jedite_kod_Joa
Elita
- Poruka
- 19.903
Рупел: Солана је тражио да пустимо Чекуа
Словеначки министар иностраних послова жели добре односе са „пријатељима на Косову” јер Словенија тамо има своје војнике
Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. новембра – Желео бих да се расплет догоди што пре и то пре нашег председавања Европској унији, иако за сада не изгледа да ће тако и бити, одговара у опширном интервјуу за љубљански „Дневник” Димитриј Рупел, министар спољних послова Словеније, на питање какав ће бити сценарио за Косово и Метохију – замрзнут конфликт или једнострано признање државности од стране ЕУ? Рупел подвлачи одличне односе Словеније са „пријатељима на Косову” и Србијом (ту пријатеље не помиње), нарочито јер званична Љубљана на „Косову има своје војнике, а имаћемо их још и више”, па статус „није ствар која нас може оставити хладнима, а уз то, Косово нам је прилично близу – имамо историјске и привредне везе”.
„Пре пет година је, на пример, наша полиција била претерано ревносна па је на (љубљанском) аеродрому Брник ухапсила председника садашње владе Агима Чекуа. Чим се то десило, полупани су неки наши дућани на Косову, а нека наша предузећа су имала проблеме. Кад је ствар кулминирала у напете разговоре између Љубљане и Брисела, позвао ме Солана и рекао да тог човека – пустимо. Упитао сам ‘како се то ради?’, а он је узвратио ‘будите креативни!’. До јутра смо мозгали како да то изведемо, а онда су нам се стварно посрећили сви поступци и Чеку је пуштен. Онда смо имали тешкоће у Београду где су нашим предузећима починили мало штете. Зато морамо бити, кад су у питању та два актера на међународној сцени – крајње опрезни и обазриви”, признаје Рупел. (Напомена: Словенија у време хапшења Чекуа није била члан ЕУ, а Рупел је и тада био министар спољних послова
Рупел верује да је ипак „могућ договор између Срба и Косовара”, што је кованица којом истиче аутохтоност Албанаца с Космета у односу на Албанију. Открива да је лично учествовао у „интерпретацији неких” од 14 тачака које је припремила „тројка”, па је „европски представник Ишингер на моју интервенцију неке ствари поправљао”. Убеђен је да су „на столу”, упркос одбацивању Београда, још увек како Ахтисаријев план тако и модел споразума који су некадашња НДР и СР Немачка потписале седамдесетих година прошлог века. Словенија упркос претходно израженим надама представника владе Јанеза Јанше, да би баш у време њеног председавања Унији требало да се „одигра завршни чин распада СФРЈ, при чему би Косово постало држава одвојена од Србије”, према Рупелу „сама неће учинити ништа, нећемо бити ‘авангарда’, већ ћемо се заузети за споразумно решење”. „Споразумно решење” тумачи као јединствен став ЕУ, а то је „јединство 27 чланица ЕУ минус једна”, ако се „нека држава не би слагала с одлуком већине”. На питање какав је план ако Брисел постигне „јединство 27 минус пет или 27 минус седам”, Рупел не крије да је то срж проблема. „За заједничку одлуку су нам потребне све државе изузев једне, највише две. Испричаћу вам нешто што није опште познато – недавно смо били на Косову, посетили смо српске енклаве, рецимо у Дечанима. Ту морамо још много да урадимо. С нашим косовским пријатељима стварно морамо да се договоримо да се случајно не деси да буду угрожена права тих Срба који су на Косову или да буде оштећена још нека непокретност, споменик или црква. Јер онда је наше разглабање о међукултурном дијалогу узалуд. Морамо да покажемо да је могућа мултикултурна егзистенција на Косову. Ако се нешто деси, на пример, манастиру у Дечанима, то стварно себи не бих могао да опростим. То би била велика бламажа за нас и Косоваре, зато нас ту чека још доста дискусије и условљавања.”
