Њушкање и праћење

Hellen

Hellen

Buduća legenda
Poruka
29.970
Реч је о деци и родитељима, да не буде забуне...:wink:

Хтедох да поставим питање на теми о тинејџерима, ал да ипак не скренем ту тему само у овом правцу, нека буде нова тема...


Наиме, да ли су вас, и колико, родитељи контролисали, проверавали, пратили, претурали по дневницима или телефонима...?

Да ли пратите, контролишете и проверавате своју децу и како? (Или - да ли ћете то радити кад будете родитељи?)

Шта мислите о тој врсти залажења у личне ствари?
 
MIslim da postoje bolji nacini da se upozna sopstveno dete. Osim toga - i neefikasno je. Ako dete provali, moze da manipulise i podmece informacije, pa takvi roditelji ispadnu, kao sto i zasluzuju - budale. Ja sam to radila svojim roditeljima... I dan danas ne znaju nista o mani, a misle da znaju sve.
U svakom slucaju, njuskanje je odlican recept za one koji hoce da svoje dete udalje od sebe.
 
Nisu me pratili ni provjeravali,ali me majka uvijek cekala budna.Cim bi dosla iz grada,ona tek onda ode mirno u krevet.
Roditelj sam vec 14 godina,sad me ceka ista briga koju nekad nisam razumjela.Sa sinom dosta pricam o svemu,i mislim da je poverenje ipak najbitnije.Ali imam strah od prestojeceg perioda.
Cerka ima 5 god,i ubedjena sam da ce muz biti isti Nikola Kojo u Mi nismo andjeli2.:lol:
 
Mene nisu, ali od tada su se vremena mnooogo promenila. Razumem roditelje koji pokusavaju da ostanu diskretni a ipak dodju do nekih informacija jer se tinejdzeri danas stvarno raznoliko ponasaju. Ja kad neke stvari cujem nacisto se isprepadam i pomislim kako roditelji uopste to prezivljavaju i uspevaju da budu i takticni i pedagozi. Tako da nacelno moj odgovor je da, znam da dosta roditelja to radi i razumem ih, uz naravno oprez da ne budu provaljeni jer onda nastaje belaj.
 
Hellen:
...Наиме, да ли су вас, и колико, родитељи контролисали, проверавали, пратили, претурали по дневницима или телефонима...?
Kliknite za proširenje...
nikad, ili su dobro krili tragove zlocina :D
mislim, kontrola je postojala u smislu da su znali gde idem kad izadjem, kad cu da se vratim i ako ima izmene da se javim...
 
nisu ali sam uvek osecala njihovo previse budno i zabrinuto oko na meni. i moj zakljucak je da sto se vise trudis, a da dete to oseca kao pritisak, to ces manje znati. nemam decu, ali da ih imam nikad ne bih prekrsila njihovo poverenje "njuskajuci i prateci ih" jer je poverenje obostrana stvar i jednom iznevereno tesko se ponovo izgradi i nikada u potpunosti...

ono sto roditelj moze da uradi je da ima poverenje u dobru osnovu koju je napravio u vaspitanju svog deteta. kako sejes tako ces znjeti, jel tako? znam da postoje izuzeci, ali u vecini slucajeva ako si u pocetku odradio ono sto je trebalo, poznajes svoje dete i imas dobru komunikaciju sa njim... moras i da mu verujes i kad tad pustis da se samo snalazi u svetu.

to govorim sada, ali ako budem roditelj..videcemo. hellen nisi iznela svoj stav o tome?

i da dodam sigurno cu biti zesce zabrinuta mama znajuci sta sam ja radila kao tinejdzer, i mislila sto roditelji ne znaju nece ih ni boleti... ali takodje znam da sam bas zbog te "osnove" u celom tom ludilu imala i granicu, ali i dosta srece:):)
 
Па, нисам изнела став зато што ни сама нисам баш начисто који ми је став! :roll:

