RainbowSix
Veoma poznat
- Poruka
- 10.717
Potop u Britaniji, Srbiji izlaz na more
Danijela KLjAJIĆ, 21. jul 2007
POLOVINA teritorije Mađarske, istočna Slavonija i cela Vojvodina biće prekrivene vodenom površinom, a ako Jadransko more duboko prodre u kopno Italije dolinom reke Po, Venecija će prestati da postoji, dok će Crno more duboko, dolinom Dunava prodreti u Rumuniju i Bugarsku.
Pod vodom će biti polovina Velike Britanije i najveći deo severne Evrope: cela Danska i Holandija, veliki deo Nemačke i Finske, južni deo Švedske. Ovako bi prema pisanju američkog naučnika Lorena Vilijamsa (knjiga "Stop globalnom zagrevanju") mogla da izgleda buduća karta Evrope, ukoliko se, u narednih 200 godina nastavi trend globalnog otopljavanja, kada više ne bude leda na Zemlji i nivo svetskog mora poraste za 100 metara. Iako se ove pretpostavke odnose na krajnji trenutak dugoročnih posledica globalnog otopljavanja, dr Miroslav Starčević, naš priznati geofizičar i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, za "Novosti" otkriva:
- Čovečanstvo se u ovom trenutku nalazi na polovini ciklusa između dva ledena doba i dugoročno gledano mi polako idemo ka novom zahlađenju koje će trajati oko 15.000 godina, do dostizanja najnižih prosečnih temperatura kada će led okovati Zemlju, kao što se to u njenoj prošlosti dešavalo nebrojeno puta. Poslednjih dvadesetak godina koliko traje nešto jače otopljavanje, samo je jedan kratak "izlet" koji će neminovno proći.
Prema njegovim rečima, postoje izveštaji o dramatičnom otopljavanju u polarnim regionima, koji se zagrevaju brže nego planeta u celini. Prof. dr Starčević objašnjava:
- U oblasti Severnog pola, koji pokriva površinu veličine SAD, količina leda smanjila se za šest odsto u periodu od 1978. do 1996. godine. U tom području, svake godine izgubi se leda u površini od oko 34.000 kilometara kvadratnih, što je približno veličina Holandije.
Navodeći podatke američkog "Vorldvoč instituta", naš sagovornik kaže da je konstatovano naglo smanjivanje debljine leda od 3,1 metar do 1,8 metara u poslednjih 30 godina, podsećajući da na Severnom polu nema kopna, već led pluta na morskoj površini. On podseća da postoje i proračuni po kojima sa Antarktika svake godine nestane oko 150 kubnih kilometara ledene mase.
- Predviđa se da, ako se nastavi otapanje ovakvim tempom, na Severnom polu neće više biti leda oko 2080. godine. Pojedini naučnici, pak, ove pretpostavke smatraju preteranim, tvrdeći da se led na Antarktiku ne topi tako brzo i da ima regiona gde se njegova količina čak i povećava - nastavlja profesor Starčević.
On tvrdi da se zbog topljenja leda u oblasti Severnog pola, pojavljuju i neke nove pozitivne mogućnosti:
- Severoistočni prolaz na krajnjem severu Sibira postaće uskoro dostupan za komercijalnu upotrebu, jer će zbog nedostatka leda veliki brodovi moći tokom cele godine da plove kraćim rutama. Tako bi brodovi koji idu iz Nemačke za Japan mogli da koriste prolaz pored sibirske obale, čime će skratiti put od sadašnjih 20.000 na 13.000 kilometara. Pošto taj prolaz pripada ruskim teritorijalnim vodama, Rusija će dobijati velike prihode od taksi za korišćenje prolaza.
Miroslav Starčević ne krije da naročito zabrinjava i podatak da se na Grenlandu, gde se nalazi oko osam odsto ukupnog leda na Zemlji, na njegovom južnom i istočnom obodu debljina leda od 1993. godine smanjuje za oko jedan metar godišnje.
- Na Južnom polu, gde se nalazi oko 91 odsto ukupnog leda planete, led je debeo prosečno oko 2,3 km i tu je evidentno konstantno odvajanje ledenih gromada od kontinenata. Te ledene gromade slobodno plutaju prema severu i neke od njih su veličine više stotina, pa i hiljada kvadratnih kilometara - ukazuje naš stručnjak.
