- Poruka
- 9.306
MA li ičeg težeg od čekanja? Čovek koji je osetio svu neizvesnost i gorčinu iščekivanja raspleta svakako je Emir Šišić(44), bivši pilot i major (bivše) JNA, osuđen u Italiji na 15 godina robije, jer je 7. januara 1992. godine, nad Hrvatskom, u rejonu Varaždina, postupio po naređenju pretpostavljene komande i oborio helikopter Evropske zajednice, u kojem je poginulo pet diplomata.
Devet godina posle tog događaja, 2001, Šišić je, potpuno neočekivano, uhapšen u Mađarskoj u koju je, ne prvi put tih godina, išao da kupi lekove.
Kada je 2. novembra prošle godine iz italijanskog prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, Šišić je bio ubeđen da će, već ovog leta, s porodicom, posle pet godina zatočeništva, otići na godišnji odmor. Jer, uslovna sloboda, činilo se tada i Šišićima i kompletnoj srpskoj javnosti, bila je pitanje dana.
A, onda su se dani pretvorili u nedelje i mesece iščekivanja.Kako je Okružni sud u Novom Sadu krajem oktobra odbio njegovu molbu, uslovna sloboda za bivšeg pilota sada je u rukama Vrhovnog suda Srbije. Od te odluke zavisi sada san Emira, supruge Vesne i ćerki Ade (20) i Irene (15), da li će za njih još i predstojeći novogodišnji praznici biti osenčeni povratkom supruga i tate u sremskomitrovačku ćeliju.
- Danima sam bio u šoku pošto mi je advokat saopštio da je novosadski sud odbio moju molbu za uslovni otpust - tihim glasom, iz kojeg još nije sasvim iščezla nada u pravdu, pričao nam je u nedelju Emir Šišić, u svom stanu u Novom Sadu. - Zbunjen sam,ne znam šta da mislim, pogotovo posle izjave bivšeg ministra Stojkovića da u dokumentu o transferu iz italijanskog u srpski zatvor, koji je on potpisao sa italijanskim vlastima, nije bila sporna uslovna sloboda. Po tumačenju Suda u Novom Sadu, ispada da jeste... I to je meni, tek, nedavno saopšteno.
Dok razgovaramo u stanu Šišićevih, koji im je grad Novi Sad letos poklonio, supruga Vesna u tišini priprema nedeljni ručak, a ćerke uče u svojoj sobi. Devojčice svih ovih godina nerado prihvataju razgovor sa novinarima. Domaćin nam pokazuje rukom na nameštaj - kupljen je nedavno na kredit i sada je porodica ponovo na finansijskim mukama. Vesna radi pri Vojsci, za malu platu, a ni Emirova penzija nije dovoljna.
* Dolazimo do neizbežnog pitanja - šta će preduzeti ako odgovor Ustavnog suda na njegovu žalbu, ipak, bude negativan?
- Nema mi druge, pisaću molbu predsedniku Tadiću za pomilovanje - kaže Šišić i oporim glasom otkriva da ranije nije ni pomišljao na takvu mogućnost jer je čvrsto verovao da će, ubrzo posle transfera iz Italije, biti oslobođen.
A, bilo je predloga da odmah po dolasku u mitrovačku ćeliju,zatraži pomilovanje. Šile, kako ga najbliži zovu, odbio je tu mogućnost. Nije želeo, kaže, da „bez potrebe dovodi predsednika države u situaciju da donosi političku odluku“. Želeo je Šišić oslobađajuću presudu Suda.
- Što je najgore, sada ispada da bi bilo bolje da sam ostao u italijanskom zatvoru, jer njihov zakon podrazumeva i beneficije, koje bi mi omogućile da izađem za četiri godine. A, ako budem morao do kraja da odslužim kaznu u Srbiji, na slobodi ću biti za pet i po godina, tek 2011. godine - gorka je računica bivšeg pilota JNA.