Наиме, као клинка увек сам осећала да маторци имају пуно поверење у мене. У нашој кући туђ новчаник, туђа ташна, дневник или писма - биле су ствари које се не дирају! Врло рано су почели да ме пуштају свугде и да имају поверење у мене. Сестра и ја смо, као баш млађе клинке, понекад ћапале дневник једна другој..:lol:..али ионако нисмо имале неких нарочитих тајни једна пред другом.
У глобалу, поверење које су ми маторци указивали никада нисам изневерила...мада је ситних брљотина, за које никада нису сазнали, било на тоне...:oops:

А онда, пре пар месеци, причам са мамом нешто о одрастању, и она ми каже:''Знаш, ја сам вам повремено читала дневнике, тек да пратим шта се дешава. И било ми је јако тешко када сам прочитала да је тебе и твоје друштво полиција ухватила због алкохолисања на јавном месту и кад сам видела у дневнику колико си ти страховала да ми не сазнамо...а никако нисам смела да ти кажем да знам и да те утешим!'' :shock:

Баш ме је то изненадило, зато што сам била апсолутно сигурна да ме не прате (што заиста нису никад чинили) и да ми никада не би дирнули личне ствари...

Међутим, кад сада размишљам као родитељ деце која су на прагу пубертета....хммм...:roll: И ја мислим да је најважнија та основа која се ствара много пре пубертета....али, без обзира што много причам са својом децом, опет мислим да можда и није лоше понекад мало завирити у телефон или дневник. Не због знатижеље, него чисто да се на време сазна ако се дешавају неке ствари са којима дете само не зна да изађе на крај... Наравно, никада не бих пред децом показала да знам и да сам читала...


Не знам...нисам паметна.:-? Имам уграђен јако чврст став о праву на личне ствари и на чување интиме, а са друге стране потреба да заштитим дете од неких негативних утицаја је јача од свега...

(На пример, забринула сам се када је моја ћерка добила неколико СМС са непознатог броја, све нека љубавна садржина...(то ми је она сама рекла). После се испоставило да је зеза нека другарица...а размишљам само шта би било да је то био неки матори перверзњак, а да она упадне у његову мрежу и да не зна да се одупре...:roll:)
 
Helen, ma samo opusteno (da, znam, sad sigurno mislis "lako je njoj da kaze, nema decu,..itd"), ali cinjenica jeste da sto se vise trudis da na neki nacin (bilo koji), da se malo grublje izrazim, "upadnes" u intimniji zivot svojih cerkica to ce se one sve vise zatvarati. Veruj mi deca to osete kada roditelji zele da saznaju vise nego sto im je receno.
Ja sam posumnjala na mamu da mi je citala dnevnik zbog recenice koja joj je izletela, i iako mi je ona posle milion puta rekla da mi nikada ne bi zabadala nos u privatne stvari, zrnce sumnje je ostalo. I vremenom sam prestala da zapisujem bilo sta, jer sam stalno imala utisak da ce ga neko procitati.
Licno ne volim bilo kakve vrste ispitivanja (bilo ono otvoreno ili zavijeno), i jednostavno ne bih zelela da se tako ponasam prema bilo kome. Priznajem, naravno, da me ponekad radoznalost ubi, ali onda ili otovreno pitam tu osobu sta me zanima ili cekam da me prodje (uglavnom radim ovo drugo).
A u vezi ove zadnje recenice, moram da priznam da sam se malo nasmejala, evo najiskrenije cu ti reci - nemoj nikada da smisljas horor price u vezi svoje dece, uvek misli pozitivno jer ce se onda samo pozitivne stvari i desavati, a ti neces toliko trositi zivaca.
 
