Jesen u meni... tuguje, caruje...

Pre svega, dragi forumaši forumašice, običaj mi je da za početak svakog godišnjeg doba pošaljem prijateljima poruku sa željom da im predstojeće doba bude - srećno!
Kažem i vama, srećna vam bila ova jesen!

Pišite o vašim očekivanjima, o asocijacijama koje vezujete za jesen, šta volite i šta ne volite u onome što karateriše ovaj dolazeći period?
Da li vam je leto brzo prošlo? Kakvi su vam utisci ovog leta, po čemu ćete ga pamtiti?

ne volim jesen...ne volim kise...ne volim oktobar....

Pamticu leto po mnogim stvarima..zavrsena skola, upisan fax... Iako bi ovo trebalo da mi bude ''najduzi i najlepsi (i poslednji pravi) raspust u zivotu'', kako neki kazu, meni je ipak prosao brzo...
Za koji dan treba da se preselim, zapocnem novi zivot. Ocekivala sam da taj novi zivot zapocne totalno drugacije, da sve promenim iz korena i potpuno se okrenem buducnosti, ali..uvek ima ono ali ...ali, eto, sada se pojavila jedna nova osoba u mom zivotu , pa me odlazak vise ne raduje toliko... :?

Paaaa....leto je bilo divno
Mozhda i najlepshe...ipak ne
Radujem se i jeseni...shta ja znam,....ja volem sva godishnja doba
pogotovu sad kad krenu kishe...i lishcje da opada i ja da se valjam u njemu
i da qpim kestenje s sitnom djecom
eeeeh

Jesen je...
Jesen je već...
I opet?
Kako sam to samo mogao propustiti? Gde li sam se zadesio one večeri kad je njena pozlaćena parada umarširala u našu varoš?
Eh, da...
Ni godišnja doba ne pomeraju me više kao nekad...
Proleće mi je uvek udaralo šamar, Leto se kao kupina kotrljalo obodom mojih usana, a Zima bi mi zazvonila u glavi kao grozd praporaca, trpajući pune šake dijamanata u moje misli, jednostavno, kao šake staklenih klikera u duboke džepove kaputa...
Ali Jesen me je najviše mazila...
Spuštala mi se na ramena nežno, kao tanani sveter obojen dimom spaljenog lišća, i učila me rečima kojima se priziva tišina, i koje se (ako ih pravilno zamisliš), rimuju sa rominjanjem kiše, i slade pod jezikom kao brašnjave mrvice pečenog kestena...
Da, nešto se dogodilo u onom posebnom kosmičkom satiću, ugrađenom u vlažni sivi pesak, negde na samom izvoru moje kičme...
Veliki zupčanik, koji bi ranije uvek škljocnuo kad kazaljka naiđe na april ili oktobar, zarubio se kao šljunak, i točkići su odjednom počeli da se vrte neočekivano lako...
Dovraga, poražavajuće lako...
Kao na glupom okruglom časovniku u holu železničke stanice koji melje rezignirano, kao dolap, nemajući pojma o tome da li je napolju upravo sumrak, susnežica, oktobar ili eventualno ponedeljak...

Pa...Ovo leto je bilo kao i sva druga. Putovanja, zavrsena godina faxa, odmor, stare brige i stari problemi. A jesen...Hm...Moram priznati da se svake jeseni pomalo plasim. Upravo zbog toga sto se u jeseni nikad nista ne dogadja i zivot zapadne u neku tesku monotoniju, posle koje nastupa zima sa jos tezom. Najlepse se osecam s proleca. Tada mi se cini da mogu ceo svet da obrnem! Hm...mada mi do sad to jos uvek nije uspelo
Uglavnom, s jeseni se radujem prolecu, kao i uvek, tako i sada.

Mrzim kisu...

Kako se bliži zima,snijeg i sve ostalo,sve više shvatam koliko ja zapravo volim ljeto,do sada mi je bilo svejedno,ali sada vidim da je bolje da je toplo nego hladno...

@Enrique.,
Ovo su tvoje reči?

Ne volim jesen...ove godine narocito... nesto umire...ne volim ni suskavo lisce pod nogama ni pogled na ogolelo granje. I tuga se lako ugnjezdi u mom srcu, i seta me nagriza... I ne volim hladnu kisu ni zloslutni huk vetra oko prozora... Sivilo i magle... kratke dane i beskrajno duge noci... caj i limun s mirisom meda... ne vidim vise lepotu u tome. Mozda su godine i prozivljene situacije doprinele da lose funkcionisem u jesen...mada, ko zna- mozda se ove jeseni u meni probudi neko neocekivano prolece i neki suncev zrak se useli u moje zenice...mozda zaboravim na jesen oko mene...mozda, ako dozvolim srcu da otvori vrata zivotu...ponovo...

Sokolica_M:

@Enrique.,
Ovo su tvoje reči?

Kliknite za proširenje...

..eeeh, voleo bih da jesu...mislim, voleo bih da umem tako nešto da sročim, ali ne umem...mada se nikad nisam ni potrudio...8) ..Ovo je citat iz Balaševićeve knjige...tipično Đoletovski...

Obozavam jesen! Posebno kada je tzv. "miholjsko leto" i kada u kratkim rukavima setam pored reke i po shumi.....Uzivam da izvedem Debelu u Kosutnjak i onda da gackamo po sarenom,suskavom liscu....Volim da posmatram zrake sunca kako se probijaju kroz lisce i to divno,jesenje nebo.Obozavam njen miris.A,oktobarska kisa je nesto najlepse........
Jesen u meni budi inspiraciju....tada sam najproduktivnija,u svakom smislu... 8-)

Ovo leto je proslo brzo i drago mi je sto je tako. Bilo je i ruznih,i lepih trenutaka. Neke dogadjaje i ljude nikada necu zaboraviti.....

