnu situaciju između svih.“ Dušan mi je rekao: „Nemoj, Nikola, da ga napadaš. Dobar je, dovodio mi je ćerku za rođendan u zatvor.“ Već u to vreme Čeda i Spasojević bili su u veoma prisnim odnosima, a da ne pričamo o vikendima koje je provodio kod Dragoljuba Markovića.(Djindjicev kum)
Da li je sve to bilo poznato i Đinđiću?
- Sve se to znalo, a Zoran je bio uvučen u prljavu igru koju je mislio da može da kontroliše. Pobrkao je stvari politike i stvari ulice. Upozoravao sam ga na to. Najpre je bio nepoverljiv, a zatim zaprepašćen. Kasnije sam kod njega osetio strah. Zašto je bio uplašen? Verovatno zato što je bio upleten u te prljave igre i raznorazne dogovore u koje ga je Čeda uvukao.
Mislite na igre i dogovore sa mafijom?
- Da li je to bila mafija ili zaostavština prethodnog režima, svejedno je.
Da li su te veze na kraju i ubile Đinđića?
- Ne želim da me neko doživi kao Legijinog simpatizera, ali on je bio patriota, čovek koji voli svoju zemlju, i nije bio za prljave igre. Verujem da je i on bio izmanipulisan. Na osnovu ličnih iskustava verujem da i ako je postojao nekakav animozitet između njega, Zorana i „zemunskog klana“, za to je isključivi krivac Čeda, jer je svakome pričao ono što mu odgovara. Nikada nisam čuo da su Zoran i Legija jedan drugome uputili ružnu reč.
Šta je Čedomir radio u vreme kada ja nisam bio tu i šta je kome od njih prenosio, ne znam. Legija nije klinac, već čovek koji zna mnoge državne tajne, pa verovatno i zbog čega javno ne želi ili ne može da iznese mnoge prljavštine.
Biznismen Nikola Sandulović prvi put govori o odnosima pokojnog premijera Zorana Đinđića s liderom LDP Čedomirom Jovanovićem
BEOGRAD - Biznismen Nikola Sandulović, nekada jedan od najbližih saradnika pokojnog premijera Zorana Đinđića, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir prvi put govori o vezama DOS s kriminalcima i otkriva zašto je srpski premijer neposredno pre atentata 12. marta 2003. iz svojih redova najurio Čedomira Jovanovića! Sandulović i Đinđić razišli su se maja 2002, kada su se poslednji put videli u njegovom kabinetu, ali su ostali u kontaktu. Sandulović mu je, tvrdi, do poslednjeg dana ukazivao na prljave rabote Čede Jovanovića.
- Čuli smo se sve do 9. marta 2003, kada je objavljen intervju sa mnom, odnosno tri dana pre njegovog ubistva. Razgovarali smo najmanje 30 puta i sve vreme sam mu sugerisao i ukazivao na Čedu Jovanovića, Vladimira - Bebu Popovića i Gorana Vesića.
Kakav je bio Đinđićev odnos prema tim ljudima pred atentat?
- Nije kontaktirao s njima. Čedi je čak bio zabranjen ulazak kod Đinđića! Nije mogao ni kod njega u kabinet, ni u njegovu kuću. Zoranova supruga Ružica takođe nije imala nikakav kontakt s njim. Zoranov odnos prema Čedi se drastično promenio u vreme pred smrt. Žalio mi se da ne zna kako da ga se reši, plašio se da ne ispadne smešan i kontradiktoran. Nije imao načina da ga se odrekne javno, jer to je kao da vaspitavate dete, a ono ide okolo, drogira se, pljačka, otima, druži se s kriminalcima... Nije imao mudrost da ga se odrekne javno, a nije, mučenik, imao vremena ni da ga se odrekne postepeno.
Vi ste premijeru i ranije ukazivali na Jovanovića?
- Da. Ukazivao sam mu na slobodno donošenje odluka Jovanovića, na njegovo bahato ponašanje u Vladi i na povezanost s ljudima iz kriminogene sredine, kao i kriminalcima kojima je davao podršku i s njima imao razne planove. Ukazivao sam i da se Čeda postavlja između kriminalaca i Zorana kao tampon i zaštitnik. Svakome od njih pričao je ono što je njemu odgovaralo.
Otkud je vama to poznato? Na koje kriminalce mislite?
- Imao sam sa Dušanom Spasojevićem u njegovoj kući jedan sastanak, kome je prisustvovao i Milan Božinić. Spasojević je od mene tražio sastanak sa Zoranom jer je bio spreman da sa premijerom razgovara o transportu droge, ali i da učestvuje u sanaciji prometa narkotika. Videvši čemu sve to vodi hteo je ozbiljno da razgovara sa Đinđićem. Zoran mi je rekao: „Idi, vidi šta je to, šta se dešava.“
Kada je održan taj sastanak?
- To se dešavalo šest do osam meseci pre Zoranovog ubistva. Posle toga nisam hteo da idem kod Zorana javno, pa sam taj razgovor, od a do š, preneo preko Milenka Nikića, koji je u DS bio zadužen za rejting stranke i koji je bio čovek od poverenja. Tokom razgovora Spasojevića sam pitao i za Čedu: „Šta radi ovaj mali, zašto se ponaša tako bahato? Nosi oružje i poziva se na Zorana i na vas preteći da će napraviti neku ujdurmu i nenormalnu situaciju između svih.“ Dušan mi je rekao: „Nemoj, Nikola, da ga napadaš. Dobar je, dovodio mi je ćerku za rođendan u zatvor.“ Već u to vreme Čeda i Spasojević bili su u veoma prisnim odnosima, a da ne pričamo o vikendima koje je provodio kod Dragoljuba Markovića.(Djindjicev kum)
Da li je sve to bilo poznato i Đinđiću?
- Sve se to znalo, a Zoran je bio uvučen u prljavu igru koju je mislio da može da kontroliše. Pobrkao je stvari politike i stvari ulice. Upozoravao sam ga na to. Najpre je bio nepoverljiv, a zatim zaprepašćen. Kasnije sam kod njega osetio strah. Zašto je bio uplašen? Verovatno zato što je bio upleten u te prljave igre i raznorazne dogovore u koje ga je Čeda uvukao.
Mislite na igre i dogovore sa mafijom?
- Da li je to bila mafija ili zaostavština prethodnog režima, svejedno je.
Da li su te veze na kraju i ubile Đinđića?
- Ne želim da me neko doživi kao Legijinog simpatizera, ali on je bio patriota, čovek koji voli svoju zemlju, i nije bio za prljave igre. Verujem da je i on bio izmanipulisan. Na osnovu ličnih iskustava verujem da i ako je postojao nekakav animozitet između njega, Zorana i „zemunskog klana“, za to je isključivi krivac Čeda, jer je svakome pričao ono što mu odgovara. Nikada nisam čuo da su Zoran i Legija jedan drugome uputili ružnu reč.
Šta je Čedomir radio u vreme kada ja nisam bio tu i šta je kome od njih prenosio, ne znam. Legija nije klinac, već čovek koji zna mnoge državne tajne, pa verovatno i zbog čega javno ne želi ili ne može da iznese mnoge prljavštine.
