Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Kipar se bori protiv unilateralne deklaracije o nezavisnosti od 1983. godine, kaže Omiros Mavromatis, ambasador Kipra u Beogradu
BEOGRAD - Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i međunarodno priznanje, koje najavljuju i zvaničnici SAD, ipak zavisi od stava Evropske unije. Kipar je jedna od retkih zemalja EU koje rezolutno odbacuju mogućnost priznavanja nezavisnosti Kosova, a prema rečima predsednika Tadića, predsednik Kipra Tasos Papadopulos je početkom meseca izjavio da Kipar neće priznati nezavisnost Kosova čak i kada bi to učinila Srbija. Sličan stav ovih dana izražava i zvanična kiparska diplomatija, a u razgovoru za Kurir pojašnjava ga gospodin Omiros Mavromatis, ambasador Republike Kipra u Beogradu.
Vaša ekselencijo, ministarka spoljnih poslova Vaše zemlje Erato Kozaku-Markulis je pre nekoliko dana najavila da Kipar neće priznati nezavisnost Kosova. Možete li malo podrobnije da objasnite ovaj stav Vaše države, koji je naišao na opšte odobravanje u Srbiji?
- Kao što je ministarka izjavila u Beču, potrebno je rešiti problem u okviru UN i Saveta bezbednosti. Za malu zemlju koja se suočava sa sličnim secesionističkim problemom važno je da se poštuje pravni okvir Saveta bezbednosti. Poseta Beogradu ministarke spoljnih poslova Kipra krajem ovog meseca je prva poseta nekog ministra inostranih poslova Kipra posle 2001. godine. I tom prilikom ćete imati mogućnosti da od nje lično čujete o stavu Kipra. Gospođa Erato Kozaku-Markulis je prva žena ministar spoljnih poslova Kipra. Ona je diplomata od karijere, a pre povratka na Kipar 2003. godine, bila je naš ambasador u Vašingtonu.
Da li očekujete da se i neke druge države Evropske unije, pre svega Grčka, pridruže kiparskom vetu na priznavanje nezavisnosti južne srpske pokrajine?
- Ako se do rešenja ne dodje pregovorima, onde će više zemalja EU imati problema sa unilateralnim rešenjem. EU uvek uspeva da zauzme zajednički stav. Kipar se bori protiv unilateralne deklaracije o nezavisnosti od 1983. godine, kada je proglašena nezavisnost severnog dela Republike Kipar, okupiranog od strane Turske, koji i danas priznaje samo Turska. Rezolucije Saveta bezbednosti 541 (1983) i 550 (1984), lako dostupne na internetu, predstavljaju štit protiv unilateralnog priznavanja, za koje verujem da su korisno štivo o tome kako su UN re-agovale onda i kako su i danas još uvek u obavezi prema tim rezolucijama.
Kiparski problem, koji je nastao posle turske okupacije dela ostrva 1974. godine, nije rešen već 33 godine. Da li je i u slučaju Kosova moguć sličan scenario?
- Kipar je uvek za rano nalaženje rešenja problema. Pridruživanje EU 2004. godine omogućilo je neophodnu garanciju za poštovanje ljudskih prava svih Kiprana i ponovno ujedinjenje ostrva, kao i odlazak turskih vojnih okupacionih snaga (preko 40.000). Kipar je protiv deljenja ili stvaranja dve države na Kipru i nijedna vlada na ostrvu ne bi prihvatila takvo rešenje. UN pozivaju na rešenje problema bazirano na federaciji - dve zone, dve zajednice, i tog se stava naša strana čvrsto drži kaže Omiros Mavroma-tos
STIŽU INVESTICIJE
Kako ocenjujete sadašnje odnose Srbije i Kipra i perspektivu za njihov razvoj, pre svega na ekonomskom planu?
- Kiparsko-srpski odnosi su tradicionalno veoma prijateljski. Zadovoljstvo nam je što smo u poslednjih nekoliko godina svedoci povećanog investiranja na ekonomskom planu i rada kiparskih firmi u Srbiji, kao što su Laiki banka, „Pepsi-Kola“, „Subaru“, „Mitsides“ i drugi, koji zapošljavaju dosta Srba. Iako ambasada nema trgovinsko odeljenje, mi smo u bliskom kontaktu sa kiparskim biznismenima (preko 30 ih živi u Srbiji), koji su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima i kojima prija život u Srbiji. Sa uvođenjem evra naredne godine, ubeđeni smo da će se povećati naše investiranje na Balkanu u narednih nekoliko godina.
