- Poruka
- 9.306
Sve teže se živi, žalbe, zahtevi i vapaji se množe. Neki su toliko očajni da prete da će, ne pomogne li im se, počiniti zlo. Na osnovu predstavki koje dobijaju nadležne institucije, vidi se da je u Srbiji bukvalno nestala srednja klasa
Građani Srbije, koji sve teže i nesigurnije žive, poslednju nadu često traže u skupštinskom Odboru za predstavke i predloge, Narodnoj kancelariji predsednika Srbije ili kod zaštitnika građana. Službenici u tim institucijama se suočavaju sa različitim zahtevima. Primedbe se, uglavnom, tiču sporosti rada sudova, traženja socijalne pomoći, a ima i onih koji mole za novac i kredit. Događa se i da traže vezu da im dete položi ispit na fakultetu, a kao najstresnije situacije navode one kada nesrećnici kažu: „Ako mi ne pomognete, skočiću u Dunav“.
U skupštinskom Odboru za predstavke upozoravaju da im se u poslednje vreme sve češće obraćaju za pomoć građani sa završenim fakultetima, čije su firme privatizovane ili su otišle u stečaj, a oni nisu ispunili uslove za penziju ili socijalnu pomoć, pa nemaju nikakav izvor prihoda.
Prema rečima Nikole Mitića, sekretara tog odbora, kroz predstavke koje podnose građani može se videti i da je u Srbiji nestala srednja klasa.
Džaba im fakulteti
- Tragično je kada, recimo, bračni par bez uslova za penziju ili socijalnu pomoć, a oboje imaju završene fakultete, traži bilo kakvu pomoć, jer nemaju ni dinar u džepu. Žale nam se i invalidi, slepi, beskućnici, duševno oboleli, ljudi koji žive na ivici siromaštva, agresivci... Sve njih saslušamo i zatim pokušavamo da pronađemo neko rešenje - kaže Mitić.
Za protekle tri godine Odboru se obratilo više od 10.000 građana. Odbor je obradio 3.795 pisanih predstavki, a dnevno se telefonom obrati bar pet-šest građana.
- U porastu je broj zahteva za pružanje pomoći u lečenju, a najčešće se radi o teškim zdravstvenim slučajevima i nemogućnosti plaćanja i nabavke lekova. S obzirom na izdvojene probleme zbog kojih nam se građani najčešće obraćaju, moramo da ukažemo da su nevolje građana sve ozbiljnije i teže - ističe Mitić.
Skupštinski Odbor za predstavke i predloge deluje samo na osnovu autoriteta Skupštine, pa u većini slučajeva dobija i odgovor na zahtev.
- Ranije je postojala odredba u zakonu prema kojoj smo mogli i da kaznimo firme ili osobe koje ne dostave odgovor. Većinom su ti slučajevi išli u parnični postupak. Međutim, u sadašnjem zakonu ta odredba ne postoji, pa delujemo samo na osnovu skupštinskog autoriteta. Uprkos tome, zasad nemamo problema. U Ustavu Srbije postoji odredba da građanin ima pravo na peticiju, predstavku, da se obraća državnim organima i da zbog tog obraćanja ne može da snosi odgovornost, pod uslovom da ne čini krivično delo, što može da bude i kleveta - kaže naš sagovornik.
Prespora pravda
Sekretar Odbora Nikola Mitić kaže da malo građana zna da može bez najave da dođe u kancelariju Odbora i izloži svoj problem.
- Radimo svaki dan i vrata su nam uvek širom otvorena za sve građane - ističe Mitić.
Narodnoj kancelariji predsednika Srbije građani se najčešće žale na sporost sudova i na neizvršavanje pravosnažnih presuda.
- Sudstvo je nezavisno i mi nemamo ingerencije da se mešamo u rad sudova. Možemo da pitamo sud zbog čega neki proces traje 10 ili više godina, ali ne možemo da menjamo ili poništavamo sudske odluke, što su nam pojedini građani i tražili. Zasad imamo dobru saradnju i uspevamo da neke procese ubrzamo - kaže Tatjana Pašić, direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije.
Ona dodaje da se Kancelariji često obraćaju građani koji su ostali bez posla, a imaju između 45 i 55 godina života i samim tim teško nalaze zaposlenje.
- Mi ne možemo da pomognemo osim ako oni imaju po zakonu pravo na materijalnu nadoknadu. Posle razgovora objasnimo im kako da ostvare svoja prava, što je 90 odsto rešenja - kaže Pašićeva.
Traže i nemoguće
LJudi često traže od Kancelarije da im pozajmi novac ili obezbedi kredit, kao i da pomogne da njihovo dete položi ispit na fakultetu, dobiju stan ili kuću, posao...
