Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Гледам јуче емисију „У мноштву доказа“, и биле су две веома занимљиве теме:
1) Демантовање Чеде из америчке амбасаде
2) Мизогинија Пере Луковића
То што се ЛДП нашао у „незавидној“ позицији има дубље корене, везано је чак за онтолошку позицију ове странке, па да видимо. Од почетка су они у тој шизофреној позицији. Са једне стране себе рачунају у левицу (наравно не економску), и заговарају све приче које уз то иду. Дакле то су права жена и свих могућих мањина, негација стереотипа патријархалног друштва, и томе слично. Ове „грађанско леве“ странке широм Европе су пацифистичке, чак антиглобалистичке. Како онда представници тога у Србији заговарају отворено и безрезервно сврставање уз једну силу, испуњавање сваког њеног налога, правдање империјалне политике, улазак у војни савез НАТО... Колико је то глупо видело се Чанковом „антифашистичком“ скупу где су неки „антиглобалисти“ истакли транспаренте који изједначавају НАТО и кукасти крст.
Али, ако се ово може и „правдати“ неким „нужностима“, што њихови активисти типа Србљановићке и раде, како се онда може правдати манир да се вређа, понижава и прети баш сваком неистомишљенику? При чему се олако посеже за оним сексистичким и мизогиним репертоаром израза. Како је то либерално? Замислите сад једног типичног представника лево-либералне опције, као што је Жаре Кораћ, како некоме прети или сталожено оправдава претње које су упутиле његове страначко-коалиционе колеге. Ко је упознат са писанијима Нејаког Укија, иначе члана те странчице, не мора ни да замишља ту пишијаду.
Али ономе ко је на мети, при чему се напади прате овацијама по разним блоговима, можда није до смеха... ако би их иоле озбиљно схватио. Смајловићка је лепо рекла како може да схвати да је пљују по „Великој Србији“ јер та опција и не негира такав начин „борбе“. А шта рећи кад исто то раде они који на сва звона ударају други „систем вредности“, па још неких „универзалних“. А ко није са њима, тај је против њих, па му се стављају мараме, каче кочијашки епитети и раде сличне ствари.
Велике силе имају своју логику и не морају да следе своје пионе, или „корисне идиоте“ како их они сами зову. Пиони често бивају жртвовани. Ако Чеда нема довољно свог кредибилитета, како је у емисији речено, па посеже за америчком амбасадом, какав ли ће бити нокаут ако буде демантован из те амбасаде!? Слично важи и за комерцијалне РТВ станице које не морају да трпе нападе на своје новинаре. Ма колико они који нападају били „авангардни“. Заклањање иза „слободе говора“ је више него смешно, кад знамо колико су пута баш они бранили слободу говора само Радио Фокусу, да не идемо даље.
Најзад како друга ствар произилази из прве? У склопу своје „епске“ борбе „комарца против слона“, Чеда се упутио ка својој омиљеној РТВ станици. Тамо су га сачекала неугодна питања како он води борбу против једног тајкуна из џипа другог тајкуна... Рецимо. И слична питања. Перо Луковић је онда кренуо да га брани тако што се острвио на новинарке. Како смеју да питају његовог шефа? Мислим да је Веља Илић много поштенији јер бар лично ишутира новинаре који му се не свиђају, а не шаље своје сеизе и чауше у лику бившег „новинара“...
1) Демантовање Чеде из америчке амбасаде
2) Мизогинија Пере Луковића
То што се ЛДП нашао у „незавидној“ позицији има дубље корене, везано је чак за онтолошку позицију ове странке, па да видимо. Од почетка су они у тој шизофреној позицији. Са једне стране себе рачунају у левицу (наравно не економску), и заговарају све приче које уз то иду. Дакле то су права жена и свих могућих мањина, негација стереотипа патријархалног друштва, и томе слично. Ове „грађанско леве“ странке широм Европе су пацифистичке, чак антиглобалистичке. Како онда представници тога у Србији заговарају отворено и безрезервно сврставање уз једну силу, испуњавање сваког њеног налога, правдање империјалне политике, улазак у војни савез НАТО... Колико је то глупо видело се Чанковом „антифашистичком“ скупу где су неки „антиглобалисти“ истакли транспаренте који изједначавају НАТО и кукасти крст.
Али, ако се ово може и „правдати“ неким „нужностима“, што њихови активисти типа Србљановићке и раде, како се онда може правдати манир да се вређа, понижава и прети баш сваком неистомишљенику? При чему се олако посеже за оним сексистичким и мизогиним репертоаром израза. Како је то либерално? Замислите сад једног типичног представника лево-либералне опције, као што је Жаре Кораћ, како некоме прети или сталожено оправдава претње које су упутиле његове страначко-коалиционе колеге. Ко је упознат са писанијима Нејаког Укија, иначе члана те странчице, не мора ни да замишља ту пишијаду.
Али ономе ко је на мети, при чему се напади прате овацијама по разним блоговима, можда није до смеха... ако би их иоле озбиљно схватио. Смајловићка је лепо рекла како може да схвати да је пљују по „Великој Србији“ јер та опција и не негира такав начин „борбе“. А шта рећи кад исто то раде они који на сва звона ударају други „систем вредности“, па још неких „универзалних“. А ко није са њима, тај је против њих, па му се стављају мараме, каче кочијашки епитети и раде сличне ствари.
Велике силе имају своју логику и не морају да следе своје пионе, или „корисне идиоте“ како их они сами зову. Пиони често бивају жртвовани. Ако Чеда нема довољно свог кредибилитета, како је у емисији речено, па посеже за америчком амбасадом, какав ли ће бити нокаут ако буде демантован из те амбасаде!? Слично важи и за комерцијалне РТВ станице које не морају да трпе нападе на своје новинаре. Ма колико они који нападају били „авангардни“. Заклањање иза „слободе говора“ је више него смешно, кад знамо колико су пута баш они бранили слободу говора само Радио Фокусу, да не идемо даље.
Најзад како друга ствар произилази из прве? У склопу своје „епске“ борбе „комарца против слона“, Чеда се упутио ка својој омиљеној РТВ станици. Тамо су га сачекала неугодна питања како он води борбу против једног тајкуна из џипа другог тајкуна... Рецимо. И слична питања. Перо Луковић је онда кренуо да га брани тако што се острвио на новинарке. Како смеју да питају његовог шефа? Мислим да је Веља Илић много поштенији јер бар лично ишутира новинаре који му се не свиђају, а не шаље своје сеизе и чауше у лику бившег „новинара“...
Trebao je k'o Kostunica da sedi kod kuce i ne radi nista vise od 15 godina,ili k'o Tadic da pali Americku zastavu ispred njihove ambasade.
