KRALJICA NEBA
Amelija Erhart, prva žena avijatičar na svetu, postavila je mnoge rekorde i upisala visoke standarde, koji i danas "muče" njene kolege pilote
Brže od svih feminističkih pokreta zajedno, Amelija Erhart ubedila je ženski rod da uspesi nemaju polni predznak! Na muškom terenu, u avijaciji, obarala je svetske rekorde i visokim standardima stavila "na muke" buduće generacije i muških i ženskih pilota. Nezaustavljiva želja za letenjem jednu od prvih žena pionira ipak je prerano odnela u večnost...
Prvi let
Amelija Erhart rođena je 24. jula 1897. godine u Kanzasu. Ubrzo po njenom rođenju roditelji su se razveli, a mala Amelija sa sestrom detinjstvo provodi kod bake i deke. Razočarana supruga Ejmi zauvek napušta muža 1914. godine i sa devojčicama se seli u Čikago. Kao dvadesetogodišnja studentkinja medicine Amelija je iskusila strahote Prvog svetskog rata lečeći ranjenike u Kanadi. Potresno iskustvo u vojnoj bolnici ubrzalo je odrastanje hrabre devojke.
Kurs letenja
Amelija Erhart veoma je brzo osvojila status zvezde. Kraljici neba, kako su je mediji prozvali, popularnost je donela novac neophodan za avanture u vazduhu. Napisala je knjigu, držala predavanja i kurs letenja ženama i potpisala kolekciju modne linije za "aktivne dame". Promovisala je komercijalne avio letove i zajedno sa kolegom Čarlsom Lindbergom potrošila mnogo novca i vremena na osnivanje Transkontinentalnog vazdušnog transporta (kasnije TWA).
- Tek tamo sam shvatila šta nosi rat. Umesto novih uniformi i ordenja, jedino što sam videla jeste stradanje i očaj vojnika bez ruku ili nogu, paralizovanih i slepih ljudi - ispovedila se kasnije Amelija.
Njen životni put je već bio trasiran humanim pozivima bolničarke i socijalnog radnika kada je otkrila svoju najveću životnu strast - letenje.
Da nije u pitanju prolazni hobi, Amelija je dokazala kupovinom prvog aviona jula 1920. godine. Letelicu jarko žute boje nazvala je "Kanarinac"!
Šest godina kasnije usledio je poziv koji će zauvek izmeniti Amelijin život. Na inicijativu njujorškog izdavača Džordža Putnama, kapetan Hil Rajli pozvao je Ameliju da se pridruži letu preko Atlantskog okeana 1928. godine. Ali, kao putnica. Vilmer Šulc i Luis Gordon su upravljali avionom, ali Amelija je ušla u istoriju kao prva žena koja je preletela Atlantik. S obzirom na to da nije imala iskustva sa instrumentima za letenje, njena uloga u avionu sa tri motora nazvanim "Prijateljstvo" ovog puta bila je isključivo posmatračka.
Ovaj podatak nije bio od velikog značaja na zemlji. Oduševljena publika i mediji su od Amelije Erhart još tokom leta napravili planetarnu zvezdu. Posle neizvesnog putovanja kroz gustu maglu, "prijateljska" trojka sa trunkom preostalog goriva uspela je da se prizemlji u severnom Velsu, umesto, kako je planirano, u Irskoj.
- Bila sam putnik na ovom letu, samo putnik... Za ceo let zaslužni su Vilmer Šulc i Slim Gordon. Svako priznanje zaslužuju isključivo oni... Mislim da ženama ne nedostaje izdržljivost za solo let preko Atlantika. Samo je pitanje trenutka kada će naučiti umetnost letenja samo na osnovu instrumenata, veštinu kojom je do danas ovladala samo nekolicina muškaraca pilota - objasnila je Amelija.
Oduševila predsednika
Iako je smatrala da ne zaslužuje pažnju kojom su je mediji nesebično zasipali, čvrsto je odlučila da će ovaj podvig ponoviti u pilotskoj uniformi. U međuvremenu, sa obe strane Atlantika - širom Velike Britanije i SAD - držala je predavanja i govore. Njeni nastupi su brižljivo "pokrivani" novinskim člancima pod dirigentskom palicom Džordža Putnama. Potrudio se da Amelijin lik ne izbledi iz sećanja mnogobrojnih fanova širom sveta. Putnamu nije, međutim, na umu bio samo poslovni uspeh svoje zaštitnice. Oslobođen bračnih obaveza prema supruzi Doroti 1929. godine Putnam je više puta zaprosio Ameliju. Da je odvede na ludi kamen pošlo mu je za rukom tek dve godine kasnije.
Uz podršku muža i oduševljene javnosti počela je da obara rekorde "nebu pod oblacima". Postavila je novi svetski rekord u visini letenja, uzdignuvši se pet i po kilometara iznad zemljine površine. U maju 1932. godine ostvarila je želju koja joj je već duže vreme zaokupljala misli - da kao pilot preleti Atlantik! Od Lindbergovog pionirskog osvajanja okeana avionom pet godina ranije, bila je prva osoba koja se upustila u istovetnu avanturu. Uzletela je iz Njufaundlenda praćena usklicima i pozdravima brojnih navijača. Pošto nije pila čaj i kafu, na dugom putovanju održavala se budnom udišući mirišljave soli. Termos supe i sok od paradajza bili su joj jedini "prijatelji" na transatlantskom putešestviju. Skrenuvši sa zacrtanog kursa Amelija se prizemljila posle 14 sati i 56 minuta na jedno polje u severnoj Irskoj.
