I tako, dok Lajčak i Muye pišaju uz vjetar...

Odobren ugovor sa Strabagom

BANJALUKA - Komisija za koncesije Republike Srpske juče je Vladi RS dala zeleno svjetlo za potpisivanje ugovora sa austrijskim građevinskim koncernom "Strabag" o izgradnji mreže autoputeva, vrijednim blizu tri milijarde evra, potvrđeno je "Nezavisnim" u Komisiji.

Odobrenjem Komisije otvoren je put za potpisivanje ugovora sa Austrijancima, godinu nakon što je potpisivanjem memoranduma o razumijevanju načinjen prvi korak ka konkretizaciji najveće poslijeratne investicije u RS.

"Izvještaj Komisije, koja je odobrila okvirni ugovor sa 'Strabagom', proslijeđen je Vladi, koja će ga razmatrati u naredni četvrtak, nakon što ga pregledaju članovi Odbora za privredu", izjavio je Predrag Aškrabić, predsjednik Komisije.

Ugovorom je dogovorena izgradnja mreže autoputeva i brzih puteva u dužini od 432 kilometra, u približnoj vrijednosti od 2,9 milijardi evra. Uprkos ranijim sporenjima iz FBiH, ugovorom je, između ostalog, predviđeno da "Strabag" gradi 48 kilometara koridora 5C, u dijelu koji prolazi kroz RS.

Predviđeno je da Austrijanci ubiru putarinu u narednih 30 godina sa mogućnošću produženja na 15 dodatnih godina, pošto će neke od dionica, predviđenih za izgradnju, biti isplative tek u dugoročnoj perspektivi.

Austrijanci su se obavezali da će izgraditi sve pravce koji su navedeni u memorandumu o razumijevanju, dok Vlada, sa svoje strane, u koncesiju unosi autoput Banjaluka - Gradiška, čija izgradnja mora biti završena do 2009. godine. Taj put će, kako je navedeno u ugovoru, u potpunosti isfinansirati Vlada.

Okvirnim ugovorom nisu definisani rokovi za izgradnju svih pravaca, a taj dio bi, kako se očekuje, tek trebao biti dogovoren.

U Vladi očekuju da će ovakav prijedlog ugovora dobiti podršku Dodikovog kabineta. Kako se očekuje, okvirni ugovor sa "Strabagom" mogao bi biti potpisan u narednih dva do tri mjeseca.

Pored autoputa Banjaluka - Gradiška (33 km), predviđena je izgradnja sljedećih pravaca: Banjaluka - Kupres (110 km, do granice sa FBiH), Banjaluka - Doboj (72 km), Banjaluka - Novi Grad (71 km), Doboj - Jakeš - Bijeljina - granica sa Srbijom (98 km) i dio koridora 5C (48 km).

Vladi će pri sklapanju konačnog ugovora pomagati nezavisni konsultant, kako bi se, kako su i ranije navodili iz Vlade, izbjegle greške koje bi mogle koštati milione. Još nije poznato ko će to činiti, pošto još nije odlučeno da li će to biti "Delloitt & Touche" ili "Luis Berger", koji su ušli u posljednji krug tendera. Očekuje se da bi konačna odluka mogla biti donesena ovih dana.

Kliknite za proširenje...

Dodik i Branković: Gradit ćemo hidrocentralu!

Autor/izvor: Saida Mustajbegović
Električna energija, uz političku krizu, najpopularnija je tema u 2007. godini u BiH. Dvanaest godina poslije podtpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma u prvo navedenoj temi – električnoj energiji, premijeri dvaju entiteta Nedžad Branković F BiH i Milorad Dodik našli su zajednički jezik i računicu.
Nakon što su danima naslovne stranice bosanskohercegovačkih, ali i svjetskih medija donosile naslove „najveća kriza u BiH od 1995.“ Dodik i Branković odlučili su prirediti (?!) iznenađenje: na sjednici koja je jučer održavana na olimpijskoj planini Jahorini s ciljem promoviranja ekonomskih potencijala u Srebrenici, na margini su se sastale i entitetske vlade. Rezultat je, kako prenosi FTV, Dodikova najava: „Osnovat ćemo firmu hidrocentrala Ugar nakon čega ćemo praviti hidrocentralu. Jer, veliki ekonomski potencijal je upravo u elektroenergetskoj oblasti.“

Rijeka Ugar, inače, desna je pritoka Vrbasa. Izvire pod obroncima Vlašića i u velikom padu dubi kaskadno korito, stiješnjeno kamenim blokovima, sabirući usput vode iz mnoštva potoka, vododerina i planinskih vrela.

