Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Адвокати осуђених у процесима за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића, Слободан Миливојевић и Горан Петронијевић кажу да ће о пресуди њиховим штићеницима можда расправљати и суд у Стразбуру. То је, како каже Петронијевић, последња инстанца којој ће се обратити осуђени уколико суд и тужилаштво не реагују на захтеве одбране, која тврди да је током суђења повређен закон на штету њихових штићеникаје у процесу за убиство Стамболића било више битних повреда закона, због којих би предмет морао да се врати суду на поновно одлучивање.
Да је било повреда закона тврдила је и сад већ бивши судија ВСС-а и председавајућа судског већа у случајевима „Стамболић” и „Будва”, Милена Инић-Дрецун. Она се обратила редакцији „Политике” поводом текста објављеног још у августу у нашем листу, а у коме се говори о разлозима и околностима под којима је поднела оставку, као и свему што је ту одлуку пратило.
– У пресудама које смо испитивали има неправилности, противречности и несагласности са стањем у списима предмета што је, по мојој оцени, условљавало враћање предмета на поновно суђење – одговорила је Милена Инић-Дрецун на питање које чињенице нису расветљене.
Она је навела више примера због којих је суђење требало поновити.
Тако је, на пример, осуђеном Радету Марковићу специјални тужилац понудио статус сведока сарадника када за то није било законских услова, јер је у УБПОК-у тек саслушаван ради припремања кривичне пријаве која је касније против њега поднета и дата изјава је приложена уз ту кривичну пријаву.
– Према закону, специјални тужилац је могао предложити да добије статус сведока сарадника тек када се поднесе кривична пријава или покрене кривични поступак, а о статусу сведока сарадника одлучује суд – каже Милена Инић-Дрецун.
Она наводи да је у записнику истражног судије о увиђају на Фрушкој гори, Ненад Шаре давао изјаву као сведок сарадника иако је тај статус стекао шест месеци касније.
– Стога је изјаву могао дати само као осумњичени у присуству браниоца. Међутим, адвокат који је позван удаљен је са увиђаја, јер наводно сведоку сараднику не треба адвокат, а Шаре тада није био сведок сарадник. Лице које је означено као Ненад Шаре имало је фантомку на глави те истражни судија није утврдио његов идентитет већ га је означио као Н. Н. – непознато лице.
Приликом ексхумације тела покојног Ивана Стамболића, нису пронађене обе шаке, подјезична кост, први вратни пршљен, зуб очњак и сви секутићи.
- У пресудама се само констатује да ови делови нису пронађени, али се не наводе разлози како је дошло до њиховог нестанка. Да ли су делови тела нестали услед природног или хемијског процеса или су физички одвојени, морало се утврдити вештачењем како би се проверили дати искази да је покојни Иван Стамболић убијен на Фрушкој гори и да је његово тело ту у целости сахрањено. Ово посебно због тога што на том месту нису пронађене чауре од испаљених метака – каже Милена Инић-Дрецун.
У близни стана Вука Драшковића у Будви пронађени су пиштољ с пригушивачем из кога је, како је утврђено вештачењем, пуцано, а поред њега мајица и две пластичне рукавице које је носило лице које је пуцало на Вука Драшковића.
– Извршеном ДНК анализом утврђено је да на мајици на којој су пронађене барутне честице 100 одсто је искључено да нађени биолошки трагови потичу од осуђених Берчека и Миливојевића, који су осуђени као извршиоци – каже Инић-Дрецун и додаје:
– Вештачењем је такође утврђено да особа која је користила нађене рукавице да не би оставила отиске на пиштољу из кога је пуцано има крвну групу О, а оптужени Берчек који је осуђен да је пуцао на Вука Драшковића тврди да тада није био у Будви и да има крву групу АБ што се у поступку морало проверити, а није проверено.
Она, такође, каже да у извештају МУП-а Црне Горе о идентификацији отисака Берчека, Илића и Миливојевића, са предмета у стану у коме су наводно боравили у Будви, није достављена потребна документација.
– Предмети са којих су отисци одузети нису сачувани, а нема ни фотографија тих отисака, па је било потребно прибавити дактилоскопске фолије и вештачењем, које би се спровело по строго прописаној процедури, проверити да ли су то отисци ових лица. То није учињено. Постоје и друге апсолутне битне повреде одредаба кривичног поступка, повређен је кривични закон, а чињенично стање није тачно, нити потпуно утврђено, на шта сам указала на седници већа у поднетом извештају о стању ствари и списима – каже Инић-Дрецун.
Да ли је закон прекршен или не? Већина чланова судског већа Врховног суда Србије, које је у трећем степену одлучивало по жалбама, а са којима смо контактирали, није желела да коментарише наводе Милене Инић-Дрецун. Бар не јавно. Објашњавали су да не би да „воде поступак преко медија”, „да је случај за њих завршен”, али и да им је „доста те приче”. Неки одсечно, неки уз извињење.
– Колегиница Инић–Дрецун је направила проблем својим непрофесионалним односом – рекла је судија Соња Манојловић, један од чланова већа, и додала – повредила је Закон о уређењу судова и Законик о кривичном поступку, односно његове одредбе које регулишу ток поступка и гласање. А што се пресуде тиче, ништа не бих да коментаришем. Све што сам имала, рекла сам у њеном писменом образложењу.
Миливојевић и Петронијевић кажу да је Милена Инић-Дрецун јавно изговорила тек део приговора на рачун повреде поступка које је одбрана износила током суђења.
– Она је прави пример судије који није пристао да крши закон и који је заштитио свој професионални интегритет – рекао је Петронијевић.
О. М. – М. Д.
Чланови Законика који су наводно повређени
Члан 368 став 1. Законика о кривичном поступку по коме је суђен „случај Стамболић”
Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји:
Тачка 11: Ако је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи или разлозима пресуде, или ако пресуда нема уопште разлога или у њој нису наведени разлози о одлучним чињеницама или су ти разлози потпуно нејасни или у знатној мери противречни, или ако о одлучним чињеницама постоји знатна противречност између оног што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника.
Односи се на апсолутне битне повреде поступка где стање није у сагласности са образложењем у пресуди. На пример, у пресуди није образложено чије су честице ДНК пронађене на мајици приликом атентата на Драшковића, а не припадају осумњиченим, односно касније осуђеним као извршиоцима.
Члан 89.
Тачка 9: Окривљени може бити саслушан у одсуству браниоца ако се изричито одрекао тог права, а одбрана није обавезна, ако бранилац није присутан иако је обавештен о саслушању (члан 251), а не постоји могућност да окривљени узме другог браниоца или ако за прво саслушање окривљени није обезбедио присуство браниоца ни у року од 24 сата од часа кад је поучен о овом праву (члан 13 став 3), осим у случају обавезне одбране.
(10) Ако је поступљено противно одредбама ст. 8 и 9 овог члана или окривљени није поучен о правима из става 2 овог члана, или ако изјаве окривљеног из става 9 овог члана о присуствовању браниоца нису убележене у записник, на исказу окривљеног не може се заснивати судска одлука.
Значи да се пресуда заснива на доказима на којима се не може заснивати. Марковићева изјава је морала бити изузета из доказног материјала јер није узета на законит начин.
Члан 13
(3) Пре првог саслушања, окривљени ће се поучити о праву да узме браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању. Он ће се упозорити да све што изјави може бити употребљено против њега као доказ.
Нема података да су оптужени, посебно они који су теретили себе и друге, упозорени да изјаве могу да буду употребљене против њих.
Члан 40
5) ако је у истом предмету учествовао у доношењу одлуке нижег суда или ако је у истом суду учествовао у доношењу одлуке која се побија жалбом;
Исти судија Врховног суда Србије одлучивао је о томе да се изјава прихвати као доказ и одлучивао је о жалби на ту одлуку.
Члан 370
Пресуда се може побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања кад је суд неку одлучну чињеницу погрешно утврдио или је није утврдио.
