islandjanin
Aktivan član
- Poruka
- 1.775
Koliko je kriza sa Iranom ozbiljna pretnja svetskom miru? Da li su mogući nuklearni udari na Iran? Žive diplomatske aktivnosti upravo se odigravaju na svetskoj političkoj sceni i veoma nalikuju onima pred izbijanje prva dva svetska rata. Ovog puta vrše se i ozbiljne pripreme za slučaj upotrebe nuklearnog oružja.
Sedamnaestog novembra prošle godine Vladimir Putin je proveo sedam sati u tajnom razgovoru sa turskim premijerom Erdoganom, prilikom ceremnonije otvaranja podvodnog gasovoda izmedu Rusije i Turske. Erdogan je, kažu obaveštajni izvori, obećao Putinu, inače svom prijatelju, da Turska neće dozvoliti korišćenje svojih vojnih postrojenja za američke napade na Iran.
Ubrzo nakon toga kreću intenzivne američke posete Turskoj. Tamo idu i šef CIA Peter Gos, i šef FBI, Robert Muler, i državni sekretar Kondoliza Rajs. I turski načelnik generalštaba Jasir Bujukanit odlazi na poziv SAD u Pentagon gde ga domaćini ubedjuju preciznim obaveštajnim podacima da Iran podržava Kurdsku Radničku Partiju i njenu gerilu u Turskoj. Dakle, bolje da Turska bude američki partner u napadu na Iran.
Istovremeno SAD pokušavaju da u borbu protiv Irana uključe i svoje savezničke države Bahrein, Saudi Arabiju, Pakistan i Jordan. Njima Pentagon uglavnom predočava dokaze o delovanju Al Kaide. Najžešći "dokaz" dobio je Pakistan kada su američki avioni pre tri nedelje izbombardovali jedno selo u Pakistanu, gde su se navodno skrivali teroristi. O ubijenim civilima u tom selu, globalni mediji nisu izvestili. O ubijenim "teroristima" jesu.
Tu je i najnovija pretnja samog Osame Bin Ladena (za koga su čak i vodeći globalni mediji pre tri godine objavili da je umro). Ali nije važno, sad je potreban živ. Iz svog skrovitog mesta Bin Laden je uspeo da proturi svoju najnoviju preteću audio poruku. Eksperti za arapski jezik kažu da je zaboravio da kaže citat iz Kurana, što je do sada redovno činio, pa im to ne liči na Bin Ladena. Ali, nije važno, jer u SAD i Evropi koliko ljudi uopšte zna arapski. Važna je poruka, koju on vešto šalje jedino preko "nezavisne" i "nevaljale" arapske televizije Al Džazira. To što je ova televizija udaljena samo 16 kilometara od ogromne američke vojne baze Al Udeid u Kataru (koji je glavni američki saveznik u Persijskom zalivu i okružena Petom flotom) nije mu prepreka.
Postoje, naravno, i zemlje koje ne treba ubedjivati, ni bombama, ni diplomatski, ni medijski. One su srećne da budu uz Ameriku, a protiv Rusije, koja je ovog puta stala uz Iran. Tako je poljski ministar odbrane Radek Sikoski uverio ministra odbrane SAD, Donalda Ramsfelda, u poljsku podršku u eventualnim napadima na Iran. Sikorski je godinama radio u američkom Institutu za preduzetništvo gde je bio kolega sa Ričardom Perleom, Majklom Ledinom i Lin Čejni (drugom damom SAD). Svi oni su pripadnici neokonzervativnog krila u Bušovoj administraciji i cionisti. Takodje su Poljaci uverili Ramsfelda da će u slučaju eventualnog neslaganja medju zemljama NATO-a Poljska biti čvrsto na strani SAD.