Priča o Ugaru i hidrocentrali, istina ne u ovom angažmanu, nekoliko puta spomenuta je tijekom godine.

Prvi put uoči zasjedanja rusko-bosanskohercegovačke komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju na kojoj se pričalo o otplati klirinškog duga bivšeg SSSR-a Bosni i Hercegovini iz razmjene robe između te zemlje i bivše SFRJ. Činjenica je da je riječ o državnom dugu, ali i da su se entiteti prije odluke o njegovoj sudbini oglasili u glede njega.

Dodik je tako u julu uputio pismo kopredsjedniku ruske delegacije u Komisiji iznijevši, uz naznaku hitnog rješavanja, kako je izgradnja kuća za osobe s niskim primanjima veoma aktuelna za taj entitet i da bi bili zahvalni kada bi ta investicija bila plaćena iz ruskog duga. A Federacija BiH, tj. njihov predstavnik ministar energije, rudarstva i industrije Vahid Hećo, uputili su dopis ministru vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Slobodanu Puhalcu, koji je i kopredsjedavajući bosanskohercegovačke delegacije, u kojem su izrazili želju za izgradnjom hidrocentrale na rijeci Ugar u saradnji s ruskom kompanijom Tehnopromeksport.

Drugi put se o hidrocentrali konkretnije popričalo u opštinama kroz koje rijeka Ugar protječe. Predsjednik Skupštine opštine Kneževo/Skender Vakuf (RS) Stanimir Kutić najavio je saradnju sa susjednom opštinom (FBiH) i Komisijom za koncesije BiH i ulazak u proceduru dodjele koncesije za izgradnju hidrocentrale na rijeci Ugar, snage 26 megavata. Buduće vještačko jezero bilo dugo oko 17 kilometara i da bi se prostiralo na području opština Kneževo i Dobretići. Je li to priča koju su spektakularno najavili entitetski prvaci kao veliku investiciju?!

Kliknite za proširenje...

Počela isplata plata
Isplata decembarske plate iz 2005. godine, samo je početak realizacije dogovora između ministra privrede, energetike i razvoja Rajka Ubiparipa sa predstavnicima Sindikata brodske Rafinerije nafte da se do kraja mjeseca isplate sva zaostala dugovanja prema radnicima.
- Budući da je Vlada prihvatila naš dogovor, u petak je isplaćena jedna plata, u srijedu će biti još tri, a do 26. oktobra 17,5 zaostalih neto plata. Za gašenje obaveza prema radnicima Vlada Republike Srpske obezbijediće 11,4 miliona maraka. Poslije višemjesečnih pregovora, predstavnici Sindikata su odustali od zahtjeva za naknadama kao što su zimnica, ogrjev, regres, prevoz, a kao kompromisno rješenje biće im isplaćene zaostale neto plate - izjavio je za naš list ministar privrede, energetike i razvoja Republike Srpske Rajko Ubiparip.
On je ocijenio da su radnici brodske Rafinerije odlično prošli u odnosu na druga preduzeća koja su privatizovana i da im je isplata zaostalih plata dodatni stimulans da daju maksimum u predstojećem remontu i pokretanju proizvodnje u ovom brodskom gigantu.
- Radni staž biće povezan za 1.382 radnika Rafinerije nafte u Brodu. Što se tiče obaveza prema budžetu, dat je grejs period od četiri godine koliko će da traje revitalizacija Rafinerije nafte, nakon čega će u narednih pet godina da bude izmireno 136 miliona maraka obaveza prema budžetu - istakao je Ubiparip.
Vlada Republike Srpske je prema Ugovoru o privatizaciji državnog kapitala u Naftnoj industriji Republike Srpske preuzela obavezu izmirenja dugovanja prema povjeriocima.
- U te svrhe je utrošeno 72,5 miliona evra, a to će nam biti kompenzovano tako što će ruski kupac mjesec dana nakon prenosa paketa akcija državnog kapitala u Rafineriji nafte, Rafineriji ulja i "Petrolu" da otvori akreditiv i uplati taj iznos - pojasnio je Ubiparip.
On je podsjetio da je 65 odsto akcija državnog kapitala u Rafineriji nafte, 10 odsto akcija Fonda PIO i pet odsto akcija Fonda za restituciju preneseno 17. septembra na ruskog kupca "NjeftGazInKor", poslije uplate 125,8 miliona evra za paket akcija u sva tri preduzeća Naftne industrije Republike Srpske.
- Vlada Republike Srpske je dužna da u naredne četiri godine prati realizaciju kupoprodajnog ugovora sklopljenog sa "NjeftGazInKorom", prema kojem u tom periodu neće biti otpuštanja radnika mimo zakona. U Rafineriji nafte uveliko teku pripreme za remont koji će početi vjerovatno krajem ovog mjeseca i trajati tri do četiri mjeseca - dodao je Ubiparip.
Akcije
- Vrijeme će pokazati da li je pad akcija na Banjalučkoj berzi rezultat prenosa akcija na ruskog kupca ili problema na Berzi, kao i da li su mali akcionari oštećeni ili su na dobitku. U svakom slučaju, uvjeren sam da će pokretanje proizvodnje u brodskoj Rafineriji dovesti do skoka akcija - naglasio je Ubiparip.
Disciplina
Predsjednik Sindikata Rafinerije nafte u Brodu Danilo Broćilo zadovoljan je postignutim dogovorom sa ministrom Ubiparipom.
- Očekujemo da ruski kupac poveća plate radnicima i od toga nećemo odustati, jer oni zaslužuju mnogo više od prosječne zarade od 400 maraka. Nadam se da će osmočasovno radno vrijeme, na kojem novi gazda insistira da se poštuje od ponedjeljka, označiti početak rada, reda i discipline u Rafineriji i, naravno, redovne isplate plata - rekao je Broćilo.

