Otrcana tema al sta cu...svakom je svoj problem najvazniji....eto dve god se vidjamo od sl nedelje treba da pocnemo zajednicki zivot, zasad u mom malenom stanu a veci je u perspektivi...delima zaista pokazuje da me voli sto mi je uvek bilo vaznije od praznih reci...sve funkcionise reklo bi se ali....razveo se ove god. ( ja sam bila povod a ne uzrok ako se razumemo) i iz tog braka ima dvoje dece od 10 i 13 god. Nje bivsa je potpuno posvecena deci poslovna i reklo bi se energicna zena koja se za sve izborila i na kraju ga otkacila uskracujuci mu sva prava koja ima jedan supruznik u braku. da ne duzim eto razvedose se i ja sam sve ovo vreme bila njegov oslonac i podrska pa sam mu tako sad i naglasila da cim predjemo u veci stan njegova deca ima da dolaze normalno i pazicu ih kao da su moja...Kako bilo da bilo on nikako da shvati da je njegovom braku kraj vec nalazi milion razloga da ode u stan gde su oni sada preseljeni da bi kako kaze zasrafio srafove u sobi njegove cerke, da bi namesti krevet sinu i sl. Vrhunac je bio kad mi rece da mora ovih dana da svojoj bivsoj namesti orman u spavacoj jer se tesko montira pa ona to nece moci sama...U momentu nisam verovala da dobro cujem...ali on je ostao pri tome da je ona ipak majka nj dece da on treba da im pomaze i sl gluposti...Naravno da sam reagovala ali cini mi se preterano...Grmelo je i sevalo...On je isto galamio ali nije imao tako jake argumente pa je na kraju zacutao i rekao da ce videti da se smirim...Da se smirim? Pa recite mi vi dragi porodicni forumasi ko je tu lud? Hoce li moj zivot sada biti takav ili da ja iako smo se skoro sredili secem to u korenu? Posto je on tako "slab" i ne ume da joj se odupre imam li ja pravo da je nazovem i kulturno zamolim da prestane da ocekuje usluge od njega ukoliko ga naravno bude vise puta zvala i ocekivala da joj je na tacni? Volim ga ali mi ponos ne dozvoljava da trpim takve stvari...sta li me ceka?
) u velikoj meri je tamo gde je proveo pola zivota, napravio i donekle odgajio decu, gradio, pa i srusio itd...
) on otici u drugu krajnost - ne samo da ne odlazi na roditeljske sastanke, ne vodi decu kod lekara itd (jer su retki koji to rade posle razvoda) - i zaboraviti kakve su stvarne potrebe dece (kao, sta ce mu cipele, kupio sam mu s proleca jedne...)
