Da li je rad inat? INAT...

Prepuštajući se lenjosti otkrivamo da što je više uvlačimo u svoje karakteristike to nam više prija, deo je nas, moglo bi se reći - prirodna.
I onda se pojaviše ONI što nam rekoše da treba raditi i samo raditi (učiti, učiti i samo učiti), pa oni pomreše (trudim se da skratim priču) i onda opet ostadosmo mi sa našim NAMA kao lab. pacovima, da sami na sebi pronađemo razloge.
Rad, dakle, pokreće rad, lenjost - lenjost. Rutina, kao spona u svemu tome, najveći je saveznik i jednom i drugom. Ali uhvatite sebe kako se tovarite da nešto shvatite, da prođete kroz materiju koja vas generalno interesuje, a koju biste najradije upili kao sunđer, no ne možete
I setite se (zavisno od slučaja ili faze u životu ovo ne mora da bude sećanje već trenutno stanje) kako vam je rad faza, iako rutina, donela rad za rad i kako nikada niste mogli shvatiti lenjost kao prednost.....

Moje pitanje je da li se, u nadi da ćemo nekom vrstom meditacije otkriti ono najvažnije za sebe, treba prepustiti lenjosti, ili prkositi radom? I kome? Da li prkosimo sebi ili nekome/nečemu drugom? Za šta smo od toga programirani i da li glasate za prepuštanje softverskom paketu ili, ipak, za inat? Jer, ovo drugo nužno nosi, ako ne kaznu, onda odricanje.....

Rad je stvorio coveka. Nista imbecilnije nisam cuo od ovoga. Rad nije stvorio coveka. Rad mu je pomogao, poveo ga je putem napretka. Sta je covek shvatio? Da bez rada nema nista, da nema boljitka, da nema napretka. A cemu to covek tezi? Odgovor: boljitku i napretku. Kako je vreme teklo, covek je rad unapredio (a da li je rad unapredio coveka?), pustio je svoju mastu, poceo je da stvara. To je delo civilizacije koja je isla krupnim koracima napred. Lenjost je vise stanje duha. Zna se kako lenj covek izgleda, zna se njegov nedostatak motivacije, za boljitkom i napretkom- on je ravnodusan. Neki misle da je rad poslednja spona izmedju Coveka i Slobode i samo se ceka kad ce spona biti razorena. Dakle, ne mislim da se radi o inatu, to moze biti samo trenutno. :-D

U dokolici pokazujemo svoju pravu prirodu..

oslobodjeni svakih veza drustveno korisnog rada.. drustvenih veza koji nam daju odredjenu vrednost..
odredjenu ulogu koju moramo igrati.. pravnika, lekara ili masinbravara..

otkrivamo stvarnog sebe..

stari grci jedjahu lezeci.. i sasvim opravdano su se grozili svakog rada..

rad je jedino dobar kada ti je mozak u qurcu..

dakle

dokolica za otkrivanje sebe..

a rad kao ostvarivanje sebe kao drustveno korisne zivotinje..

Ah ali ne primetiste da sam i učenje nazvala radom..... razmišljanje bez informacija je puko razglabanje priproste individue sa sopstvenim praznim stomakom.
Šta više, pranje prozora i brisanje prašine je ovde podjednako nepotrebno, besciljno gubljenje vremena..... naspram želje za saznanjem. Radom. Jer, svako unapređivanje sebe je rad. Ljudi žive u zajednici pa su igrom slučaja morali unaprediti zajednicu, ali mislim da je svima ipak cilj unaprediti sebe. Dok u momentu ne shvate da im cilj vodi ka samouništenju - smrti.
Rad kako bismo odmorili mozak... Dimitrije, to je iz neke moje perspektive taman korisno kao i ne drogirati se tri dana dok se telo ne očisti..... pa posle ponovo nastaviti. Loše, beskrajno loše terapiju sprovoditi radom, ma kakvim. A to su tvrdili ovi što pomreše, ako se ne varam.

Čovek bi da uživa, ali ovaj moj rad kao inat je unapređenje svesti. Posmatrano iz ugla rutine, otići ćemo svaki dan na posao, premoreni se vraćati od obaveze da prebrojimo različit broj istih artikala, možda... svaki dan. Naš inat je tu da unapredi ono što smo izgubili iznova i iznova obavljajući isti posao. Trebalo bi se uzdići izvan manufakture, ali i to je rad. U tom pogledu, opravdano je pokazati tome nečemu..... što nas je generisalo..... da možemo više. Možda?