Ovo je bio prvi produženi vikend Emira Šišića, od kada je Sud u Novom Sadu objavio da nema pravnih elemenata za majorovu uslovnu slobodu. I zato mu je povratak u ćeliju u Sremsku Mitrovicu teže pao nego u nekoliko ranijih prilika. Tada ga je hrabrila nada, a sada je obrvan neizvesnošću. I, ponovo mu sledi iščekivanje. Ćeliju deli sa jednim Zemuncem i osuđenikom iz Boleča. Prvi je osuđen na 8,5 godina robije, zbog toga što je ubio provalnika u svom stanu, a drugi izdržava 15 godina zbog razbojništva. Šišić za njih kaže:
- Korektni su obojica cimera. Porodični su ljudi, imaju decu, uglavnom pričamo o porodici.
KNJIGE
U RIMSKOM zatvoru, za šest godina, Šišić je pročitao na stotine knjiga, među kojima i četrdesetak iz Edicije „Milenijum“, koje mu je po supruzi Vesni poslala Kompanija „Novosti“.
- Robijao sam u Rimu sa najtežim kriminalcima, trpeo razne provokacije, pa i otvorene pretnje Albanaca. Knjige su mi spasle dušu. Vesna je svaki put dolazila sa dve pune torbe novih naslova - kaže naš sagovornik, dok radoznalo prelistava nekoliko novijih naslova u izdanju naše kompanije. Uz osmeh kaže da se nada da će pozitivna odluka Vrhovnog suda o njegovoj žalbi stići, bar, dok ne pročita „Putina“, „Čea“ i „Kastra“.
ĐINĐIĆ
ŠIŠIĆ nabraja nekoliko ljudi iz srpske politike kojima je veoma zahvalan na svemu što su učinili za njega i zamolio nas je da ne izostavimo nijedno ime:
- Bivši premijer Zoran Đinđić, u dogovoru sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom, spasao me od izručenja Hrvatskoj.Nekadašnji ministar pravde Vladan Batić mi je mnogao pomogao dok sam bio u rimskom zatvoru, a presudnu ulogu za ekstradiciju odigrao je ministar Rasim Ljajić. I, nikako ne mogu da zaboravim Igora Mirovića, direktora novosadskog ZIG-a, koji je letos mojoj porodici poklonio gradski stan i spasao ih dugogodišnjeg podstanarstva.
Novosti.
Eto kakvi su naši političari i sudije...ničiji podanici.
Devet godina posle tog događaja, 2001, Šišić je, potpuno neočekivano, uhapšen u Mađarskoj u koju je, ne prvi put tih godina, išao da kupi lekove.
Kada je 2. novembra prošle godine iz italijanskog prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, Šišić je bio ubeđen da će, već ovog leta, s porodicom, posle pet godina zatočeništva, otići na godišnji odmor. Jer, uslovna sloboda, činilo se tada i Šišićima i kompletnoj srpskoj javnosti, bila je pitanje dana.
A, onda su se dani pretvorili u nedelje i mesece iščekivanja.Kako je Okružni sud u Novom Sadu krajem oktobra odbio njegovu molbu, uslovna sloboda za bivšeg pilota sada je u rukama Vrhovnog suda Srbije. Od te odluke zavisi sada san Emira, supruge Vesne i ćerki Ade (20) i Irene (15), da li će za njih još i predstojeći novogodišnji praznici biti osenčeni povratkom supruga i tate u sremskomitrovačku ćeliju.
- Danima sam bio u šoku pošto mi je advokat saopštio da je novosadski sud odbio moju molbu za uslovni otpust - tihim glasom, iz kojeg još nije sasvim iščezla nada u pravdu, pričao nam je u nedelju Emir Šišić, u svom stanu u Novom Sadu. - Zbunjen sam,ne znam šta da mislim, pogotovo posle izjave bivšeg ministra Stojkovića da u dokumentu o transferu iz italijanskog u srpski zatvor, koji je on potpisao sa italijanskim vlastima, nije bila sporna uslovna sloboda. Po tumačenju Suda u Novom Sadu, ispada da jeste... I to je meni, tek, nedavno saopšteno.
