Reg
Elita
- Poruka
- 24.712
Marko Vidojković
Ćirilica
Počeo sam da potpisujem knjige na ćirilici! Otprilike svaku drugu. I to uglavnom onima kojima se ćirilica zgadila. „Ej, bio si super u Peščaniku!" „Je l′? Evo, stiže jedan autogram na ćirilici"! Nismo smeli da dozvolimo da nam otmu celo pismo. To je dokaz da na „našoj" strani ima podjednako velikih idiota kao i na „suprotnoj". Dozvolili smo da padnemo na šibicarsku foru. Dovoljna je bila šačica iskompleksiranih izdanaka neonacističke omladine, što uz pomoć šablon-papira i auto-laka prete po trotoarima svim pešacima koji ne pišu ćirilicom. Naša reakcija na ovakve gluposti ostavila nas je bez trideset fantastičnih slova. E, otimam ćirilicu nazad! Verovali ili ne, na ćirilici može da se napiše i „Mladića u Hag"! i „Pahomija u zatvor"! Kakve veze ćirilica ima s njima? Otkad je ćirilica zaštitnik ratnih zločinaca? Otkad je latinica zaštitnik demokratije? Naravno da je svađanje oko pisma vrhunac idiotizma. Ah, koliko je samo idiotizama koji upravljaju našim životima! Svađanje oko toga ko je koje vere? Vrhunac idiotizma. Ko je za koga glasao? Vrhunac idiotizma. Ko navija za Zvezdu, a ko za Partizan? Romantično, ali ipak vrhunac idiotizma. Da li to znači da smo idioti? Do juče si pisao i ćirilicom i latinicom i danas ti neka budaletina kaže da nisi Srbin ako ne pišeš ćirilicom i ti od sutra iz inata počneš da pišeš samo latinicom? Da, idioti smo.
E, pošto smo otkrili toplu vodu, da vidimo i da li ima kamenca u bojleru. Prvo što se nameće je teorija zavere (Srbi smo, mora se). Dok se jedan deo debila odučava od pisanja slova Š sa crtom ispod, a drugi deo oštri kame da bi kaznio svakog ko piše slovo Š sa kvačicom iznad, šta se dešava iza svih tih debilnih leđa? Najverovatnije krađa para, kao i u svim ostalim slučajevima nametnutih idiotskih podela. Ali, ni teorija zavere ne bi bila moguća da građani Srbije prosto ne obožavaju da ih neko naloži na neku glupost, samo da se ne bi bavili životom. Građani Srbije prosto obožavaju da zauzmu stav, ma koliko glupav bio. Toliko volimo da nam neko baci kosku, da nećemo ni primetiti da su nam stavili povodac dok smo je glodali.
Naravno, naša država nije operisana ni od morona među političarima (štaviše), koji su pitanje ćirilice i latinice upropastili na najvišem nivou. Naime, „najodgovorniji" među nama osetili su da je pravi trenutak za konačni obračun sa odvratnim, degenerično nakrivljenim, ubilačkim ustaškim slovima. I latinica je izbačena iz ustava. U Srbiji je danas zvanično pismo ćirilica, čime smo konačno formalno uspeli da odstranimo pismo-uljeza, iz naših života. Još samo da izbacimo latinicu i sa kompjuterskih tastatura, sa interneta, iz video igara, sa teleteksta na televizorima, i još sedamdesetak hiljada drugih mesta i na konju smo!
Primenjena ćirilica može se videti na tablama u centru Beograda, na kojima putnik namernik može da vidi svoju poziciju u odnosu na glavne beogradske atrakcije. Na ovim mapama sva imena ulica i nazivi objekata su na ćirilici, što će reći da služe strancima sa odličnim poznavanjem srpskog jezika i ćirilice, đacima iz provincije koje su dovukli na sajam knjiga, kao i narodnim poslanicima, koji imaju problem da pronađu narodnu skupštinu i naplate milionske dnevnice.
Naravno da je u slučaju „Ćirilica - zvanično pismo" ponovo reč o neuništivoj sposobnosti naših političara za šlihtanjem svima koji se malo jače deru i ne treba to shvatati tragično. Boli nas uvo, volimo i ćirilicu i latinicu, možemo da zamislimo da nam je ćirilica recimo sin, a latinica recimo ćerka, ili da nam je ćirilica recimo brat, a latinica recimo sestra, ili da nam je ćirilica recimo otac, a latinica recimo majka. U svakom slučaju, nema nijednog valjanog razloga zašto ne bismo obilato koristili obe. Samo ne u istoj reči.
Marko Vidojković
[Politika,objavljeno: 03.10.2007.]