(Preuzeto iz „Glasa Srpske“)

Kliknite za proširenje...

Dodik: Prvi put RS sa budžetskim suficitom

Predsjednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik rekao je danas da RS nema budžetskog deficita, te da će prvi put od njenog nastanka, u narednu godinu ući sa budžetskim suficitom....
Žurnal 11 Oktobar 2007

FBiH prijeti brankrot
Premijer Nedžad Branković nedavno je kazao da je od 2,3 miliona građana Federacije BiH, čak milion na budžetu, dakle prima neku naknadu od države. Vjerovatno smo po tome svjetski rekorderi.
http://www.oslobodjenje.com.ba

Kliknite za proširenje...

Rainbow Six:

...

A ona tri idiota, tj. Lajčak i ambasadori SAD i V.Britanije u BiH uokolo lupetaju da Srbalji prave vještačku krizu u BiH!!!
Samo nam još trebaju oni mudžosi na našim jaslama!!! Malo sutra!!!

Kliknite za proširenje...

Malo sutra:

Уф, помислих да живим у Швици, па се сетих да нам само премијер, његов кум Шкрбић и неколицина пајтоса имају швајцарски стандард...

Страбаг дошао, још само да нађемо 300-400 милиона вишка да откупимо земљиште за путеве. Влада причала како ће Руси исплатити плате радницима Рефинерије, па онда исплати Влада. Премијер каже како су Руси уплатили 125 милиона, а онда из банке кажу да је уплаћено 20 милиона...Премијер каже како ће Руси градити пругу до Модриче, а онда нам саопште како од пруге нема ништа, него ће возити преко Хрватске...
Узгред премијер заборави да каже да и онако танке пензије исплаћује по умањеном коефицијенту... Да нам је просечна плата 488 КМ, потрошачка корпа 600 КМ плус остали трошкови још 600 КМ.
Негде успут кукају и оштећени послом столећа са ЧЕЗ-ом, због кода паде бањалука берза, а инвеститори се разбежаше...
Нисау нам ни пренели Извештај светске банке, који каже да РС бележи највећи индустријски пад производње у постдејтонском периоду, док је Федерација у плусу скоро 15 одсто.
Буџетски суфицит од 80 милиона иза себе је оставио Перо Букејловић, тако да није истина да је буџет први пут у суфициту... С тим што Перо није продао Телеком, Рафинерије, а имао је суфицит...

И да, негде између ових прича, убијен је грађанин Милан Вукелић, јер је имао смелости да јавно проговори о грађевинској мафији из Лакташа под скутама премијера... МУП-у РС мало је било што је Вукелићу већ планула кућа, што им је пријављивао претње... Ништа од тога није било довољно да човеку дају заштиту... Напротив, шиканирали су га и малтретирали... Један човек је убијен, двоје деце је остало без оца, само зато да би ми и даље веровали како у ствари Европа треба да дође нама, јер смо ми њен бољи и напреднији део.

Kliknite za proširenje...