Dok razgovaramo u stanu Šišićevih, koji im je grad Novi Sad letos poklonio, supruga Vesna u tišini priprema nedeljni ručak, a ćerke uče u svojoj sobi. Devojčice svih ovih godina nerado prihvataju razgovor sa novinarima. Domaćin nam pokazuje rukom na nameštaj - kupljen je nedavno na kredit i sada je porodica ponovo na finansijskim mukama. Vesna radi pri Vojsci, za malu platu, a ni Emirova penzija nije dovoljna.
* Dolazimo do neizbežnog pitanja - šta će preduzeti ako odgovor Ustavnog suda na njegovu žalbu, ipak, bude negativan?
- Nema mi druge, pisaću molbu predsedniku Tadiću za pomilovanje - kaže Šišić i oporim glasom otkriva da ranije nije ni pomišljao na takvu mogućnost jer je čvrsto verovao da će, ubrzo posle transfera iz Italije, biti oslobođen.
A, bilo je predloga da odmah po dolasku u mitrovačku ćeliju,zatraži pomilovanje. Šile, kako ga najbliži zovu, odbio je tu mogućnost. Nije želeo, kaže, da „bez potrebe dovodi predsednika države u situaciju da donosi političku odluku“. Želeo je Šišić oslobađajuću presudu Suda.
- Što je najgore, sada ispada da bi bilo bolje da sam ostao u italijanskom zatvoru, jer njihov zakon podrazumeva i beneficije, koje bi mi omogućile da izađem za četiri godine. A, ako budem morao do kraja da odslužim kaznu u Srbiji, na slobodi ću biti za pet i po godina, tek 2011. godine - gorka je računica bivšeg pilota JNA.
Ovo je bio prvi produženi vikend Emira Šišića, od kada je Sud u Novom Sadu objavio da nema pravnih elemenata za majorovu uslovnu slobodu. I zato mu je povratak u ćeliju u Sremsku Mitrovicu teže pao nego u nekoliko ranijih prilika. Tada ga je hrabrila nada, a sada je obrvan neizvesnošću. I, ponovo mu sledi iščekivanje. Ćeliju deli sa jednim Zemuncem i osuđenikom iz Boleča. Prvi je osuđen na 8,5 godina robije, zbog toga što je ubio provalnika u svom stanu, a drugi izdržava 15 godina zbog razbojništva. Šišić za njih kaže:
- Korektni su obojica cimera. Porodični su ljudi, imaju decu, uglavnom pričamo o porodici.
KNJIGE
U RIMSKOM zatvoru, za šest godina, Šišić je pročitao na stotine knjiga, među kojima i četrdesetak iz Edicije „Milenijum“, koje mu je po supruzi Vesni poslala Kompanija „Novosti“.
- Robijao sam u Rimu sa najtežim kriminalcima, trpeo razne provokacije, pa i otvorene pretnje Albanaca. Knjige su mi spasle dušu. Vesna je svaki put dolazila sa dve pune torbe novih naslova - kaže naš sagovornik, dok radoznalo prelistava nekoliko novijih naslova u izdanju naše kompanije. Uz osmeh kaže da se nada da će pozitivna odluka Vrhovnog suda o njegovoj žalbi stići, bar, dok ne pročita „Putina“, „Čea“ i „Kastra“.
ĐINĐIĆ
ŠIŠIĆ nabraja nekoliko ljudi iz srpske politike kojima je veoma zahvalan na svemu što su učinili za njega i zamolio nas je da ne izostavimo nijedno ime:
- Bivši premijer Zoran Đinđić, u dogovoru sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom, spasao me od izručenja Hrvatskoj.Nekadašnji ministar pravde Vladan Batić mi je mnogao pomogao dok sam bio u rimskom zatvoru, a presudnu ulogu za ekstradiciju odigrao je ministar Rasim Ljajić. I, nikako ne mogu da zaboravim Igora Mirovića, direktora novosadskog ZIG-a, koji je letos mojoj porodici poklonio gradski stan i spasao ih dugogodišnjeg podstanarstva.
Novosti.
Eto kakvi su naši političari i sudije...ničiji podanici.
