- Poruka
- 7.375
Berlin, Beograd -- Nemački mediji navode da EU radi na tzv. Planu B za Kosovo, koji bi omogućio priznanje nezavisnosti na osnovu rezolucije 1244.
Nemački mediji pišu da vodeće zemlje Evropske unije ubrzano rade na planu koji bi omogućio priznanje nezavisnosti Kosova bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN. Glas Amerike prenosi da tzv. Plan B, kako ga naziva dnevnik Frankfurter rundšau, u osnovi predviđa da rezolucija 1244 bude tumačena toliko široko da omogući parlamentu u Prištini da proglasi nezavisnost i drugim zemljama da je priznaju.
List piše, ne navodeći precizne izvore, da Plan B podrazumeva da SB UN svakako raspravlja o toj temi, ali da neće doneti novu rezoluciju. "Pomoć će pružiti predsednik SB UN deklaracijom koja će opravdati veoma široko tumačenje stare rezolucije", navodi list.
Navodno se London, Pariz i Berlin nadaju da ni zemlje EU, koje se sada protive nezavisnosti Kosova, neće moći da se usprotive novom tumačenju rezolucije 1244, što znači da će tako biti omogućeno da EU, kako je i predviđeno u Ahtisarijevom planu, preuzme misiju na Kosovu.
Moguć rascep u EU posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i priznanja SAD ključan su problem jer više članica EU ne podržava nezavisnost Kosova, pre svih Španija, Grčka, Kipar, Slovačka, Rumunija i Češka.
Dušan Janjić kaže da se radi o konkretnom problemu koji EU vrlo brzo mora da reši. "To je pitanje da li EU preuzima misiju na Kosvu. Ako je preuzima, ona mora da obavi pripremne radnje, što podrazumeva izbor novih diplomata i činovnika i određivanje sastava nove civilne misije, koja bi brojala 1.200 do 3.000 ljudi. Tu su evropske bezbednosne snage, koje treba da zamene deo vojnih i policijskih snaga na Kosovu", kaže Janjić.
"To je stvaran problem i on ne spada u tzv. Plan B, to je stara ideja da se u pozivu na operativni mandat koji UNMIK ima i u izveštaju o izvršenju tog operativnog mandata u okviru rezolucije 1244 dobije neka vrsta prećutne saglasnosti ili tehničke rezolucije koja bi glasila da funkcije UNMIK-a preuzima kancelarija EU ili nekakva slična institucija", kaže on.
"Radi se i vrlo uskom domenu, a ne o onome što u suštini čini status, onaj širi deo koji mora da obuhvati vrlo jasnu definiciju nadležnosti te nove misije. U međunarodnoj zajednici postoji nekoliko 'planova B', ali nema jedinstva. Jedan je plan SAD o proglašenju nezavisnosti, jedan je plan EU da se ide na neku vrstu unutrašnje podele suvereniteta, gde bi deo suvereniteta nad Kosovom bio prebačen na EU, na period od pet, pa možda još pet godina", kaže Janjić.
"Postoji i treći plan, najizvesniji, da će se uz pomoć 'trojke' doći do međunarodne konferencije o Kosovu, koja bi bila u punom skladu s rezolucijom 1244, ali tada ne bi bilo reči o budućem, već o konačnom statusu Kosova", kaže Janjić.
Nemački mediji pišu da vodeće zemlje Evropske unije ubrzano rade na planu koji bi omogućio priznanje nezavisnosti Kosova bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN. Glas Amerike prenosi da tzv. Plan B, kako ga naziva dnevnik Frankfurter rundšau, u osnovi predviđa da rezolucija 1244 bude tumačena toliko široko da omogući parlamentu u Prištini da proglasi nezavisnost i drugim zemljama da je priznaju.
List piše, ne navodeći precizne izvore, da Plan B podrazumeva da SB UN svakako raspravlja o toj temi, ali da neće doneti novu rezoluciju. "Pomoć će pružiti predsednik SB UN deklaracijom koja će opravdati veoma široko tumačenje stare rezolucije", navodi list.
Navodno se London, Pariz i Berlin nadaju da ni zemlje EU, koje se sada protive nezavisnosti Kosova, neće moći da se usprotive novom tumačenju rezolucije 1244, što znači da će tako biti omogućeno da EU, kako je i predviđeno u Ahtisarijevom planu, preuzme misiju na Kosovu.
Moguć rascep u EU posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i priznanja SAD ključan su problem jer više članica EU ne podržava nezavisnost Kosova, pre svih Španija, Grčka, Kipar, Slovačka, Rumunija i Češka.
Dušan Janjić kaže da se radi o konkretnom problemu koji EU vrlo brzo mora da reši. "To je pitanje da li EU preuzima misiju na Kosvu. Ako je preuzima, ona mora da obavi pripremne radnje, što podrazumeva izbor novih diplomata i činovnika i određivanje sastava nove civilne misije, koja bi brojala 1.200 do 3.000 ljudi. Tu su evropske bezbednosne snage, koje treba da zamene deo vojnih i policijskih snaga na Kosovu", kaže Janjić.
"To je stvaran problem i on ne spada u tzv. Plan B, to je stara ideja da se u pozivu na operativni mandat koji UNMIK ima i u izveštaju o izvršenju tog operativnog mandata u okviru rezolucije 1244 dobije neka vrsta prećutne saglasnosti ili tehničke rezolucije koja bi glasila da funkcije UNMIK-a preuzima kancelarija EU ili nekakva slična institucija", kaže on.
"Radi se i vrlo uskom domenu, a ne o onome što u suštini čini status, onaj širi deo koji mora da obuhvati vrlo jasnu definiciju nadležnosti te nove misije. U međunarodnoj zajednici postoji nekoliko 'planova B', ali nema jedinstva. Jedan je plan SAD o proglašenju nezavisnosti, jedan je plan EU da se ide na neku vrstu unutrašnje podele suvereniteta, gde bi deo suvereniteta nad Kosovom bio prebačen na EU, na period od pet, pa možda još pet godina", kaže Janjić.
"Postoji i treći plan, najizvesniji, da će se uz pomoć 'trojke' doći do međunarodne konferencije o Kosovu, koja bi bila u punom skladu s rezolucijom 1244, ali tada ne bi bilo reči o budućem, već o konačnom statusu Kosova", kaže Janjić.
