etleboro
Početnik
- Poruka
- 39
Невероватна спирала идиотлука захвата западну половину наше европе. На жалост, чини се да она наставља да се шири и међу народима који су тога до сада били поштеђени.
Космополитски кругови и трговачки центри моћи, пошто су направили сточну крму од људских вредности грађених током развоја свих наших нација, сада намећу грађанима, претвореним у баналне „кориснике“ и „потрошаче“, концепцију живота сачињену од привида, преваре и ништавила.
Тај модел не-егзистенције називају лицемерним именом :“отворено друштво“. То је „отворено друштво“ које се храни лажном демократијом, лажном једнакошћу, лажном слободом.
То је лажна демократија која униформише идентитете народа, потпире природне разлике између људи, хомологизује све и свакога у сиву безобличну масу коју је лакше условљавати, која је пријемчивија за формулу искористи-и-баци,за брзу потрошњу чак и самог живота. У ту сврху она ништи сваку различитост, чак и сексуалну.
Реч је о лажној једнакости која лукаво напушта сваки традиционални концепт реалне праведности односа између људи, праведног друштвеног уговора између грађана усмереног на заједничко добро, праведног признавања врлина и заслуга сваког појединца. Она брише било какву индивидуалну обавезу и било какву индивидуалну дужност према заједници. Све подвргава такозваним законима „слободног тржишта“, односно финансијској и монетарној владавини малобројних над већином.
То је лажна слобода, односно то је слобода да се буде роб онога ко држи економску, војну и политичку моћ на планети. Не-слобода.
То „отворено друштво“ – наметнуто европи – локалне испоставе колонијалних владара пропагирају као „напредно“, као „просвећено“. Непрестано каналисано, усмеравано ка апсолутној униформности, ка свету који се проглашава глобалним, а који је у ствари сив, сенилан, убица сопствене будућности.
Пример за све.
Тај круг супербирократа представља се као „Европска Унија“. Моћан је када треба да одреди стандардне мере за тиквице, али, на жалост, крив што је наложио да се расформирају производне целине које још постоје на западу нашег континента и јесу успешне, но нису „либеристичке“. Управо тај круг супербирократа бесправно присваја себи право да намеће европским земљама, које још нису чланови његовог клана, своја „правила“, своје „параметре“, да би – тако кажу – „ушле у европу“.
Тај круг поспешује уништавање производње западних земаља, благонаклоно гледа на премештање локалних производњи на друга места, тамо где је јефтинија радна снага, не дозвољава слободно унутаревропско кретање људи, али подстиче миграциона кретања ваневропљана, а потом демонизује исламску инвазију, јер инвазионе масе – гле! – неће да се „интегришу“.
Поред тога, подстиче, као што се већ десило, своје европске чланице да интервенишу као гурке ради подршке хегемонистичкој ваневропској сили, Сједињеним Америчким Државама, против својих европских сународника. Београд 1999.године је пример.
ЕУ?
То је институција за извоз „либерал- демократије“ и једног искључиво меркантилног начина мишљења на тржиште неразвијених. Штавише: то је бирократска установа управљана од стране централних банака, које штампају новац наплаћујући камате за такозвани „данак господару“ и потом то дистрибуирају својим приватним акционарима – почев од атлантских мултинационалних компанија и финансијских установа из Ситија и Волстрита.
Непотребна установа. Бар за европске народе.
Они су принуђени, шездесет година после рата који је уништио њихову независност, да изигравају грешне поданике. Стално траже опроштај, авај, чак и они који би добро поступили када то не би чинили, као што се десило са папом рацингером, у Келну. Али, западни Европљани то не знају или се праве да не знају.
И одричу се чак и малених остатака свога суверенитета.
Уго Гауденци
Космополитски кругови и трговачки центри моћи, пошто су направили сточну крму од људских вредности грађених током развоја свих наших нација, сада намећу грађанима, претвореним у баналне „кориснике“ и „потрошаче“, концепцију живота сачињену од привида, преваре и ништавила.
Тај модел не-егзистенције називају лицемерним именом :“отворено друштво“. То је „отворено друштво“ које се храни лажном демократијом, лажном једнакошћу, лажном слободом.
То је лажна демократија која униформише идентитете народа, потпире природне разлике између људи, хомологизује све и свакога у сиву безобличну масу коју је лакше условљавати, која је пријемчивија за формулу искористи-и-баци,за брзу потрошњу чак и самог живота. У ту сврху она ништи сваку различитост, чак и сексуалну.
Реч је о лажној једнакости која лукаво напушта сваки традиционални концепт реалне праведности односа између људи, праведног друштвеног уговора између грађана усмереног на заједничко добро, праведног признавања врлина и заслуга сваког појединца. Она брише било какву индивидуалну обавезу и било какву индивидуалну дужност према заједници. Све подвргава такозваним законима „слободног тржишта“, односно финансијској и монетарној владавини малобројних над већином.
То је лажна слобода, односно то је слобода да се буде роб онога ко држи економску, војну и политичку моћ на планети. Не-слобода.
То „отворено друштво“ – наметнуто европи – локалне испоставе колонијалних владара пропагирају као „напредно“, као „просвећено“. Непрестано каналисано, усмеравано ка апсолутној униформности, ка свету који се проглашава глобалним, а који је у ствари сив, сенилан, убица сопствене будућности.
Пример за све.
Тај круг супербирократа представља се као „Европска Унија“. Моћан је када треба да одреди стандардне мере за тиквице, али, на жалост, крив што је наложио да се расформирају производне целине које још постоје на западу нашег континента и јесу успешне, но нису „либеристичке“. Управо тај круг супербирократа бесправно присваја себи право да намеће европским земљама, које још нису чланови његовог клана, своја „правила“, своје „параметре“, да би – тако кажу – „ушле у европу“.
Тај круг поспешује уништавање производње западних земаља, благонаклоно гледа на премештање локалних производњи на друга места, тамо где је јефтинија радна снага, не дозвољава слободно унутаревропско кретање људи, али подстиче миграциона кретања ваневропљана, а потом демонизује исламску инвазију, јер инвазионе масе – гле! – неће да се „интегришу“.
Поред тога, подстиче, као што се већ десило, своје европске чланице да интервенишу као гурке ради подршке хегемонистичкој ваневропској сили, Сједињеним Америчким Државама, против својих европских сународника. Београд 1999.године је пример.
ЕУ?
То је институција за извоз „либерал- демократије“ и једног искључиво меркантилног начина мишљења на тржиште неразвијених. Штавише: то је бирократска установа управљана од стране централних банака, које штампају новац наплаћујући камате за такозвани „данак господару“ и потом то дистрибуирају својим приватним акционарима – почев од атлантских мултинационалних компанија и финансијских установа из Ситија и Волстрита.
Непотребна установа. Бар за европске народе.
Они су принуђени, шездесет година после рата који је уништио њихову независност, да изигравају грешне поданике. Стално траже опроштај, авај, чак и они који би добро поступили када то не би чинили, као што се десило са папом рацингером, у Келну. Али, западни Европљани то не знају или се праве да не знају.
И одричу се чак и малених остатака свога суверенитета.
Уго Гауденци