Hellen,
imam skoro potpuno isto iskustvo sa svojim roditeljima. Ali za razliku od tebe, nisam nimalo tragicno primila kad mi je majka rekla da me je s vremena na vreme proveravala i pratila sta radim. Odmah mi je bilo jasno da je to bilo zbog straha i zelje da me zastiti, a ne da bi ulazila u moju intimu.
Mozda je to bilo i zbog toga sto sam videla da ona ima razumevanja za te moje male intimne stvari... pustala me da vodim duge razgovore preko telefona, nije napravila dramu kad sam joj rekla da hocu da prespavam kod decka i da sa njim odem na more vec me je samo pitala da li znam sve sto treba o tome kako da se "zastitimo" i da li tamo imamo uplacenu hranu ili cemo sami da se snalazimo, da li svi iz drustva imaju dovoljno para ili treba da mi da nesto ekstra da nam se nadje ako nekom zafali... ma bila je divna! Tata nije mnogo komentarisao osim "pametna si devojka, nemoj da pravite neke gluposti tamo, pazite se"
Kad se samo setim... bas mi nedostaju!!!
Sad mi se cini da sam se ja suvise zastitnicki postavila prema svojoj deci, ali me zbog toga ne grize savest. Ne dam im da bas sve isprobaju jer me je strah da bi mogli da se povrede, ali im to i objasnim... a na neke stvari progutam knedlu i pustim ih da vidim kako ce da se snadju pa cemo valjda tako, malo po malo i da prebrodimo strahove i nepoverenje, zajedno.
 
uhhhh, imam veoma blizak slucaj da se sejalo i te kako dobro i da se ulagalo i trudilo koliko god se moglo, da se gradi odnos pun poverenja i da se utvrde neke osnovne vrednosti u zivotu. Ali polaskom u srednju skolu, koja btw nije problematicna, naprotiv, dete kao da si na dugme promenio...To su valjda te godine, hormoni i sta ja znam nisam bas iskusna, ali vrlo je tesko i problematicno odrediti tu finu granicu izmedju tinejdzerskog bunta i prepoznavanja problematicnog ponasanja.
 
Hellen:
Па, нисам изнела став зато што ни сама нисам баш начисто који ми је став! :roll:

Наиме, као клинка увек сам осећала да маторци имају пуно поверење у мене. У нашој кући туђ новчаник, туђа ташна, дневник или писма - биле су ствари које се не дирају! Врло рано су почели да ме пуштају свугде и да имају поверење у мене. Сестра и ја смо, као баш млађе клинке, понекад ћапале дневник једна другој..:lol:..али ионако нисмо имале неких нарочитих тајни једна пред другом.
У глобалу, поверење које су ми маторци указивали никада нисам изневерила...мада је ситних брљотина, за које никада нису сазнали, било на тоне...:oops:

А онда, пре пар месеци, причам са мамом нешто о одрастању, и она ми каже:''Знаш, ја сам вам повремено читала дневнике, тек да пратим шта се дешава. И било ми је јако тешко када сам прочитала да је тебе и твоје друштво полиција ухватила због алкохолисања на јавном месту и кад сам видела у дневнику колико си ти страховала да ми не сазнамо...а никако нисам смела да ти кажем да знам и да те утешим!'' :shock:

Баш ме је то изненадило, зато што сам била апсолутно сигурна да ме не прате (што заиста нису никад чинили) и да ми никада не би дирнули личне ствари...

Међутим, кад сада размишљам као родитељ деце која су на прагу пубертета....хммм...:roll: И ја мислим да је најважнија та основа која се ствара много пре пубертета....али, без обзира што много причам са својом децом, опет мислим да можда и није лоше понекад мало завирити у телефон или дневник. Не због знатижеље, него чисто да се на време сазна ако се дешавају неке ствари са којима дете само не зна да изађе на крај... Наравно, никада не бих пред децом показала да знам и да сам читала...


Не знам...нисам паметна.:-? Имам уграђен јако чврст став о праву на личне ствари и на чување интиме, а са друге стране потреба да заштитим дете од неких негативних утицаја је јача од свега...

(На пример, забринула сам се када је моја ћерка добила неколико СМС са непознатог броја, све нека љубавна садржина...(то ми је она сама рекла). После се испоставило да је зеза нека другарица...а размишљам само шта би било да је то био неки матори перверзњак, а да она упадне у његову мрежу и да не зна да се одупре...:roll:)
Kliknite za proširenje...