Mlada avijatičarka imala je mnogo razloga za slavlje posle ovog putovanja jer joj je pošlo za rukom da obori nekoliko svetskih rekorda. Ne samo da je bila prva dama koja je sama preletela Atlantik, već je postavila novi rekord u dužini letenja među ženama, a u preletu Atlantika bila je brža od slavnog prethodnika! Džordž joj se pridružio u Londonu, i posle nekoliko nedelja turneje po Engleskoj srećni par je stigao u Njujork na paradu koja je priređena u njenu čast. Predsednik Huver uručio joj je Specijalnu zlatnu medalju Nacionalnog geografskog društva, a usledila su i mnoga druga priznanja i počasti. Recimo samo da se u Amelijinom džepu našlo nekoliko ključeva od kapija gradova u kojima je proglašena počasnom građankom. Nagradu Žene godine primila je u ime "svih žena". Međutim, ironiji naklonjena francuska štampa članak o Amelijinim dostignućima završila je pitanjem - "Da li ume da umesi kolač"? Dovitljiva heroina je odgovorila:
- Primam ovu nagradu u ime svih žena koje mese kolače i onih drugih koje se bave stvarima koje su podjednako važne, ako ne i važnije od letenja. Na kraju, primam je u ime svih žena koje se danas bave letenjem. - ovim rečima se zahvalila Amelija.
Zaostavština
Među Amelijinom zaostavštinom, koja je nedavno izložena u Perduovoj galeriji, našla se rukom ispisana poruka koju je Erhartova poslala pred fatalni let. Sačuvano je pismo u kome joj se Elenor Ruzvelt poverava da je dobila dozvolu za letenje, ali joj predsednik ne dozvoljava da leti! Među pismima mnogobrojnih fanova našla se poruka jedne domaćice sa farme i molba za autogram koji je poslao jedan dečak. Da je u to vreme još uvek bilo teško diviti se mladoj avijatičarki i odvojiti se od strogih patrijarhalnih načela, svedoči pismo jednog poštovalaca koji veliča njene letačke sposobnosti, ali joj oštro zamera što nije postala majka.
- Opet si uspela i pokazala da je avijacija nauka koja nije rezervisana isključivo za muškarce - zadivljen je bio Amelijinim uspesima američki predsednik.
Kobni let oko planete
Malo ko se posle ovih uspeha iznenadio Amelijinim planovima da obleti Zemljinu kuglu. Ako je do tada istrajala u volji da ženu oslobodi tradicionalne uloge, sada je odlučila da čitavom čovečanstvu otvori nove vidike. Avion "Loked Elektra 10A" izabran je za naporno putovanje oko planete. Za asistenta je izabrala Frederika Nunana, bivšeg navigatora koji je poznavao pacifičku oblast kao svoj džep. U prvoj turi trebalo je da sa Holandskih ostrva krenu put Havaja 17. marta 1935. godine. Nažalost, pre nego što se "Elektra" odlepila od zemlje Amelijino putovanje je završeno! U udesu na samoj pisti avion je veoma oštećen. Ni Amelija ni njen kolega na svu sreću nisu stradali. Ovaj zloslutni start nije obeshrabrio mladu avijatičarku. Posle popravke aviona 1. juna 1937. godine Amelija je sa kopilotom Fredom Nunanom ponovo krenula na put oko sveta. Nakon nekoliko sletanja u Južnoj Americi, Africi, Indiji, severoistočnoj Aziji stigli su do Lia u Novoj Gvineji 29. juna. Prešli su 22.000 kilometara, a preostalo im je još 7.000. Amelija je postala internacionalni heroj, a svet je slavio njenu nesvakidašnju hrabrost i rešenost. Međutim, ubrzo pošto su poleteli iz Nove Gvineje sreća joj je okrenula leđa.
Pre nego što se "Elektri" izgubio svaki trag iznad Pacifičkog okeana, Amelija je radio-vezom poslala dve uznemirujuće poruke da je van kursa i da nema dovoljno goriva da se domogne krajnjeg cilja - Oklandskih ostrva! Predsednik Ruzvelt poslao je devet vojnih brodova i 66 aviona da pretraže teren. Istraga nije dala nikakav rezultat i Amelija je proglašena mrtvom 5. jula 1937. godine. Izostanak materijalnih dokaza o uzroku nesreće išao je na ruku mnogobrojnim teorijama koje su se plele oko tragičnog nestanka najslavnije avijatičarke svih vremena. Neki su tvrdili da se avion srušio u neposrednoj blizini ostrva, drugi da su "Elektru" oborili Japanci, a bilo je i spekulacija da su avion sa posadom oteli vanzemaljci! Od ove teorije, ipak, neverovatnije zvuči ideja da je Amelija završila kao zarobljenik Japanaca, a zatim se tajno vratila u SAD gde je kao domaćica u njujorškom predgrađu doživela duboku starost! Danas, Amelija Erhart ostaje upamćena kao simbol samosvesne žene koja je nadahnula milione dama da se bore za ostvarenje svojih snova.
)))