- To su nerealni zahtevi. Zaista tu ne možemo da pomognemo - kaže naša sagovornica.
Od kako je osnovana, Kancelarija je primila oko 28.000 predstavki. U početku je dnevno stizalo oko 1.200 zahteva. Vremenom, taj broj se smanjio i danas volonteri Kancelarije prime oko 900 predstavki.
- Pretpostavljam da se broj predstavki smanjio jer je Srbija dobila ombudsmana. Uprkos tome, i dalje dobijamo mnogo zahteva. Planiramo da potpišemo sporazum o saradnji sa ombudsmanom da bi efikasnije rešavali probleme, jer većina građana ne zna koje su nadležnosti zaštitnika građana - objašnjava Pašićeva.
Ona kaže da je bilo i neprijatnih situacija, kada je moralo da reaguje i obezbeđenje, ali je i to normalno u vremenu u kojem živimo da neko pokuša da i na taj način dođe do svojih prava. nMilan Dudvarski
ZAŠTITNIK BEZ KANCELARIJE
Građani koji su silom prilika zapali u probleme imaju mogućnost da se žale i Saši Jankoviću, zaštitniku građana. Međutim, iako je Janković postao ombudsman pre gotovo četiri meseca, on još nema svoju kancelariju, kao ni pomoćnike koji bi mu pomagali oko rešavanja građanskih problema.
- Nisam konstituisao službu, niti sam dobio kancelariju. Pomažu mi samo jedan skupštinski radnik i nekoliko volontera - ističe Janković.
Inače, predlog sistematizacije predviđa 63 zaposlena. Predlog je upućen Narodnoj skupštini 24. avgusta i neophodno je da Skupština da saglasnost na taj akt, kako bi što pre bio raspisan konkurs za prijem novih ljudi.
Dok se ne stvore osnovni uslovi za normalan rad, sa privremene adrese zaštitnika građana u Domu Narodne skupštine on postupa samo po pritužbama koje ukazuju na moguća teška kršenja prava i sloboda, ako bi odlaganje moglo dovesti do nepopravljivih posledica.
- Ohrabruje činjenica da je u nekoliko slučajeva, povodom kojih je zaštitnik preduzeo procesne radnje, ostvarena dobra saradnja sa nadležnim organima uprave i lokalne samouprave. Ali, postupanje po najvećem broju pritužbi biće odloženo do stvaranja uslova za normalan rad zaštitnika građana - izjavio je Janković.
Glas javnosti.
Građani Srbije, koji sve teže i nesigurnije žive, poslednju nadu često traže u skupštinskom Odboru za predstavke i predloge, Narodnoj kancelariji predsednika Srbije ili kod zaštitnika građana. Službenici u tim institucijama se suočavaju sa različitim zahtevima. Primedbe se, uglavnom, tiču sporosti rada sudova, traženja socijalne pomoći, a ima i onih koji mole za novac i kredit. Događa se i da traže vezu da im dete položi ispit na fakultetu, a kao najstresnije situacije navode one kada nesrećnici kažu: „Ako mi ne pomognete, skočiću u Dunav“.
U skupštinskom Odboru za predstavke upozoravaju da im se u poslednje vreme sve češće obraćaju za pomoć građani sa završenim fakultetima, čije su firme privatizovane ili su otišle u stečaj, a oni nisu ispunili uslove za penziju ili socijalnu pomoć, pa nemaju nikakav izvor prihoda.
Prema rečima Nikole Mitića, sekretara tog odbora, kroz predstavke koje podnose građani može se videti i da je u Srbiji nestala srednja klasa.
Džaba im fakulteti
- Tragično je kada, recimo, bračni par bez uslova za penziju ili socijalnu pomoć, a oboje imaju završene fakultete, traži bilo kakvu pomoć, jer nemaju ni dinar u džepu. Žale nam se i invalidi, slepi, beskućnici, duševno oboleli, ljudi koji žive na ivici siromaštva, agresivci... Sve njih saslušamo i zatim pokušavamo da pronađemo neko rešenje - kaže Mitić.
Za protekle tri godine Odboru se obratilo više od 10.000 građana. Odbor je obradio 3.795 pisanih predstavki, a dnevno se telefonom obrati bar pet-šest građana.
- U porastu je broj zahteva za pružanje pomoći u lečenju, a najčešće se radi o teškim zdravstvenim slučajevima i nemogućnosti plaćanja i nabavke lekova. S obzirom na izdvojene probleme zbog kojih nam se građani najčešće obraćaju, moramo da ukažemo da su nevolje građana sve ozbiljnije i teže - ističe Mitić.
