- Poruka
- 7.375
Ove pare necemo dobiti da udjemo jos jedno 50 puta u EU!
------------
INTERVJU, Nenad Popović, Šef ekonomskog tima za kosovo
SRPSKE MILIJARDE NA KOSMETU
Kosovo je najvažnije državno, nacionalno, ali i veoma važno ekonomsko pitanje. Pa, zalihe lignita na Kosmetu su pete po značaju u svetu
Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović nedavno je oštro kritikovao analitičara Vladimira Gligorova zbog tvrdnje da je Kosovo kao deo Srbije „ekonomski neisplativo". Popović u intervjuu za Press kaže da je da ta teza čista manipulacija i da Kosovo ima ogroman privredni potencijal i značaj za Srbiju, ali i da je kao nezavisna država potpuno ekonomski neodrživo.
- Da se odmah razumemo, Kosovo jeste najviše državno i nacionalno pitanje, i nema tog novca ili nekog drugog ekonomskog bogatstva kojim se može meriti. Nijedna država u svetu nije prodala svoju teritoriju, niti njenu vrednost meri novcem. Ali, za Srbiju je nedopustivo da se kaže da je njena pokrajina ekonomski neisplativa. Istina je da je, uz neprocenjivo veliku istorijsku, državnu i nacionalnu vrednost, i ekonomska vrednost Kosmeta veoma velika - kaže Popović.
Koliko, ekonomski, Kosovo vredi? Pominju se cifre veće od 20 milijardi evra...
- Ne postoji način na koji se meri vrednost jednog dela države, jer je, pre svega, to pitanje nacionalne samosvesti i opštih državnih vrednosti. Ali, ako već govorimo o ekonomskoj vrednosti, imovini i privrednim potencijalima na Kosovu, onda se sigurno može govoriti o vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra! Pa, samo su u periodu od 1961. do 1990. godine u Kosovo i Metohiju bivše republike SFRJ investirale oko 17 milijardi dolara, od čega je Srbija uložila trećinu, odnosno 5,5 milijardi dolara.
A koliko je uloženo posle raspada SFRJ?
Samo od 1990. do 1992. godine plasirano je oko 10 milijardi tadašnjih dinara na KiM, preko posebnog doprinosa za razvoj koji je tada uveden. Od 1990. do 1998. godine Srbija je preko Fonda za razvoj Kosovu i Metohiji dostavila 87,8 miliona nemačkih maraka, a preko svoje Direkcije za puteve još 89,25 miliona maraka. Takođe, ne treba zaboraviti da je svako veće preduzeće praktično bilo u obavezi da napravi svoju firmu ćerku na Kosovu.
Imate li podatke kolika je vrednost nekretnina na Kosovu koje su u vlasništvu Srbije?
- Što se tiče zemljišta, u vlasništvu države je oko 24.500 hektara agrarnog, šumskog i građevinskog zemljišta. Službene zgrade prostiru se na 1,24 miliona kvadratnih metara, poslovne na 145 hiljada kvadrata, stambene na 25 hiljada kvadrata, nekoliko hiljada kvadrata posebne namene, a tu je i još 750 hiljada kvadratnih metara u ostalim građevinskim objektima. Vrednost ovih nepokretnosti procenjuje se na više od dve milijarde evra!
Tvrdi se da Kosovo ima najveći energetski, rudni potencijal i da je veliko izvorište prirodnih bogatstava
- Dovoljan je podatak da samo objekti EPS-a na Kosovu vrede više od tri milijarde dolara, a poslednjih sedam godina izdvojena su značajna sredstva za održavanje energetskog sistema. Pri tom, novac se izdvaja i za osam hiljada Srba i drugih nealbanaca koji su bespravno ostali bez posla. „NIS Petrol-Jugopetrol" je do 1999. godine u vlasništvu imao 31 objekat, odnosno 25 benzinskih stanica, pet stovarišta, poslovni prostor u Prištini i zemljište u Podujevu. O vrednosti rudnika Trepča suvišno je i govoriti. Godišnji prihod tog rudnika do 1999. godine bio je 200 miliona dolara. Fond za razvoj je vlasnik 55 posto ovog preduzeća, radnici 27 posto, a ostali 18 posto. Ipak, u prirodnim bogatstvima leži najveća vrednost Kosova, privredni potencijal i brojna radna mesta...