Нисау нам ни пренели Извештај светске банке, који каже да РС бележи највећи индустријски пад производње у постдејтонском периоду, док је Федерација у плусу скоро 15 одсто.

Kliknite za proširenje...

Друштво 08/10/07
Рафинериjа враћа живот
Грађани општине Брод вjеруjу да ће почетак рада Рафинериjе оснажити посрнулу привреду и коначно поправити њихов животни стандард
БРОД - Наjављени скори почетак рада Рафинериjе нафте из Брода грађани ове општине дочекали су са одушевљењем.
Радуjу се млади, пензионери, запослени и незапослени, угоститељи, трговци... За све њих Рафинериjа значи живот, престанак агониjе и безнађа, jер су, захваљуjући овом гиганту, зарађивали за живот.
Оптимизам jе нарочито порастао од када jе руска компаниjа „Њефтгазникор” извршила своjе обавезе и ушла у посjед Рафинериjе.
- Све су очи и наде Брођана упрте у Рафинериjу и сви путеви даљег развоjа општине иду и излазе из Рафинериjе. Зато очекивање скорог почетка њеног рада jе наjвећи поклон у ове дане кад обиљежавамо Дан ослобођења, то нам jе као премиjа на бингу - рекао jе радник Рафинериjе нафте Милош Радовановић.
Према његовим риjечима, сви радници с нестрпљењем чекаjу да крену на посао. Влада jе обећала да ће радницима исплатити 22 заостале плате, што за Брод много значи.
За ратног инвалида, радника Рафинериjе нафте Гоjка Aнтонића, коjи jе као избjеглица из Травника ново пребивалиште нашао у Броду, Рафинериjа значи све. Он види спас за посрнулу бродску привреду у почетку рада Рафинериjе. То ће, оциjенио jе, поправити стандард свих грађана.
- Кад Рафинериjа почне са радом све ће се пробудити и кренути наприjед - навео jе Aнтонић.
И повратници у Брод не криjу задовољство што jе коначно успjешно завршена продаjа Рафинериjе.
- У Рафинериjу сам ушао као диjете од 13 година учећи занат. У њоj сам и сада духом и тиjелом и поред тога што сам пензионер. Кад угледам да из ње иде дим обрадуjем се као да jе моjа. Своjе сам одрадио, али долазе други и нека имаjу користи од ње - рекао jе Ферхат Ферхатовић из Сиjековца.
Он jе истакао да се раду Рафинериjе не радуjу само злобници и они коjи овом народу не мисле добро. Jер, кад jе некад радницима из овог колектива исплаћивана плата, радовали су се трговци од Брода до Добоjа, а корист jе имала читава бивша Jугославиjа.
Исто мишљење има и Сафет Муминовић. Као пензионера, радуjе га што ће многи радници добити посао, jер кад jе Рафинериjа радила многе породице су биле сите и свима jе доносила добро.
- Знам да ће ми тата добити 20 плата, а можда и за мене постоjи шанса да радим ако не наставим школу - рекао jе средњошколац Зоран Ђукић.
Студент електротехнике Дражен Стоjановић уопште не сумња у то да ће након студиjа у Рафинериjи наћи запослење.
- Биће ту посла за многе младе људе као што сам jа, а општина ће се брзо опоравити и нећемо више бити незапажени. Брод jе био „слиjепо цриjево” на транзитном путу коjим су пролазили терети, а код нас се риjетко заустављали - рекао jе Дражен Стоjановић.

С. ПЕЋИЋ

СТAГНAЦИJA

Општина Брод jе приjе рата, захваљуjући Рафинериjи нафте, спадала у врх развиjених општина у БиХ. Очекивања да ће се након смиривања рата тако наставити нису испуњена. Морало jе проћи 15 година да се покрену први озбиљни потези на приватизациjи Рафинериjе, а то вриjеме за многе грађане ове и околних општина значило jе губитак посла и стагнациjу привредних кретања у општини.
===================================================================
================================== ==================================
Он jе истакао да се раду Рафинериjе не радуjу само злобници и они коjи овом народу не мисле добро.

Kliknite za proširenje...

I o izveštaju Svetske banke ne pričam ja, nego neki eminentni ekonomisti iz RS... i svi odreda tvrde da ćemo u Srpskoj kroz četiri godine pasti travu... Naročito sada kada je potpisana CEFTA..

Kliknite za proširenje...

Presuda po tužbi fonda PIO 20. novembra23.10.2007.
http://www.ntvhayat.com/

Presuda po tužbi Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja /PIO/ Republike Srpske /RS/ protiv federalnog Zavoda PIO/MIO biće donesena 20. novembra, rekla je danas nakon završnog ročišta sudija Osnovnog suda Mostar Divna Bošnjak.

