Пази, Војводо, Румуни су романизовани у далекој прошлости, у време римске доминације у Дакији, и око тога уопште нема сумње.
А романско-словенско двојство је дуго опстајало. Као што се по Србији причао влашки, тако се и по Румунији причала одређена варијанта словенског, и доста људи је знало и једно и друго. Доста Срба у Банату и Војводини уопште је пореклом из Ердеља (Трансилваније), где је релативно доскора било доста Словена, а сада их нема. Презимена Ердељан, Ердељанов итд. код наших људи су један од "споменика" који сведоче о томе.
Било их је стварно доста, пре језичког "прочишћавања", а и сада их у званичном књижевном језику има више од 1500 (неко је негде изнео тај податак). Иначе, до 18. и 19. века, писмо им је била ћирилица, а књижевни језик - српска редакција црквенословенског. Румуни су, уствари, једини народ који је имао своје државе, а у својој православној цркви није користио свој језик. И још не грчки, као "хришћанскији", него управо словенски.
То није ни чудо, с обзиром да је и по Румунији било мноштво Словена, и да се дуални словенско-романски идентитет вековима неговао, као и данас код Влаха у источној Србији, за које се не зна, нити ће се икад сазнати, да ли су у питању делимично романизовани Словени, или делимично славизирани Романи.