Draga lexo


Pod otkrivanjem samoga sebe sam mislio na ono "spoznaj samoga sebe"..

dakle otkrivanje sebe kao kompletnog bica ( ne samo racionalnog)
to nije ucenje u onom klasicnom smislu
i tada smrt nema mnogo uticaja.. jer ti ne gradis neku kulu koja ce se srusiti posle smrti..

kada shvatis da si jedninstven.. da si neponovljiva jedinka u datom vremenskom periodu..

onda vreme nema smisla jer ono je samomo proizvod intelekta( odnosno tebe).. koji te goni umreces .. sve je uzludno..itd

kakve veze ima da li postojis samo skund ili hiljadu godina..

rad je los samo ako na se odvaja od nase sustine, ako se rascep u nama povecava.. sto nije nuzno..

npr mozes da peres prozore i razmisljas o svom nezadovoljsvu..

kada ga upoznas i kazes drago mi je ti si moje nezadovoljsvo, ti si deo mene..zbog tebe sam neponovljiv..
zbog tebe citam filozofiju.. setam kejom.. gledam u nebo..

da nije tebe bio bi kao ovaj sto ili solica..
a ti stolice i stolu zahvaljujem ti ..
jer sam preko tebe saznao da sam ja nesto dugo.. ne tako korisno kao sto ste vi ..

ali ipak eto postojim kao nesto drugo..

i tako kada saznamo za posebnost trenutka , jer svakog trenutka se jedan svet urusi a jedan novi postane..

a zasto mi to vidimo kao kontinuitet..kao nesto sa pocetkom .. tokom i krajem..

zasto sve vidimo kao geshtalt.. kao da razumemo nase mesto u svetu.. i poredak sveta..

to je nas problem.. ili problem racija koji stavlja okove , okvire na nesto sto je beskonacno i divno... kao sto je spoljni svet..

ili nase bice..

ako mi ne verujes pokusaj da spoznas sebe..

btw. mancester vodi 1-0

Iz nekog razloga pobele mi prozor i obrisa ono što napisah prethodno..... ko zna zašto je to dobro.
Iskomentarisah ti ovo:
"rad je jedino dobar kada ti je mozak u qurcu.."
Što me podseća na terapiju za odvikavanje..... od ma čega. A mnogo je ljudi nesvesno na toj terapiji, pre svega žena..... E sad, ne znam el si na to mislio ali svakako mnogo liči.

Čovek koji je odrastao morao je prilično spoznati sebe. Svako dalje guljenje travke na livadi u cilju daljeg spoznavanja je, nažalost, izgovor. Unapređivanje...? Da. A spoznavanje, ne sebe, nego sveta. Ne predati se "tako lako". Inat u tom smislu. Lako se predajemo.....

Zašto misliš da nisam ili ne poqšavam da "spoznam sebe", odakle ti to? I kakve veze ima sa temom.....

si
da u pravusi za radnu terapiju.. mnogi ljudi se tako odredjuju.. beze od sebe u posao.. i tako..

ali kod ovog drugog nisi u pravu...stvarno ne znam coveka koji je spoznao sebe..
ne smes zaboraviti da je i covek svet za sebe, mikrokosmos
a opet slozen kao ovaj pravi kosmos

jer "kosmos" je nije u stvari kosmos nego refleksija stvarnog kosmosa u nama

ti mozes samo da pokusavas da spoznajes sebe jer sve je u kretanju nas unutrasnji i spoljasnji zivot..
tako da sam sada ja- JA1
a sada ja- JA2

ima veze sa temom jer bez spoznaje sebe kako mozemo da spoznajemo cvet..

siguran sam da ti pokusavas da spoznas sebe.. ali to je jako retko..( mislim obicno ljudi ne pokusavaju da spoznaju sebe)

sve najbolje

Uhuhuhu pa dobro, nije da ne nazirem veseli ton ali ružno je reći nešto onako..... No, tvoje pravo na tvoje mišljenje. Ma šta bila ta moja "nespoznaja"...... i hej - gde sam ja rekla da postoji čovek koji se "spoznao"? Pažljivije čitaj. Sve je relativno.
"Prilično spoznao" je takođe upereno na ovaj svet i njegovu ulogu (i mogućnosti, kao najvažnije!!!) u njemu...

