Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
ОЛГА СТОЈАНОВИЋ - КУЛТУРНА ДЕРАТИЗАЦИЈА
СОМА ЕВРА, ДРУЖЕ!
Отворено писмо пунолетним грађанима Србије
Поштована омладино, грађани, пензионери, социјалци, народне казанџије, мали предузетници, тајкуни, новинари, спонзоруше, посланици, криминалци, уметници, старци и тифусари, партизани и четници, бело робље и црномањасти Роми - свима нам је (шатро) СВАНУЛО! Србијом кола прича о сома евра, друже, по глави пунолетног грађанина, у облику обвезнице... Већ сам ослушнула вокс попули, чак и у популацији са троцифреним бројем квоцијента интелигенције, и ти са троцифреним, мада и они са двоцифреним - већ сабирају кинту и обично кажу: „Нас троје, три сомића...“ Онда сам се и лично прерачунала, пребројала саму себе, јер не знам множење, већ само дељење, и узвикнула: „Вау, сомић за учешће на путовању транссибирском до Владивостока...“
Ха, ха, ха. Не поводим се, рецимо, за новобеоградским гласинама уз Саву како је поменута лова надокнада за будући претрпљени страх и душевну бол везану за Косово и изборе, не дам малограђанштини да ме заведе, али ни протагонистима ове шеме не допуштам да ме сексуално злостављају. У најдепресивнијем месецу у години, с погледом на још депресивнији децембар, са све славама и осталим одојцима, те шареном хартијом - не кажем „бува“, али је ипак пуштена иницијална каписла виртуелног весеља у народ који је склон да уље прогласи за скупи еликсир, а конзумно млеко за млеко за тело! Пучина је стока једна грдна, написао је Његош, а не ја, с тим што је морска пучина безобална, а људска прејебална.
Два месеца слушамо како је у Црну Гору јевтиније млијеко и уље и како је у гастарбајтерском Дизидорфу јевтиније месо нег код „Матијевића“. Што је тачно. Али зато можемо да пијемо и пушимо за „јевтине паре“, што рекао покојни доктор Зоран Ђинђић, те предлажем крилатицу „Пушиће овај народ“! Мада, по медијима наступају и озбиљни људи, типа Верица Бараћ, типа Миша Бркић (Економист), типа Расим Љајић етц. Да не говорим о екс на екс Млађану Динкићу... Они саопштавају, свако на свој начин, материјалне чињенице наших живота, пошто за моралне, част изузецима, нису квалификовани. Они нам завирују у новчанике у којима се углавном налазе фотографије и маркица за превоз. Завирују нам у фрижидере у којима углавном борави домаћицина крема за ноћ и на дну теглице љути сенф. Они нам завирују по фиоци за доњи веш, зато што се слажу са љутитим новинаркама из Бре-деведесет два, да су гаће јевтиније у Канади него у Лајковцу... А без гаћа Лајковачком пругом не може да се иде. Међутим, римска шема „хлеба и игара“ превазиђена је српском „само игара“, а за кифле ћемо да се снађемо, што би сведено рекла Марија Антоанета. Мислећи на колаче.
Суфицит, дефицит, посланичка плата („али људи много раде за те паре“, рече неки од водећих политичара)... Инфлација, девалвација, буџет, штрајкови... Зар су то речи у свакодневном вокабулару нормалног грађанина нормално уређене државе? Нису. Зато што су, вероватно, грађани „нормалне“ државе - ненормални. Па, кредити. Господин који се више одазива на Економист него на Миша Бркић каже: „Најбројнији потрошачи комерцијалних кредита су управо људи из државне администрације, јер су повољан узорак са релативно високим платама.“ Тачно. Али, они већ имају пристојне плате, па шта ће им толики кредити, изузев ако неће унучету да обезбеде свакомесечну контролу Дауновог синдрома?!
Прилагоди речник НАРОДУ, рече ми добронамерна пријатељица. Нећу, одговорих, зато што НАРОД повлађује, а ја преферирам оне који се буне. Али не синдикално, већ радикално, без великог слова и још већег за Србију. Грађанство, све са сељаштвом и поштеном интелигенцијом, поткупљено је реалним обећањем које ће се виртуелно остваривати. И сви ћемо постати брокери и акционари. А, колико кошта да унутра плачем, питаћу баба серу.
