- Poruka
- 9.306
Srbija nema odgovarajuće zakonske odgovore na nacističko ili drugo ekstremno ponašanje. Neonacizam i fašizam su teški oblici diskriminacije, a takve odredbe nema ni u jednom ovdašnjem zakonu. Kako bi takvo diskriminaciono ponašanje bilo i na adekvatan način sankcionisano, ono mora biti definisano u zakonu kao vršenje teškog krivičnog dela. Otuda pravni stručnjaci smatraju da Ustav nije dovoljan, već da je neophodno doneti antidiskriminacioni zakon.
Poslanička grupa LDP uputila je u skupštinsku proceduru po hitnom postupku predlog zakona protiv diskriminacije, kojim su definisani i mehanizmi za borbu protiv diskriminisanja i kazne za počinioce. Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović ocenio je da je Srbija, kada je reč o diskriminaciji, izuzetno ugroženo društvo. On je rekao da na osnovu dosadašnjih konsultacija može da računa na podršku dela vladajuće koalicije iz DS, G17 plus i manjinskih stranaka.
Zakon neophodan
Međutim, vodeće političke partije nemaju istovetne stavove da li je potrebno ili ne doneti takav zakon. Stavovi se razlikuju i počev od samog tumačenja poslednjih događaja u Novom Sadu i okupljanja pokreta neonacističke orijentacije. DSS, SPS i SRS smatraju da su Ustav Srbije i postojeće zakonske norme dovoljni. Članom 49 Ustava Srbije zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. Incident koji su izazvali pripadnici „Nacionalnog stroja“ u nedelju u Novom Sadu mogao bi se podvesti pod tu odredbu, kao i sličnu u Krivičnom zakoniku, ali je pravosudnim organima ipak ostavljeno na volju da li će to delo okvalifikovati kao obično remećenje javnog reda i mira ili kao nešto ozbiljnije. I sam Goran Davidović, vođa „Nacionalnog stroja“, osuđen je nepravosnažno na godinu dana zatvora zbog raspirivanja rasne i nacionalne mržnje kada je pre dve godine upao na antifašističku tribinu u Novom Sadu.
Zbog različitih mogućnosti tumačenja samog dela, u G17 plus su načelno za donošenje zakona kao pravnog osnova za borbu protiv svakog oblika diskriminacije. Predlogom LDP, čak, traži se zakonska zabrana svih oblika „propagande i prakse fašizma, nacizma, rasizma i klasne diskriminacije kao najtežih oblika diskriminacije“.
I pravnik Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija kaže za „Blic“ da Ustav nije dovoljan. On naglašava da se fašizam mora zakonom oceniti kao najteži oblik protivzakonitog delovanja, a onda je i kazna za dela visoka.
- Mi u zakonu nigde nemamo formulaciju te vrste diskriminacije i, najkraće rečeno, bez toga ne možemo znati da je to teško krivično delo - kaže Gajin.
Potpredsednica G17 plus Ivana Dulić - Marković izjavila je juče da će poslanička grupa G17 plus „učiniti sve“ da se na dnevnom redu Skupštine nađe zakon protiv diskriminacije“, za čije je usvajanje, kako je dodala, potrebna politička volja. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ponovio je juče da je obnovljena inicijativa Skupštine Vojvodine iz 2005. godine, kojom se traži zabrana organizacija koje je policija stavila na spisak klerofašističkih i neonacističkih, među kojima su i organizacije „Nacionalni stroj“ i „Obraz“.
Evropska iskustva
Nacisti, iako nisu u većini, širom Evrope veoma agresivno propagiraju svoju ideologiju. Međutim, od zemlje do zemlje je na različite načine rešena ova oblast. Savezni ustavni sud Nemačke potvrdio je zabranu okupljanja neonacista, a država primenjuje sva raspoloživa sredstva u suzbijanju neonacizma, mržnje prema strancima i radikalizma i finansijski podržava projekte borbe protiv neonacista. U Mađarskoj bez ikakvih problema može biti osnovana bilo koja ekstremna organizacija jer su zakoni veoma liberalni. Država stupa na scenu tek kada njeni članovi izazovu nerede ili počnu da šire nacionalnu, versku i rasnu mržnju. Sudski je zabranjena samo mađarska filijala nemačke organizacije „Krv i nož“.
U Velikoj Britaniji je prisutno nekoliko pokreta koji imaju status neonacističkih udruženja, a većina njih se vezuje sa nacionalističku Britansku nacionalnu partiju, koja je legalna politička stranka. Skupovi te stranke se generalno ne zabranjuju, ali vlasti pomno prate sve što njeni lideri kažu u javnim istupima.