Takođe.

--------------------------------------------------------------------------------

rad je terapija i ništa više.....niko nije poloodeo od preteranog rada...a od preteranog dokoličarenja....pasivnog odnosa....ljoodi psihosomatski oboljevaju...i najlakši vid je depresija.....kad postane rootina ....znači da ga sa lakoćom obavljamo...i onda preti opasnost da se zasitimo i upadnemo u kolotečinu jednoličnosti.........meditacija je češkanje jaja pred nekom tako igračicom koja te hrani ambrozijom.....rad nije inat....nego recimo..... da hiperaktivni ne bi postali masovne ubice...čovek nije srtvoren da bi radio.........ali zamisli taj smrad brojne ljoodske polpulacije...da neko ne radi u vodovodu i kanalizaciji.........pomrli bismo...tako da je rad noožnik...noožno zlo...povremeno spas i delimično zadovoljstvo....a ponekad bespotrebno opterećenje...i promašaj...e da ..i ja dok sam učio...kad neko pita..a ja učim "eo, radim"....šta radiš..."učim".....pa nije to rad...pa jeste...rad je i to najteži intelektualni rad......osimt toga...jel postoji u sistematizaciji zanimanja ....stooodent.....znači zanimanje je...

Prvo bih dao svoju definiciju pojmova o kojima se uglavnom govori:
rad u duhovnom smislu - delanje na sebi u svrhu ostvarenja svih nematerijalnih zelja (npr.saznanje zbog saznanja) ciji je motiv iskljucivo nematerijalan.
rad u materijalnom smislu - delanje u svrhu materijalne dobiti, ostvarenja materijalnih zelja coveka ili bilo kakvo delanje koje je neposredno usmereno materijalno pragmatski (ka koristi)
radnost - naviknutost na rad pod prinudom
lenjost - nenaviknutost na rad u materijalnom smislu (odbojnost ka ovom vidu rada)
Ovo vazi samo ako se radi o "teranju na rad" bez narocitog motiva koji bi povezao posao koji se obavlja sa licem koje ga obavlja u smislu; “Ako covek voli (u pravom smislu reci) ono sto ga privlaci tada pojam "lenjost" gubi znacenje.”
Posto danas ogroman broj ljudi radi motivisan opipljivim stvarima mnogo je cesci ovaj “materijalisticki rad”

Karamazov:

Rad je stvorio coveka. Nista imbecilnije nisam cuo od ovoga. Rad nije stvorio coveka. Rad mu je pomogao, poveo ga je putem napretka. Sta je covek shvatio? Da bez rada nema nista, da nema boljitka, da nema napretka. Kako je vreme teklo, covek je rad unapredio (a da li je rad unapredio coveka?), pustio je svoju mastu, poceo je da stvara. To je delo civilizacije koja je isla krupnim koracima napred.

Kliknite za proširenje...

Slazem se sa tobom da rad nije stvorio coveka.

Zna se kako lenj covek izgleda, zna se njegov nedostatak motivacije, za boljitkom i napretkom- on je ravnodusan.

Kliknite za proširenje...

Sa ovim se nikako ne slazem. Lenjost nije sinonim apaticnosti ni u kom slucaju.
Jer da je ravnodusan verovatno bi radio tj. Bilo bi mu sve jedno radio – ne radio.
Lenj covek ne zeli da radi stoga ne moze biti ravnodusan.

A cemu to covek tezi? Odgovor: boljitku i napretku.

Kliknite za proširenje...

A ja se pitam sta je to boljitak I napredak?
Sa naucnog gledista napredak je u objasnjavanju prirode I drustva. Sa gledista Hitlera napredak je atomska bomba I nestanak “nizih rasa”. Sa aspekta altruista napredak je prestanak svih ratova I sirenje ljubavi. Sa aspekta homoseksualca napredak je populacioni rast homoseksualnosti…
Ako zakljucimo da je napredak ono sto je napredak najvecem broju ljudi onda se javlja isti problem kao I kod istine (po definiciji “istina je ono sto istinom smatra najcveci br. Ljudi)…kako biti siguran kada je nekad manjina u pravu? (Djordano Bruno, Galilej…)

Neki misle da je rad poslednja spona izmedju Coveka i Slobode i samo se ceka kad ce spona biti razorena.