BEOGRAD - Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i međunarodno priznanje, koje najavljuju i zvaničnici SAD, ipak zavisi od stava Evropske unije. Kipar je jedna od retkih zemalja EU koje rezolutno odbacuju mogućnost priznavanja nezavisnosti Kosova, a prema rečima predsednika Tadića, predsednik Kipra Tasos Papadopulos je početkom meseca izjavio da Kipar neće priznati nezavisnost Kosova čak i kada bi to učinila Srbija. Sličan stav ovih dana izražava i zvanična kiparska diplomatija, a u razgovoru za Kurir pojašnjava ga gospodin Omiros Mavromatis, ambasador Republike Kipra u Beogradu.
Vaša ekselencijo, ministarka spoljnih poslova Vaše zemlje Erato Kozaku-Markulis je pre nekoliko dana najavila da Kipar neće priznati nezavisnost Kosova. Možete li malo podrobnije da objasnite ovaj stav Vaše države, koji je naišao na opšte odobravanje u Srbiji?
- Kao što je ministarka izjavila u Beču, potrebno je rešiti problem u okviru UN i Saveta bezbednosti. Za malu zemlju koja se suočava sa sličnim secesionističkim problemom važno je da se poštuje pravni okvir Saveta bezbednosti. Poseta Beogradu ministarke spoljnih poslova Kipra krajem ovog meseca je prva poseta nekog ministra inostranih poslova Kipra posle 2001. godine. I tom prilikom ćete imati mogućnosti da od nje lično čujete o stavu Kipra. Gospođa Erato Kozaku-Markulis je prva žena ministar spoljnih poslova Kipra. Ona je diplomata od karijere, a pre povratka na Kipar 2003. godine, bila je naš ambasador u Vašingtonu.
Da li očekujete da se i neke druge države Evropske unije, pre svega Grčka, pridruže kiparskom vetu na priznavanje nezavisnosti južne srpske pokrajine?
- Ako se do rešenja ne dodje pregovorima, onde će više zemalja EU imati problema sa unilateralnim rešenjem. EU uvek uspeva da zauzme zajednički stav. Kipar se bori protiv unilateralne deklaracije o nezavisnosti od 1983. godine, kada je proglašena nezavisnost severnog dela Republike Kipar, okupiranog od strane Turske, koji i danas priznaje samo Turska. Rezolucije Saveta bezbednosti 541 (1983) i 550 (1984), lako dostupne na internetu, predstavljaju štit protiv unilateralnog priznavanja, za koje verujem da su korisno štivo o tome kako su UN re-agovale onda i kako su i danas još uvek u obavezi prema tim rezolucijama.
Kiparski problem, koji je nastao posle turske okupacije dela ostrva 1974. godine, nije rešen već 33 godine. Da li je i u slučaju Kosova moguć sličan scenario?
- Kipar je uvek za rano nalaženje rešenja problema. Pridruživanje EU 2004. godine omogućilo je neophodnu garanciju za poštovanje ljudskih prava svih Kiprana i ponovno ujedinjenje ostrva, kao i odlazak turskih vojnih okupacionih snaga (preko 40.000). Kipar je protiv deljenja ili stvaranja dve države na Kipru i nijedna vlada na ostrvu ne bi prihvatila takvo rešenje. UN pozivaju na rešenje problema bazirano na federaciji - dve zone, dve zajednice, i tog se stava naša strana čvrsto drži kaže Omiros Mavroma-tos
STIŽU INVESTICIJE
Kako ocenjujete sadašnje odnose Srbije i Kipra i perspektivu za njihov razvoj, pre svega na ekonomskom planu?
- Kiparsko-srpski odnosi su tradicionalno veoma prijateljski. Zadovoljstvo nam je što smo u poslednjih nekoliko godina svedoci povećanog investiranja na ekonomskom planu i rada kiparskih firmi u Srbiji, kao što su Laiki banka, „Pepsi-Kola“, „Subaru“, „Mitsides“ i drugi, koji zapošljavaju dosta Srba. Iako ambasada nema trgovinsko odeljenje, mi smo u bliskom kontaktu sa kiparskim biznismenima (preko 30 ih živi u Srbiji), koji su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima i kojima prija život u Srbiji. Sa uvođenjem evra naredne godine, ubeđeni smo da će se povećati naše investiranje na Balkanu u narednih nekoliko godina.