U Češkoj se skupovi zabranjuju, a odluku o zabrani može da poništi jedino sud.
Blic.
Šta vi mislite o svemu ovome?
Da li čedisti samo prave reklamu sebi,ili im je Latinka pokazala pravi put?8-)
Poslanička grupa LDP uputila je u skupštinsku proceduru po hitnom postupku predlog zakona protiv diskriminacije, kojim su definisani i mehanizmi za borbu protiv diskriminisanja i kazne za počinioce. Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović ocenio je da je Srbija, kada je reč o diskriminaciji, izuzetno ugroženo društvo. On je rekao da na osnovu dosadašnjih konsultacija može da računa na podršku dela vladajuće koalicije iz DS, G17 plus i manjinskih stranaka.
Zakon neophodan
Međutim, vodeće političke partije nemaju istovetne stavove da li je potrebno ili ne doneti takav zakon. Stavovi se razlikuju i počev od samog tumačenja poslednjih događaja u Novom Sadu i okupljanja pokreta neonacističke orijentacije. DSS, SPS i SRS smatraju da su Ustav Srbije i postojeće zakonske norme dovoljni. Članom 49 Ustava Srbije zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. Incident koji su izazvali pripadnici „Nacionalnog stroja“ u nedelju u Novom Sadu mogao bi se podvesti pod tu odredbu, kao i sličnu u Krivičnom zakoniku, ali je pravosudnim organima ipak ostavljeno na volju da li će to delo okvalifikovati kao obično remećenje javnog reda i mira ili kao nešto ozbiljnije. I sam Goran Davidović, vođa „Nacionalnog stroja“, osuđen je nepravosnažno na godinu dana zatvora zbog raspirivanja rasne i nacionalne mržnje kada je pre dve godine upao na antifašističku tribinu u Novom Sadu.
Zbog različitih mogućnosti tumačenja samog dela, u G17 plus su načelno za donošenje zakona kao pravnog osnova za borbu protiv svakog oblika diskriminacije. Predlogom LDP, čak, traži se zakonska zabrana svih oblika „propagande i prakse fašizma, nacizma, rasizma i klasne diskriminacije kao najtežih oblika diskriminacije“.
I pravnik Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija kaže za „Blic“ da Ustav nije dovoljan. On naglašava da se fašizam mora zakonom oceniti kao najteži oblik protivzakonitog delovanja, a onda je i kazna za dela visoka.
- Mi u zakonu nigde nemamo formulaciju te vrste diskriminacije i, najkraće rečeno, bez toga ne možemo znati da je to teško krivično delo - kaže Gajin.
Potpredsednica G17 plus Ivana Dulić - Marković izjavila je juče da će poslanička grupa G17 plus „učiniti sve“ da se na dnevnom redu Skupštine nađe zakon protiv diskriminacije“, za čije je usvajanje, kako je dodala, potrebna politička volja. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ponovio je juče da je obnovljena inicijativa Skupštine Vojvodine iz 2005. godine, kojom se traži zabrana organizacija koje je policija stavila na spisak klerofašističkih i neonacističkih, među kojima su i organizacije „Nacionalni stroj“ i „Obraz“.
Evropska iskustva
Nacisti, iako nisu u većini, širom Evrope veoma agresivno propagiraju svoju ideologiju. Međutim, od zemlje do zemlje je na različite načine rešena ova oblast. Savezni ustavni sud Nemačke potvrdio je zabranu okupljanja neonacista, a država primenjuje sva raspoloživa sredstva u suzbijanju neonacizma, mržnje prema strancima i radikalizma i finansijski podržava projekte borbe protiv neonacista. U Mađarskoj bez ikakvih problema može biti osnovana bilo koja ekstremna organizacija jer su zakoni veoma liberalni. Država stupa na scenu tek kada njeni članovi izazovu nerede ili počnu da šire nacionalnu, versku i rasnu mržnju. Sudski je zabranjena samo mađarska filijala nemačke organizacije „Krv i nož“.
U Velikoj Britaniji je prisutno nekoliko pokreta koji imaju status neonacističkih udruženja, a većina njih se vezuje sa nacionalističku Britansku nacionalnu partiju, koja je legalna politička stranka. Skupovi te stranke se generalno ne zabranjuju, ali vlasti pomno prate sve što njeni lideri kažu u javnim istupima.
U Češkoj se skupovi zabranjuju, a odluku o zabrani može da poništi jedino sud.
Blic.
Šta vi mislite o svemu ovome?
Da li čedisti samo prave reklamu sebi,ili im je Latinka pokazala pravi put?8-)
cimaj je ti... 
