- Poruka
- 9.306
Basnoslovne donacije tajkuna iz redova partijskih prijatelja i zloupotrebe javnih preduzeća, kao stvarne izvore bogaćenja političkih stranaka u Srbiji nemoguće je dokumentovano razotkriti. Dogovor oko gazdovanja javnim preduzećima, kao suštinski uslov za formiranje Vlade, i glamurozne predizborne kampanje stranaka koje inače za sebe tvrde da su vrlo lošeg finansijskog stanja, najbolji su dokaz za to.
U oba slučaja država je na ogromnom gubitku. Protežirajući interese svojih donatora, političke stranke neretko se zalažu za zakone koje favorizuju ionako moćan krupni kapital. U drugom slučaju, sredstva javnih preduzeća, umesto da koriste za opšte dobro, završavaju u rukama političke elite. Kao da to nije dosta, stranke na rukovodeća mesta državnih firmi - „zlatnih koki“ vrlo često i vrlo istrajno postavljaju svoje „stručnjake“ koji sa osnovnom delatnošću javnog preduzeća nemaju nikakvih dodirnih tačaka, ali zato veoma verno služe partiji koja ih je postavila i za ukazano poverenje znaju kako da zahvale. Zato su pregovori o podeli javnih preduzeća trajali duže čak i od formiranja Vlade, a tek kada je taj kolač podeljen, pao je i dogovor o predsedničkim izborima.
- Ogromna zainteresovanost za raspodelom i rukovođenjem javnim preduzećima otkriva prave namere stranaka. Kada se na to doda da se na rukovodeća mesta u javnim preduzećima postavljaju ljudi koji se nikada nisu bavili tim poslom, jasno je da su interesi stranaka za preduzeća veoma posebni. Da nije tako, na tako za državu važne funkcije bi putem konkursa bili postavljani pravi stručnjaci, sa projektima koje bi morali da opravdaju tokom svog mandata - kaže Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka.
Bilo kakvo finansiranje stranaka od strane javnih preduzeća, podseća programski direktor „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić, nije dozvoljeno zakonom. Zbog toga se ni u jednom finansijskom izveštaju ne vidi da su partije imale donacije javnih preduzeća.
- Naravno, to ne znači da takvih slučajeva nema. Sumnje o tome se s vremena ne vreme pojavljuju, političke stranke međusobno se optužuju, ali se takvi slučajevi nikada ne ispituju, ponovo zahvaljujući nespremnosti državnih organa da se bave time. Zato u javnosti ostaje gorak utisak da se državni resursi preko javnih preduzeća zloupotrebljavaju, ali o tome ne postoje potvrde - kaže Nenadić.
Pored nezainteresovanosti države, stvar otežavaju i same stranke koje se bogate štedeći na sopstvenim resursima, uzimajući od javnih preduzeća nematerijalnu „pomoć“.
- Načini zloupotrebe su različiti i vrlo retko su u pitanju direktne uplate. Mnogo češće javna preduzeća stavljaju strankama na raspolaganje svoju imovinu, automobile na primer, plaćaju troškove kampanje ili svoje radnike angažuju za poslove stranaka - kaže Nenadić.
I dok za borbu oko javnih preduzeća stranke moraju svojski da se potrude objašnjavajući javnosti kako je od formiranja Vlade značajnije ko će upravljati Naftnom industrijom Srbije ili „Telekomom“, tajkuni im se sami javljaju, shvatajući kolika je prednost imati zahvalne prijatelje u vrhu vlasti. Čedomir Čupić tu pojavu naziva „reket sa pristankom“.
- Finansijer se sam nudi ne bi li ostvario svoje interese. Mehanizam kojim se imovina stranaka na taj način tako naglo povećava niko ne kontroliše, a pravosudni organi ne reaguju ni na jedan javni pomen povezanosti političkih lidera i tajkuna - kaže Čupić.
Revizori primaju plate a ne rade
Savet Državne revizorske institucije koja bi trebalo da razreši misteriju vraćanja 750.000 evra koji su greškom stigle na račune stranaka još nije počela sa radom. Samo osnivanje DRI, koje bi trebalo da bude nezavisna institucija, pratila je međustranačka borba slična onoj o raspodeli funkcija u javnim preduzećima. Kada su se stranke konačno dogovorile koji će provereni partijski kadrovi ući u ovo telo, pojavio se problem nepremostiv za rad DRI - nedostatak prostorija, nepostojanje finansijskog plana i pravilnika o radu te institucije. Za predsednika je izabran kandidat DSS Radoslav Sretenović, a za potpredsednika Ljubica Nedeljković iz DS. Članovi Saveta su Zoran Tamaš (DS), Liljana Dmitrović-Šaponja (G17 plus) i Natalija Ćatović (NS). Predsednička plata 95.299 dinara, a članova 83.368 dinara.