На примедбу новинара да Тачи најављује да ће напречац обавити отцепљење и прогласити независност Косова, Рупел тврди да „Тачи то говори у изборној грозници, зато те изјаве треба узети с резервом” јер не верује да „Косово сме да приушти себи чин који би био у супротности са већинским мњењем или одлукама међународне заједнице, било да се ради о одлукама ЕУ или Савета безбедности УН”.„Будућност Косова зависи од приступа међународним финансијским организацијама, Европској банци за развој и сличним. Косово не може да опстане ако се договори тек са једном државом, па макар се та држава звала САД”, каже Рупел. У контексту притиска на Приштину да као главног партнера у одлучивању о независности уважи Брисел а не Вашингтон, Рупел наводи да „сад много шта од онога што сам чуо у Београду или од Лаврова – добро разумем”. „То су озбиљни аргументи које треба уградити у решавање проблема, зато не можемо наврат-нанос да идемо у неко одлучивање”, закључује словеначки министар у „Дневнику” уз подсећање да је „Милошевић 1999. напао Косово, изазвао масован егзодус становништва, трагедију због које је тада пупчана врпца између Косова и Србије прекинута”.
-----------------------------------------------------------
Мирна савест
Ужаснуо сам се кад сам видео да поп Српске православне цркве не може сам да оде у манастир у Пећи ако га не прати пакистански војник. То Албанци морају да среде. Међутим, да ли им Срби помажу? Не! Срби се не идентификују с Косовом као са својом државом, него с Београдом. У Београду кажу да Срби немају никакав утицај. Без обзира, потребно је учествовати у политичким процесима, у противном не можеш ништа да захтеваш. За мене је неучествовање косовских Срба на изборима – озбиљан проблем.
Светлана Васовић-Мекина
[објављено: 21.11.2007.]
Политика
***********************
Дакле,званична ЕУ је учествовала на ослобађању терористе Чекуа.
Да ли постоји озбиљан човек у Србији који са овим сазнањима и даље може да размишља о приступу овој организацији и да и даље даје легитимитет политици која заступа ове ставове?
Словеначки министар иностраних послова жели добре односе са „пријатељима на Косову” јер Словенија тамо има своје војнике
Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. новембра – Желео бих да се расплет догоди што пре и то пре нашег председавања Европској унији, иако за сада не изгледа да ће тако и бити, одговара у опширном интервјуу за љубљански „Дневник” Димитриј Рупел, министар спољних послова Словеније, на питање какав ће бити сценарио за Косово и Метохију – замрзнут конфликт или једнострано признање државности од стране ЕУ? Рупел подвлачи одличне односе Словеније са „пријатељима на Косову” и Србијом (ту пријатеље не помиње), нарочито јер званична Љубљана на „Косову има своје војнике, а имаћемо их још и више”, па статус „није ствар која нас може оставити хладнима, а уз то, Косово нам је прилично близу – имамо историјске и привредне везе”.
