evaras
Zainteresovan član
- Poruka
- 239
Sudije kažnjene samo opomenom zbog slučaja Ilarion
Autor: Vuk Z. Cvijić | 19.11.2007 - 06:00
Veliko personalno veće Vrhovnog suda nije prihvatilo zahtev ministra pravde Dušana Petrovića da razreši sedam sudija zbog postupanja u slučaju Ilarion, protiv koga je zastareo postupak za seksualno zlostavljanje maloletnika, već je kao kaznu za taj propust izreklo opomene većini sudija.
Kako „Blic“ saznaje, Veliko personalno veće razmatrajući zahtev ministra za razrešenje troje sudija Vrhovnog suda oslobodilo je odgovornosti Dragomira Milojevića i Predraga Gligorijevića, a trećem sudiji Miroslavu Cvetkoviću izreklo je opomenu.
Saznajemo da je u slučaju Cvetkovića postignut kompromis da prođe sa opomenom i da ne bude razrešen, jer je odmah poslat u penziju.
Sa opomenom su prošli i predsednik Opštinskog suda u Novom Sadu Petar Mohan, sudije tog suda Snježane Matijević i Tatjana Šunjka i sudija novosadskog Okružnog suda Zdenka Stakić.
Prema pravilniku, svaki sudija može biti opomenut samo jednom, jer bi u slučaju nove greške bio razrešen. Opomena se upisuje u lični karton sudije, koji ga prati kroz karijeru.
Nesporan poziv na suđenje
Da podsetimo, Ilarion, svetovno Jovan Mišić (65), nekadašnji starešina manastira Hopovo, uhapšen je 6. juna 2001. pod sumnjom da je u dvorskoj bašti u Sremskim Karlovcima navodio na „nedozvoljene polne radnje“ maloletne dečake.
Odmah je bio razrešen dužnosti starešine manastira, za razliku od vladike Pahomija (Tomislava Gačića). Mišić je osuđen 9. oktobra 2006. u novosadskom Opštinskom sudu na 10 meseci zatvora. Okružni sud je tu presudu preinačio 26. decembra 2006. na godinu dana zatvora. Vrhovni sud je 17. aprila ove godine vratio postupak na novo suđenje, ali tog suđenja nije bilo, jer je predmet zastareo.
U presudi Vrhovnog suda za koju je bio zadužen opomenuti i penzionisani sudija Cvetković navodi se da se postupak protiv Mišića vraća na novo suđenje, jer ni optuženi, ni njegov advokat Branko Matković nisu uredno pozvani na ročište 9. oktobra 2006. godina, kada je Mišiću u novosadskom Opštinskom sudu izrečena prvostepena osuđujuća presuda.
Iz spisa predmeta, u koje je „Blic“ imao uvid, jasno je da veće Vrhovnog suda prenebreglo neke činjenice. Naime, iz spisa se vidi da je Mišić bio uredno pozvan na ročište, jer je istog dana poslao dopis sudu da je sprečen da dođe zbog „priprema za hirurški zahvat“.
- Izveštavam sud da sam bolestan, molim odlaganje glavnog pretresa na neodređeno vreme i obavezujem se da ću, ukoliko preživim operaciju, izvestiti sud kada da mi se sudi - piše Mišić u pismu, koje je lično predao sudu 9. oktobra prošle godine, kada je i osuđen.
U spisima predmeta takođe se vidi da je advokat Matković obavestio sud skoro četiri meseca ranije 22. maja 2006. godine da je izbrisan iz Advokatske komore i da ne može više da zastupa optuženog. Sam Mišić je pismeno obavestio sud 22. avgusta 2006. da otkazuje punomoćje i dvojici drugih branilaca i da će se ubuduće braniti sam, tako da nije bilo potrebe pozivati njegovog advokata.