На пример, није утврђена крвна група осуђеног Берчека, иако он тврди да је његова крвна група различита од оне за коју је утврђено да је имала особа која је пуцала на Драшковића.
Да је било повреда закона тврдила је и сад већ бивши судија ВСС-а и председавајућа судског већа у случајевима „Стамболић” и „Будва”, Милена Инић-Дрецун. Она се обратила редакцији „Политике” поводом текста објављеног још у августу у нашем листу, а у коме се говори о разлозима и околностима под којима је поднела оставку, као и свему што је ту одлуку пратило.
– У пресудама које смо испитивали има неправилности, противречности и несагласности са стањем у списима предмета што је, по мојој оцени, условљавало враћање предмета на поновно суђење – одговорила је Милена Инић-Дрецун на питање које чињенице нису расветљене.
Она је навела више примера због којих је суђење требало поновити.
Тако је, на пример, осуђеном Радету Марковићу специјални тужилац понудио статус сведока сарадника када за то није било законских услова, јер је у УБПОК-у тек саслушаван ради припремања кривичне пријаве која је касније против њега поднета и дата изјава је приложена уз ту кривичну пријаву.
– Према закону, специјални тужилац је могао предложити да добије статус сведока сарадника тек када се поднесе кривична пријава или покрене кривични поступак, а о статусу сведока сарадника одлучује суд – каже Милена Инић-Дрецун.
Она наводи да је у записнику истражног судије о увиђају на Фрушкој гори, Ненад Шаре давао изјаву као сведок сарадника иако је тај статус стекао шест месеци касније.
– Стога је изјаву могао дати само као осумњичени у присуству браниоца. Међутим, адвокат који је позван удаљен је са увиђаја, јер наводно сведоку сараднику не треба адвокат, а Шаре тада није био сведок сарадник. Лице које је означено као Ненад Шаре имало је фантомку на глави те истражни судија није утврдио његов идентитет већ га је означио као Н. Н. – непознато лице.
Приликом ексхумације тела покојног Ивана Стамболића, нису пронађене обе шаке, подјезична кост, први вратни пршљен, зуб очњак и сви секутићи.
- У пресудама се само констатује да ови делови нису пронађени, али се не наводе разлози како је дошло до њиховог нестанка. Да ли су делови тела нестали услед природног или хемијског процеса или су физички одвојени, морало се утврдити вештачењем како би се проверили дати искази да је покојни Иван Стамболић убијен на Фрушкој гори и да је његово тело ту у целости сахрањено. Ово посебно због тога што на том месту нису пронађене чауре од испаљених метака – каже Милена Инић-Дрецун.
У близни стана Вука Драшковића у Будви пронађени су пиштољ с пригушивачем из кога је, како је утврђено вештачењем, пуцано, а поред њега мајица и две пластичне рукавице које је носило лице које је пуцало на Вука Драшковића.
– Извршеном ДНК анализом утврђено је да на мајици на којој су пронађене барутне честице 100 одсто је искључено да нађени биолошки трагови потичу од осуђених Берчека и Миливојевића, који су осуђени као извршиоци – каже Инић-Дрецун и додаје:
– Вештачењем је такође утврђено да особа која је користила нађене рукавице да не би оставила отиске на пиштољу из кога је пуцано има крвну групу О, а оптужени Берчек који је осуђен да је пуцао на Вука Драшковића тврди да тада није био у Будви и да има крву групу АБ што се у поступку морало проверити, а није проверено.
Она, такође, каже да у извештају МУП-а Црне Горе о идентификацији отисака Берчека, Илића и Миливојевића, са предмета у стану у коме су наводно боравили у Будви, није достављена потребна документација.
– Предмети са којих су отисци одузети нису сачувани, а нема ни фотографија тих отисака, па је било потребно прибавити дактилоскопске фолије и вештачењем, које би се спровело по строго прописаној процедури, проверити да ли су то отисци ових лица. То није учињено. Постоје и друге апсолутне битне повреде одредаба кривичног поступка, повређен је кривични закон, а чињенично стање није тачно, нити потпуно утврђено, на шта сам указала на седници већа у поднетом извештају о стању ствари и списима – каже Инић-Дрецун.
