kako oprostiti sebi?

Koliko puta ste uspeli da oterate od sebe nekog kome je stalo do vasmeni to odlicno polazi za rukomops:kako da prestanem da se ljutim na sebe:x

Nemoj vise da ih teras.

Hvala na savetu,ali to je jace od mene.

pa onda oteraj sebe...

ne znam, nije mi poznato to sa oprashtenjem.. posebno sebi. ali taktichno ujebavanje drugih, however, jeste. volim to.

:|oteram se ja,pa se vratim zbog nekog kog posle oteram i tako...

ima vremena da postanesh profesionalni skot, samo polako young padawan

silenty:

Hvala na savetu,ali to je jace od mene.

Kliknite za proširenje...

Onda, razjasni sebi zasto ih teras. Mora da postoji razlog. Razmisli, koje je tvoje opravdanje?

neces prestati da se ljutis na sebe dok ne prestanes da se ponasas tako
a i onda, ljutices se na sebe zbog proslosti
a mozda i neces, zavisi od licnosti

blah, zaboravi oprastanje i prihvati da je prosla voda - prosla voda, a onda u novi dan/noc

ne znam zasto ih teram,mozda se plasim da me ne povrede,ili cekam nekog...u novi dan,u kom cu se ponasati drugacije i necu se ljutiti na sebe?aj da probam,opet...

mozda bi ti psiholog pomogao tuzna devojko

ne bas, u novi dan - BEZ oprastanja sebi, zasto bi oprastala?
na greskama se uci

ne verujem psiholozima,a ni psihijatrima,oni su uglavnom najveci ludaci.nisam tuzna,samo sam ljuta.ne znam,cini mi se da treba da oprostim da bih krenula dalje.

silenty:

ne znam zasto ih teram,mozda se plasim da me ne povrede,ili cekam nekog...u novi dan,u kom cu se ponasati drugacije i necu se ljutiti na sebe?aj da probam,opet...

Kliknite za proširenje...

Sta ces imati u tom novom danu sto nemas sad?

Sta lupetas ,nikada se nemoj kajati za ono sto si uradila,sta je bilo bilo je,zaboravi

Desavalo mi se.........ali od kajanja nemas nista.ja probam nekako da se izvinim ili iskupim(naravno,ako nisam toliko zajebala stvar,pa da je i za to kasno)trudim se da zaboravim i ne ponovim gresku.

@silenty ako nisi za sebe,nisi ni za druge.....

jednom uspela,ali mi je on pomogao,onako nesvesno...jbg...bilo mi je bas tesko...ali bese to samo jednom...

Nema kajanja, to je shto je.Sam pao sam se utepao.Izvuci pouku iz toga i ne chiniti bar iste greshke, ma mi smo ljudi u biti samozivnici pa se nagodimo sami sa sobom.

To si što si....Kad ti neko provali "šemu" , bićeš nemoćan/a.i biće ti super...drgim rečima,teraj smorove....

Silenty, ti ko da si moj klon. Ne brini, mnogo je takvih, samo sto nece da priznaju... Ali, vazno je da si postala svesna toga, pa sad gledaj sta ces dalje...

silenty:

Koliko puta ste uspeli da oterate od sebe nekog kome je stalo do vasmeni to odlicno polazi za rukomops:kako da prestanem da se ljutim na sebe:x

Kliknite za proširenje...

hah,,,
ko da chitam svoj post...

mene to progoni...i dalje sam ljuta na sebe
i pokushala sam da to ispravim...i ne mozhe.
Ostacje ti kao ozhiljak.

ja sam uspeshno oterala nekoliko takvih ljudi
radi drugih
i sad imam te druge,ali u sushtini sam sama.

silenty:

Koliko puta ste uspeli da oterate od sebe nekog kome je stalo do vasmeni to odlicno polazi za rukomops:kako da prestanem da se ljutim na sebe:x

Kliknite za proširenje...

Lako je nekoga oterati od sebe. Umetnost je zadržati ga. Još ako je to neko do koga ti je stalo izazov je veći.

Vremenom ćeš prestati da se ljutiš na sebe kad shvatiš ko su ljudi dostojni da budu u tvojoj blizini a ko su oni koji ne zavređuju ni sekund tvoje pažnje.

Dotad... You take the highway till the road went black...

hvala vam ljudi,dobar je osecaj znati da nisi sam u svojim greskama,da ima jos onih kojima se to desava.

Tema je divna.
Znam ljude koji su ''majstori'' da nekog oteraju od sebe i povrede...
''Ja imam samo jednu nesreću: uništim sve što dotaknem...'' (Mesec dana već pevušim ovu pesmu ''Na Badnje veče'' gde god stignem ; ne znam šta mi je. )

Ne mogu za sebe da kažem da oteram od sebe osobe do kojih mi je stalo. Bar ne uvek. Štaviše, možda i retko.
Ali često mi se desi da ne odreagujem u trenutku, ukopam se, udrvenim... nepotrebno... baš onda kada imam želju da nekoga zagrlim, pomilujem, poljubim,...
Desilo mi se skoro da sam, iako preplavljena nežnošću, prema jednoj bliskoj osobi bila distancirana... Okrećem se, prilazim vratima, hvatam se za kvaku i mislim se kako bih u tom trenutku se samo sjurila do njegovog naručja...
I u toj misli izlazim iz sobe...

... a onda u svojoj plačem...
Iako je posle sa njim sve bilo u redu...

Najvažnije je sebi oprostiti. Meni je to najteže.
Ne praštam sebi: glupost, grubost,... pa onda poverenje i povržtvovanost koje sam poklonila onima koji su me posle ''častili'' svojevrsnim ''šamarima''... a što je opet u vezi sa glupošću i nepromišljenošću, lošom procenom... Ne praštam sebi preveliki ponos kog ne mogu da se lišim. Kad se naljutim za sitnicu (mada u tom slučaju znam i brzo da se potrudim da se iskupim, drugome i sebi). Reči ne praštam. Drugima teško, sebi ponajmanje. Kad ih kažem u afektu, kada slažem, kada kažem ono što ne mislim samo da ne bih ''ogolila sebe'' drugima, a i sebi...

I još niz stvari...

Ali sve je to tako ljudski... Greške i kajanje, ta najbeskorisnija stvar na svetu...
A možda i nije beskorisna... Možda se kroz kajanje izrasta kao bolji čovek...
Kroz opraštanje svakako, da.
Ipak je oprost najveći, božanski čin.
I zato što je božanski... šta će to nama, ljudima...