Odlučio da se brani sam
- Dakle, od sada ću se braniti sam u ovom postupku. O ponašanju suda, sem poslednje sudije izvestiću predsednika Opštinskog suda, predsednika Okružnog suda u Novom Sadu, kao i ministra pravde u koga imam veliko provereno poverenje i zamoliću ga da izvrši uvid u ovaj spis. U očekivanju pisanih izveštaja od navedenih visokih državnih funkcionera, ukoliko na to budem primoran, izvestiću i kompetentne međunarodne organizacije - navodi Mišić u pismu iz avgusta prošle godine.
Povodom ovih činjenica koje je prenebreglo Veće Vrhovnog suda donoseći odluku da se postupak protiv Ilariona ponovi, mogao je da reaguje samo Nadzorni odbor Vrhovnog suda, za razliku od Ministra pravde koji nema ovlašćenje da to uradi.
Snežana Malović, državni sekretar Ministarstva pravde, potvrdila je za „Blic“ da je Ministarstvo dopisom ukazalo Nadzornom odboru na propuste u presudi kojom je postupak protiv Ilariona vraćen na početak.
- Odgovoreno nam je iz Nadzornog odbora da nema osnova da oni pokrenu postupak protiv sudija koje su donele tu odluku, zato što je ministar već pokrenuo postupak za razrešenje sudija pred Velikim personalnim većem - kaže Malović.
Očigledno, Nadzorni odbor nije uzeo u obzir da je ovde reč o dva potpuno različita osnova za pokretanje postupka za razrešenje. Jedan je - odugovlačenje, a drugi sama odluka o vraćanju suđenja na početak.
Odlukom o kažnjavanju opomenom potvrđeno je da je u slučaju Ilarion bilo nesavesnog rada pet navedenih sudija. Ovim je, za sada, stavljena tačka na slučaj Ilarion.
Sastav Velikog personalnog veća
Veliko personalno već čine devet sudija Vrhovnog suda. Prema pravilniku, u Veće se biraju po troje sudije iz Krivičnog, Parničnog i Upravnog odeljenja sa najdužim stražom. Devet sudija, koji se biraju na dve godine, između sebe većinom glasova biraju predsednika Velikog personalnog veća. Sada je to sudija Sonja Brkić. Veće donosi odluke većinom glasova.
Autor: Vuk Z. Cvijić | 19.11.2007 - 06:00
Veliko personalno veće Vrhovnog suda nije prihvatilo zahtev ministra pravde Dušana Petrovića da razreši sedam sudija zbog postupanja u slučaju Ilarion, protiv koga je zastareo postupak za seksualno zlostavljanje maloletnika, već je kao kaznu za taj propust izreklo opomene većini sudija.
Kako „Blic“ saznaje, Veliko personalno veće razmatrajući zahtev ministra za razrešenje troje sudija Vrhovnog suda oslobodilo je odgovornosti Dragomira Milojevića i Predraga Gligorijevića, a trećem sudiji Miroslavu Cvetkoviću izreklo je opomenu.
Saznajemo da je u slučaju Cvetkovića postignut kompromis da prođe sa opomenom i da ne bude razrešen, jer je odmah poslat u penziju.
Sa opomenom su prošli i predsednik Opštinskog suda u Novom Sadu Petar Mohan, sudije tog suda Snježane Matijević i Tatjana Šunjka i sudija novosadskog Okružnog suda Zdenka Stakić.
Prema pravilniku, svaki sudija može biti opomenut samo jednom, jer bi u slučaju nove greške bio razrešen. Opomena se upisuje u lični karton sudije, koji ga prati kroz karijeru.
Nesporan poziv na suđenje
Da podsetimo, Ilarion, svetovno Jovan Mišić (65), nekadašnji starešina manastira Hopovo, uhapšen je 6. juna 2001. pod sumnjom da je u dvorskoj bašti u Sremskim Karlovcima navodio na „nedozvoljene polne radnje“ maloletne dečake.
Odmah je bio razrešen dužnosti starešine manastira, za razliku od vladike Pahomija (Tomislava Gačića). Mišić je osuđen 9. oktobra 2006. u novosadskom Opštinskom sudu na 10 meseci zatvora. Okružni sud je tu presudu preinačio 26. decembra 2006. na godinu dana zatvora. Vrhovni sud je 17. aprila ove godine vratio postupak na novo suđenje, ali tog suđenja nije bilo, jer je predmet zastareo.
