gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Pre četiri godine u jednom tekstu upozorio sam da je Srbija u ozbiljnoj opasnosti da postane hrvatsko-slovenačka kolonija. Te opasnosti više nema. Srbija je u međuvremenu, nažalost, to i postala. Hrvatsko-slovenačka kolonija! U međuvremenu, najperspektivnije srpske firme prodate su hrvatskim i slovenačkim tajkunima. U međuvremenu, Hrvati i Slovenci su preuzeli kontrolu nad najboljim delom srpske industrije, dobili su najbolje lokacije za svoje tržne centre i supermarkete, pokupovali hiljade hektara najbolje srpske oranice, zaposeli veliki deo bankarskog tržišta, registrovali svoje investicione fondove...
Potpuno neometani od srpske političke elite, ohrabreni kratkom pameću srpskih potrošača, potpomognuti podmitljivošću ovdašnjih činovnika i alavošću srpskih biznismena, Hrvati i Slovenci sistematski preuzimaju ključne grane srpske ekonomije. Čovek se smrzne kada pogleda spisak velikih i poznatih firmi koje su već preuzeli: „Soko Štark", „Frikom", „Dijamant", „Somboled", „Mlekara Lajkovac", „Jelen Do", „Valjaonica aluminijuma Sevojno", „Zvezda", „Duga", „Grand kafa", „Džoli travel", samo su neke od više stotina preuzetih kompanija.
Istovremeno, u Hrvatskoj i Sloveniji čine bukvalno sve da bilo kog srpskog investitora spreče da tamo kupi i jednu jedinu akciju. Medijsko-politička halabuka digne se diljem „lijepih njihovih" čim se u medijima pojavi prva, nezvanična informacija da neko od „mrskih, agresorskih Srba" planira da kupi neku tamošnju firmu. Hrvatski i slovenački političari otvoreno sprečavaju ulazak srpskog kapitala nimalo ne mareći za slobodu tržišta, ravnopravnost kapitala i ostale knjiške floskule iza kojih se kriju jalovi srpski politikanti. Pod udar hrvatsko-slovenačkog tržišnog nacizma dolaze čak i strane firme koje odranije posluju u Srbiji.
Ako, kojim čudom, neko od ovdašnjih i uspe da se probije na njihovo tržište, biva suočen sa gotovo plebiscitarnim bojkotom hrvatskih i slovenačkih potrošača. Ako neko, pak, uspe i to da prevaziđe i da nađe put do trgovinskih rafova i krajnjih kupaca, taj biva upropašćen siledžijskim, netržišnim metodama. Pa, setite se samo kako su Slovenci onomad „pronašli" salmonelu u „mančmelouu"...
Pitanje je, dakle, ima li srpska politička elita bilo kakvu ekonomsku strategiju? Imaju li naši vajni „eksperti" bilo kakvu viziju osim vizije svog džepa punog prljavog, prokletog keša? Zar zaista postoji neko ko iskreno veruje da hrvatska i slovenačka poslovna i politička elita žele bilo šta dobro Srbima i Srbiji?! Da li je normalno da im olako prepuštamo tržište i omogućavamo da profitom i sirovinama stečenim u Srbiji finansiraju i grade Hrvatsku i Sloveniju?! Dokle će „Merkator", „Idea" i ostali da dobijaju najbolje trgovačke lokacije, dok istovremeno našim trgovcima ne daju ni da privire na njihova tržišta? Zar je, ljudi moji, moguće da su baš svi u ovoj nesrećnoj Srbiji spremni da sve prodaju za određenu količinu keša?!
Konačno, zašto niko od vajnih srpskih političara ne izađe sa konkretnom strategijom pomoći srpskim privrednicima u zemljama u okruženju?! Zašto niko zvanično ne zatraži da se primeni reciprocitet, zašto niko ne zatraži od Hrvata i Slovenaca da našim privrednicima i investitorima omoguće isti tretman u njihovim zemljama?! Zašto niko u evropskim institucijama ne otvori problem hrvatsko-slovenačkog tržišnog nacizma?! Sve su to pitanja na koja što pre moraju da odgovore srpski vlastodršci.
