M a j č i n s t v o

Ovu temu sam najpre htela da postavim na Ženskom kutku, ali pošto, ako me moje zapažanje ne vara, mnogo mama podsećuju ovaj podforum, odlučila sam se da tema bude ovde...

Tema koju posvećujem svima vama, majkama...

Možda će neko misliti da nema šta tu da se priča, jer se ljubav majke prema deci stavlja na pijedestal sveukupne ljubavi, ali kako primećujem da žene koje imaju decu su u stanju da stalno pričaju o tome i pošto je činjenica da se ženama život iz korena promeni onda kada dobiju ulogu Majke, pričajmo (pričajte) i ovde još o tome...
Kad ste postale majke? Kako se odrazilo to na vaš život? Šta je po vašem mišljenju najlepšte u majčinstvu?
I sve što vam padne na pamet...

Nemam decu, nisam trudna , samo, eto... zanimljivo mi da slušam (čitam)... za sada...

P.S. Nadam se da ova tema nije već bila. :-?

Ja sam danas lose volje al odgovoricu ti ukratko...i sve ce ti biti jasno .

1. dobila sam dete sa 24
2. to menja zivot iz korena ( bukvalno )
3. Najlepse je to sto kad ja njoj kazem da sam tuzna jer ne znam da li sam polozila ispit ona meni sa sve onim krupnim ocima , potpuno smireno saopsti :" Ma polozila si sigurno "

I sta ces vise ...

a jesi li polozila? znam da jesi

evo i mene

dobila sam dijete sa 21- da ne zakasnimops:

zivot mi se totalno promijenio, kao i ja sama

lijepo je sve, najljepsi je sami osjecaj da si majka i da si upravo ti ta koju ce tvoje dijete potraziti da bi ga utjesila, pomazila, dala papicu itd...

oh mirka...znam nanin ozbiljan pogled....slatko ma preslatko.
jel sklopila i ručice, onako damski

Moj se zivot takodje promenio , iz korena, na bolje, na lepse , ispunjenija sam, marljivija, briznija, radim stvari koje ranije nisam , postajes odgovornija , postajes zrela , vise radis i ne pada ti nista tesko jer ko sto rece Mirka kad te pogleda malenim pametnim okicama prodje te sve teskoce. Moj decko pocinje da mi naredjuje, on se sav namrsti ( sad je u toj nekoj fazi ) i kaze hajde mama nadji mi mac!!!

postavicu fotku kad je nadjem da vidis kako to izgleda

Шта знам. Ја сам имала 28 и 29 када сам рађала децу. Чекали смо их неколико година (у страху да их нећемо ни имати), тако да сам била потпуно спремна, потпуно зрела, живот ми се није драстично променио, све је било одавно припремано и планирано....
Моја мама има једну чаробну реченицу која гласи:''Све ти то иде у рок службе''. Значи, тако сам прихватила све обавезе око деце, као нешто што је једноставно тако, нешто што тако мора и зато ми ништа није посебно тешко падало.

Физички буде понекад тешко, будеш неиспаван, нервозан, у журби...али емотивно се добија тоооликооо много! А да не кажем колико ми сазримо поред деце...

Ја сам иначе, по природи, једна мама кока, мислим да би ми живот био потпуно бесмислен без деце (не бих волела да неко погрешно схвати да су ми деца једини смисао, али најважнији јесу!)...

Природа је све то тако прецизно и зачуђујуће удесила:
да би нас навела на продужетак врсте - измислила је сексуални ужитак и заљубљеност,
а да би нас навела да подигнемо и заштитимо свој подмладак (генетски материјал) измислила је најјачу од свих љубави - родитељску!

Dobila sam Milicu sa 20
postala sam mnogo bolji chovek zbog nje: borbenija, razumnija, racionalnija
zivot mi se promenio u potpunosti, gledam moje prijateljice koje su izabrale drugi put...nekad se zazelim takvog zivota moram priznati, te slobode
ali ono shto mi se dopada sa ovim nachinom zivota jeste da znam gde sam, ne lutam, znam svoje mesto,granice, shta mogu uchiniti shta ne, chak i kada je jako teshko brzo se saberem.
znam zashta zivim, zashta radim sve mi pada mnogo lakshe
zaista je idealno biti majka

23 godine. Prvo odusevljena idejom i trudnocom, a onda prestravljena prvom godinom "majcinstva". Evo, i sad mislim da su bebe zanimljive samo pola sata dnevno, ostatak dana i uopste vremena s njima je naporan i/ili dosadan.
Kad pocnu ozbiljni razgovori i prve svadje, sa dve godine, to je zivot!
Sve u svemu, treba mi jos majcinskog staza pa da kazem kako je to. Zasad je podeljeno, malo divno, malo smoreno, malo naporno...Kao i mom detetu sa mnom, uostalom.

U 20-oj sam postala mama,to je nesto najlepse sto mi se desilo u zivotu,nema niceg lepseg od njegovog osmeha.Zivot mi se promenio na bolje,sada je sve lepse i imam vise motivacije za sve sto cinim.