Opunomoćenik Fonda PIO RS Savo Bojanović rekao je nakon ročišta da očekuje da će presuda biti donesena u korist ovog fonda.

Fond PIO RS po ovoj tužbi od Zavoda PIO/MIO FBiH traži isplatu 175.585.316 KM na osnovu penzija koje je Fond PIO RS isplatio od 1. oktobra 2004. godine do 31. novembra 2006. godine za 35 441 penzionera koja su pravo na penziju ostvarili na području sadašnje FBiH, te da federalni Zavod preuzme dalju obavezu isplate penzija za ovaj broj korisnika.

Bojanović je objasnio da je u svijetu praksa da se prava na penziju ostvaruju prema posljednjem osiguranju, odnosno prema posljednjoj isplatnoj adresi.

''Svi penzioneri za koje mi tražimo odštetu i naknadu štete su pravo na penziju i zadnji staž imali na području sadašnje Federacije. Vjerujemo da će se uvažiti naš zahtjev i presuditi u našu korist'', rekao je Bojanović. Opunomoćenik federalnog Zavoda PIO/MIO Šefik Cviko smatra da će tužba biti odbijena. ''Tužilac se pozvao na pravni osnov neosnovanog bogaćenja, a tog osnova nema. Oni su vršili isplate svim penzionerima na osnovu svojih rješenja koje su donosili u dva navrata. Ako se nešto isplaćuje na osnovu svog akta, po čemu se može tražiti naknada od drugog'', rekao je Cviko. Cviko se pozvao i na Sporazum koji su tadašnja tri zavoda za penzijsko-invalidsko osiguranje u BiH potpisala 2000. godine i za koji tvrdi da je on još na snazi i da se primjenjuje. Tim sporazumom definisano je da će penzionerima biti nastavljene isplate iz onog fonda u kome su se zatekli na dan potpisivanja sporazuma. ''Oni jednom tvrde da su raskinuli sporazum i da se ne primjenjue, drugi put da se primjenjuje. Po našem, sporazum je još na snazi, primjenjuje se i, prema tome, nema osnova da se drugačije radi dok sporazum ne bude promijenjen ili donesen drugi zakon koji će to regulisati'', rekao je Cviko. On smatra da bi ovu problematiku trebalo regulisati u Parlamentarnoj skupštini BiH, a ne na sudu. ''Trebalo bi donijeti zakon na nivou BiH kojim bi bila regulisana cjelokupna problematika'', rekao je Cviko. Šef sektora PIO u Zavodu FBiH Envera Kudić rekla je da tužba nema nikakvog osnova. ''Ako Sud slijedi pravne propise i zakon, a što je najvažnije Sporazum o osiguranju koji je još na snazi, onda nema nikavog pravnog osnova za ovakbu tužbu i vjerujemo u pozitivan ishod za Federaciju'', rekla je Envera Kudić. Ona je istakla da će federalni Zavod doživjeti kolaps ukoliko presuda bude donesena u koristi Fonda PIO RS.

(Srna)

Kliknite za proširenje...

FBiH mora isplatiti RS 26, 9 miliona KM
Objavljeno: 26/06/2007 - 18:17
http://novosti.ba/index.php?id=3191
• Predsjedavajući Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH Piter Nikol saopštio je da je danas uspješno kompletiran proces poravnanja raspodjele prihoda iz 2005. godine, prema kojem će FBiH isplatiti...
Republici Srpskoj 26,9 miliona KM i oko 2,1 milion KM Brčko diskriktu.
"Dogovoreno je da privremeni koeficijenti za raspodjelu prihoda u naredna četiri mjeseca iznose za FBiH 64, 58 odsto, za RS 31, 87 odsto i Brčko diskrtikt 3, 55 odsto", precizirao je Nikol novinarima nakon sjednice.
On je naglasio da je ovim dogovorom okončano pitanje raspodjele sredstava za 2005. godinu, dodajući da će FBiH u narednom periodu morati jednokratno RS i Brčko distriktu isplatiti oko 29 miliona KM.
Prema njegovim riječima, s ciljem poravnanja raspodjele prihoda koje je prikupila UIO sutra će u Banjaluci biti otvorene ponude za revizorske kuće koje će obaviti reviziju raspodijeljenih prihoda u 2006. godini.
Navodeći da će izabrana revizorska kuća izvršiti i reviziju raspodjele prihoda za ovu godinu, Nikol je istakao da bi revizija za 2007. godinu trebalo da bude okončana do marta 2008. godine.
On je napomenuo da još nije postignut dogovor za donošenje stalnih koeficijenata za raspodjelu sredstava sa Jedinstevnog računa UIO za entitete.
Ministar finansija RS Aleksandar DŽombić rekao je da usvajanje privremenih koeficijenata za raspodjelu prihoda za naredna četiri mjeseca predstavlja korektan vremenski period kojim nestaju određene blokade, koje se javljaju svakog mjeseca, i preraspodjele prihoda.
"I dalje smatram da je najispravniji bio model tri. Međutim, na današljoj sjednici Vlade RS dobio sam ovlaštanje da, u cilju iznalaženja kompromisnog rješenja sa FBiH i budućih rješenja u vezi sa raspodjelom prihoda, glasam za odluku i model četiri koji je na nekoj ljestvici drugi po redu u korist RS" - dodao je Džombić.

