*BILJA*
Buduća legenda
- Poruka
- 32.192
BRANA CRNČEVIĆ - CRNA TAČKA
EVO I TOG DANA
Gospodin Fuj se, ne bez razloga, slaže sa gospodinom Bljak da će Srbiji, bude li joj oteto Kosovo, biti pričinjena nepravda. „I ja mislim da je to nepravedno”, kaže gospodin Fuj, „ali, uprkos tome, mi moramo...”. Gospodin Bljak ga gleda milooko kao Englez omiljenog Amerikanca i slaže se sa gospodinom Fuj da, uprkos svemu, moramo biti razumni. Biti razuman i trpeljiv osnovni je religiozni nauk, moglo bi se pomisliti da su gospoda Fuj i Kaka duboko, kaluđerski religiozni, i da su se upravo vratili sa Atosa. E, nisu. Pravoslavna crkva ih nervira. Kako i ne bi? Pravoslavni episkopi ne prijaju kaluđerima globalističke crkve, u kojoj je Amerika na prvom mestu, a Bog na poslednjem.
Gospoda Fuj i Kaka u svojim propovedima uveravaju čitaoce, slušaoce i gledaoce da postoji mnogo malih nepravdi protiv kojih se ljudi mogu i moraju boriti, a da su velike, najvažnije nepravde koje su mogu dogoditi Srbima i Srbiji strogo protokolisane i zato je svaka borba protiv dogovorenih nepravdi besmislena i štetna. Boga nisu videli, a Ameriku jesu. Zbog toga je njihova vera u Ameriku snažnija od vere u Boga, njoj se priklanjaju. Kaluđeri globalističke crkve propovedaju da je nepravda pravedna, a borba za pravdu smešna. Srbi koji su prvi videli Ameriku, oni zbog kojih je napisana pesma „Ostajte ovdje”, prezreli bi globalističke kaluđere. I među precima globalističkih kaluđera, siguran sam, ima onih koji su napustili Ameriku i dobrovoljno pohitali u Srbiju i glavom probijali Solunski front. Slava im i hvala! Nisu se nadali potomcima koji su danas u Srbiji, bez ikakvog razloga, spremni da umru za Ameriku, koja je rešila da osvoji planetu, makar je skrenula sa putanje.
Skoro i da nema dana kad na kakvoj srpsko-američkoj televiziji ne gostuju gospoda Fuj i Bljak, a ponekad im se priključe i goropadne dame, takođe Fuj, Kaka i Bljak. One posebno blebeću o dve Srbije, o milosrdnoj Evropi i nezahvalnom srpskom narodu, koji ne razume u kakve je zločine bio umešan. Zatim sledi pouka da se srpski okrvavljeni veš može oprati samo u mašini pravdoljubive vešerke Karle del... Baš kao da su i gospoda Ahtisari i Ahneseri napravili sjajan plan za dugoročno rešenje srpskog pitanja i američkog odgovora! Briga njih za srpsko pitanje, oni su u službi američkog odgovora.
„Glas Amerike”, nekad zanimljiva radio-stanica poznata po vicevima Grge Zlatopera, danas, u poređenju sa gostovanjem gospode i gospođa Fuj, Kaka i Bljak na drugim TV kanalima, liči na umerenu proameričku TV stanicu. Na „Avali” se zna da je Milošević mrtav, ali niko ne tvrdi da Milošević nije dovoljno mrtav, ne ubija ga ponovo svake večeri. „Avala” mirno, spikerski tačno i tečno, saopštava vesti dozvoljavajući srpskom gledaocu da se, bez posebnog stresa, upozna sa događajima u svetu. Gledam „Glas Amerike” emitovan iz Vašingtona i zapažam da tamo retko, ili nikako, ne gostuje niko iz fuj, kaka i bljak tima. Prevario bih se ako pomislim da Vašington prezire fuj, kaka i bljak gospodu i gospođe. On ih je samo stavio na svoje mesto. Dužni su da budu fuj, kaka i bljak, tamo gde im je određeno. Uglavnom na domaćem terenu. Prekorevam prijatelje koji srpsku fuj, kaka i bljak ekipu opisuju kao agente stranih sila i izdajnike. Ko bi njih primio u agente i izdajnike? Oni su jednostavno fuj, kaka i bljak.
Vašington zna zašto je bombardovan Beograd, ali ugodno mu je kad kakva gospođa Bljak kaže da ga je Miloševićeva tiranija na to naterala. Vašington je odobrio gospođi Fuj da kaže kako je pravda ponekad nepravedna, ali... Vašington je odobrio gospodinu Bljaku da se ruga Srbiji zbog vojne nemoći, Vašington preko gospodina Bljaka uverava Srbe da je svaki otpor uzaludan. Gospodin Kaka nas, kao Pavlov svoje pse, navikava na uslovni refleks. Deseti decembra je, kao, taj dan! Tad će Srbi saznati ko su, šta su, kakvi su i šta im je pisano! Uzalud verujete u Rusiju, kokodače gospođa Fuj. Gospodin Bljak kukuriče da je hrabrost, danas i ovde, reći da je Kosovo izgubljeno i strahuje za svoj bljak životić kad se to bude dogodilo. Kukuriču i kokodaču, a znaju da im se ništa neće dogoditi kao što im se nikada ništa nije dogodilo. Od mućaka se ne pravi kajgana. Vas može razbiti samo parakuvar iz Vašingtona, a ni to se neće dogoditi, potrebni ste mu takvi kakvi ste. Vi ste njegova jaja, a svaki kuvar pazi na svoja jaja.