28 godina. Moja beba je uzasno naporna i zahteva stalnu i iskljucivu paznju. Ali, nekako, cim mi se nasmeje, prodje me umor. Sad jedva cekam da malo poraste, a posle ce mi valjda biti zao

Ja sam rodila sa 21, i uletela sam u sve to kao glavom kroz zid. Sad mislim da onda nisam bila dovoljno zrela za tako neshto, jer sam se u pochetku jako teshko snalazila. Da sve bude gore, beba ne da je bila naporna, nego nemam rechi! Sa 74 spadnem na 54 kg, od nespavanja, umora, nervoze...i tako do prvog rodjendana. A onda su stvari pochele da se sredjuju, valjda se naviknesh na novi zivot za tih godinu dana. Danas joj se radujem, i smejem, iznenadjuje me svakodnevno, obozavam je...samo mi je zao sto je nekako brzo porasla.

ManjaAtina:

28 godina. Moja beba je uzasno naporna i zahteva stalnu i iskljucivu paznju. Ali, nekako, cim mi se nasmeje, prodje me umor. Sad jedva cekam da malo poraste, a posle ce mi valjda biti zao

Kliknite za proširenje...

U potpunosti isto.

Dobila sam prvo dete jako mlada, malo pred 18. rodjendan. Omaklo se ali se nisam pokajala, ubrzo sam rodila jos dvoje. Obozavam ih, super se slazemo i mislim da imamo jako lep odnos. Bukvalno od prvog dana kada sam postala majka sve je nekako drugacije i usmereno iskljucivo prema njima.

Da budem iskrena mozda nisam bila spremna na decu ali sam se vremenom adaptirala i sada mi nije zao zbog odluke da rano rodim. Nekako sam uspela da zavrsim fakultet i poslediplomske studije a da opet posvetim njima dovoljno vremena i paznje. Sada imam 37, oni su vec veliki i imamo jako kvalitetan i drugarski odnos.

Pepeljuga*:

Dobila sam prvo dete jako mlada, malo pred 18. rodjendan. Omaklo se ali se nisam pokajala, ubrzo sam rodila jos dvoje. Obozavam ih, super se slazemo i mislim da imamo jako lep odnos. Bukvalno od prvog dana kada sam postala majka sve je nekako drugacije i usmereno iskljucivo prema njima.

Da budem iskrena mozda nisam bila spremna na decu ali sam se vremenom adaptirala i sada mi nije zao zbog odluke da rano rodim. Nekako sam uspela da zavrsim fakultet i poslediplomske studije a da opet posvetim njima dovoljno vremena i paznje. Sada imam 37, oni su vec veliki i imamo jako kvalitetan i drugarski odnos.

Kliknite za proširenje...

Svaka čast!
Divim se tim pričama...
Moje drugarice i ja imamo ponekad razgovor na ovu temu, jedna drugarica je pristalica shvatanja da je bolje žena da rodi dete mlada, ne samo iz tih nekih... haj da kažem, mada nije dobar izraz, ''medicinskih'' razloga, već i da bude nekako drugar svojoj deci...
Mada lično mislim da to, kakva će neko da bude majka, samo roditelj ili i drugarica, zavisi od pojedinačne osobe. Kao što ne postoji propisano vreme ''kad'' - to se jednostavno tako ''namesti''...
Nekad mi se čini da ja ne bih imala snage da paralelno čuvam decu i završavam fakultet, iako bih imala u takvoj situaciji punu pogrešku roditelja.
Nekad se tako raznežim kad gledam roditelje sa decom, koliko im radosti i smisla oni u život unose... Mislim da mi zaista u tom trenutku ''proradi'' materinski instikt...
Ali bih volela i da mogu da produžim, u nekim granicama normale, svoju ulogu deteta, lišenog briga, stavljenog u centar sveta svojih roditelja...
Volela bih da budem roditelj kakvi su moji roditelji.
I moja majka se rano udala, sada kaže da bi mnogo toga promenila, iako je srećna... Kada smo sestra i ja bile male, bila je veoma stroga, autoritetna, ali i nežna... A sada... sada mi je najbolja drugarica...

Prvog sina rodila sam u 26., a drugog u 29. tj. pre tri meseca. Mi nismo hteli da zurimo s decom i mislili smo da bar dve tri godine malo zivimo, ali omaklo nam se :-(skoro odmah, pa... Ali kada se Matija rodio, to je bilo nesto najlepse sto nam se dogodilo u zivotu:-D.
Zao mi je sto sve govorite samo u svoje ime. Da li su i vasi muzevi osetili istu radost? Ja prosto ne mogu da govorim o deci a da ne spomenem i "tatu". Moj muz je prisustvovao i porodjaju i uzeo Luku u narucje odmah nakon rodjenja, cak i pre mene(Matija se prebrzo rodio, pa nije stigao da dodje do porodjajne sale:-(). Oboje smo se slozili da je najlepsi trenutak bio kada smo ga zajedno u isto vreme poljubili jos ne okupanog.