PA ovako...mene su moji i pratili, a i njuskali su...ali sa ove distance dobro je da su to i uradili...Moji roditelji su jako strogi i nisu prihvatali neke nove trendove i isklisiranu modu i ponasanje...a ja sa mojim previse radoznalim karakterom jos i uz stege njihove strogosti, morala sam da uradim gotovo sve ono "zabranjeno"...jos sam bila u umetnickoj srednjoj..a tamo ko udje normalan izadje sasav...znaci droga, alkohol, cigarete...drustvo iz odeljenja postajesve gore i gore...ma svasta...sad najgore je sto sam jaz provalila da su mi riskali po dnevniku...nisu,uostalom, ni oni krili...i nije da su sad oni izgubili poverenje u mene nego ja u njih...tako sam se jos vise i bolje krila itd itd...tako da sam zamalo bila dva puta silovana...umalo izgubila sestru...uf uzas kad se setim...tako da je super ta prica o postovanju tudjih prava, ali ja bih, cm namirisem nevolju, uradila nesto kao tvoja mama i samo bh pokusavala da usmerim sto bolje...
btw sad sam videla na tv-u ovo www.youthforhumanrights.com
 
Mackic:
Helen, ma samo opusteno (da, znam, sad sigurno mislis "lako je njoj da kaze, nema decu,..itd"), ali cinjenica jeste da sto se vise trudis da na neki nacin (bilo koji), da se malo grublje izrazim, "upadnes" u intimniji zivot svojih cerkica to ce se one sve vise zatvarati. Veruj mi deca to osete kada roditelji zele da saznaju vise nego sto im je receno.
Ja sam posumnjala na mamu da mi je citala dnevnik zbog recenice koja joj je izletela, i iako mi je ona posle milion puta rekla da mi nikada ne bi zabadala nos u privatne stvari, zrnce sumnje je ostalo. I vremenom sam prestala da zapisujem bilo sta, jer sam stalno imala utisak da ce ga neko procitati.
Licno ne volim bilo kakve vrste ispitivanja (bilo ono otvoreno ili zavijeno), i jednostavno ne bih zelela da se tako ponasam prema bilo kome. Priznajem, naravno, da me ponekad radoznalost ubi, ali onda ili otovreno pitam tu osobu sta me zanima ili cekam da me prodje (uglavnom radim ovo drugo).
A u vezi ove zadnje recenice, moram da priznam da sam se malo nasmejala, evo najiskrenije cu ti reci - nemoj nikada da smisljas horor price u vezi svoje dece, uvek misli pozitivno jer ce se onda samo pozitivne stvari i desavati, a ti neces toliko trositi zivaca.
Kliknite za proširenje...

Nadam se da Vas necu uvrediti ovim mojim komentarom,ali zaista osoba koja nema decu nije u stanju da oseti zabrinutost i muku oko podizanja sada vec odraslog deteta i da odredi granicu diskrecije ili nemesanja u tudji mladi zivot za koji strahujem svakog trenutka.To sto Vi kazete je istina i to sam i ja verovala i bila ubedjena ja je ispravno,ali kad se dobije dete svi mi zaboravimo na ono sto je racionalno, nego se ponasamo kao pravi manijaci.Ne iz radoznalosti nego zbog brige za taj mladi zivot.Mislim da je bitno drzati sve konce u rukama a da to dete ne primeti i da se oseca komotno i zasticeno u svojoj kuci,a kad izadje u narod sto bi rekla moja baba da tu sigurnost ponese sa sobom.
 
... tako je bilo.......ali nisam baš sasvim sigooran da je to najispravniji metod...jer sam bio tele...(_: a svet nije porodica....pa sam brljao i goobio vreme......ne sme da boode kontrole....ali mislim da roditelji moraju da malo pribegavaju priči o zlom svetu....da sa decom razgovaraju i da ih nekako upozore...... vremena su se promenila nagore..........ja sam za vartijantu priče...al bez proveravanja, direktnog nadoza i zadiranja u dečju privatnost........................mislim, razgovarali smo dosta...ali, mogli smo još.........
 
