sceliano
Aktivan član
- Poruka
- 1.157
VOJA MALI PRINC
Nekada davno, davno, u jednoj maloj I siromasnoj zemlji, iza sedam mora, gora, reka I dolina ziveo je mali princ Vojislav. Iz miloste Vojislava su zvali mali Voja. Voja je kao decak bio veoma skroman I povucen. Mnogi su cak mislili I da je mutav. Blago u nekim trenutcima retardirano I pomalo telece lice nisu odavali utisak princa jedne zemlje. Voja je imao puno drugara. Mnogi od njih bili su bili, ipak samo prolazne stanice na njegovom putesestviju ka slavi I moci. Jedini pravi I iskreni drugovi u njegovom detinjstvu bili su mali Velja I Jole. Bucmast I rumen, ostar I drzak, Velja je bio susta suprotnost od Voje. Mnogi su mislili da je upravo to I tajna njihovog iskrenog druzenja. Najlepsi medju tom druzinom bio je Dragan zvani lepi jole. Jole je bio stasit dasa. Njegov otac bio je gradski zandarm, te se on nocu kada bi se tata vratio iz sluzbe I umoran otisao da kunta, oblacio njegovu uniformu I iskradao napolje da se pokaze pred svojim drugarima. Jole je voleo da oblaci I mamine caksire I ves. Iako nije izlazio tako obucen znao je satima da stoji ispred ogledala I da se sam sebi divi.
Ova mala druzina druzina isla je u isti razred osnovne skole “Vuk Draskovic”. Bilo je to odeljenje sastavljeno od najrazlicitijih djaka. Za tu neobicnu skupinu malih skolaraca brinuo se razredni staresina
Dragoljub Micunovic.
.
Ovaj sedi cikica uvek je nekako uspevao da smiri I pomiri “nevaljale” ucenike. Ipak znalo se da razredni najvise voli druzinu koju su Voja, Velja I Jole prezirali. To su bili sportisti u odeljenju:Boris, DUsan PEtrovic zvani dupe, Boza Djelic zvani Maus, Dragan Sutanovac zvani Rambo I Nenad Bogdanovic zvani Dzukela.
Nekada davno, davno, u jednoj maloj I siromasnoj zemlji, iza sedam mora, gora, reka I dolina ziveo je mali princ Vojislav. Iz miloste Vojislava su zvali mali Voja. Voja je kao decak bio veoma skroman I povucen. Mnogi su cak mislili I da je mutav. Blago u nekim trenutcima retardirano I pomalo telece lice nisu odavali utisak princa jedne zemlje. Voja je imao puno drugara. Mnogi od njih bili su bili, ipak samo prolazne stanice na njegovom putesestviju ka slavi I moci. Jedini pravi I iskreni drugovi u njegovom detinjstvu bili su mali Velja I Jole. Bucmast I rumen, ostar I drzak, Velja je bio susta suprotnost od Voje. Mnogi su mislili da je upravo to I tajna njihovog iskrenog druzenja. Najlepsi medju tom druzinom bio je Dragan zvani lepi jole. Jole je bio stasit dasa. Njegov otac bio je gradski zandarm, te se on nocu kada bi se tata vratio iz sluzbe I umoran otisao da kunta, oblacio njegovu uniformu I iskradao napolje da se pokaze pred svojim drugarima. Jole je voleo da oblaci I mamine caksire I ves. Iako nije izlazio tako obucen znao je satima da stoji ispred ogledala I da se sam sebi divi.
Ova mala druzina druzina isla je u isti razred osnovne skole “Vuk Draskovic”. Bilo je to odeljenje sastavljeno od najrazlicitijih djaka. Za tu neobicnu skupinu malih skolaraca brinuo se razredni staresina
Dragoljub Micunovic.
.
Ovaj sedi cikica uvek je nekako uspevao da smiri I pomiri “nevaljale” ucenike. Ipak znalo se da razredni najvise voli druzinu koju su Voja, Velja I Jole prezirali. To su bili sportisti u odeljenju:Boris, DUsan PEtrovic zvani dupe, Boza Djelic zvani Maus, Dragan Sutanovac zvani Rambo I Nenad Bogdanovic zvani Dzukela.