Kliknite za proširenje...

Nezavisne novine
Datum: 19.06.2006
Ko stoji iza misterioznog ugovora, koji je Rafineriju Brod zavio u dug od 115 miliona dolara

M. Kusmuk

Vlada RS nije odobrila ugovor s "Vitolom"
BANJA LUKA - Vlada Republike Srpske na čijem sam čelu bio nikada nije razmatrala niti je odobrila ugovor Rafinerije nafte Brod s britanskim "Vitolom", a za njega smo saznali tek 40 dana nakon potpisivanja u Londonu, kazao je "Nezavisnim" bivši premijer RS Dragan Mikerević.

MIKEREVIĆ NIKADA NIJE VIDIO UGOVOR
"Ni do danas ne znam ko ga je potpisao i po čijem nalogu, a srpsku verziju Nacrta ugovora dobio sam privatnim putem preko mog savjetnika, koji je bio zaposlen u Rafineriji.Iako sam dva puta tražio da mi se dostavi originalna engleska verzija ugovora nikada do danas je nisam dobio", rekao je Mikerević.

On nije želio da dalje govori o misterioznom ugovoru, koji je Rafineriju zavio u dug od 115 miliona dolara, koliko "Vitol" danas potražuje na ime dugova i izgubljene dobiti. Po ugovoru, za koji se ne zna po čijem nalogu i odobrenju ga je rukovodstvo Rafinerije potpisalo 5. decembra 2003. godine, arbitraža u ovom sudskom sporu nije moguća, a spor se vodi pred sudom u Londonu.

Po dokumentaciji, koja je u posjedu "Nezavisnih" i odnosi se na vrijeme neposredno nakon potpisivanja ugovora s "Vitolom", Mikerević je od tadašnjeg ministra energetike Miladina Bogićevića tek 20. januara 2004. zatražio da mu dostavi ugovor Rafinerije s "Vitolom", jer je tek tada saznao za njega.

Kako odgovora nije bilo, Mikerević ponovo, 3. februara iste godine, pod oznakom "hitno" od Bogićevića i direktora Rafinerije Ilije Drpe traži da mu odgovore na pitanje ko je odobrio odlazak delegacije Rafinerije u London kada za to nije tražena niti data saglasnost Vlade, kao i da mu pošalju original ugovora s "Vitolom" na engleskom jeziku kako bi se s njim upoznala i Vlada RS.

"Gospodine predsjedniče, napominjem da mi je predsjednik Republike sugerisao da se treba odazvati pozivu poslovnog partnera 'Vitola' kako bi se riješili problemi u isporuci sirove nafte", odgovorio mu je Ilija Drpa, sedam dana kasnije, tačnije 10. februara 2004. godine.

PREPISKA ČAVIĆA I MIKEREVIĆA
Zanimljivo je da je Mikerević odgovor dobio ranije, ali ne od direktora Rafinerije, nego od predsjednika RS Dragana Čavića lično. Naime, odmah sutradan nakon pisma koje je poslao rukovodstvu Rafinerije Čavić mu je uputio oštro intoniran odgovor u kojem navodi da će zbog protivljenja Mikerevića da Rafinerija nafte sklopi ugovor s "Vitolom" o isporuci sirove nafte, predsjednik RS navodi da će "njega i ministra privrede i energetike smatrati lično odgovornim za sva događanja u vezi s Rafinerijom".