No, da se mi odmah razumemo, nije baš za sve kriva samo vlast i nisu za sve odgovorni samo političari. Krivi smo, bre, i svi mi. Krivi smo svi mi kojima je, da izvinete, slađe hrvatsko ***** od srpske čokolade! Krivi smo svi mi koji hrlimo u njihove tržne centre kao da smo"ispali iz gladi". Krivi su i naši vajni biznismeni koji, bez imalo nacionalnog osećaja, preprodaju najbolje srpske firme Hrvatima i Slovencima!
Poslednji je čas da se prizovemo pameti.
Dragan Vučićević-Press.
Potpuno neometani od srpske političke elite, ohrabreni kratkom pameću srpskih potrošača, potpomognuti podmitljivošću ovdašnjih činovnika i alavošću srpskih biznismena, Hrvati i Slovenci sistematski preuzimaju ključne grane srpske ekonomije. Čovek se smrzne kada pogleda spisak velikih i poznatih firmi koje su već preuzeli: „Soko Štark", „Frikom", „Dijamant", „Somboled", „Mlekara Lajkovac", „Jelen Do", „Valjaonica aluminijuma Sevojno", „Zvezda", „Duga", „Grand kafa", „Džoli travel", samo su neke od više stotina preuzetih kompanija.
Istovremeno, u Hrvatskoj i Sloveniji čine bukvalno sve da bilo kog srpskog investitora spreče da tamo kupi i jednu jedinu akciju. Medijsko-politička halabuka digne se diljem „lijepih njihovih" čim se u medijima pojavi prva, nezvanična informacija da neko od „mrskih, agresorskih Srba" planira da kupi neku tamošnju firmu. Hrvatski i slovenački političari otvoreno sprečavaju ulazak srpskog kapitala nimalo ne mareći za slobodu tržišta, ravnopravnost kapitala i ostale knjiške floskule iza kojih se kriju jalovi srpski politikanti. Pod udar hrvatsko-slovenačkog tržišnog nacizma dolaze čak i strane firme koje odranije posluju u Srbiji.
Ako, kojim čudom, neko od ovdašnjih i uspe da se probije na njihovo tržište, biva suočen sa gotovo plebiscitarnim bojkotom hrvatskih i slovenačkih potrošača. Ako neko, pak, uspe i to da prevaziđe i da nađe put do trgovinskih rafova i krajnjih kupaca, taj biva upropašćen siledžijskim, netržišnim metodama. Pa, setite se samo kako su Slovenci onomad „pronašli" salmonelu u „mančmelouu"...
Pitanje je, dakle, ima li srpska politička elita bilo kakvu ekonomsku strategiju? Imaju li naši vajni „eksperti" bilo kakvu viziju osim vizije svog džepa punog prljavog, prokletog keša? Zar zaista postoji neko ko iskreno veruje da hrvatska i slovenačka poslovna i politička elita žele bilo šta dobro Srbima i Srbiji?! Da li je normalno da im olako prepuštamo tržište i omogućavamo da profitom i sirovinama stečenim u Srbiji finansiraju i grade Hrvatsku i Sloveniju?! Dokle će „Merkator", „Idea" i ostali da dobijaju najbolje trgovačke lokacije, dok istovremeno našim trgovcima ne daju ni da privire na njihova tržišta? Zar je, ljudi moji, moguće da su baš svi u ovoj nesrećnoj Srbiji spremni da sve prodaju za određenu količinu keša?!
Konačno, zašto niko od vajnih srpskih političara ne izađe sa konkretnom strategijom pomoći srpskim privrednicima u zemljama u okruženju?! Zašto niko zvanično ne zatraži da se primeni reciprocitet, zašto niko ne zatraži od Hrvata i Slovenaca da našim privrednicima i investitorima omoguće isti tretman u njihovim zemljama?! Zašto niko u evropskim institucijama ne otvori problem hrvatsko-slovenačkog tržišnog nacizma?! Sve su to pitanja na koja što pre moraju da odgovore srpski vlastodršci.
No, da se mi odmah razumemo, nije baš za sve kriva samo vlast i nisu za sve odgovorni samo političari. Krivi smo, bre, i svi mi. Krivi smo svi mi kojima je, da izvinete, slađe hrvatsko ***** od srpske čokolade! Krivi smo svi mi koji hrlimo u njihove tržne centre kao da smo"ispali iz gladi". Krivi su i naši vajni biznismeni koji, bez imalo nacionalnog osećaja, preprodaju najbolje srpske firme Hrvatima i Slovencima!
Poslednji je čas da se prizovemo pameti.
Dragan Vučićević-Press.
izdao si se 