Да ли је закон прекршен или не? Већина чланова судског већа Врховног суда Србије, које је у трећем степену одлучивало по жалбама, а са којима смо контактирали, није желела да коментарише наводе Милене Инић-Дрецун. Бар не јавно. Објашњавали су да не би да „воде поступак преко медија”, „да је случај за њих завршен”, али и да им је „доста те приче”. Неки одсечно, неки уз извињење.
– Колегиница Инић–Дрецун је направила проблем својим непрофесионалним односом – рекла је судија Соња Манојловић, један од чланова већа, и додала – повредила је Закон о уређењу судова и Законик о кривичном поступку, односно његове одредбе које регулишу ток поступка и гласање. А што се пресуде тиче, ништа не бих да коментаришем. Све што сам имала, рекла сам у њеном писменом образложењу.
Миливојевић и Петронијевић кажу да је Милена Инић-Дрецун јавно изговорила тек део приговора на рачун повреде поступка које је одбрана износила током суђења.
– Она је прави пример судије који није пристао да крши закон и који је заштитио свој професионални интегритет – рекао је Петронијевић.
О. М. – М. Д.
Чланови Законика који су наводно повређени
Члан 368 став 1. Законика о кривичном поступку по коме је суђен „случај Стамболић”
Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји:
Тачка 11: Ако је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи или разлозима пресуде, или ако пресуда нема уопште разлога или у њој нису наведени разлози о одлучним чињеницама или су ти разлози потпуно нејасни или у знатној мери противречни, или ако о одлучним чињеницама постоји знатна противречност између оног што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника.
Односи се на апсолутне битне повреде поступка где стање није у сагласности са образложењем у пресуди. На пример, у пресуди није образложено чије су честице ДНК пронађене на мајици приликом атентата на Драшковића, а не припадају осумњиченим, односно касније осуђеним као извршиоцима.
Члан 89.
Тачка 9: Окривљени може бити саслушан у одсуству браниоца ако се изричито одрекао тог права, а одбрана није обавезна, ако бранилац није присутан иако је обавештен о саслушању (члан 251), а не постоји могућност да окривљени узме другог браниоца или ако за прво саслушање окривљени није обезбедио присуство браниоца ни у року од 24 сата од часа кад је поучен о овом праву (члан 13 став 3), осим у случају обавезне одбране.
(10) Ако је поступљено противно одредбама ст. 8 и 9 овог члана или окривљени није поучен о правима из става 2 овог члана, или ако изјаве окривљеног из става 9 овог члана о присуствовању браниоца нису убележене у записник, на исказу окривљеног не може се заснивати судска одлука.
Значи да се пресуда заснива на доказима на којима се не може заснивати. Марковићева изјава је морала бити изузета из доказног материјала јер није узета на законит начин.
Члан 13
(3) Пре првог саслушања, окривљени ће се поучити о праву да узме браниоца и да бранилац може присуствовати његовом саслушању. Он ће се упозорити да све што изјави може бити употребљено против њега као доказ.
Нема података да су оптужени, посебно они који су теретили себе и друге, упозорени да изјаве могу да буду употребљене против њих.
Члан 40
5) ако је у истом предмету учествовао у доношењу одлуке нижег суда или ако је у истом суду учествовао у доношењу одлуке која се побија жалбом;
Исти судија Врховног суда Србије одлучивао је о томе да се изјава прихвати као доказ и одлучивао је о жалби на ту одлуку.
Члан 370
Пресуда се може побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања кад је суд неку одлучну чињеницу погрешно утврдио или је није утврдио.
На пример, није утврђена крвна група осуђеног Берчека, иако он тврди да је његова крвна група различита од оне за коју је утврђено да је имала особа која је пуцала на Драшковића.