Koja su to i kolika prirodna bogatstva?
- Geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona, i to u tri basena - kosovskom, metohijskom i dreničkom. To su tri četvrtine lignita Srbije. Te rezerve su na petom mestu u svetu! Započinjanje sa eksploatacijom lignita dovelo bi u ovom trenutku do otvaranja više od 35.000 radnih mesta i donelo ogromne prihode. Rezerve olova i cinka procenjuju se na 42,2 miliona tona. Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da se u kosovskim rudnicima nalaze i retki metali, poput indijuma, kalijuma i germanijuma.
Koja velika javna preduzeća još imaju imovinu na Kosovu?
- Sva veća preduzeća. Treba izdvojiti JP „Železnice Srbije", čija knjigovodstvena vrednost na Kosmetu iznosi oko pola milijarde evra, ali se procenjuje na mnogo više. PTT je imao više od 130 objekata, koje je UNMIK uzurpirao.
Da li raspolažete podacima o vojnoj imovini na Kosovu?
- Svakako najveću vrednost ima aerodrom „Slatina" kod Prištine. On ima procenjenu knjigovodstvenu vrednost od 95 miliona, a realno je bar duplo vredniji. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma prostiru se na oko 4,5 miliona kvadrata zemljišta, na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje (ukupna površina 47.024 m²).
------------
PRIVATIZACIONA PLJAČKA
Dokle se stiglo sa privatizacijom na Kosovu i Metohiji i kako teče taj proces?
- Privatizovano je više od 60 odsto preduzeća i slobodno mogu da kažem da su mnoge firme prodate u bescenje, lokalnim biznismenima ili ljudima sa sumnjivim kapitalom. Pa, čuvena „Pećka pivara" je prodata Ekremu Luki za samo 11 miliona evra. Ima i drastičnijih primera. Stranih investitora nema uopšte. Kosovska privreda je ogrezla u kriminal i korupciju.
------------
INTERVJU, Nenad Popović, Šef ekonomskog tima za kosovo
SRPSKE MILIJARDE NA KOSMETU
Kosovo je najvažnije državno, nacionalno, ali i veoma važno ekonomsko pitanje. Pa, zalihe lignita na Kosmetu su pete po značaju u svetu
Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović nedavno je oštro kritikovao analitičara Vladimira Gligorova zbog tvrdnje da je Kosovo kao deo Srbije „ekonomski neisplativo". Popović u intervjuu za Press kaže da je da ta teza čista manipulacija i da Kosovo ima ogroman privredni potencijal i značaj za Srbiju, ali i da je kao nezavisna država potpuno ekonomski neodrživo.
- Da se odmah razumemo, Kosovo jeste najviše državno i nacionalno pitanje, i nema tog novca ili nekog drugog ekonomskog bogatstva kojim se može meriti. Nijedna država u svetu nije prodala svoju teritoriju, niti njenu vrednost meri novcem. Ali, za Srbiju je nedopustivo da se kaže da je njena pokrajina ekonomski neisplativa. Istina je da je, uz neprocenjivo veliku istorijsku, državnu i nacionalnu vrednost, i ekonomska vrednost Kosmeta veoma velika - kaže Popović.
Koliko, ekonomski, Kosovo vredi? Pominju se cifre veće od 20 milijardi evra...
- Ne postoji način na koji se meri vrednost jednog dela države, jer je, pre svega, to pitanje nacionalne samosvesti i opštih državnih vrednosti. Ali, ako već govorimo o ekonomskoj vrednosti, imovini i privrednim potencijalima na Kosovu, onda se sigurno može govoriti o vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra! Pa, samo su u periodu od 1961. do 1990. godine u Kosovo i Metohiju bivše republike SFRJ investirale oko 17 milijardi dolara, od čega je Srbija uložila trećinu, odnosno 5,5 milijardi dolara.
A koliko je uloženo posle raspada SFRJ?