EVO I TOG DANA
Gospodin Fuj se, ne bez razloga, slaže sa gospodinom Bljak da će Srbiji, bude li joj oteto Kosovo, biti pričinjena nepravda. „I ja mislim da je to nepravedno”, kaže gospodin Fuj, „ali, uprkos tome, mi moramo...”. Gospodin Bljak ga gleda milooko kao Englez omiljenog Amerikanca i slaže se sa gospodinom Fuj da, uprkos svemu, moramo biti razumni. Biti razuman i trpeljiv osnovni je religiozni nauk, moglo bi se pomisliti da su gospoda Fuj i Kaka duboko, kaluđerski religiozni, i da su se upravo vratili sa Atosa. E, nisu. Pravoslavna crkva ih nervira. Kako i ne bi? Pravoslavni episkopi ne prijaju kaluđerima globalističke crkve, u kojoj je Amerika na prvom mestu, a Bog na poslednjem.
Gospoda Fuj i Kaka u svojim propovedima uveravaju čitaoce, slušaoce i gledaoce da postoji mnogo malih nepravdi protiv kojih se ljudi mogu i moraju boriti, a da su velike, najvažnije nepravde koje su mogu dogoditi Srbima i Srbiji strogo protokolisane i zato je svaka borba protiv dogovorenih nepravdi besmislena i štetna. Boga nisu videli, a Ameriku jesu. Zbog toga je njihova vera u Ameriku snažnija od vere u Boga, njoj se priklanjaju. Kaluđeri globalističke crkve propovedaju da je nepravda pravedna, a borba za pravdu smešna. Srbi koji su prvi videli Ameriku, oni zbog kojih je napisana pesma „Ostajte ovdje”, prezreli bi globalističke kaluđere. I među precima globalističkih kaluđera, siguran sam, ima onih koji su napustili Ameriku i dobrovoljno pohitali u Srbiju i glavom probijali Solunski front. Slava im i hvala! Nisu se nadali potomcima koji su danas u Srbiji, bez ikakvog razloga, spremni da umru za Ameriku, koja je rešila da osvoji planetu, makar je skrenula sa putanje.
Skoro i da nema dana kad na kakvoj srpsko-američkoj televiziji ne gostuju gospoda Fuj i Bljak, a ponekad im se priključe i goropadne dame, takođe Fuj, Kaka i Bljak. One posebno blebeću o dve Srbije, o milosrdnoj Evropi i nezahvalnom srpskom narodu, koji ne razume u kakve je zločine bio umešan. Zatim sledi pouka da se srpski okrvavljeni veš može oprati samo u mašini pravdoljubive vešerke Karle del... Baš kao da su i gospoda Ahtisari i Ahneseri napravili sjajan plan za dugoročno rešenje srpskog pitanja i američkog odgovora! Briga njih za srpsko pitanje, oni su u službi američkog odgovora.
„Glas Amerike”, nekad zanimljiva radio-stanica poznata po vicevima Grge Zlatopera, danas, u poređenju sa gostovanjem gospode i gospođa Fuj, Kaka i Bljak na drugim TV kanalima, liči na umerenu proameričku TV stanicu. Na „Avali” se zna da je Milošević mrtav, ali niko ne tvrdi da Milošević nije dovoljno mrtav, ne ubija ga ponovo svake večeri. „Avala” mirno, spikerski tačno i tečno, saopštava vesti dozvoljavajući srpskom gledaocu da se, bez posebnog stresa, upozna sa događajima u svetu. Gledam „Glas Amerike” emitovan iz Vašingtona i zapažam da tamo retko, ili nikako, ne gostuje niko iz fuj, kaka i bljak tima. Prevario bih se ako pomislim da Vašington prezire fuj, kaka i bljak gospodu i gospođe. On ih je samo stavio na svoje mesto. Dužni su da budu fuj, kaka i bljak, tamo gde im je određeno. Uglavnom na domaćem terenu. Prekorevam prijatelje koji srpsku fuj, kaka i bljak ekipu opisuju kao agente stranih sila i izdajnike. Ko bi njih primio u agente i izdajnike? Oni su jednostavno fuj, kaka i bljak.
Vašington zna zašto je bombardovan Beograd, ali ugodno mu je kad kakva gospođa Bljak kaže da ga je Miloševićeva tiranija na to naterala. Vašington je odobrio gospođi Fuj da kaže kako je pravda ponekad nepravedna, ali... Vašington je odobrio gospodinu Bljaku da se ruga Srbiji zbog vojne nemoći, Vašington preko gospodina Bljaka uverava Srbe da je svaki otpor uzaludan. Gospodin Kaka nas, kao Pavlov svoje pse, navikava na uslovni refleks. Deseti decembra je, kao, taj dan! Tad će Srbi saznati ko su, šta su, kakvi su i šta im je pisano! Uzalud verujete u Rusiju, kokodače gospođa Fuj. Gospodin Bljak kukuriče da je hrabrost, danas i ovde, reći da je Kosovo izgubljeno i strahuje za svoj bljak životić kad se to bude dogodilo. Kukuriču i kokodaču, a znaju da im se ništa neće dogoditi kao što im se nikada ništa nije dogodilo. Od mućaka se ne pravi kajgana. Vas može razbiti samo parakuvar iz Vašingtona, a ni to se neće dogoditi, potrebni ste mu takvi kakvi ste. Vi ste njegova jaja, a svaki kuvar pazi na svoja jaja.