СОМА ЕВРА, ДРУЖЕ!
Отворено писмо пунолетним грађанима Србије
Поштована омладино, грађани, пензионери, социјалци, народне казанџије, мали предузетници, тајкуни, новинари, спонзоруше, посланици, криминалци, уметници, старци и тифусари, партизани и четници, бело робље и црномањасти Роми - свима нам је (шатро) СВАНУЛО! Србијом кола прича о сома евра, друже, по глави пунолетног грађанина, у облику обвезнице... Већ сам ослушнула вокс попули, чак и у популацији са троцифреним бројем квоцијента интелигенције, и ти са троцифреним, мада и они са двоцифреним - већ сабирају кинту и обично кажу: „Нас троје, три сомића...“ Онда сам се и лично прерачунала, пребројала саму себе, јер не знам множење, већ само дељење, и узвикнула: „Вау, сомић за учешће на путовању транссибирском до Владивостока...“
Ха, ха, ха. Не поводим се, рецимо, за новобеоградским гласинама уз Саву како је поменута лова надокнада за будући претрпљени страх и душевну бол везану за Косово и изборе, не дам малограђанштини да ме заведе, али ни протагонистима ове шеме не допуштам да ме сексуално злостављају. У најдепресивнијем месецу у години, с погледом на још депресивнији децембар, са све славама и осталим одојцима, те шареном хартијом - не кажем „бува“, али је ипак пуштена иницијална каписла виртуелног весеља у народ који је склон да уље прогласи за скупи еликсир, а конзумно млеко за млеко за тело! Пучина је стока једна грдна, написао је Његош, а не ја, с тим што је морска пучина безобална, а људска прејебална.
Два месеца слушамо како је у Црну Гору јевтиније млијеко и уље и како је у гастарбајтерском Дизидорфу јевтиније месо нег код „Матијевића“. Што је тачно. Али зато можемо да пијемо и пушимо за „јевтине паре“, што рекао покојни доктор Зоран Ђинђић, те предлажем крилатицу „Пушиће овај народ“! Мада, по медијима наступају и озбиљни људи, типа Верица Бараћ, типа Миша Бркић (Економист), типа Расим Љајић етц. Да не говорим о екс на екс Млађану Динкићу... Они саопштавају, свако на свој начин, материјалне чињенице наших живота, пошто за моралне, част изузецима, нису квалификовани. Они нам завирују у новчанике у којима се углавном налазе фотографије и маркица за превоз. Завирују нам у фрижидере у којима углавном борави домаћицина крема за ноћ и на дну теглице љути сенф. Они нам завирују по фиоци за доњи веш, зато што се слажу са љутитим новинаркама из Бре-деведесет два, да су гаће јевтиније у Канади него у Лајковцу... А без гаћа Лајковачком пругом не може да се иде. Међутим, римска шема „хлеба и игара“ превазиђена је српском „само игара“, а за кифле ћемо да се снађемо, што би сведено рекла Марија Антоанета. Мислећи на колаче.
Суфицит, дефицит, посланичка плата („али људи много раде за те паре“, рече неки од водећих политичара)... Инфлација, девалвација, буџет, штрајкови... Зар су то речи у свакодневном вокабулару нормалног грађанина нормално уређене државе? Нису. Зато што су, вероватно, грађани „нормалне“ државе - ненормални. Па, кредити. Господин који се више одазива на Економист него на Миша Бркић каже: „Најбројнији потрошачи комерцијалних кредита су управо људи из државне администрације, јер су повољан узорак са релативно високим платама.“ Тачно. Али, они већ имају пристојне плате, па шта ће им толики кредити, изузев ако неће унучету да обезбеде свакомесечну контролу Дауновог синдрома?!
Прилагоди речник НАРОДУ, рече ми добронамерна пријатељица. Нећу, одговорих, зато што НАРОД повлађује, а ја преферирам оне који се буне. Али не синдикално, већ радикално, без великог слова и још већег за Србију. Грађанство, све са сељаштвом и поштеном интелигенцијом, поткупљено је реалним обећањем које ће се виртуелно остваривати. И сви ћемо постати брокери и акционари. А, колико кошта да унутра плачем, питаћу баба серу.
a za putovanje cu se sam snaci nekako .
