NAJBOLJA PRIJATELJICA

Već vidite da sam tužna.Razočarale su me prijateljice.Pitam se da li ih uopšte mogu tako i zvati.Šta su uradile?!Ništa!E u tome i jeste problem,počele su da se udaljavaju,da se pravdaju obavezama i zovu sve ređe,praveći se da je sve o.k.Problem je u tome što sam se ja udala,a one još traže čoveka svog života,tako da su nam se interesovanja malo mimoišla.Ipak druženje uz popodnevnu kaficu ne bi trebalo da bude nešto neizvodljivo,zar ne?Pritom,kako i same znaju ,ni moj suprug ni ja ne zastupamo teoriju "ženi je mesto u kuhinji".Naprotiv,naš brak funkcioniše po principu podele poslova,na čemu nam se i same dive,i onako samo za vas drage dame,pitaju se kako sam uspela,jer ovo je ipak Balkan.Sve mi izgleda da treba da sačekam da osnoju bar stabilnu vezu,pa da nastavimo druženje.Užas!Radije bih tražila nove prijateljice,ali verujte drage moje nije ni to lako!Tako ja otvaram konkurs(inspirisala me je Isidora Bjelica u jednom svom tekstu)za "najbolju prijateljicu",a vi se javite!P.S.Najboljeg druga imam,tako da ovo ostaje čisto ženska stvar u ženskom kutku!

Malo iznenadjujuce (u pozitivnom smislu naravno), uglavnom su neudate prijateljice te koje su nezadovoljne jer njihova udata prijateljuica nema vremena za njih! Svaka cast, to je za tebe plus, a ako njima nesto smeta onda i nisu "prijateljice". Ja pravim razliku izmedju drugarica i prijatelja! Tako se manje razocaram u ljude! Srecno!

Evo ja bih ti bio drug.Volim da pijem kafu popodne i razgovaram,ali nemam sa kim(

Evo, i ja bih da se prikljucim druzini uz popodnevnu kaficu.I ja sam udata, ali dovoljno slobodna i raspolozena za druzenje. Tvoje drugarice su samo ljubomorne na tebe. Bas te briga, naci ces nove.

decaci su bolji

Zaista interesantno! Ja sam u ekipi onih koje su morale da svoje udate drugarice mole da se vidjaju. Kako to vec biva, zene kad se udaju polude, sta li? Smatraju da su resile sve probleme, izgleda. I dok je sve u braku sjajno, ne poznajemo se, a prvi put kad zagusti - "Lesi se vraca kuci", kako ja zovem taj sindrom, vracanje drugaricama u cilju ogovaranja svojih muzeva. Dotle me vec i prodje volja za druzenjem.
Kod tebe, kako vidim, drugarice su zaista drugarice, dakle, nista prijateljstvo.Ocigledno su ljubomorne.Ja sam, e, kad se setim, svoje drugarice ganjala, zvala, odlazila kod njih da bismo se vidjale izmedju dva dojenja dece itd, da ne pominjem kakvi su to sve modusi druzenja bili. Mislim, bas mi je bilo stalo da se druzimo, da se i dalje poveravamo, da im pricam sta mi se desava...jednostavno, sa moje strane nista se nije promenilo.
Rezime: od svih drugarica koje sam imala, a koje su se udale, samo sam sa jednom ostala u odnosima u kakvima smo bile ranije. Ostale su mi se, da ti pravo kazem, zgadile.
Obzirom da je i kod tebe vrlo slican slucaj, samo u obrnutom smeru, odmah da ti kazem da ti to nisu prijateljice. Tesko im je da te gledaju udatu, da slusaju price o muzu i porodici, razumes?
Jednostavno se pomiri sa cinjenicom da sem povremenog kafenisanja, posle koga sledi debelo ogovaranje tebe kao "dosadne udate zenetine", nista vise ne mozes da dobijes.
Zato trazi nesto vise, ali od drugih, ne od ovih osoba.

[q
uote="Anonymous"]decaci su bolji [/quote]
Tačno tako,zato sam i rekla da imam najboljeg druga.Problem su eto drugarice.

Greška

Samo ti zavide...

Eheeej!
Priča je iz mog iskustva, mada nisam ja ta koja se udala (oh, jadna ja... . Naime, setila sam se situacije od pre par godina kada se jedna drugarica prva iz društva udala, ostala u drugom stanju i rodila devojčicu. Moram ti priznati da joj ni jedna od nas, njenih prijateljica, nije bila pri ruci. Doduše, bile smo prilično mlade, i jednostavno nismo mogle da se snadjemo u toj priči. Meni je, na primer, bilo jako neugodno da zovem baš svaki put kad poželim da je čujem, jer sam imala u vidu da živi ipak neki život koji se razlikovao od odnog našeg zajedničkog provođenja vremena. Pa hoću da odem kod nje, ali znam da živi sa svekrom i svekrvom, pa razmislim da li i njima možda na neki način smeta moj dolazak. Pa onda beba i još milion situacija u kojima se ne samo ja, nego celo žensko društvo nije snašlo. Nije bila u pitanju nikakva ljubomora što je ona u braku, već jednostavno novonastala situacija u kojoj nismo uspele da se snađemo. Nju je to sigurno povređivalo, ali jedno vreme nismo bile na istim talasnim... Kasnije, kad smo shvatile da se među nama u stvari ništa nije promenilo njenom udajom, nastavile samo druženje kao da nikakvih problema nije bilo, jer smo bile svesne da se niko tu baš nije najbolje snašao.
Možda je to problem i kod tvojih prijateljica. Možda ne znaju kako da se postave, misleći pri tom na to kako ti sad imaš život u kojem ti one možda nisu više primarne. Ne vidim razloga da budu ljubomorne, a da takve relacije postoje među vama to bi sigurno primetila mnogo ranije, vezano za neke druge stvari.
Zato, moj ti je savet, da im na lep način staviš do znanja da se ništa u vašim odnosima nije promenilo tvojim ulaskom u brak.
I imaćeš lep brak i stare dobre drugarice za popodnevne i druge kafe!
Srećno!