Bez konacnog statusa za Kosovo?

Titus

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.014
У предлогу "тројке" ни речи о статусу Космета
Високи извор потврдио да се разрађује нацрт за сарадњу Београда и Приштине, без помињања коначног статуса покрајине

Вера у Вашингтон: са предизборног скупа Демократског савеза Косова
(Фото АФП)



Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. новембра – У вашингтонским дипломатским круговима данас се интензивно разговара, како се сазнаје, о могућности да тројка – САД, Русија и ЕУ – постигне успех у преговорима о статусу Космета. Шанса за успех, чује се из компетентних извора тројке, тражи се у специфичном споразуму – који не би поменуо статус те покрајине, док би Београд и Приштину обавезивао на разноврсну сарадњу.Такав нацрт је сачињен, али његови детаљи још нису обелодањени. Чека се, каже наш извор, заузимање ставова у врховима Вашингтона, Москве и Брисела, па ако се они усагласе, тројка би свој предлог могла да понуди преговарачима већ за „недељу-две”. Ради се, додао је функционер који је инсистирао да му се не помиње име, о „споразуму неутралном у погледу статуса”, тако да би „обе стране могле да га потпишу”. Њиме би се, прецизирао је, предвидели обострана права и обавезе, али „без помињања какав ће бити статус Косова у будућности”.

Према тој верзији, Београд и Приштина би „сарађивали и консултовали се на многим пољима, као што су трговина, економија, екологија, превенција против криминала”. Могла би, додаје се, да се пропише обавеза Приштине да се „консултује са Београдом о питањима која се тичу српске мањине, културне баштине, заједничке границе”.

Какав је крајњи циљ овако замишљеног аранжмана, засад није јасно. Званичник из „круга тројке” у то се није упуштао.

Примећено је да у синоћном елаборирању приступа „косовском питању”, високи извор није поменуо резолуцију 1244 Савета безбедности УН, по којој покрајина, под међународном управом, остаје у саставу Србије. Изостанак такве напомене могао би да се тумачи претходно израженом жељом да се „иде напред ка договору, без речи о статусу” а можда и као појединост која наговештава зашто још нема „зеленог светла” Москве. Одраније је познато да Русија инсистира да та резолуција остане на снази, у свакој варијанти, до решења с којим би се сагласили и Београд и Приштина.

Ипак, треба подсетити да ни у плану Мартија Ахтисарија није било речи о статусу, већ је препорука бившег изасланика генералног секретара УН да Космету треба дати „независност под надзором” била написана у писму које је заједно са тим планом послато првом човеку светске организације.

У синоћном овдашњем наступу, најављивач новог предлога тројке је рекао и да су му наде у успешно окончање целине статусних преговора „прилично ограничене”. По њему, тројци је после три месеца рада јасно да „две делегације никада неће ставити потписе на комад папира којим би се решио статус Косова, јер су им ставови сасвим супротни и такви ће бити и даље”.

А ако не успе ни поменута иницијатива тројке почеће, каже, нови „прави изазови за дипломатију, западну коалицију и стабилност Балкана”, додавши да „већ знамо шта се својевремено дешавало у Босни”. Ако успех изостане „улазимо у период интензивних искушења, регионалних и у ширем стратешком смислу”.

Одговарајући на упућена му питања, рекао је да лично сматра да „постоји ризик од насиља, без обзира на исход преговора” о Косову, пошто ће „сваким исходом неко бити незадовољан”. Претходно рекавши да је Русија за продужавање преговора и по истеку мандата тројке, 10. децембра, оценио је да „одлагање решења” може „само да отежа ситуацију а не да је олакша, да повећа а не да смањи ризике нестабилности”.

У обраћању пробраном аудиторијуму, он је покушао да понуди објашњење за недоумицу – која можда неког још обрвава – „зашто је Косово тако важно питање?” Нагласио је да значај тог „питања” превазилази „почетни проблем између двеју етничких група којима се не свиђа да живе заједно” и да је „проблем Косова повезан с многим другим изазовима, као што су трансатлантски односи”. Поставља се питање, наставио је, „да ли ћемо ми, као трансатлантска заједница, опет да се поделимо, као око Ирака”. У тренутку „распада Ахтисаријевог пакета”, Европа је око статуса Косова „била подељена на два једнака дела”, испричао је, уз нагласак да је сада њено „јединство порасло, при чему још постоје два-три изузетка”.

Око Косова се „тестирају трансатлантска кохерентност и јединство ЕУ и будућност наших односа с Русијом”, указао је. Много шта је, очигледно, повезано, али од таквог уочавања говорник затим одступа. Поновио је тезу да је „Косово јединствен случај, који неће утицати на друге”…

Покушао је, затим, и да „отклони неспоразуме” који су се јавили поводом верзија да узор за решење „косовског питања” треба да буде споразум између две Немачке из 1972. године и да „у обзир долази подела Косова”. Међунемачки акт је поменут, каже, као пример „за нормализацију односа између два ентитета, а да се не каже и једна реч о њиховом кључном проблему – националном питању”. А што се „поделе” тиче, прецизирао је, та је тројка исказала спремност „да прихвати свако решење о коме су сагласни Београд и Приштина” а да су се обе стране изјасниле да „подела не долази у обзир”…
 