U presudi Vrhovnog suda za koju je bio zadužen opomenuti i penzionisani sudija Cvetković navodi se da se postupak protiv Mišića vraća na novo suđenje, jer ni optuženi, ni njegov advokat Branko Matković nisu uredno pozvani na ročište 9. oktobra 2006. godina, kada je Mišiću u novosadskom Opštinskom sudu izrečena prvostepena osuđujuća presuda.
Iz spisa predmeta, u koje je „Blic“ imao uvid, jasno je da veće Vrhovnog suda prenebreglo neke činjenice. Naime, iz spisa se vidi da je Mišić bio uredno pozvan na ročište, jer je istog dana poslao dopis sudu da je sprečen da dođe zbog „priprema za hirurški zahvat“.
- Izveštavam sud da sam bolestan, molim odlaganje glavnog pretresa na neodređeno vreme i obavezujem se da ću, ukoliko preživim operaciju, izvestiti sud kada da mi se sudi - piše Mišić u pismu, koje je lično predao sudu 9. oktobra prošle godine, kada je i osuđen.
U spisima predmeta takođe se vidi da je advokat Matković obavestio sud skoro četiri meseca ranije 22. maja 2006. godine da je izbrisan iz Advokatske komore i da ne može više da zastupa optuženog. Sam Mišić je pismeno obavestio sud 22. avgusta 2006. da otkazuje punomoćje i dvojici drugih branilaca i da će se ubuduće braniti sam, tako da nije bilo potrebe pozivati njegovog advokata.
Odlučio da se brani sam
- Dakle, od sada ću se braniti sam u ovom postupku. O ponašanju suda, sem poslednje sudije izvestiću predsednika Opštinskog suda, predsednika Okružnog suda u Novom Sadu, kao i ministra pravde u koga imam veliko provereno poverenje i zamoliću ga da izvrši uvid u ovaj spis. U očekivanju pisanih izveštaja od navedenih visokih državnih funkcionera, ukoliko na to budem primoran, izvestiću i kompetentne međunarodne organizacije - navodi Mišić u pismu iz avgusta prošle godine.
Povodom ovih činjenica koje je prenebreglo Veće Vrhovnog suda donoseći odluku da se postupak protiv Ilariona ponovi, mogao je da reaguje samo Nadzorni odbor Vrhovnog suda, za razliku od Ministra pravde koji nema ovlašćenje da to uradi.
Snežana Malović, državni sekretar Ministarstva pravde, potvrdila je za „Blic“ da je Ministarstvo dopisom ukazalo Nadzornom odboru na propuste u presudi kojom je postupak protiv Ilariona vraćen na početak.
- Odgovoreno nam je iz Nadzornog odbora da nema osnova da oni pokrenu postupak protiv sudija koje su donele tu odluku, zato što je ministar već pokrenuo postupak za razrešenje sudija pred Velikim personalnim većem - kaže Malović.
Očigledno, Nadzorni odbor nije uzeo u obzir da je ovde reč o dva potpuno različita osnova za pokretanje postupka za razrešenje. Jedan je - odugovlačenje, a drugi sama odluka o vraćanju suđenja na početak.
Odlukom o kažnjavanju opomenom potvrđeno je da je u slučaju Ilarion bilo nesavesnog rada pet navedenih sudija. Ovim je, za sada, stavljena tačka na slučaj Ilarion.
Sastav Velikog personalnog veća
Veliko personalno već čine devet sudija Vrhovnog suda. Prema pravilniku, u Veće se biraju po troje sudije iz Krivičnog, Parničnog i Upravnog odeljenja sa najdužim stražom. Devet sudija, koji se biraju na dve godine, između sebe većinom glasova biraju predsednika Velikog personalnog veća. Sada je to sudija Sonja Brkić. Veće donosi odluke većinom glasova.