Majcinstvo je u svakom slucaju nesto najlepse i smatram da smo mi zene stvorene za to, samo neke od nas nece to da priznaju, a druge bez razloga ne veruju u sebe.

zlatna koka:

Zao mi je sto sve govorite samo u svoje ime. Da li su i vasi muzevi osetili istu radost? Ja prosto ne mogu da govorim o deci a da ne spomenem i "tatu". Moj muz je prisustvovao i porodjaju i uzeo Luku u narucje odmah nakon rodjenja, cak i pre mene(Matija se prebrzo rodio, pa nije stigao da dodje do porodjajne sale:-(). Oboje smo se slozili da je najlepsi trenutak bio kada smo ga zajedno u isto vreme poljubili jos ne okupanog

Kliknite za proširenje...

Pa, tema je majcinstvo, a ne roditeljstvo
Sve tate se raduju, naravno, ali to nije tema

ja sam rodila sa 25 i necu vise
jeste lepo biti mama ali mislim da se majcinstvo malo preterano dize na pijedestal,mozda mislim tako jer nisam tip mama koke kako je hellen nazvala taj tip
da sam znala da ce biti ovako cekala bih onu krajnju granicu da rodim dete oko 35 god
sad sve ovo ne znaci da ja ne volim moje cedo,ali sam svesna da je trebalo da sacekam,nije da nisam bila spremna(25 je sasvim ok)ali...
i sto rece jedna forumasica,ajde pljuvacina...sad!

mama koka je ok tip do one granice kada takav zivot propoveda samo sebi

u ostalim sluchajevima kada takve zene krenu da mashu svojim majchinstvom kao simbol ponosa i pobede nad svim zenama i prave takvu atmosferu da se ostale zene loshe osecaju, tipa grize savesti i to....smuche mi se

svako ima pravo na SVOJ izbor, dole sa petljanjem, ocenjivanjem i procenivanjem tudjeg privatnog zivota !

mislim da nema razloga da neko pljuje po tome sto si napisala, svako ima svoje razloge
ni ti nisi pljuvala samo si izrazila svoje misljenje namjere itd, uostalom ti odlucujes o svom zivotu

i ja licno mislim da je majcinstvo malo preuvelicavano ali i ja licno to radim

vjerovatno jer me mama ostavila kao dijete pa sad kad sam i sama majka takve stvari mi ne idu u glavu uopste, mada ni prije to nisam mogla da razumijem

da,meni je jasno da ima razlicitih zena i nikako ne bih pljuvala mama koke
ja sam prva za toleranciju

Rodila sam pile sa 25 pre osam meseci i naravno, ponovicu, promenilo je sve. Ja koja sam se sa 25 osecala odraslom tek dolaskom bebe sam shvatila koje sam ja razmazeno, malo, mamino cedo. Ne radi se o obavezama koje beba donosi. Posao podnosim sa uzivanjem i uvek sam svaki posao radila sa uzivanjem (hiperaktivni manijak). Ne znam kako sto krace da objasnim ono sto se promenilo u meni. verovatno bi za adakvetno objasnjenje trebalo da me poznajes.
Hocu reci da sam veliki Prijatelj i da ovo PRijateljstvo, naravno, nema veze sa idejom Drugarstva koju sam imala. Ovo je deljenje i dopunjavanje vece od braka, naravno. Jer muz nekako dodje posle roditelja, osoba koja ti je sto % od poverenja i vaznosti. Ali dete je 200% vaznosti, poverenja, Drugastva. Verovatno je tako fantasticno bas zato sto sopstveno dete budi u tebi sve one vrline koje imas i koje nemas i daje ih do maximuma. Uz dete se osecam ne velikom nego tako malom i nevinom kao on. Pa opet ne tako malom, jer ga ne osecam tako jednostavno kao "ma to je samo dete". To je za mene jedan gorostas vrlina, osmeha, dobrote, jednostavne topline koju smo osecali u maminom krilu. Sem sto ta toplota dolazi od tog pojacivaca snaga zvanog dete.

Mene samo zanima, da mi mame odgovore, kada ste planirale trudnoću da li ste se osetile potpuno spremne za taj veliki poduhvat?...Pošto ja imam neki osećaj da nikada neću biti potpuno spremna, u stvari ne mogu ni da shvatim kako se to određuje da li si sasvim spreman i da li je to uopšte važno ili se sve kasnije odigrava po neki nepisanim zakonima prirode?...

draga Ines
kad dodje vreme kasce ti se samo
p.s. nisam mama

ines, ja sam ostala trudna uopste ne planirajuci to

svi su mi govorili osim mame i muza da pobacim:sad:

kao premlada sam ne znam nista, nisam ni pomisljala na to da pobacim

stvarno mi nije bilo svejedno jer sam bila tek zavrsila prvu godinu faxa, a i u sebi sam nekako mislila da je to prevelika odgovornost

ali kad se vec to desilo odlucila sam dati sve od sebe da sve bude ok

nije uvijek bilo lako, ali smatram da se vrlo dobro nosim sa svim iako "nisam bila spremna"

to sve nekako dodje samo od sebe, nesto znas ,nesto polako naucis i to je to

samo vjeruj u sebe