Snezna_kraljica
Domaćin
- Poruka
- 3.730
Sta je, prema vasem misljenju, smisao zivota? Da li svi zivimo sa jednim istim ciljem, ili ga sami postavljamo u toku zivota? Da li je on komleksan ili jednoznacan, i da li se, kao takav, moze reci-shvatiti-ostvariti u jednoj reci-smislu-delu?
Sta je, prema vama, umetnost zivota?
Ja mislim da svi ljudi zive sa jednim ciljem. Jednim velikim ciljem, koji se ne moze shvatiti, samim tim, sto smo mi u stanju da kazemo mnoge stvari, ali da, u sustini, ne razumemo njihovo znacenje. (svi znaju da se, radi postizanja uspeha u skoli, mora uciti – mnogi to i zele, i razumeju svoj cilj i nacin dolazenja do njega, ali – sta je to sto im ne da da uce i ostvare ga? – upravo to sto u sustini – NE RAZUMEJU dobro te odrednice)…
Zasto covek razume i sposoban je da definise neke stvari, ali nije u stanju da ih shvati?
A umetnost zivota je – shvatiti zivot. Osetiti ga celom dusom, celim telom. Da on prozivi kroz svaku celiju organizma i svesti. A njegova tajna se krije u – umerenosti. Umerenost je majka mudrosti. Treba odrediti tananu granicu izmedju volje i tvrdoglavosti – anorexicne devojke imaju – jaku volju. Ali, da li je to dobro za njih? Dokle treba ici sa plasticnoscu nasih postupaka, i dokle ih lisavati nasih subjektivnih osecanja i reakcija. Vredi li pokoravati se volji? Ako se ne pokoravamo njoj, da li cemo biti potpuno nekontrolisani?
Na kraju krajeva – sta je dobro, a sta lose? Dobro je ono sto smo NAUCILI da je DOBRO, a lose ono sto smo deklarisali LOSIM. Pre 2-3 meseca sam na radiju slusala emisiju u kojoj je gostovao neki psiholog, i rekao – “Treba se osloboditi od klisea i ustaljenih normi ponasanja”. Medjutim, ja mislim da nas upravo taj manirizam odrzava drustvenim bicima. Da li nas norme zivota udaljavaju od moguceg shvatanja njegovog smisla?
Da li se mudrost moze steci izolacijom od ljudi? Ili se pak stice interpolacijom u najrazlicitije krugove drustva? Da li svako ima zaseban smisao zivota, ili pak – SVI zivimo jednu, istu sudbinu?
Oprostite na opsirnosti pitanja, ali me zanima sta vi mislite.
Sta je, prema vama, umetnost zivota?
Ja mislim da svi ljudi zive sa jednim ciljem. Jednim velikim ciljem, koji se ne moze shvatiti, samim tim, sto smo mi u stanju da kazemo mnoge stvari, ali da, u sustini, ne razumemo njihovo znacenje. (svi znaju da se, radi postizanja uspeha u skoli, mora uciti – mnogi to i zele, i razumeju svoj cilj i nacin dolazenja do njega, ali – sta je to sto im ne da da uce i ostvare ga? – upravo to sto u sustini – NE RAZUMEJU dobro te odrednice)…
Zasto covek razume i sposoban je da definise neke stvari, ali nije u stanju da ih shvati?
A umetnost zivota je – shvatiti zivot. Osetiti ga celom dusom, celim telom. Da on prozivi kroz svaku celiju organizma i svesti. A njegova tajna se krije u – umerenosti. Umerenost je majka mudrosti. Treba odrediti tananu granicu izmedju volje i tvrdoglavosti – anorexicne devojke imaju – jaku volju. Ali, da li je to dobro za njih? Dokle treba ici sa plasticnoscu nasih postupaka, i dokle ih lisavati nasih subjektivnih osecanja i reakcija. Vredi li pokoravati se volji? Ako se ne pokoravamo njoj, da li cemo biti potpuno nekontrolisani?
Na kraju krajeva – sta je dobro, a sta lose? Dobro je ono sto smo NAUCILI da je DOBRO, a lose ono sto smo deklarisali LOSIM. Pre 2-3 meseca sam na radiju slusala emisiju u kojoj je gostovao neki psiholog, i rekao – “Treba se osloboditi od klisea i ustaljenih normi ponasanja”. Medjutim, ja mislim da nas upravo taj manirizam odrzava drustvenim bicima. Da li nas norme zivota udaljavaju od moguceg shvatanja njegovog smisla?
Da li se mudrost moze steci izolacijom od ljudi? Ili se pak stice interpolacijom u najrazlicitije krugove drustva? Da li svako ima zaseban smisao zivota, ili pak – SVI zivimo jednu, istu sudbinu?
Oprostite na opsirnosti pitanja, ali me zanima sta vi mislite.
:wink:
ops:
Muzicku akademiju. 8)