moonja:
... tako je bilo.......ali nisam baš sasvim sigooran da je to najispravniji metod...jer sam bio tele...(_: a svet nije porodica....pa sam brljao i goobio vreme......
Kliknite za proširenje...
Pa dobro, nisi jedini....ali mislim da je to normalan put. Moraš i sam neke stvari da iskusiš, ne možeš se u životu voditi samo tuđim iskustvom (iako bi to bilo najpametnije i najidealnije). Neke stvari mora čovek da oseti na svojoj koži da bi ih razumeo, i džabe što su mi roditelji govorili da treba ovako ili onako, ja sam ponešto morala da probam na svoj način....i takođe malo brljala i skretala sa puta....ali bitna je ona suština, a to je- da sam znala granicu i koje stvari nikako ne smem da zabrljam, jer imam njihovo poverenje. Ono mi je uvek bilo kao neki svetionik i opomena istovremeno.
 
moonja:
... tako je bilo.......ali nisam baš sasvim sigooran da je to najispravniji metod...jer sam bio tele...(_: a svet nije porodica....pa sam brljao i goobio vreme......ne sme da boode kontrole....ali mislim da roditelji moraju da malo pribegavaju priči o zlom svetu....da sa decom razgovaraju i da ih nekako upozore...... vremena su se promenila nagore..........ja sam za vartijantu priče...al bez proveravanja, direktnog nadoza i zadiranja u dečju privatnost........................mislim, razgovarali smo dosta...ali, mogli smo još.........
Kliknite za proširenje...

Da sve je tu lepo...ali niti su svi roditelji isti ...nemaju svi isti pristup... nemaju svi kapacitet za diskusiju...a ni sva deca nemaju isti karakter...tako da u skladu sa svime time treba postupati ne?
 
tačno....najvažnije je poznavati svoje dete........ako razvijaš kod deteta slobodno mišljenje, ne smeš da ga kontrolišeš....pretooraš po stvarima....zadaješ prljave udarce dečjoj slobodi...........jedno iskljoočooje droogo....nema veze baš sa ovom temom o njooškanju i praćenju......etičnost pordice nije etičnost sveta.....na to sam mislio da trebaju roditelji da upozoravaju decu....da taj model poštenja...ne važi u svetu......
 
Hellen:
Реч је о деци и родитељима, да не буде забуне...:wink:

Хтедох да поставим питање на теми о тинејџерима, ал да ипак не скренем ту тему само у овом правцу, нека буде нова тема...


Наиме, да ли су вас, и колико, родитељи контролисали, проверавали, пратили, претурали по дневницима или телефонима...?

Да ли пратите, контролишете и проверавате своју децу и како? (Или - да ли ћете то радити кад будете родитељи?)

Шта мислите о тој врсти залажења у личне ствари?
Kliknite za proširenje...

Mene niko nije kontrolisao, proveravao, spijunirao. Moje licne stvari, dnevnici... sve je bilo neskriveno. Samo jednom je bila narusena moja intima, ali ne od ukucana, nego od strane jedne moje rodjake koja je bila zadivljena sto je nasla moj dnevnik na stolu, pa je valjda morala da ga otvori.

Posto je tako bila jedno narusena znam koliko je to bilo traumaticno. Nikako, ali nikako ne dirati tudje (pogotovo decje) licne stvari.
 
e, sve je to stvar spretnosti! ja sam bila ubeđena da moji ne njuškaju i da nemaju pijma ni o čemu osim o onome što im ja serviram, a ja sam baš imala i veeeeliku slobodu i bila sam pomalo divlje dete. kad sam u par navrata saznala da oni znaju za neke stvari, šokirala sam se :shock: otkrili bi mi to samo kad su mislili da je baš neophodno da se umešaju. i mislim da je to dobar recept ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Frederick_
Abortus i surogat majčinstvo
Odgovora
14
Pregleda
319
Frederick_
Frederick_
Manga Hilux
Glava bebe i položaj
Odgovora
8
Pregleda
383
jolemisa
jolemisa
RužnaKoLopov
Translejt i copy past tema
2
Odgovora
25
Pregleda
497
RužnaKoLopov
RužnaKoLopov

Back
Top