Blic.
U oba slučaja država je na ogromnom gubitku. Protežirajući interese svojih donatora, političke stranke neretko se zalažu za zakone koje favorizuju ionako moćan krupni kapital. U drugom slučaju, sredstva javnih preduzeća, umesto da koriste za opšte dobro, završavaju u rukama političke elite. Kao da to nije dosta, stranke na rukovodeća mesta državnih firmi - „zlatnih koki“ vrlo često i vrlo istrajno postavljaju svoje „stručnjake“ koji sa osnovnom delatnošću javnog preduzeća nemaju nikakvih dodirnih tačaka, ali zato veoma verno služe partiji koja ih je postavila i za ukazano poverenje znaju kako da zahvale. Zato su pregovori o podeli javnih preduzeća trajali duže čak i od formiranja Vlade, a tek kada je taj kolač podeljen, pao je i dogovor o predsedničkim izborima.
- Ogromna zainteresovanost za raspodelom i rukovođenjem javnim preduzećima otkriva prave namere stranaka. Kada se na to doda da se na rukovodeća mesta u javnim preduzećima postavljaju ljudi koji se nikada nisu bavili tim poslom, jasno je da su interesi stranaka za preduzeća veoma posebni. Da nije tako, na tako za državu važne funkcije bi putem konkursa bili postavljani pravi stručnjaci, sa projektima koje bi morali da opravdaju tokom svog mandata - kaže Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka.
Bilo kakvo finansiranje stranaka od strane javnih preduzeća, podseća programski direktor „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić, nije dozvoljeno zakonom. Zbog toga se ni u jednom finansijskom izveštaju ne vidi da su partije imale donacije javnih preduzeća.
- Naravno, to ne znači da takvih slučajeva nema. Sumnje o tome se s vremena ne vreme pojavljuju, političke stranke međusobno se optužuju, ali se takvi slučajevi nikada ne ispituju, ponovo zahvaljujući nespremnosti državnih organa da se bave time. Zato u javnosti ostaje gorak utisak da se državni resursi preko javnih preduzeća zloupotrebljavaju, ali o tome ne postoje potvrde - kaže Nenadić.
Pored nezainteresovanosti države, stvar otežavaju i same stranke koje se bogate štedeći na sopstvenim resursima, uzimajući od javnih preduzeća nematerijalnu „pomoć“.
- Načini zloupotrebe su različiti i vrlo retko su u pitanju direktne uplate. Mnogo češće javna preduzeća stavljaju strankama na raspolaganje svoju imovinu, automobile na primer, plaćaju troškove kampanje ili svoje radnike angažuju za poslove stranaka - kaže Nenadić.
I dok za borbu oko javnih preduzeća stranke moraju svojski da se potrude objašnjavajući javnosti kako je od formiranja Vlade značajnije ko će upravljati Naftnom industrijom Srbije ili „Telekomom“, tajkuni im se sami javljaju, shvatajući kolika je prednost imati zahvalne prijatelje u vrhu vlasti. Čedomir Čupić tu pojavu naziva „reket sa pristankom“.
- Finansijer se sam nudi ne bi li ostvario svoje interese. Mehanizam kojim se imovina stranaka na taj način tako naglo povećava niko ne kontroliše, a pravosudni organi ne reaguju ni na jedan javni pomen povezanosti političkih lidera i tajkuna - kaže Čupić.
Revizori primaju plate a ne rade
Savet Državne revizorske institucije koja bi trebalo da razreši misteriju vraćanja 750.000 evra koji su greškom stigle na račune stranaka još nije počela sa radom. Samo osnivanje DRI, koje bi trebalo da bude nezavisna institucija, pratila je međustranačka borba slična onoj o raspodeli funkcija u javnim preduzećima. Kada su se stranke konačno dogovorile koji će provereni partijski kadrovi ući u ovo telo, pojavio se problem nepremostiv za rad DRI - nedostatak prostorija, nepostojanje finansijskog plana i pravilnika o radu te institucije. Za predsednika je izabran kandidat DSS Radoslav Sretenović, a za potpredsednika Ljubica Nedeljković iz DS. Članovi Saveta su Zoran Tamaš (DS), Liljana Dmitrović-Šaponja (G17 plus) i Natalija Ćatović (NS). Predsednička plata 95.299 dinara, a članova 83.368 dinara.
Blic.
