Sokolica_M
Domaćin
- Poruka
- 4.429
M O L I M moderatore da ne brišu i ne zaključavaju temu dok je Artisti ne pročita!
Nisam dugo pisala pesme.
A i te što sam pisala, gotovo da nikome nisam davala na čitanje.
Bilo me je sramota.
I sada me je sramota.
Možda za sada imam najviše razloga.
Možda je ovo najveća glupost koju ću ikada napisati, ali gone me od jutros neke reči, pa da ih pribeležim...
A pošto je Forum poznat kao mesto gde se pamet
ne prašta, onda dajem sebi smelost i ludost da činim taj ''greh'' i pišem nebuloze... po prvi put... a možda i nebrojeno puta...
Pesmu posvećujem Artistiju, kao zahvalnost za sve njegove reči hvale i veličanja mene, gdegod je to bilo moguće, zbog simpatija koje ima prema mojim temama i mojim mislima... iako pojma nema ni ko sam ni kakva sam... drugo ne mogu da mu obećam, ali barem mogu svoje oduševljenje i zahvalnost zbog njegovih reči da iskažem nekim svojim...
I, pošto je sa njegove strane uvek sve bilo javno i otvoreno, evo i ja njemu da ostavim nešto što mogu svi da vide...
Dodirni me rečima
i stopi se sa snom.
Tražiću Te magličastog
po rubovima nevida
po uglovima svekruga
po tamnicama zraka.
Zvaću te imenima nestvarnog.
Bićeš moja opsena
u svetu koji nije moj
koji ne postoji.
Šaputaću ti putanju svojih koraka,
odaću njihove krhke tajne...
U besmislu mimohoda
prepoznaj muziku mojih pogleda.
Zapevaj i Ti, u sebi. Tiho,
da te samo moj dah čuje...
... dok neprepoznati ležimo
zarobljeni u zrak...
U nama se prelamaju sazvežđa.
Ne daj da u prah ova varka potone.
Ne daj da se probudim.
Nikada... nikada...
Miluj me rečima...
Nisam dugo pisala pesme.
A i te što sam pisala, gotovo da nikome nisam davala na čitanje.
Bilo me je sramota.
I sada me je sramota.
Možda za sada imam najviše razloga.
Možda je ovo najveća glupost koju ću ikada napisati, ali gone me od jutros neke reči, pa da ih pribeležim...
A pošto je Forum poznat kao mesto gde se pamet
ne prašta, onda dajem sebi smelost i ludost da činim taj ''greh'' i pišem nebuloze... po prvi put... a možda i nebrojeno puta...Pesmu posvećujem Artistiju, kao zahvalnost za sve njegove reči hvale i veličanja mene, gdegod je to bilo moguće, zbog simpatija koje ima prema mojim temama i mojim mislima... iako pojma nema ni ko sam ni kakva sam...
drugo ne mogu da mu obećam, ali barem mogu svoje oduševljenje i zahvalnost zbog njegovih reči da iskažem nekim svojim... I, pošto je sa njegove strane uvek sve bilo javno i otvoreno, evo i ja njemu da ostavim nešto što mogu svi da vide...
Dodirni me rečima
i stopi se sa snom.
Tražiću Te magličastog
po rubovima nevida
po uglovima svekruga
po tamnicama zraka.
Zvaću te imenima nestvarnog.
Bićeš moja opsena
u svetu koji nije moj
koji ne postoji.
Šaputaću ti putanju svojih koraka,
odaću njihove krhke tajne...
U besmislu mimohoda
prepoznaj muziku mojih pogleda.
Zapevaj i Ti, u sebi. Tiho,
da te samo moj dah čuje...
... dok neprepoznati ležimo
zarobljeni u zrak...
U nama se prelamaju sazvežđa.
Ne daj da u prah ova varka potone.
Ne daj da se probudim.
Nikada... nikada...
Miluj me rečima...