On navodi da se u prostorima van polova led nalazi u lednicima na visokim planinama i upozorava:
- Ti lednici se takođe veoma brzo otapaju i predviđa se da će do 2050. godine potpuno nestati četvrtina postojećih lednika, a do 2100. godine čak jedna polovina. Preostaće samo lednici na Aljasci, u Patagoniji i na Himalajima.
Globalno topljenje lednika i leda na polovima, kako kaže naš sagovornik, dovodi do porasta nivoa mora, što je od posebnog značaja zbog činjenice da oko 60 odsto svetske populacije živi na obalama mora i okeana. Zato zaključuje porukom:
- U poslednjih 100 godina nivo svetskih mora i okeana podignut je oko 10-15 centimetara. Ali, bez obzira na ove dramatične podatke, ne treba paničiti, jer se ti procesi odvijaju sporo, pa će se i čovek prilagođavati novonastalim okolnostima.
KRUŽNI CIKLUS
PROF. dr Miroslav Starčević kaže da efekat smanjivanja količine leda na planeti dovodi do zatvorenog kružnog ciklusa koji se ogleda u ubrzavanju procesa na sledeći način: polarni led reflektuje veliku količinu Sunčevog zračenja nazad u svemir, pa Zemlja ostaje hladna.
- Kada se smanji količina leda, reflektovanje je smanjeno i Zemlja se sve više zagreva, što dovodi do još jačeg topljenja leda i ulazi se u kružni ciklus kojim se proces ubrzava. Takođe, led koji se topi na Severnom polu dovodi hladnu vodu u severni Atlantik, dolazi do poremećaja dotoka tople Golfske struje u severne delove Evrope, što može dramatično promeniti klimatske uslove u tom delu sveta - priča prof. Starčević.
Prema njegovim rečima, topljenje i nestajanje lednika na kontinentima imaće dvojaki efekat: tamo gde je danas lednik izvor slatke vode za milione stanovnika, njegovim nestajanjem doći će do neminovne žeđi, a u predelima Himalaja, naglo otopljavanje lednika dovešće do velikih poplava i regionalnih klimatskih promena. U Srbiji se kao efekat opšteg otopljavanja može javiti pojačani kontrast između leta i zime: leta bi bila sve toplija sa pojavama jakog olujnog nevremena, a zime kratke i oštrije s puno snežnih padavina.
Vecernje novosti
Danijela KLjAJIĆ, 21. jul 2007
POLOVINA teritorije Mađarske, istočna Slavonija i cela Vojvodina biće prekrivene vodenom površinom, a ako Jadransko more duboko prodre u kopno Italije dolinom reke Po, Venecija će prestati da postoji, dok će Crno more duboko, dolinom Dunava prodreti u Rumuniju i Bugarsku.
Pod vodom će biti polovina Velike Britanije i najveći deo severne Evrope: cela Danska i Holandija, veliki deo Nemačke i Finske, južni deo Švedske. Ovako bi prema pisanju američkog naučnika Lorena Vilijamsa (knjiga "Stop globalnom zagrevanju") mogla da izgleda buduća karta Evrope, ukoliko se, u narednih 200 godina nastavi trend globalnog otopljavanja, kada više ne bude leda na Zemlji i nivo svetskog mora poraste za 100 metara. Iako se ove pretpostavke odnose na krajnji trenutak dugoročnih posledica globalnog otopljavanja, dr Miroslav Starčević, naš priznati geofizičar i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, za "Novosti" otkriva:
- Čovečanstvo se u ovom trenutku nalazi na polovini ciklusa između dva ledena doba i dugoročno gledano mi polako idemo ka novom zahlađenju koje će trajati oko 15.000 godina, do dostizanja najnižih prosečnih temperatura kada će led okovati Zemlju, kao što se to u njenoj prošlosti dešavalo nebrojeno puta. Poslednjih dvadesetak godina koliko traje nešto jače otopljavanje, samo je jedan kratak "izlet" koji će neminovno proći.
Prema njegovim rečima, postoje izveštaji o dramatičnom otopljavanju u polarnim regionima, koji se zagrevaju brže nego planeta u celini. Prof. dr Starčević objašnjava:
- U oblasti Severnog pola, koji pokriva površinu veličine SAD, količina leda smanjila se za šest odsto u periodu od 1978. do 1996. godine. U tom području, svake godine izgubi se leda u površini od oko 34.000 kilometara kvadratnih, što je približno veličina Holandije.