Interesantan tekst, htela sam da podelim sa vama.
Ćirilica
Počeo sam da potpisujem knjige na ćirilici! Otprilike svaku drugu. I to uglavnom onima kojima se ćirilica zgadila. „Ej, bio si super u Peščaniku!" „Je l′? Evo, stiže jedan autogram na ćirilici"! Nismo smeli da dozvolimo da nam otmu celo pismo. To je dokaz da na „našoj" strani ima podjednako velikih idiota kao i na „suprotnoj". Dozvolili smo da padnemo na šibicarsku foru. Dovoljna je bila šačica iskompleksiranih izdanaka neonacističke omladine, što uz pomoć šablon-papira i auto-laka prete po trotoarima svim pešacima koji ne pišu ćirilicom. Naša reakcija na ovakve gluposti ostavila nas je bez trideset fantastičnih slova. E, otimam ćirilicu nazad! Verovali ili ne, na ćirilici može da se napiše i „Mladića u Hag"! i „Pahomija u zatvor"! Kakve veze ćirilica ima s njima? Otkad je ćirilica zaštitnik ratnih zločinaca? Otkad je latinica zaštitnik demokratije? Naravno da je svađanje oko pisma vrhunac idiotizma. Ah, koliko je samo idiotizama koji upravljaju našim životima! Svađanje oko toga ko je koje vere? Vrhunac idiotizma. Ko je za koga glasao? Vrhunac idiotizma. Ko navija za Zvezdu, a ko za Partizan? Romantično, ali ipak vrhunac idiotizma. Da li to znači da smo idioti? Do juče si pisao i ćirilicom i latinicom i danas ti neka budaletina kaže da nisi Srbin ako ne pišeš ćirilicom i ti od sutra iz inata počneš da pišeš samo latinicom? Da, idioti smo.
E, pošto smo otkrili toplu vodu, da vidimo i da li ima kamenca u bojleru. Prvo što se nameće je teorija zavere (Srbi smo, mora se). Dok se jedan deo debila odučava od pisanja slova Š sa crtom ispod, a drugi deo oštri kame da bi kaznio svakog ko piše slovo Š sa kvačicom iznad, šta se dešava iza svih tih debilnih leđa? Najverovatnije krađa para, kao i u svim ostalim slučajevima nametnutih idiotskih podela. Ali, ni teorija zavere ne bi bila moguća da građani Srbije prosto ne obožavaju da ih neko naloži na neku glupost, samo da se ne bi bavili životom. Građani Srbije prosto obožavaju da zauzmu stav, ma koliko glupav bio. Toliko volimo da nam neko baci kosku, da nećemo ni primetiti da su nam stavili povodac dok smo je glodali.
Naravno, naša država nije operisana ni od morona među političarima (štaviše), koji su pitanje ćirilice i latinice upropastili na najvišem nivou. Naime, „najodgovorniji" među nama osetili su da je pravi trenutak za konačni obračun sa odvratnim, degenerično nakrivljenim, ubilačkim ustaškim slovima. I latinica je izbačena iz ustava. U Srbiji je danas zvanično pismo ćirilica, čime smo konačno formalno uspeli da odstranimo pismo-uljeza, iz naših života. Još samo da izbacimo latinicu i sa kompjuterskih tastatura, sa interneta, iz video igara, sa teleteksta na televizorima, i još sedamdesetak hiljada drugih mesta i na konju smo!
Primenjena ćirilica može se videti na tablama u centru Beograda, na kojima putnik namernik može da vidi svoju poziciju u odnosu na glavne beogradske atrakcije. Na ovim mapama sva imena ulica i nazivi objekata su na ćirilici, što će reći da služe strancima sa odličnim poznavanjem srpskog jezika i ćirilice, đacima iz provincije koje su dovukli na sajam knjiga, kao i narodnim poslanicima, koji imaju problem da pronađu narodnu skupštinu i naplate milionske dnevnice.
Naravno da je u slučaju „Ćirilica - zvanično pismo" ponovo reč o neuništivoj sposobnosti naših političara za šlihtanjem svima koji se malo jače deru i ne treba to shvatati tragično. Boli nas uvo, volimo i ćirilicu i latinicu, možemo da zamislimo da nam je ćirilica recimo sin, a latinica recimo ćerka, ili da nam je ćirilica recimo brat, a latinica recimo sestra, ili da nam je ćirilica recimo otac, a latinica recimo majka. U svakom slučaju, nema nijednog valjanog razloga zašto ne bismo obilato koristili obe. Samo ne u istoj reči.
Marko Vidojković
[Politika,objavljeno: 03.10.2007.]
Interesantan tekst, htela sam da podelim sa vama.
