Demonstracija obnovljene ruske moci
Svaki let aviona Tu-95MS privlacice nesrazmernu paznju u odnosu na cinjenicu da se radi o, u skoroj proslosti, mnogo puta izvedenim zadacima.
Na svako poletanje aviona Tu-95MS iz maticne baze Engels u Saratovskoj oblasti pokretace se grandiozni americki i saveznicki obavestajno-izvidjacki
mehanizam. U osnovi rezultati pracenja bice identicni za svaki let – avioni su poleteli, presli marsrutu koja vodi do saveznickih drzava, ali bez prelaska fizicke granice i pravila angazovanja i vratili se kuci.
Stvarnu promenu predstavlja to sto se prvi put od 1991. godine narusava puna prevlast Vasingtona u demonstraciji sile. Od trenutka kada se zatresao Istocni blok svaka prilika u kojoj se "pokazivala zastava" smatrala se za ekskluzivno pravo jedine globalne sile i snazna potvrda da nema konkurenata.
U pogledu demonstracije sile cak i u vreme hladnog rata Amerikanci su bili korak iznad svih drugih – americki bombarderi leteli su i iznad nacionalne teritorije sa nuklearnim naoruzanjem. Na istocnoj strani nikada nisu dosegli takav nivo borbene gotovosti, kojim se garantovalo gotovo trenutno reagovanje na radikalan potez druge strane. U Moskvi su cak u vremenima na ivici konflikta prihvatali poteze koji su umanjivali borbenu gotovost vlastitih strateskih snaga. Dobar primer predstavlja odluka rukovodstva bivseg SSSR-a iz 1979. godine da se sa nadzvucnih strateskih bombardera Tu-22M ukloni sistem za popunu gorivom tokom leta. Tom odlukom politicara unesenom u dokument SALT II mogucnosti strateske avijacije SSSR-a redukovane su na nivo americkih taktickih borbenih aviona.
Istovremeno, treba imati u vidu da su svi americki borbeni avioni, od najmanjih do najvecih, vec tada mogli da ponesu nuklearno naoruzanje.
Patrolni letovi su takodje prekinuti unilateralno – predsednickim ukazom iz 1992. godine.
Sada Rusi misle da nema razloga za trgovinu strateskim interesima, i to su pokazali na nacin koji ne predstavlja veliki rizik – na patrole Tu-95MS lete bez borbenog tereta. Slicne zadatke Tu-95MS izvrsavali su osamdesetih godina kao odgovor na tadasnji bezbednosni izazov – stacioniranje americkih jedinica naoruzanih krstarecim raketama na teritoriji Severne Italije i na jugu Nemacke i Velike Britanije.
Posle dugog niza godina u kojima su se zadaci Tu-95MS svodili uglavnom na odrzavanje minimalnog naleta posada, sada su bombarderski pukovi u punoj borbenoj gotovosti. Posade su pripremljene za visecasovne zadatke iznad okeana.
Zbog produzetka taktickog radijusa Tu-95MS slece na aerodrome odskoka, gde se tokom odmora posade avioni popunjavaju gorivom, a sprovode se i radovi na odrzavanju tehnike.
Za marsrute koje vode od krajnjeg severa preko Atlantskog okeana do Kariba, aerodrom odskoka je Vorkuta na severu Rusije ili Baranovici u saveznickoj Belorusiji.
Za letove iznad Tihog i Indijskog okeana Tu-95MS lete iz Engelesa na popunu gorivom u Vladivostoku. Sa medjusletanjem Tu-95MS mogu da lete na marsrutama duzine i do 12.000 kilometara.
U narednim koracima Rusi ce nastojati da prikazu prisustvo sile unutar regiona od primarnog nacionalnog interesa – u drzavama Centralne Azije, koje su glavni predmet globalnog nadmetanja moci. Kirgizija moze da bude dobar primer jer se u jednom trenutku nasla vrlo blizu americkom uticaju.
U blizini glavnog grada Biskeka americki i avioni NATO-a koriste bazu Manas. Jacanje ruskog prisustva prvo se potvrdilo oktobra 2003. godine dolaskom ruskih oruzanih snaga u bazu Kant, na samo tridesetak kilometara udaljenosti od baze NATO-a. Korak po korak Biskek se vracao nazad – pod uticaj Moskve.
Tokom ovog leta politicka bliskost potvrdila se obecanjem da ce ruske investicije u toj drzavi dostici dve milijarde dolara. Uskoro ce u Kant da sleti prvi Tu-95MS kao simbol strateske moci Rusije. Odatle ce posle popune
gorivom bombarderi nastaviti sa patrolnim letovima prema jugu, iznad Indijskog okeana.
Avion Tu-95MS kao borbena platforma dimenzija priblizno 50 sa 50 metara izaziva snazan vizuelni efekat. Dokaz za prvenstveno politicku vrednost patrolnih letova nalazi se u cinjenici da Tu-95MS polecu bez krstarecih raketa H-55, koje su pomno cuvane u blizini baze bombardera za svaki slucaj. Prosle godine provedena su probna gadjanja sa novom raketom H-555 sa konvencionalnim punjenjem dometa oko 3.500 kilometara. Te rakete mogu savladati svaki sistem PVO i unistiti cilj nuklearnom ili konvencionalnom bojnom glavom. Zato glas iz Vasingtona o tome da su Tu-95MS "izvadjeni iz naftalina" predstavlja samo maliciozan stav za medije,
a ne procenu stvarnog stanja.
Naravno, ovi avioni u ovom trenutku nisu na proveri borbene moci, ali radi se o platformi koja moze da unisti velike urbane centre na bilo kom delu planete.
U poredjenju starosti aviona takodje nema razloga za omalovazavanje Tu-95MS – avioni koji lete patrole stari su od 15 do 20 godina, a ekvivalentni americki bombarderi B-52H lete vec oko 45 godina. Osim posada Tu-95MS, koje mogu da izvedu dve patrole svake nedelje, povremeno ce na letove odlaziti i nadzvucni strateski bombarderi Tu-160, najprestizniji deo Ruske vazdusne flote.
Avioni Tu-22M, zbog skromnog taktickog radijusa, angazovace se samo na kracim marsrutama uglavnom iznad Crnog mora.
Cinjenica je da avioni ne mogu osigurati dugorocno i stalno prisustvo ruske moci u udaljenim oblastima i da ce se brzo ce se istrositi pocetni znacaj patrolnih letova.
Na duge staze Rusi ce verovatno morati da slede americki model odrzavanja prisustva angazovanjem pomorskih snaga sa osloncem na nosace aviona.
Sada, Ruska flota ima samo jedan nosac, ali se radi na izgradnji citave serije brodova koji ce biti garancija ruskog globalnog prisustva.
Videti originalni tekst:
- List "Odbrana" broj 50, strana 63