Navodeći podatke američkog "Vorldvoč instituta", naš sagovornik kaže da je konstatovano naglo smanjivanje debljine leda od 3,1 metar do 1,8 metara u poslednjih 30 godina, podsećajući da na Severnom polu nema kopna, već led pluta na morskoj površini. On podseća da postoje i proračuni po kojima sa Antarktika svake godine nestane oko 150 kubnih kilometara ledene mase.
- Predviđa se da, ako se nastavi otapanje ovakvim tempom, na Severnom polu neće više biti leda oko 2080. godine. Pojedini naučnici, pak, ove pretpostavke smatraju preteranim, tvrdeći da se led na Antarktiku ne topi tako brzo i da ima regiona gde se njegova količina čak i povećava - nastavlja profesor Starčević.
On tvrdi da se zbog topljenja leda u oblasti Severnog pola, pojavljuju i neke nove pozitivne mogućnosti:
- Severoistočni prolaz na krajnjem severu Sibira postaće uskoro dostupan za komercijalnu upotrebu, jer će zbog nedostatka leda veliki brodovi moći tokom cele godine da plove kraćim rutama. Tako bi brodovi koji idu iz Nemačke za Japan mogli da koriste prolaz pored sibirske obale, čime će skratiti put od sadašnjih 20.000 na 13.000 kilometara. Pošto taj prolaz pripada ruskim teritorijalnim vodama, Rusija će dobijati velike prihode od taksi za korišćenje prolaza.
Miroslav Starčević ne krije da naročito zabrinjava i podatak da se na Grenlandu, gde se nalazi oko osam odsto ukupnog leda na Zemlji, na njegovom južnom i istočnom obodu debljina leda od 1993. godine smanjuje za oko jedan metar godišnje.
- Na Južnom polu, gde se nalazi oko 91 odsto ukupnog leda planete, led je debeo prosečno oko 2,3 km i tu je evidentno konstantno odvajanje ledenih gromada od kontinenata. Te ledene gromade slobodno plutaju prema severu i neke od njih su veličine više stotina, pa i hiljada kvadratnih kilometara - ukazuje naš stručnjak.
On navodi da se u prostorima van polova led nalazi u lednicima na visokim planinama i upozorava:
- Ti lednici se takođe veoma brzo otapaju i predviđa se da će do 2050. godine potpuno nestati četvrtina postojećih lednika, a do 2100. godine čak jedna polovina. Preostaće samo lednici na Aljasci, u Patagoniji i na Himalajima.
Globalno topljenje lednika i leda na polovima, kako kaže naš sagovornik, dovodi do porasta nivoa mora, što je od posebnog značaja zbog činjenice da oko 60 odsto svetske populacije živi na obalama mora i okeana. Zato zaključuje porukom:
- U poslednjih 100 godina nivo svetskih mora i okeana podignut je oko 10-15 centimetara. Ali, bez obzira na ove dramatične podatke, ne treba paničiti, jer se ti procesi odvijaju sporo, pa će se i čovek prilagođavati novonastalim okolnostima.
KRUŽNI CIKLUS
PROF. dr Miroslav Starčević kaže da efekat smanjivanja količine leda na planeti dovodi do zatvorenog kružnog ciklusa koji se ogleda u ubrzavanju procesa na sledeći način: polarni led reflektuje veliku količinu Sunčevog zračenja nazad u svemir, pa Zemlja ostaje hladna.
- Kada se smanji količina leda, reflektovanje je smanjeno i Zemlja se sve više zagreva, što dovodi do još jačeg topljenja leda i ulazi se u kružni ciklus kojim se proces ubrzava. Takođe, led koji se topi na Severnom polu dovodi hladnu vodu u severni Atlantik, dolazi do poremećaja dotoka tople Golfske struje u severne delove Evrope, što može dramatično promeniti klimatske uslove u tom delu sveta - priča prof. Starčević.
Prema njegovim rečima, topljenje i nestajanje lednika na kontinentima imaće dvojaki efekat: tamo gde je danas lednik izvor slatke vode za milione stanovnika, njegovim nestajanjem doći će do neminovne žeđi, a u predelima Himalaja, naglo otopljavanje lednika dovešće do velikih poplava i regionalnih klimatskih promena. U Srbiji se kao efekat opšteg otopljavanja može javiti pojačani kontrast između leta i zime: leta bi bila sve toplija sa pojavama jakog olujnog nevremena, a zime kratke i oštrije s puno snežnih padavina.
Vecernje novosti
