''Duško Radović'' teško da se može nazvati pozorištem, k'o što neko već reče i ta Anja Suša mi je maksimalno antipatična, ali zanima me jedno - jeste li vi sigurni da su ''Strašne priče braće Grim'' (pretpostavljam dase o toj predstavi radi) predstava namenjena deci? Da se nije igrala na večernjoj sceni ''Radović''?
Ево ово је са сајта позоришта "Душко Радовић"! Представа је намењена ДЕЦИ!!! :shock:
_________________________________
STRAŠNE PRIČE BRAĆE GRIM
Tim Sapl/Kerol En Dafi
Prevod: Đorđe Tomić
Režija: Mik Gordon
Scenografija: Igor Vasiljev
Kostimografija: Maja Mirković
Kompozitor: Igor Gostuški
Asistent reditelja: Ivan Baletić*
Asistenti scenografa: Jovana Obradović i Marija Jocić**
*Student pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Ivane Vujić
**Studentkinje scenografije na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, u klasi prof. Geroslava Zarića
Igraju:
IVICA I MARICA
Otac – Miša Samolov
Ivica – Jovo Maksić
Marica – Dušica Sinobad
Majka, Veštica – Jelica Vučinić
Hor – Marijana Vićentijević
Hor – Alek Rodić
Hor, Patka – Dušan Murić
ZLATNA GUSKA
Pripovedač – Miša Samolov
Otac, Crkvenjak – Dušan Murić
Prvi sin, Druga ćerka – Jovo Maksić
Drugi sin, Pop – Alek Rodić
Tupko – Jelica Vučinić
Prva ćerka – Marijana Vićentijević
Princeza – Dušica Sinobad
PEPELjUGA
Pepeljuga - Marijana Vićentijević
Mlađa sestra – Dušica Sinobad
Starija sestra – Jelica Vučinić
Maćeha – Miša Samolov
Otac – Dušan Murić
Princ – Alek Rodić
Duh majke – Jovo Maksić
MIŠ, PTICA I KOBASICA
Pripovedač – Jovo Maksić
ČAROBNI STOČIĆ
Otac, Drvodelja, Krčmar, Mlinar, Strugar – Alek Rodić
Prvi sin – Miša Samolov
Drugi sin,Gost, Rođak – Dušan Murić
Treći sin, Gost, Rođak – Jovo Maksić
Koza, Gost, Rođak – Jelica Vučinić
Gost, Rođak, Magarac – Marijana Vićentijević
Gost, Rođak – Dušica Sinobad
O Reditelju
Mik Gordon je umetnički direktor Pozorišta On. Bio je pomoćnik direktora u Kraljevskom nacionalnom pozorištu od 2001. do 2003. godine i direktor Transformacione sezone u istom pozorištu. Pre toga, bio je umetnički direktor londonskog pozorišta Gejt. Studirao je savremenu istoriju na Univerzitetu Oksford i pozorišnu režiju sa Piterom Brukom u Francuskoj i Londonu. Među nagradama koje je osvojio su nagrada Kruga kritičara i nagrada Pitera Bruka za najistaknutije pozorište.
Kao pisac i reditelj:
O religiji sa AC Grejling, Pozorište u Sohou, London, i sa Lin Redgrejv u Njujorku; O Egu sa Polom Broks, Pozorište u Sohou, London; O ljubavi u Uzbekistanu, Pozorište Ilhom, Taškent, O ljubavi, Pozorište Gejt, London i Radio 4 BBC;
O smrti sa Mari de Henezel, Pozorište Gejt, London.
Neka od pozorišnih rediteljskih ostvarenja:
Ples u Lugnasi, Lirskom pozorištu u Belfastu; Optička triologija, Komad na švedskom, engleskom i italijanskom u Dramskom pozorištu u Štokholmu; Rat, Ljubavnici,Prava stvar, Izdaja (nagrada kritičara za najbolju režiju) Pozorište Strindberg u Štokholmu; Molitva za Oven Mini, Zidovi, Le pab, Nacionalno pozorište u Londonu; Majmun, Pozorište Vik za mlade u Londonu; Poverenje, Kraljevsko dvorsko pozorište u Londonu, Salome, Riversajd studiji u Londonu, Godspel, Festivalsko pozorište u Čičesteru, Moja draga gospo, Bliže, Umetničko nacionalno pozorište u Buenos Airesu (tri nagrade ACE za najbolju režiju); Dobrovoljci, Maraton, Une tempete, Pozorište Gejt u Londonu; Mera za meru, Englesko putujuće pozorište, Hamlet, Hofmanove priče, Studio Nacionalnog pozorišta; Renar, Nacionalni omladinski balet; Obećanje, 1001 noć BAC, Vojnička priča, Institut Francais; Alisa u zemlji čuda, Grad džungla, Oksfordska igraonica.
Očaravajući svet narodnih bajki
Očaravajući svet narodnih bajki, sa svojim princezama i zlim maćehama, čarobnim šumama i mudrim starim kraljevima sastavni je deo detinjstva stotinama godina. Kao deca, slušajući narodne bajke, učimo kako da pričamo priče o misterijama sveta u kome živimo i o našim sopstvenim zagonetnim mislima i osećanjima.
Svesno i nesvesno, narodne bajke upoznaju nas s pravom prirodom života. One nas podstiču da slavimo slobodu i radost naše mašte. Ali, one nam govore i ono što instinktivno znamo, da nisu svi ljudi dobri, da svi možemo da budemo pohlepni i da život podrazumeva i borbu.