Samo od 1990. do 1992. godine plasirano je oko 10 milijardi tadašnjih dinara na KiM, preko posebnog doprinosa za razvoj koji je tada uveden. Od 1990. do 1998. godine Srbija je preko Fonda za razvoj Kosovu i Metohiji dostavila 87,8 miliona nemačkih maraka, a preko svoje Direkcije za puteve još 89,25 miliona maraka. Takođe, ne treba zaboraviti da je svako veće preduzeće praktično bilo u obavezi da napravi svoju firmu ćerku na Kosovu.
Imate li podatke kolika je vrednost nekretnina na Kosovu koje su u vlasništvu Srbije?
- Što se tiče zemljišta, u vlasništvu države je oko 24.500 hektara agrarnog, šumskog i građevinskog zemljišta. Službene zgrade prostiru se na 1,24 miliona kvadratnih metara, poslovne na 145 hiljada kvadrata, stambene na 25 hiljada kvadrata, nekoliko hiljada kvadrata posebne namene, a tu je i još 750 hiljada kvadratnih metara u ostalim građevinskim objektima. Vrednost ovih nepokretnosti procenjuje se na više od dve milijarde evra!
Tvrdi se da Kosovo ima najveći energetski, rudni potencijal i da je veliko izvorište prirodnih bogatstava
- Dovoljan je podatak da samo objekti EPS-a na Kosovu vrede više od tri milijarde dolara, a poslednjih sedam godina izdvojena su značajna sredstva za održavanje energetskog sistema. Pri tom, novac se izdvaja i za osam hiljada Srba i drugih nealbanaca koji su bespravno ostali bez posla. „NIS Petrol-Jugopetrol" je do 1999. godine u vlasništvu imao 31 objekat, odnosno 25 benzinskih stanica, pet stovarišta, poslovni prostor u Prištini i zemljište u Podujevu. O vrednosti rudnika Trepča suvišno je i govoriti. Godišnji prihod tog rudnika do 1999. godine bio je 200 miliona dolara. Fond za razvoj je vlasnik 55 posto ovog preduzeća, radnici 27 posto, a ostali 18 posto. Ipak, u prirodnim bogatstvima leži najveća vrednost Kosova, privredni potencijal i brojna radna mesta...
Koja su to i kolika prirodna bogatstva?
- Geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona, i to u tri basena - kosovskom, metohijskom i dreničkom. To su tri četvrtine lignita Srbije. Te rezerve su na petom mestu u svetu! Započinjanje sa eksploatacijom lignita dovelo bi u ovom trenutku do otvaranja više od 35.000 radnih mesta i donelo ogromne prihode. Rezerve olova i cinka procenjuju se na 42,2 miliona tona. Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da se u kosovskim rudnicima nalaze i retki metali, poput indijuma, kalijuma i germanijuma.
Koja velika javna preduzeća još imaju imovinu na Kosovu?
- Sva veća preduzeća. Treba izdvojiti JP „Železnice Srbije", čija knjigovodstvena vrednost na Kosmetu iznosi oko pola milijarde evra, ali se procenjuje na mnogo više. PTT je imao više od 130 objekata, koje je UNMIK uzurpirao.
Da li raspolažete podacima o vojnoj imovini na Kosovu?
- Svakako najveću vrednost ima aerodrom „Slatina" kod Prištine. On ima procenjenu knjigovodstvenu vrednost od 95 miliona, a realno je bar duplo vredniji. Kompleksi u okviru pomenutog aerodroma prostiru se na oko 4,5 miliona kvadrata zemljišta, na kome se nalazi 568 građevinskih objekata, od čega 156 objekata visokogradnje (ukupna površina 47.024 m²).
------------
PRIVATIZACIONA PLJAČKA
Dokle se stiglo sa privatizacijom na Kosovu i Metohiji i kako teče taj proces?
- Privatizovano je više od 60 odsto preduzeća i slobodno mogu da kažem da su mnoge firme prodate u bescenje, lokalnim biznismenima ili ljudima sa sumnjivim kapitalom. Pa, čuvena „Pećka pivara" je prodata Ekremu Luki za samo 11 miliona evra. Ima i drastičnijih primera. Stranih investitora nema uopšte. Kosovska privreda je ogrezla u kriminal i korupciju.
