Robert De Niro - Uz Al Pacina jedan od najmocnijih, najtalentovanijih, najuticajnijih i najupecatljivijih glumaca u tzv. post-Brandovskoj generaciji i po mnogima jedini pravi Brandov naslednik. De Niro je kombinovao kvalitete izvanredne filmske zvezde - opasnost, nepredvidivost i neodoljivu privlacnost. Jedan od retkih glumaca koji je samo jednom svojom "grimasom" umeo da docara kompletnu situaciju. On je umetnik neverovatnog senzibiliteta koji jenostavno ni jedan jedini put nije podbacio sto se tice izbora svojih uloga. Tacno je znao sta treba da prihvati i kako to na najverodostojniji nacin predstavi piblici.
Prvo vaznije pojavljivanje na filmu posle par brodvejskih predstava imao je kod Brajana De Palme u filmu "Pozdrav" pokazavsi tu prkosnog coveka koji ne odaje postovanje sto ce kasnije umnogome uticati na njegovu karijeru. Jos jedna od uloga koja je jako vazna za pocetnicke dane Roberta De Nira je uloga cudljivog kriminalca u filmu Bloody mama, kao i sarmantnog sitnog prevaranta u filmu "Bandit koji nije umeo da puca"
Kriticari u SAD-U (cije misljenje ne treba puno uvazavati, ali treba ga cuti) definitivnim probojem smatraju De Nirovu ulogu u filmu Mean streets, sto je i najpametniji korak u karijeri Roberta De Nira jer je tim filmom pocela cuvena saradnja SKORSEZE - DE NIRO.
De Niro je u karijeri ostvario vise vrhunskih uloga, ali dve pisuci o njemu, moraju da se pomenu. Prva je uloga Vita Korleonea u Kumu 2 najpopularnijeg kriminalca u filmskoj istoriji. Zasto? Tu se suocio sa najtezim izazovom u karijeri. Mozda je cak mnogo bolje odigrao LaMott-u u Razjarenom biku, ali slozicete se, dobiti za zadatak da glumite Marlona Branda (i to uradite tako kao De Niro), nije ni malo jednostavno jer svi znamo kakva je Brando velicina. Npr. u Kumu 1 isao je dotle da mu bez zahteva Kopole u usta ugrade protezu da bude sto slicniji liku iz Puzove knjige. Bas zbog ovakvih razloga svi poklonici ovog filma ocekivali su nesto spektakularno od De Nira. I dobili su!
Druga Uloga jednako dobra je uloga Travisa Bicklea u Taksisti. Coveka kome se smucio zivot u "njujorskom blatu" i koji uzima stvar u svoje ruke, da bi, ako ne nista drugo spasao bar jednu maloletnu prostitutku. Odgledavsi taj film, beskrajno sam zavoleo De Nira jer je preneo na platno i to na samo njemu svojstven nacin bas onaj trenutak sto moze da se pojavi kod svakog od nas, trenutak kada covek zaboravlja koje i sta je i u svom bolu i besu stremi samo ka cilju bez obzira koliko taj cilj bio ispravan ili ne. Onakvu ravnodusnost, pogubljenost, fanatizam, patnju i nezadovoljstvo zivotom niko ne bi umeo bolje da prezentuje.
Saradnja SKORSEZE - DE NIRO donela je svetskoj kinematografiji nekoliko nezaboravnih uloga. Pored gore pomenutog Taksiste i Razjarenog bika koji je nagradjen oskarom, tu je i jazz saksofonista Jimmy Doyle iz filma New York New York, kao i frustrirani komicar Rupert Pupkin u filmu Kralj komedije. ROBERT DE NIRO JE USPEO DA IZVANREDNO IZNESE NA SVETLO TAMNE STRANE OVIH LICNOSTI, NE IZGUBIVSI PRI TOM NI TRUNKU MOCI NJIHOVE LJUDSKOSTI!! On je sebe izgradio kao glumca kroz ono najteze, najmracnije i ono sto svako ljudsko bice skriva od pogleda drugih. Najbolje se snalazi u ulogama ljudi na ivici razuma i gubitku rata sa svojim vecitim demonima. Recenica "DA HODAM PO IVICI ZILETA I PREZIVIM, TO JE MOJ SAN I MOJ KOSMAR" koju Brando izgovara u Apokalipsi opisuje najbolje De Nirove uloge. To je pokazao u Taksisti kao i u ulozi opsesivnog, ali ipak dobrocudnog lovca na ucene u filmu Midnightrun i briznog ali posesivnog vijetnamskog veterana u filmu Jacknife.
De Niro se nije libio najrazlicitijih uloga u svojoj bogatoj karijeri: od pobunjenika u filmu Brazil, preko ambicioznog gospodina u filmu "Ispovest", do zamisljenog gangstera u filmu "Bilo jednom u Americi" i svestenika u filmu Misija. Treba pomenuti i film Andjeosko srce u kojem igra samog djavola i gde je njegova uloga najrazlicitija od svih dotadasnjih, ali je on to izveo savrseno.
De niro je krajem 80-ih godina postajao sve manje izbirljiv sto se uloga tice. To se desavalo zbog potrebnog novca za finansiranje svojih filmova i filmskih projekata. Odabrao je da glumi u filmu Penny Marshall "Budjenja", gde nas je fantasticno uverio da je pacijent koji boluje od strasne bolesti. Ali bez obzira na maestralnu glumu, zbog dotadasnjih uloga, bilo je malo verovatno da ce on pristati na ovako nesto. Slicno se desilo i sa filmom "Rt straha" Martina Skorsezea gde igra monstruma Maksa Kodija koji zbog nanete mu nepravde na sudu maltretira porodicu advokata.
1993. godine, De Niro rezira svoj prvi film "Prica u Bronksu" i to veoma uspesno. 1995 godine odlucuje se posle saradnje sa Skorsezeom na jos jedan dobar (finansijski) potez, ali se kasnije ispostavilo da bas i nije bio. Snima film Vrelina sa vecitim rivalom Al Pacinom. Film je imao prilicno dosadnu tematiku pa je zbog toga lose prosao, inace njihove su uloge brilijantne.
Kako bilo, u ovom tekstu sam probao da priblizim jednog glumca ciji je doprinos u kinematografiji ne merljiv i koji glumi svakim delom svoga tela. Nadam se da jos dugo nece prestati da snima. Imao bi ja jos mnogo reci o ovakvom glumcu, ali nema papira!!! Mislim da sam dosta rekao i sa ovim.
Cisto da se zna, ja vise volim njegovog gore pomenutog rivala o kome cu pisati drugom prilikom.
Tekst je u potpunosti posvecen jednoj devojci... prepoznace se ona...
ops:
