eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Е, Борисе, Борисе, не дао ти драги Бог и да помислиш да урадиш оно што се намеће као помисао (уколико будеш изабран за Председника Србије)...
Zapad će sačekati ishod trke za predsednika
Odluka o Kosovu tek posle izbora u Srbiji
Autor: Ž. Jevtić - T. Trikić | 05.12.2007 - 08:25
Rešenjem statusa Kosova i Metohije ne sme se dovoditi u pitanje demokratska i evropska perspektiva Srbije, stav je nekoliko vodećih članica Evropske unije za koje predsednički izbori u Srbiji imaju važnu ulogu u odlučivanju kada bi EU trebalo da preduzme odgovarajuće korake u cilju rešavanja kosovske krize. Po saznanjima „Blica“, ukoliko bi izbori u Srbiji bili zakazani do kraja januara, države poput Nemačke, Francuske, Italije ili Slovačke insistirale bi na tome da se odloži kosovska nezavisnost, to jest da se ide na opciju odlaganja „koordinisane deklaracije o nezavisnosti Kosova“.
Novi termin u diplomatskim kontaktima - koordinisana deklaracija o nezavisnosti Kosova - zamenio je dosadašnji o unilateralnoj deklaraciji. Ovo označava praktično i novi model zapadnih zemalja u pristupu prema Kosovu i činu proglašenja nezavisnosti. Koordinisana deklaracija o nezavisnosti praktično znači da kosovski Albanci ne mogu sami da donose deklaraciju o nezavisnosti, to jest da to ne mogu uraditi bez svojih stranih partnera. Prištini je jasno stavljeno do znanja da ne mogu sami povlačiti poteze već da će zapadne zemlje odrediti trenutak i stajati iza čina proglašenja. Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je da je „Priština fokusirana na to da koordinira proglašenje nezavisnosti Kosova sa našim partnerima SAD i EU“, i dodao da to očekuje početkom januara.
Da u EU, ipak, ima još neslaganja oko Kosova govori i izjava slovačkog premijera Robera Fica, koji je juče naglasio da je „teško zamisliti“ da bi njegova zemlja mogla da prizna nezavisnost Kosova u slučaju da ta srpska pokrajina jednostrano proglasi nezavisnost. Fico je pozvao na jedinstvo EU u vezi s tim pitanjem i upozorio da bi bila fatalna greška ukoliko članice Unije ne bi uspele da postignu konsenzus.
Odranije je poznato da države EU nemaju jedinstven stav, a Mađarska, Grčka, Španija, Slovačka, Kipar i Rumunija zastupaju stanovište da bi nezavisnost Kosova moglo da ohrabri separatističke težnje svuda u Evropi.
U Briselu se nadaju da bi evropski kurs Srbije moglo da ojača i potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Procena je da Srbija u januaru može da stekne uslove i potpiše sporazum. Delom je i Vašington stava da „proces treba pažljivije odraditi“ i da ne treba narušavati stabilnost Srbije njenom eventualnom radikalizacijom time što bi se odluka o statusu donela pre predsedničkih izbora.
Ruski predstavnik u Kontakt grupi za Kosovo Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je posrednička „trojka“ završila izveštaj o proteklom pregovaračkom procesu, koji će uručiti generalnom sekretaru UN u petak, 7. decembra. Harčenko je agenciji Itar-Tass u Beču rekao da bi Savet bezbednosti, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine, morao da poništi takvu odluku.
Izveštaj će Savet bezbednosti razmotri 19. decembra, uz prisustvo predstavnika Srbije i kosovskih Albanaca, a dan kasnije će ambasadori članica Saveta svetske organizacije o tom pitanju neformalno razgovarati i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.
Zapad će sačekati ishod trke za predsednika
Odluka o Kosovu tek posle izbora u Srbiji
Autor: Ž. Jevtić - T. Trikić | 05.12.2007 - 08:25
Rešenjem statusa Kosova i Metohije ne sme se dovoditi u pitanje demokratska i evropska perspektiva Srbije, stav je nekoliko vodećih članica Evropske unije za koje predsednički izbori u Srbiji imaju važnu ulogu u odlučivanju kada bi EU trebalo da preduzme odgovarajuće korake u cilju rešavanja kosovske krize. Po saznanjima „Blica“, ukoliko bi izbori u Srbiji bili zakazani do kraja januara, države poput Nemačke, Francuske, Italije ili Slovačke insistirale bi na tome da se odloži kosovska nezavisnost, to jest da se ide na opciju odlaganja „koordinisane deklaracije o nezavisnosti Kosova“.
Novi termin u diplomatskim kontaktima - koordinisana deklaracija o nezavisnosti Kosova - zamenio je dosadašnji o unilateralnoj deklaraciji. Ovo označava praktično i novi model zapadnih zemalja u pristupu prema Kosovu i činu proglašenja nezavisnosti. Koordinisana deklaracija o nezavisnosti praktično znači da kosovski Albanci ne mogu sami da donose deklaraciju o nezavisnosti, to jest da to ne mogu uraditi bez svojih stranih partnera. Prištini je jasno stavljeno do znanja da ne mogu sami povlačiti poteze već da će zapadne zemlje odrediti trenutak i stajati iza čina proglašenja. Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je da je „Priština fokusirana na to da koordinira proglašenje nezavisnosti Kosova sa našim partnerima SAD i EU“, i dodao da to očekuje početkom januara.
Da u EU, ipak, ima još neslaganja oko Kosova govori i izjava slovačkog premijera Robera Fica, koji je juče naglasio da je „teško zamisliti“ da bi njegova zemlja mogla da prizna nezavisnost Kosova u slučaju da ta srpska pokrajina jednostrano proglasi nezavisnost. Fico je pozvao na jedinstvo EU u vezi s tim pitanjem i upozorio da bi bila fatalna greška ukoliko članice Unije ne bi uspele da postignu konsenzus.
Odranije je poznato da države EU nemaju jedinstven stav, a Mađarska, Grčka, Španija, Slovačka, Kipar i Rumunija zastupaju stanovište da bi nezavisnost Kosova moglo da ohrabri separatističke težnje svuda u Evropi.
U Briselu se nadaju da bi evropski kurs Srbije moglo da ojača i potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Procena je da Srbija u januaru može da stekne uslove i potpiše sporazum. Delom je i Vašington stava da „proces treba pažljivije odraditi“ i da ne treba narušavati stabilnost Srbije njenom eventualnom radikalizacijom time što bi se odluka o statusu donela pre predsedničkih izbora.
Ruski predstavnik u Kontakt grupi za Kosovo Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je posrednička „trojka“ završila izveštaj o proteklom pregovaračkom procesu, koji će uručiti generalnom sekretaru UN u petak, 7. decembra. Harčenko je agenciji Itar-Tass u Beču rekao da bi Savet bezbednosti, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine, morao da poništi takvu odluku.
Izveštaj će Savet bezbednosti razmotri 19. decembra, uz prisustvo predstavnika Srbije i kosovskih Albanaca, a dan kasnije će ambasadori članica Saveta svetske organizacije o tom pitanju neformalno razgovarati i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.