Ништа посебно...као и свако друго
Могао сам на планину, да сам се исцимао можда и на море....нема везе. Могао сам и да шљакам...
Завршио прву, уписао другу годину...цимам се са ''Болоњом''
Лето као и свако друго....сем што сам упознао некога ко ми јако јако прија :wink:
И сад чекам да почне факс и да је чешће виђам :wink:

Nikada nisam voleo jesen jer to prakticno i simbolicki predstavlja zavrsetak neceg lepog.
Da su godisnja doba npr suprotno npr Leto, Prolece, Zima, Jesen bilo bi mi sto puta lakse.

Iako nisam bas tak planirao, zivim tamo gde se menjaju samo 3 godisnja doba... I NEMA JESNI! Sad je prolece.
Ako Bog da srece i zdravlja, bice samo vecito leto... nije daleko.

danas je bio divan dan...josh malo Sunca pre nego shto se ohladimo... jesen je lepa...uvek se setim jednog zutog dana kad sam bila klinka i vetar je poneo stotine potpuno zutih listova toplola koje su okruzivale moje dvorishte, moju bajkovitu oazu prepunu breza, borova, visokih jorgovana, raznih zivotinjica, mojih prijatelja...i secam se moje lane je lezalo u travi...bilo je povredjeno tog leta kosachi koji nisu isterali divljach pre koshenja su mu kosachicom otsekli sva chetiri papka...sluchajno smo chuli prichu i otac ga je doneo iz shume gde su ga bacili, uplashenog i krvavog...mesecima su mu zarastale rane...i prohodalo je postalo je moj drugar, nerazdvojni...i secam se trava vec se osushila, pa je lane u svom krznu potpuno skriveno i jedva primjetno u njoj...gledalo me svojim krupnim , vlaznim ochima, kako trchim da uhvatim tih stotinu zutih listova koje vetar nosi prema meni, koja me zasipa...i ono je polako skakutalo oko mene jer su mu vrhovi papaka orozali, pa je moglo da polako hoda...i bili smo sretni lane i ja...i onda pochinje shkola...odlazimo...leto je gotovo...dolazim samo vikendom, kad stignem....tuzno je bez mene bilo...i jednu noc je izashlo iz kaveza, gde je nocu spavalo...napali su ga komshijni poludivlji psi....bolovalo je...moji nisu reagovali, ja sam bila klinka...nikad im to nisam oprostila...i njeove ochi...i kad mi je mama rekla:''slushaj, ti si pametna djevojchica...'', znala sam shta je...a moglo se spasiti...
i svaka jesen...gde god da me se nadjem...boja osushene trave...opet ochi tog nevinog bica..koje se namerno sakrije dok ga trazim i zovem pola sata i onda kad pochnem da negodujem naglas i sjednem na stepenice...ono se privuche i zavuche glavu ispod ruke...i tako...

Gljiva zjalelovka:

uvek se setim jednog zutog dana

Kliknite za proširenje...

u ulici limunooooova, a? :wink:

ma, nema kod nas limunova , ti mene zezash...to ima dole u Crnoj Gori nedje namoru, i narandzi i kivija...ovo je bio zuti dan, onako literarno...a po vockama bi bio glavichasti :smile:

nemoj da idem tvojom ulicom

ma ne gadjamo se mi glavicama, mozesh slobodno, samo kad se ukisele onda lakshe se nacilja :smile:

ovo je moje godisnje doba

ko ti ga je dao ?
daj malo i nama, chuj sve tvoje...jesenosebichan

ne volim jesen.
mrzim novembar
necu kapute,sneg i kisu
jbt.... na pocetku svake jeseni se osecam ko da umirem

Generacija bez buducnosti - Olovna jutra



Ti znas da za tebe
Nikad nece biti bolje sutra
Jer oko tvojih misli crnih
Sada stoje samo olovna jutra
Tebe su sad stisnuli jako
Ti crni konji sto stizu iz pakla
Za tvojom senkom njihaju se
Tamne sile svetlost mraka

Olovna jutra
Mi bludni svi
Olovna jutra
Pomoli se ti

Mislio si da smetnuces s uma
Te crne kose sto pamet ti lome
Mislio si doplovice reke koje tvoju sudbinu nose
Ali sada kad pogledas
Tamo gde sunce treba da izadje sjajno
Shvatas olovna jutra
I znas da te tamo vrebaju stalno

Olovna jutra
Mi bludni svi
Olovna jutra
Pomoli se ti

Sada tako prokleto zbogom
Ti lutas sam u olovna jutra
Ispod tebe heroji se smeju
Jer znaju ishod tvoga puta
Bezivotno tvoje ce telo
Lezati negde usred oluja
A ti ces macke gledati hladno
Kako gube svog najboljeg druga


ja se sjetim ove pjesme pa mi bude lakse...pa probajte...ne boli...

trenutno,volim jesen...nekako sam mirna kad dodje jesen...ni kisa mi ne smeta...

uvijek sam mislila da najviše volim proljeće,pa ljeto,pa zimu i na kraju jesen...ali se ispostavilo da sam ja u suštini "jesenji tip "... i jesen me ne podsjeća na kraj nečega,već na početak...valjda zbog novih školskih godina...