"Predstavnici kompanije 'Vitol' prihvatili su rizik ulaganja samo na temelju povjerenja u Vaše i moje jasno opredjeljenje da se kapaciteti Rafinerije hitno pokrenu. Smatram da smo dužni iskazati poštovanje prema kompaniji 'Vitol', koja je odmah ispunila svoja obećanja i uplatila dva miliona američkih dolara i isporučila naftu, čime je otpočela proizvodnja", navedeno je u Čavićevom pismu.

"Ukoliko smatrate lošim ugovor s 'Vitolom', dužni ste da obezbijedite kompetentnu argumentaciju za ovakve tvrdnje i da angažujete nadležne i kompetentne istražne službe da utvrde činjenice i odgovornost funkcionera i službenika Vlade", napisao je Čavić.

Čavić je zatražio od Mikerevića da mu pismeno obrazloži navodnu štetnost i nepovoljnost poslovnog aranžmana Rafinerije s kompanijom "Vitol".

Osam dana nakon toga, 12. februara 2004. godine, uslijedio je Mikerevićev odgovor u kojem navodi da stoji iza tvrdnji da je ugovor nepovoljan i to posebno član 2 i 19.

Mikerević piše da je prije odlaska delegacije u London upozorio ministra Bogićevića da se s "Vitolom" ne treba trajno "vjenčavati" i ugroziti privatizaciju i restrukturiranje kompanije.

"Pri tome sam ukazao na dva člana Nacrta ugovora koji su sa mog stanovišta shvatanja problema naftne industrije neprihvatljivi. U pitanju je član 2 i član 19 ugovora. Kada je riječ o cijeni uslužne prerade, ona nije bila predmet razgovora i dogovora na sastancima kojima sam prisustvovao, pa me za istu ne vezujte. Ona je vjerovatno postignuta na razgovorima u Londonu", napisao je Mikerević, dodajući da se njega pitalo, raspisao bi tender ili pak javni poziv, pa makar i na osam dana i čitav posao učinio transparentnim i javnim.

"Ako za to nije bilo vremena, onda bih makar ovo dao Upravnom odboru", napisao je premijer RS u odgovoru Čaviću.

Mikerević navodi da je uplata od dva miliona dolara od strane "Vitola" za nabavku neophodne opreme za Rafineriju trebalo da podrazumijeva transparentnu i javnu nabavku u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u RS, ali da nema informaciju da li je to ispoštovano.

"Sve ću učiniti da zaštitim kredibilitet predsjednika Vlade RS i da o uslovima postignutog dogovora s 'Vitolom' budem obaviješten na vrijeme, a ne na moje traženje po nekoliko puta tek nakon tri nedjelje", naveo je Mikerević.

"VITOL" NIJE ISPOŠTOVAO UGOVOR
Ugovor Rafinerije s "Vitolom" potpisan je bez saglasnosti Upravnog odbora Rafinerije, Skupštine akcionara i Vlade RS. Prema dokumentaciji, koja je u posjedu "Nezavisnih", sva prepiska koju je "Vitol" vodio s rukovodstvom Rafinerije nakon potpisivanja Ugovora išla je preko Kabineta predsjednika RS.

Istoga dana kada je Mikerević odaslao odgovor Čaviću u Banjoj Luci je održan sastanak, kojem su prisustvovali i Mikerević i Čavić, te ministar Bogićević, direktor Rafinerije Drpa, a u ime "Vitola" Bob Finč i Stevo Jovanović.

I na tom sastanku Mikerević je kazao da ima primjedbe na član 2 i 19 ugovora i da je prilikom njegovog potpisivanja trebalo poštovati Zakon o obligacijama, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o preduzećima.

U zabilješci sa tog sastanka, koja je u posjedu "Nezavisnih", navodi se da je Mikerević tražio da se definiše šta se u članu 2 ugovora podrazumijeva pod poslovno-tehničkom saradnjom i da li će to dovesti do problema prilikom privatizacije ili izbora strateškog partnera.

Mikerević je naglasio da se ne slaže ni sa članom 19 u kojem je navedeno da se kada ugovor stupi na snagu Rafinerija obavezuje u svoje i u ime povezanih kompanija da neće primati uslužnu preradu niti kupovati sirovu naftu od bilo koje druge kompanije izuzev "Vitola".

Sastanak je prema zapisniku zaključio Čavić rečenicom: "Sve što smo čuli ne može biti osnov za pesimizam".

Iako je ugovorom s "Vitolom" Rafinerija Brod pretrpjela velike gubitke zbog kršenja odredaba ugovora od strane britanske kompanije, ostalo je nejasno zbog čega se Rafinerija nije odlučila da ona traži odštetu.