E, za ta uveravanja i još eventualno neka predstojeća, posebno iz bivšeg istočnog bloka, Rusija je malo zavrnula gas nekim evropskim zemljama, ali i Ukrajni i Moldaviji. To je bila jasna poruka i Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Francuskoj, Italiji, Madjarskoj, Bosni, Srbiji i Hrvatskoj šta ih čeka u slučaju da pruže podršku SAD u napadu na Iran.
Sedamnaestog novembra prošle godine Vladimir Putin je proveo sedam sati u tajnom razgovoru sa turskim premijerom Erdoganom, prilikom ceremnonije otvaranja podvodnog gasovoda izmedu Rusije i Turske. Erdogan je, kažu obaveštajni izvori, obećao Putinu, inače svom prijatelju, da Turska neće dozvoliti korišćenje svojih vojnih postrojenja za američke napade na Iran.
Ubrzo nakon toga kreću intenzivne američke posete Turskoj. Tamo idu i šef CIA Peter Gos, i šef FBI, Robert Muler, i državni sekretar Kondoliza Rajs. I turski načelnik generalštaba Jasir Bujukanit odlazi na poziv SAD u Pentagon gde ga domaćini ubedjuju preciznim obaveštajnim podacima da Iran podržava Kurdsku Radničku Partiju i njenu gerilu u Turskoj. Dakle, bolje da Turska bude američki partner u napadu na Iran.
Istovremeno SAD pokušavaju da u borbu protiv Irana uključe i svoje savezničke države Bahrein, Saudi Arabiju, Pakistan i Jordan. Njima Pentagon uglavnom predočava dokaze o delovanju Al Kaide. Najžešći "dokaz" dobio je Pakistan kada su američki avioni pre tri nedelje izbombardovali jedno selo u Pakistanu, gde su se navodno skrivali teroristi. O ubijenim civilima u tom selu, globalni mediji nisu izvestili. O ubijenim "teroristima" jesu.
Tu je i najnovija pretnja samog Osame Bin Ladena (za koga su čak i vodeći globalni mediji pre tri godine objavili da je umro). Ali nije važno, sad je potreban živ. Iz svog skrovitog mesta Bin Laden je uspeo da proturi svoju najnoviju preteću audio poruku. Eksperti za arapski jezik kažu da je zaboravio da kaže citat iz Kurana, što je do sada redovno činio, pa im to ne liči na Bin Ladena. Ali, nije važno, jer u SAD i Evropi koliko ljudi uopšte zna arapski. Važna je poruka, koju on vešto šalje jedino preko "nezavisne" i "nevaljale" arapske televizije Al Džazira. To što je ova televizija udaljena samo 16 kilometara od ogromne američke vojne baze Al Udeid u Kataru (koji je glavni američki saveznik u Persijskom zalivu i okružena Petom flotom) nije mu prepreka.
Postoje, naravno, i zemlje koje ne treba ubedjivati, ni bombama, ni diplomatski, ni medijski. One su srećne da budu uz Ameriku, a protiv Rusije, koja je ovog puta stala uz Iran. Tako je poljski ministar odbrane Radek Sikoski uverio ministra odbrane SAD, Donalda Ramsfelda, u poljsku podršku u eventualnim napadima na Iran. Sikorski je godinama radio u američkom Institutu za preduzetništvo gde je bio kolega sa Ričardom Perleom, Majklom Ledinom i Lin Čejni (drugom damom SAD). Svi oni su pripadnici neokonzervativnog krila u Bušovoj administraciji i cionisti. Takodje su Poljaci uverili Ramsfelda da će u slučaju eventualnog neslaganja medju zemljama NATO-a Poljska biti čvrsto na strani SAD.
E, za ta uveravanja i još eventualno neka predstojeća, posebno iz bivšeg istočnog bloka, Rusija je malo zavrnula gas nekim evropskim zemljama, ali i Ukrajni i Moldaviji. To je bila jasna poruka i Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Francuskoj, Italiji, Madjarskoj, Bosni, Srbiji i Hrvatskoj šta ih čeka u slučaju da pruže podršku SAD u napadu na Iran.
