Dijagnoza? Savet?

parka:
Vidim ja u kom pravcu ovo ide
ae malo da se setimo dobrih starih.. šteta što je zaključana
http://forum.krstarica.com/threads/157503
Nego, menče, da te pitam, jel ovaj šaljivdžija taj baštovan ili je to bio neki drugi?
Kliknite za proširenje...


He, 'de si to pronasla... Da, taj saljivdzija i bashtovan su isti covek. Inace, ako te interesuje, prica je srecno zavrsena, "mladozenja" je otisao u vojsku o trosku svadbe. Istina, mada kome god pricam, jedva poveruje.
 
Pusti decka da ide svojim putem...malo ce da kuka, prebolece te i nace drugu..itd... ;) ...a ti....hm...suzdrzavam se od prognoze....ne izgleda pozitivno....

P.s. pitam se kakav je on lik kad te nakon uvrede bastovan nije poslao u pm.. :confused: ...napravices mu veliku uslugu ako ga ostavis...mozda on to nece uvideti odma, ali bice mu jasno kasnije.. ;)
 
menna:
Hm...ovako....
Sa jednim deckom sam vec par godina, mada to nikad nije bilo nista ozbiljno, bar ne s moje strane, nekako sam ga uvek hvatala u prolazu, krpila se za njega po par nedelja, pa onda nestajala na par meseci, pa opet ispocetka... Medjutim, poslednjih 5-6 meseci smo non-stop bili zajedno, nismo se odvajali, izgladili smo sve prethodne nesporazume i nejednakosti, i mogu reci da se u zivotu nisam osecala lepse. Inace, pre svega nas veze jedno veliko prijateljstvo, poznajemo se od obdanista, odrasli smo zajedno...ni prema kome ne osecam ono sto osecam prema njemu, i divim mu se, i obozavam ga i volim ga na sve moguce nacine. Ali, razlog zbog kog nikad zvanicno i ozbiljno nisam bila s njim je taj sto je on, tj. njegova porodica nizeg drustvenog statusa od moje. Ranije sam to mogla pravdati nezreloscu i zeljom da se izivim i provodim, ali cime da se opravdam sad? Sve je u redu dok se zabavljamo, izlazimo, provodimo, ali nedavno mi je rekao da bi voleo da se jednom udam za njega, na sta sam mu ja odgovorila da bi u mom zivotu jedino mogao da bude bastovan u mom dvoristu. Znam da je jako ruzno to sto sam rekla, ali znam da bih se jako tesko odrekla stvari koje imam trenutno, iako ga stvarno mnogo volim. Jos jedna tacka spoticanja je i ta sto ja studiram i jednom cu biti fakultetski obrazovana, a on je zbog nedostatka sredstava morao da pocne da radi i prekine skolovanje, a ja sam neko ko robuje stereotipima i predrasudama, i ne mogu da zamislim taj spoj. Da li me to cini losom osobom, sponzorusom, snobom? Sta biste vi uradile na mom mestu? Da li da pokusam da se izborim sa samom sobom ili da batalim i pronadjem nekoga koga cu zasigurno manje voleti, ali cu ga valjda smatrati ravnom sebi...?

Sad kad sam sve ovo napisala, shvatam koliko je moj pogled na svet, ljude i osecanja, u najmanju ruku, ruzan...ali hajde da cujem vase misljenje...?
Kliknite za proširenje...
Nema sta sad neko da te osudjuje. Imas svoje razmisljanje i zelje i stavove i to je to. Svako je onakav kakav je.

Najbolje je da ga ostavis, jer ako udjes s njim u brak... stideces ga se... pred svojim prijateljima, porodicom...

Unistices ga tim svojim razmisljanjima, nikad neces biti zadovoljna.

Ako ti imalo znaci, ostavi ga, pusti ga da bude srecan s onom koja ce ga voleti takvog kakav je i koja ce biti zadovoljna onim sto moze da joj pruzi.
 
e pazi ovako, ranije se ugovarali brakovi na osnovu staleža, interesovanja, nivoa, znanja bla bla , i ta varijanta je bila totalno ispravna, nije ti razmisljanje snobovsko, jer da i sada važi to pravilo, bilo bi manje razlika i manje sukoba medju parovima, (mada nisam procitala ceo post, stigla sam samo do ovog statusa)))
 
a sad stvarno...
nikad nećeš biti zadovoljna momkom/mužem
koji dolazi iz porodice koja je tako drugačija od voje.
dan za danom, tvoje nezadovoljstvo i nesreća će biti sve izražajniji.
veruj mi.
ljubav može da traje, ali...lako ode ako su neslaganja mentaliteta i običaja drugačija.
 
nemama pojma sto se ja sad upisujem.... nekako, sve je dobro bilo dok je parka pisala scenario, a koscenarista biska dodavala tempo...bas se lepo cita... Kao, beograd, ugled, drustveno-ekonomsko raslojavanje, bastovani, strast...A, onda, kao, stvarnio problem (nesto se ne secam sta si, mennna, pitala?)... Aha, procitah sad gore... ma sta da se gnjavis sa menjanjem sebe... Ebo bastovana (valjda je u tome sustina?) Sto bi se reklo, u svakom aspektu bića mu njegovog bastovanskog...
 