У заступању приступа о регулисаној сарадњи Београда и Приштине, без помињања статуса Косова у овој фази, говорник је дао и своје виђење – зашто би то могло да одговара обема странама. „И кад би постало независно, Косово не би било острво на Пацифику, већ би и даље имало границу са Србијом с којом би било међузависно на многим важним пољима”, а ни „Косовари не би ушли у рај на дан своје једнострано прокламоване независности”, пошто би уследиле „продужене тешкоће” које им нису у интересу. Србија, наставља, има „један стратешки циљ – да се не промени мапа, да задржи Косово као део своје територије”, при чему „није реалистично очекивати да ће Косово да се врати под контролу Србије пошто је осам година изван ње” (контроле). Београд, додаје, треба да се посвети обликовању „механизма – ако Косово постане независно ускоро или касније – којим би заштитио права српске мањине на Косову”.

На питање шта мисли о јавном залагању Америке за независност Косова, говорник је одговорио да би „да је у Атини, рекао да такав поступак није добар, али да је сада у Вашингтону”… „Није тајна да Френку Визнеру (америчком члану тројке) није олакшан посао тиме што је његова влада рекла какав јој је став о Косову”, прокоментарисао је.

Учеснике трибине занимало је и како говорник сагледава курс Москве. „Русија на конструктиван начин учествује у процесу тројке”, изразио се дипломатски о њеном приступу који се битно разликује од западног наступа. Ако би тројка успела да понуди споразум око Косова, то би било „први пут после дужег времена, да се појави заједнички предлог САД и Русије о неком значајном међународном питању”, рекао је и сугерисао да би то имало „шири стратешки значај”. Али, како ствари стоје, није искључио могућност „нових компликација” у односима међу силама.

Истакао је, међутим, да тројка ради „добро, у компликованим околностима”. И да су и Београд и Приштина „врло озбиљно схватили тројка процес”, што се види и у слању делегација на највишем нивоу. Следи састанак у Бриселу 20. новембра.
Момчило Пантелић

--------------------------------------------------------------------------

Ишингер: Спремили смо предлог

Вашингтон – Европски посредник у преговорима за статус Косова Волфганг Ишингер најавио да ће „тројка” Београду и Приштини изнети нови предлог за такозвани неутрални статус, пренео је јуче „Глас Америке” на албанском језику.

„Данас не постоје никакви односи између Србије и Косова, јер је Косово под управом УН, док га Србија сматра делом своје територије. Међу њима не постоји ни покушај за било какву сарадњу”, рекао је Ишингер.

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић упозорио је, међутим, да покрајина не може имати неутралан статус у односу на Србију, јер је саставни и неотуђиви део њене територије. „Веома је важно да између Србије и њене покрајине Косово и Метохија што брже буду успостављене функционалне везе и то подразумева да се најпре мора јасно потврдити да покрајина има статус суштинске аутономије унутар Србије”, објаснио је Самарџић.
Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

Самарџић: Србију не интересују статусно неутрална питања

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић рекао је јуче да Србију не интересују статусно неутрална питања, већ будући статус Косова и Метохије.

На трибини на Факултету политичких наука у Београду, Самарџић је казао да је мандат преговарачке „тројке” – разговори о статусу Косова – и да је у том случају то у реду, а да је све што се тиче статусних питања за Савет безбедности Уједињених нација. „Волфганг Ишингер оним што је рекао излази из свог мандата. Не знам како ће да одржи ту тему на преговорима, ако ми будемо довољно тврдоглави и понављамо да то није тема разговора”, рекао је Самарџић. Према његовој оцени, Ишингер би с тим ставом могао да дође у исту ситуацију као косовски Албанци који су предложили разговор о односима две државе.

Самарџић је рекао да, за сада, преговараче очекују две рунде разговора, једна у Бриселу 20. новембра и друга, како је навео, од 26. до 28. новембра у околини Беча.

Он је указао да уколико посредници не одиграју своју улогу, неће бити приближавања ставова преговарачких страна и нагласио да је приметно да је међу члановима преговарачке „тројке” Ишингер „једнакији од друге двојице, чиме је симболично дато до знања да би ЕУ требало да има најважнију улогу у решавању статуса Косова”.

То је добро под условом да ЕУ жели активније да помогне процес – да на основу европских искустава и традиције припреми решење за статус Косова, рекао је Самарџић. „На основу те традиције не може се отцепити Косово од Србије. ЕУ у оквиру свог оснивачког уговора има чланове који кажу да се заједничка спољна и безбедносна политика мора водити у складу са Повељом УН, Хелсиншком повељом и принципом очувања суверености и територијалног интегритета држава”, рекао је министар за Косово и Метохију.

Самарџић је подсетио да је предлог Мартија Ахтисарија одбачен и да није прошао УН, већ га прихвата само албанска страна и још неке земље, што, према његовој оцени, представља празну причу уколико се не дође до решења у току предстојећих разговора.
Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

Сејдију одбацио предлог о неутралном решењу

Председник Косова Фатмир Сејдију одбацио је јуче предлог Волфганга Ишингера о неутралном решењу за статус Косова. „Наш став је познат. Ми не прихватамо никакво друго решење сем независности Косова”, рекао је Сејдију. Бета
 

Back
Top