Naime, u članu 2 ugovora "Vitol" se obavezao da će mjesečno Rafineriji isporučivati od 60.000 do 100.000 metričkih tona nafte, ali je za 17 mjeseci ovog poslovnog angažmana ukupno isporučio svega 309.000 metričkih tona nafte. Iako je ugovor potpisan 5. decembra, prva isporuka u Rafineriju stigla je tek 31. decembra, a druga 1. januara 2004. godine od ukupno oko 23.000 metričkih tona, a ne minimalno 60.000 definisanih ugovorom.

Upravo zbog kršenja ugovora od strane "Vitola" Rafinerija je više od osam puta pokretala i zaustavljala proizvodnju čime je stvorila velike gubitke i smanjila preradu.

Kliknite za proširenje...

Rainbow Six:

@ Malo sutra
Ima još toga:

Kliknite za proširenje...

Blokada novca dok se ne utvrdi čiji je
Nezavisne novine
D. Risojević
12.10.2006 19:54
BANJALUKA - Vlada Republike Srpske preuzela je juče na sebe naplatu iračkog duga prema "Hidrogradnji" iz Pala u pokušaju da dokaže da ovo preduzeće polaže pravo na 26,7 miliona dolara u iračkim obveznicama, zarobljenih na bankovnom računu zbog spora sa sarajevskom "Hidrogradnjom".
Tročlana Vladina Radna grupa u sastavu Krstan Simić, Slavko Mitrović i Gordana Praštalo pokušaće da, poslije razgovora sa svim stranama, predloži raspodjelu prispjelog novca, zarađenog prije rata na građevinskim poslovima u Iraku.
"Naš cilj je da blokiramo isplatu ovog novca sve dok se ne utvrdi čiji je", saopštio je, poslije jučerašnje sjednice Vlade, Anton Kasipović, potpredsjednik Vlade RS.Obje firme prije rata su činile sastavni dio nekadašnje građevinske firme "Hidrogradnja", koja je u ratu podijeljena na dvije firme.Iračke državne obveznice sa 2020. godinom kao godinom dospjeća, koje na tržištu danas vrijede oko 70 odsto, prebačene su na račun JUMBES banke u Beogradu januara ove godine. U januaru je novac, tvrdeći da jedini nasljednik, od banke tražila "Hidrogradnja" iz Sarajeva, a mjesec dana kasnije i "Hidrogradnja" iz Pala.Banka je, poslije intervencije "Hidrogradnje" iz Pala, odlučila da zamrzne isplatu, dok se Savjet ministara ne odredi kome pripada novac. Iako postoji inicijativa, do sada nije došlo do formiranja komisije na nivou Savjeta ministara BiH, koja bi pokušala da utvrdi koliko novca kome pripada."Inicijativa Vlade je zbog toga dobrodošla i mogla bi da predstavlja uvod u tužbu Sudu BiH, kojom bismo tražili novac koji smo zaradili u Iraku", rekao je Radojica Mandić, direktor "Hidrogradnje" Pale.
Direktor Mandić tvrdi da je Adnan Terzić, predsjedavajući Savjeta ministara, služeći se falsifikatima, u aprilu ove godine pokušao da se novac prebaci federalnoj "Hidrogradnji".
"On je banci poslao dopis kojim traži da se novac prebaci 'Hidrogradnji' Sarajevo, na osnovu mišljenja ministra finansija BiH Ljerke Marić. Međutim, u transkriptima sa te 114. sjednice Savjeta ministara, vidi se samo da ga je Branko Dokić, ministar saobraćaja pitao 'šta je s tim novcem', a da mu je on odgovorio 'polako, riješićemo'. Jedva smo to zaustavili, a Terziću je zaprijećeno krivičnom prijavom", kaže Mandić.
Terzićevu reakciju na ove tvrdnje juče nismo uspjeli dobiti, pošto se nije javljao na mobilni telefon, a svoju stranu priče o potraživanju iz Iraka nije dao ni menadžment sarajevske "Hidrogradnje".
"Hidrogradnja", nekad jedinstveno preduzeće, prije rata je obavljala velike građevinske poslove po Iraku. Procjenjuje se da im je Irak ukupno dužan oko 100 miliona dolara.

Kliknite za proširenje...

Derer:

Pa zato zapadnjacima i smeta RS,jer je ekonomski neuporedivo jacha od Balijastana pa bi i nijih da prikache na tu cuclu.

Kliknite za proširenje...