Uh, bre, ljudi, bas ste se uhvatili za to "bastovan". Jel to vi nikad niste nekome rekli ono sto ne mislite, ili se to meni samo cini? Eto, ukoliko Biska i Parka zele da nastave sa pisanjem scenarija, ja se necu ljutiti, jer, bez obzira na prespajanje i problem koji se dogodio u mojoj glavi, bas su me zasmejale, ali bas.
 
menna:
Hm...ovako....
Sa jednim deckom sam vec par godina, mada to nikad nije bilo nista ozbiljno, bar ne s moje strane, nekako sam ga uvek hvatala u prolazu, krpila se za njega po par nedelja, pa onda nestajala na par meseci, pa opet ispocetka... Medjutim, poslednjih 5-6 meseci smo non-stop bili zajedno, nismo se odvajali, izgladili smo sve prethodne nesporazume i nejednakosti, i mogu reci da se u zivotu nisam osecala lepse. Inace, pre svega nas veze jedno veliko prijateljstvo, poznajemo se od obdanista, odrasli smo zajedno...ni prema kome ne osecam ono sto osecam prema njemu, i divim mu se, i obozavam ga i volim ga na sve moguce nacine. Ali, razlog zbog kog nikad zvanicno i ozbiljno nisam bila s njim je taj sto je on, tj. njegova porodica nizeg drustvenog statusa od moje. Ranije sam to mogla pravdati nezreloscu i zeljom da se izivim i provodim, ali cime da se opravdam sad? Sve je u redu dok se zabavljamo, izlazimo, provodimo, ali nedavno mi je rekao da bi voleo da se jednom udam za njega, na sta sam mu ja odgovorila da bi u mom zivotu jedino mogao da bude bastovan u mom dvoristu. Znam da je jako ruzno to sto sam rekla, ali znam da bih se jako tesko odrekla stvari koje imam trenutno, iako ga stvarno mnogo volim. Jos jedna tacka spoticanja je i ta sto ja studiram i jednom cu biti fakultetski obrazovana, a on je zbog nedostatka sredstava morao da pocne da radi i prekine skolovanje, a ja sam neko ko robuje stereotipima i predrasudama, i ne mogu da zamislim taj spoj. Da li me to cini losom osobom, sponzorusom, snobom? Sta biste vi uradile na mom mestu? Da li da pokusam da se izborim sa samom sobom ili da batalim i pronadjem nekoga koga cu zasigurno manje voleti, ali cu ga valjda smatrati ravnom sebi...?

Sad kad sam sve ovo napisala, shvatam koliko je moj pogled na svet, ljude i osecanja, u najmanju ruku, ruzan...ali hajde da cujem vase misljenje...?
Kliknite za proširenje...

znas kako,imas svoju glavu i razmisljanje koje je takvo kakvo je...i dobro je i nije dobro zavisi kako se posmatra....ja sam u slicnoj situaciji! Boljeg sam drustvenog statusa od svog momka ali je on jako vredan i inteligentan i skoro je diplomirao tako da ce dalje sam da stvara svoje bogatstvo i ne plasim se da stanem uz njega sta god da se desi...ipak,sve ovo sto ja imam zapravo imaju moji roditelji i oni mogu samo da mi pomognu a ja cu sama da nastavim da gradim svoj zivot kad zavrsim fax...
 
Julian_Duranona:
Menna, sa zadovoljstvom sam procitao tvoj post, koji sam, otvoreno cu to reci, nestrpljivo iscekivao jos od trenutka kad sam na Forumu procitao prvi deo ispovesti u kojem podrobno opisujes sta si ovom momku sve priredila do sada.

Ne znam sta da ti savetujem, osim da ozenis decka za svoju guvernantu.
Kliknite za proširenje...

Daj link :twisted:
 
menna:
Nije razlika izmedju nas, nego izmedju stvari koje okruzuju njega i onih koje okruzuju mene. U poverenju, verujem da je inteligentniji od mene, uz to ima stila, stav, drzanje, harizmu... i prazan dzep. Plus tatu, srdacnog galamdziju i mamu s keceljom i varjacom, koja se odusevljava kineskim lampama, i gomila keramicke figurice po vitrinama...
Kliknite za proširenje...

Jel' stvarno srdacan galamdzija ili je prostak, a ti se stidis da priznas? Ustvari nebitno. Niko ne moze da te posavetuje. Ja se recimo ne bih udala za nekoga ko je iz drugacije price od mene - tu ne mislim na novac, sposoban covek/zena moze da ga zaradi, to je nebitno - ali i te kako verujem u razlike u vaspitanju i odrastanju... i to iz iskustva: na kraju su svi ljudi sa kojima se druzim, i sa kojima sam bila u vezi, iz istog ili slicnog miljea... i ne tvrdim da je jedan bolji, drugi gori, samo mi je vazno da je isti... sto naravno ne znaci da svima to smeta... ali meni smeta. Takodje sam poprilicno racionalna, pa mogu vrlo lako da se odljubim, kada shvatim da je kandidat za brak neodgovarajuci :)
 
Stvarno nemam komentara...ako decka stvarno volis nebi trebaloda ti bude bitno koliko on ima para i na kojem je "nivou"....a stvarno to za bastovana je bilo uzas...dok sam citala sve sto si napisala malo sam se zacudila:)a ako ga volis stvarno kako kazes trebalo bi da shvatis ne mogu svi da budu bogatasi....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top