Kliknite za proširenje...

Ja bih rekao prva spona I kao takva najistrajnij pa I poslednja, takodje.
Ali, rad nam cesto moze biti prepreka u dosezanju slobode…
Nije li rad I preuzimanje odgovornosti nacin da se pobegne od misli koje nas more (nesto analogno sublimaciji u psihologiji) a koje mogu biti od izuzetno velike vaznosti za nas.

Lexa:

Ali uhvatite sebe kako se tovarite da nešto shvatite, da prođete kroz materiju koja vas generalno interesuje, a koju biste najradije upili kao sunđer, no ne možete

Kliknite za proširenje...

O tome rekoh gore…Ako nesto volimo toliko da je vredno zrtve koju postavlja rad, rad cemo iskoristiti kao sredstvo postizanja zacrtanog ali tu I rad gubi na smislu jer ga mi sami ne shvatamo kao rad vec kao “etapu” puta.
Mislim da rad moze biti inat, neka vrsta bojkota samog sebe I sopstvenog ega ali uglavnom je sredstvo ostvarenja I osvajanja…

OOOJ Dimitrije:

U dokolici pokazujemo svoju pravu prirodu..

oslobodjeni svakih veza drustveno korisnog rada.. drustvenih veza koji nam daju odredjenu vrednost..
odredjenu ulogu koju moramo igrati.. pravnika, lekara ili masinbravara..

otkrivamo stvarnog sebe..

stari grci jedjahu lezeci.. i sasvim opravdano su se grozili svakog rada..

rad je jedino dobar kada ti je mozak u qurcu..

dakle

dokolica za otkrivanje sebe..

a rad kao ostvarivanje sebe kao drustveno korisne zivotinje..

Kliknite za proširenje...

Kako pogresno tumachenje to je strashno.
1.Znas li za onu RAD JE STVORIO COVEKA?!?!/ E to je istina.Jedino sto coveka izdvaja pored svesti od zivotinja jeste sposobnost stvaranja i kreativnosti.A stvaranja nema bez rada.
2.Rad nije samo fizicki cisto da te obavestim, nego i umni...medjutim treba uvek anci idealan balans.Hirurg radi i mozgom i telom prema tome ne vidim kako njegov rad utice na nazadovanje mozga?? Inzinjeri takodje...arhitekte......?!?!

3. Sto se Grka tice tu si potpuno promashio tumacenje. Pre svega nisu Grcni nego Rimljani jeli lezeci...tj praktikovali su jedenje u lezecem ili polu-lezecem polozaju kao statusni simbol.
Plemici su jeli lezeci cime su dokazivali svoj status u drustvu - da imaju dosta slobodnog vremena i da su imucni jer mogu da mrcvare svoju hranu po sat vremena, za razliku od obicnih seljaka koji su radili ceo dan, popili i pojeli nesto s'nogu u krcmi i otisli nazad na polje.takodje kada jedes lezeci jedna ruka ti je oslonac sto ti ostavlja samo jednu ruku slobodnu....e tu robovi dolaze na scenu koji ti seku hranu na sitne komade...a ti ih samo prinosish ustima.
Jednom rechju obesnost i perverzija - tipicno za bolesne Rimljane.
Prema tome jedenje u lezecem polozaju je bio prikazivanje STATUSNOG simbola pojedinca u drustvu.Od polozaja u kome lezi pa do hrane, lezaljke i kolicinom robova oko gospodara...itd.


Sto se LENJOSTI tice......to nije odbojnost prema radu, nego odbojnost prema odredjenoj VRSTI rada.
Sociologija je dokazala da je u biti rad osnovni pokretac coveka i da on u svojoj sustini voli da radi.Ali u modernom drustvu prinudjeni smo da zbog prezivljavanja obavljamo odredjene radne funkcije koje su nama mrske i koje ne volimo.
PRAKTICAN DOKAZ: da imate millione eura sta biste radili?!?!? Lezali po ceo dan!?!?
Naravno da ne bi..nego biste isli u teretanu, na tenis , igrali fudbal ili slikali.....nasli biste hobi....a sve to jednom recju jeste RADNA AKTIVNOST, sa izuzetkom da je to ona vrsta radne aktivnosti koja nama godi i nema veze sa egzistencijom.