Braća Jakov i Vilhelm Grim sakupili su i napisali najpopularnije i najčuvenije zbirke narodnih bajki na svetu. Oni su bili stručnjaci da predstave samo najbitnije informacije koje omogućuju da se priča ispriča. Verovali su u moć mašte i bili svesni koliko je važno da se deca suoče sa stvarnosti življenja. A mi smo, u svojoj predstavi, pokušali da ostanemo verni njihovoj viziji.
Mik Gordon
Beograd 2007.
Bajke Braće Grim
Po lepoti svog književnog izraza Bajke Braće Grim spadaju među najlepše umetničke bajke. Nema tih priča na svetu koje mogu tako snažno da zaokupe i pokrenu dečiju maštu kao Pepeljuga, Ivica i Marica, Zlatna Guska. Jakov i Vilhelm Grim, veliki savremenici nemačke književne, filozofske i muzičke klasične baštine, premostili su svojim duhom vreme od antičkih mitova do današnjih junaka iz video igrica. Zato se ove bajke, bez ikakvog preterivanja, mogu svrstati u najveće književno blago za decu.
Na ovim čudesnim bajkama odnegovano je mnogo dece. Svako dete želi da vidi tu čarobnu cipelicu koju je Pepeljuga izgubila bežeći sa bala. Zato i postoje mnogobrojne pozorišne i filmske verzije, jer svaka generacija ima pravo da zadovolje tu ogromnu dečiju potrebu da vide svoju Pepeljugu na sceni, ili filmu...
Bajke kao književna vrsta imaju ogroman značaj u razvoju deteta. Kroz bajku dete upoznaje život i razaznaje dve najveće vrednosti u njemu - dobro i zlo. Sukob dobra i zla određuje smisao života i svih stvari.
Kako će izgledati cipelica u ovoj predstavi zavisi od reditelja Mika Gordona i njegovog kostimografa Maje Mirković. Ova predstava će, sigurna sam, biti po mnogo čemu jedinstvena i zbog toga što je rađena na jednoj izuzetno uzbudljivoj, maštovitoj i skoro nestvarnoj dramatizaciji.
Milica Novković
O Braći Grim
Braća Grim, Jakov i Vilhelm, bili su nemački naučnici najviše poznati po objavljivanju zbirki narodnih priča i bajki, ali i po svom radu u oblasti lingvistike o glasovnim promenama (Grimov zakon). Oni su verovatno najčuveniji pripovedači novela iz Evrope, koji su omogućili da bajke kao što su Snežana, Zlatokosa, Pepeljuga i Ivica i Marica postanu deo najrasprostranjenije svetske baštine.
Jakov Ludvig Karl Grim i Vilhelm Karl Grim rođeni su 4. januara 1785. odnosno 24. februara 1786. godine u Hananu blizu Frankfurta na Majni, u porodici sa devetoro dece, od kojih je šestoro preživelo. Rano detinjstvo proveli su na selu, u „idiličnom“ okruženju. Kada je najstariji brat Jakov imao jedanaest godina, umro im je otac Filip Vilhelm, a porodica se u skučenu kuću u gradu. Dve godine kasnije, deci je umro i deda, ostavljajući njihovu majku da se bori u oskudici. Savremeni psiholozi dokazuju da je teška porodična situacija uticala na način na koji će braća Grim tumačiti i predstavljati svoje bajke. Braća su imala tendenciju da idealizuju i nalaze opravdanje za očeve, dok su negativci pretežno ženski likovi – na primer, zla maćeha i njene ćerke u Pepeljuzi, opaka veštica u Snežani i sedam patuljaka i dobri otac u Kraljeviću žapcu. Drugi uticaj se vidi u ljubavi braće prema pričama poput Dvanaestorica braće, u kojoj prikazuju jednu devojčicu sa više braće (struktura njihove porodice) kako savladavaju neprijatelje. Dvojica braće Grim obrazovala se u Fridrihovoj gimnaziji i Kaselu, a kasnije su obojica studirala pravo na Univerzitetu u Marburgu. Imali su tek nešto preko dvadeset godina kada su započeli lingvističke i filološke studije koje su kulminirale u Grimovom zakonu i posvećenosti bajkama i narodnim pričama. Iako su njihove zbirke bajki postigne ogromnu popularnost, one su bile samo nusproizvod lingvističkih istraživanja koja su braći bila prvenstveni cilj.
Godine 1830. osnovali su školu u Getingenu u kojoj je trebalo da postanu profesori.
Međutim, godine 1837. braća Grim su se pridružila petorici svojih kolega, profesora na Univerzitetu u Getingenu, da bi protestvovali protiv ukidanja liberalnog ustava države Hanover od strane Kralja Ernesta Avgusta I, reakcionarnog sina Kralja Georga III. Ova grupa je postala poznata u nemačkim državama kao Die Gottinger Sieben (Getingenska sedmorka. Profesori su otpušteni sa univerziteta, a trojica je i proterana – među njima i Jakov Grim. On se naselio u Kaselu, izvan Ernestove vlasti, gde mu se pridružio i Vilhelm, pa su obojica živeli kod brata Ludviga. Međutim, već sledeće godine, obojicu je pozvao Kralj Pruske da dođu u Berlin, pa su se tamo nastanili.
Grob Braće Grim nalazi se na groblju Svetog Mateje u Šenbergu u Berlinu.
Vilhelm je umro 1859, a njegov stariji brat Jakov 1863. Braća Grim su pomogla u širenju demokratske misli u Nemačkoj i proslavljeni su kao preteče nemačkog demokratskog pokreta, čiju revoluciju je Kraljevina Pruska brutalno slomila 1948-1949 godine i uspostavila ustavnu monarhiju.
Uzrast: 6+
) - međutim, pošto sam 26+ ja ću to ipak da pogledam da vidim o čemu se tu radi.