Skupštinski Odbor za predstavke i predloge deluje samo na osnovu autoriteta Skupštine, pa u većini slučajeva dobija i odgovor na zahtev.
- Ranije je postojala odredba u zakonu prema kojoj smo mogli i da kaznimo firme ili osobe koje ne dostave odgovor. Većinom su ti slučajevi išli u parnični postupak. Međutim, u sadašnjem zakonu ta odredba ne postoji, pa delujemo samo na osnovu skupštinskog autoriteta. Uprkos tome, zasad nemamo problema. U Ustavu Srbije postoji odredba da građanin ima pravo na peticiju, predstavku, da se obraća državnim organima i da zbog tog obraćanja ne može da snosi odgovornost, pod uslovom da ne čini krivično delo, što može da bude i kleveta - kaže naš sagovornik.
Prespora pravda
Sekretar Odbora Nikola Mitić kaže da malo građana zna da može bez najave da dođe u kancelariju Odbora i izloži svoj problem.
- Radimo svaki dan i vrata su nam uvek širom otvorena za sve građane - ističe Mitić.
Narodnoj kancelariji predsednika Srbije građani se najčešće žale na sporost sudova i na neizvršavanje pravosnažnih presuda.
- Sudstvo je nezavisno i mi nemamo ingerencije da se mešamo u rad sudova. Možemo da pitamo sud zbog čega neki proces traje 10 ili više godina, ali ne možemo da menjamo ili poništavamo sudske odluke, što su nam pojedini građani i tražili. Zasad imamo dobru saradnju i uspevamo da neke procese ubrzamo - kaže Tatjana Pašić, direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije.
Ona dodaje da se Kancelariji često obraćaju građani koji su ostali bez posla, a imaju između 45 i 55 godina života i samim tim teško nalaze zaposlenje.
- Mi ne možemo da pomognemo osim ako oni imaju po zakonu pravo na materijalnu nadoknadu. Posle razgovora objasnimo im kako da ostvare svoja prava, što je 90 odsto rešenja - kaže Pašićeva.
Traže i nemoguće
LJudi često traže od Kancelarije da im pozajmi novac ili obezbedi kredit, kao i da pomogne da njihovo dete položi ispit na fakultetu, dobiju stan ili kuću, posao...
- To su nerealni zahtevi. Zaista tu ne možemo da pomognemo - kaže naša sagovornica.
Od kako je osnovana, Kancelarija je primila oko 28.000 predstavki. U početku je dnevno stizalo oko 1.200 zahteva. Vremenom, taj broj se smanjio i danas volonteri Kancelarije prime oko 900 predstavki.
- Pretpostavljam da se broj predstavki smanjio jer je Srbija dobila ombudsmana. Uprkos tome, i dalje dobijamo mnogo zahteva. Planiramo da potpišemo sporazum o saradnji sa ombudsmanom da bi efikasnije rešavali probleme, jer većina građana ne zna koje su nadležnosti zaštitnika građana - objašnjava Pašićeva.
Ona kaže da je bilo i neprijatnih situacija, kada je moralo da reaguje i obezbeđenje, ali je i to normalno u vremenu u kojem živimo da neko pokuša da i na taj način dođe do svojih prava. nMilan Dudvarski
ZAŠTITNIK BEZ KANCELARIJE
Građani koji su silom prilika zapali u probleme imaju mogućnost da se žale i Saši Jankoviću, zaštitniku građana. Međutim, iako je Janković postao ombudsman pre gotovo četiri meseca, on još nema svoju kancelariju, kao ni pomoćnike koji bi mu pomagali oko rešavanja građanskih problema.
- Nisam konstituisao službu, niti sam dobio kancelariju. Pomažu mi samo jedan skupštinski radnik i nekoliko volontera - ističe Janković.
Inače, predlog sistematizacije predviđa 63 zaposlena. Predlog je upućen Narodnoj skupštini 24. avgusta i neophodno je da Skupština da saglasnost na taj akt, kako bi što pre bio raspisan konkurs za prijem novih ljudi.
Dok se ne stvore osnovni uslovi za normalan rad, sa privremene adrese zaštitnika građana u Domu Narodne skupštine on postupa samo po pritužbama koje ukazuju na moguća teška kršenja prava i sloboda, ako bi odlaganje moglo dovesti do nepopravljivih posledica.
- Ohrabruje činjenica da je u nekoliko slučajeva, povodom kojih je zaštitnik preduzeo procesne radnje, ostvarena dobra saradnja sa nadležnim organima uprave i lokalne samouprave. Ali, postupanje po najvećem broju pritužbi biće odloženo do stvaranja uslova za normalan rad zaštitnika građana - izjavio je Janković.
Glas javnosti.