Prema tome rad pozitivno utice na coveka i daljnje drobljenje ove teme je mlacenje prazne slame.

Po meni jeste, mislim u zadnje vreme, svi se trude da rade sto vise, da zarade, kad im se vec pruzila sansa, jelte, treba misliti unapred, unazad, ponesto ili ponekog zadovoljiti, jos ako u kuci ne daj boze imas i tv , ili si toliko lud da citas o nekim brojkama poznatih...Mogu sa sigurnoscu da tvrdim da je neke ljude rad i ubio, bar duh u mnogim, a ne krivim ih,na kraju meseca...
Mene ljuti sto ne mogu da jedem lezeci, zabranio mi cika doca, a i boli me posle stomak !

ne znam mozda se nesto izgubi kroz rad al kad ne radim svasta krene da mi se mota po glavi. ja nekako meditiram kroz rad mada onda u stvari i ne radim.

a sta je lenjost, kad ne obavljash obaveze... ko ti je nametnuo obaveze
kad se prepustas nagonima i trenutnim prohtevima?... pa ne znam ali stari grci su propali

da li se recimo iza ovakvih pitanja krije seksualni nagon? neko vidi i pozadinu ja trenutno ne

pa dok otkrivash sebe treba ipak nesto da jedesh...p asad odakle ti hrana... ja se nekako vodim tom logikom...

Umetnost (od umeti) je sloboda da onim sto ti stvarno volis zivis onako kako mastas.

Istinski umetnik koji radi u rudniku da bi preziveo treba da preispita svoju umetnost, a da pri tome ne umanjujem vrednost rada u rudniku. Ipak, umetnik ima neke druge odgovornosti...

elhean@gmail.com:

Umetnost (od umeti) je sloboda da onim sto ti stvarno volis zivis onako kako mastas.

Istinski umetnik koji radi u rudniku da bi preziveo treba da preispita svoju umetnost, a da pri tome ne umanjujem vrednost rada u rudniku. Ipak, umetnik ima neke druge odgovornosti...

Kliknite za proširenje...

Pre bih rekla da društvo treba da preispita njegovu umetnost. Bilo bi lepo da je tako kao što ti pričaš ali nažalost, nije i to ne zbog toga što umetnici "ne preispituju svoju umetnost". Jer ne živi se od preispitivanja već svi znamo od čega.

Nazalost cesto stvarno nije tako. Ja ipak same umetnike drzim za odgovorne. Manjak hrabrosti, umeca, preduzimljivosti i odgovornosti prema drustvu koje ih je iznedrilo, i visak lenjosti i prepotentnosti...

Ima i toga o čemu pričaš, ali baš da je često tako ... hm. Jedan umetnik, šačica ili gomila nije dovoljna da sruši sistem u kome prolazi komercijala a ne "tamo neki" ...barem u finansijskom smislu. Kvalitet će uvek biti kvalitet ali to ne znači da će biti plaćen ...

Rekao sam da nazalost cesto NIJE tako.

Sustina i jeste da ta sacica ne treba da menja, a jos manje rusi sistem. Treba stvarno da krene da stvara svoj sistem. Zatvoren ili otvoren... U jednom momentu, mozda ipak dobije mogucnost i da ga menja, ali verujem da u su u vremenu u kome zivimo revolucije prevazidjena stvar. Samo pogledaj sta rade oni koji su uspeli da stvore svoju stvarnost (od politicara, preko biznismena do umetnika ili pak serijskih ubica???) i koju slobodu imaju. Ima mnostvo odvratnih, iznutra trulih, gladnih i besnih. Ali ima ih i stvarno iskrenih, oni koji znaju i sta rade, a i sire ideju da je moguce uspeti kao i oni.

Na njih se treba ugledati, a na svakome je, (svakom u svom svetu) da nadje ko je za njega taj. Mozda je jedan, mozda mnostvo...

Znaci moze, pitanje je smemo li i umemo.