„Пре пет година је, на пример, наша полиција била претерано ревносна па је на (љубљанском) аеродрому Брник ухапсила председника садашње владе Агима Чекуа. Чим се то десило, полупани су неки наши дућани на Косову, а нека наша предузећа су имала проблеме. Кад је ствар кулминирала у напете разговоре између Љубљане и Брисела, позвао ме Солана и рекао да тог човека – пустимо. Упитао сам ‘како се то ради?’, а он је узвратио ‘будите креативни!’. До јутра смо мозгали како да то изведемо, а онда су нам се стварно посрећили сви поступци и Чеку је пуштен. Онда смо имали тешкоће у Београду где су нашим предузећима починили мало штете. Зато морамо бити, кад су у питању та два актера на међународној сцени – крајње опрезни и обазриви”, признаје Рупел. (Напомена: Словенија у време хапшења Чекуа није била члан ЕУ, а Рупел је и тада био министар спољних послова
Рупел верује да је ипак „могућ договор између Срба и Косовара”, што је кованица којом истиче аутохтоност Албанаца с Космета у односу на Албанију. Открива да је лично учествовао у „интерпретацији неких” од 14 тачака које је припремила „тројка”, па је „европски представник Ишингер на моју интервенцију неке ствари поправљао”. Убеђен је да су „на столу”, упркос одбацивању Београда, још увек како Ахтисаријев план тако и модел споразума који су некадашња НДР и СР Немачка потписале седамдесетих година прошлог века. Словенија упркос претходно израженим надама представника владе Јанеза Јанше, да би баш у време њеног председавања Унији требало да се „одигра завршни чин распада СФРЈ, при чему би Косово постало држава одвојена од Србије”, према Рупелу „сама неће учинити ништа, нећемо бити ‘авангарда’, већ ћемо се заузети за споразумно решење”. „Споразумно решење” тумачи као јединствен став ЕУ, а то је „јединство 27 чланица ЕУ минус једна”, ако се „нека држава не би слагала с одлуком већине”. На питање какав је план ако Брисел постигне „јединство 27 минус пет или 27 минус седам”, Рупел не крије да је то срж проблема. „За заједничку одлуку су нам потребне све државе изузев једне, највише две. Испричаћу вам нешто што није опште познато – недавно смо били на Косову, посетили смо српске енклаве, рецимо у Дечанима. Ту морамо још много да урадимо. С нашим косовским пријатељима стварно морамо да се договоримо да се случајно не деси да буду угрожена права тих Срба који су на Косову или да буде оштећена још нека непокретност, споменик или црква. Јер онда је наше разглабање о међукултурном дијалогу узалуд. Морамо да покажемо да је могућа мултикултурна егзистенција на Косову. Ако се нешто деси, на пример, манастиру у Дечанима, то стварно себи не бих могао да опростим. То би била велика бламажа за нас и Косоваре, зато нас ту чека још доста дискусије и условљавања.”
На примедбу новинара да Тачи најављује да ће напречац обавити отцепљење и прогласити независност Косова, Рупел тврди да „Тачи то говори у изборној грозници, зато те изјаве треба узети с резервом” јер не верује да „Косово сме да приушти себи чин који би био у супротности са већинским мњењем или одлукама међународне заједнице, било да се ради о одлукама ЕУ или Савета безбедности УН”.„Будућност Косова зависи од приступа међународним финансијским организацијама, Европској банци за развој и сличним. Косово не може да опстане ако се договори тек са једном државом, па макар се та држава звала САД”, каже Рупел. У контексту притиска на Приштину да као главног партнера у одлучивању о независности уважи Брисел а не Вашингтон, Рупел наводи да „сад много шта од онога што сам чуо у Београду или од Лаврова – добро разумем”. „То су озбиљни аргументи које треба уградити у решавање проблема, зато не можемо наврат-нанос да идемо у неко одлучивање”, закључује словеначки министар у „Дневнику” уз подсећање да је „Милошевић 1999. напао Косово, изазвао масован егзодус становништва, трагедију због које је тада пупчана врпца између Косова и Србије прекинута”.
-----------------------------------------------------------
Мирна савест
Ужаснуо сам се кад сам видео да поп Српске православне цркве не може сам да оде у манастир у Пећи ако га не прати пакистански војник. То Албанци морају да среде. Међутим, да ли им Срби помажу? Не! Срби се не идентификују с Косовом као са својом државом, него с Београдом. У Београду кажу да Срби немају никакав утицај. Без обзира, потребно је учествовати у политичким процесима, у противном не можеш ништа да захтеваш. За мене је неучествовање косовских Срба на изборима – озбиљан проблем.
Светлана Васовић-Мекина
[објављено: 21.11.2007.]
Политика
***********************
Дакле,званична ЕУ је учествовала на ослобађању терористе Чекуа.
Да ли постоји озбиљан човек у Србији који са овим сазнањима и даље може да размишља о приступу овој организацији и да и даље даје легитимитет политици која заступа ове ставове?
