Najnoviji tajkunski redosled

Prema rang listi "Politike", spisak prva četvorka kada je u pitanju finansijska retrospektiva u bivšoj Jugi sa pogledom na račune, nekretnine, džepove... izgleda ovako:
1. Zepter, 4,5 milijardi ajvara
2. Mišković, 1,5 milijardica evara
3. Bogoljub Harminika Karić, 680 miliona evrića i
4. Stanko Subotić, 500 miliona evra.
Lagani pogled na spisak ne može a da nas ne potakne na razmišljanje. Svi su smešteni u afere, van zemlje, na poternice... samo jedan sjajno pliva. Da li tako, sistemom eliminacoije, dolazimo do toga ko je glavni sponzor aktivne političke strukture ili paranoišem : )

BettyBlue:

Da li tako, sistemom eliminacoije, dolazimo do toga ko je glavni sponzor aktivne političke strukture ili paranoišem : )

Kliknite za proširenje...

Zaboravili su i Peconija

Ne paranoišeš, vidi kako su sklonili policajce koje su istraživali krađu DSS ovih sponzora Hamovića i Lazarevića. Dolazimo do zaključka da im Kosovo dobro dođe za lupetanje u prazno, a "odabrani" i njihova "vlada" rade šta hoće

Ја сам одувек тврдио да је самозвани Филип Цептер, иначе Милан Босанац Јанковић из Босанске Дуб`це највеће зло које нас је задесило... човек (?) који је имао своја два "министра" без портфеља у ДОС- овој Влади (Јањушевић и Колесар).
Мишковић је за њега дете са говорном маном!!!

BettyBlue:

Prema rang listi "Politike", spisak prva četvorka kada je u pitanju finansijska retrospektiva u bivšoj Jugi sa pogledom na račune, nekretnine, džepove... izgleda ovako:
1. Zepter, 4,5 milijardi ajvara
2. Mišković, 1,5 milijardica evara
3. Bogoljub Harminika Karić, 680 miliona evrića i
4. Stanko Subotić, 500 miliona evra.
Lagani pogled na spisak ne može a da nas ne potakne na razmišljanje. Svi su smešteni u afere, van zemlje, na poternice... samo jedan sjajno pliva. Da li tako, sistemom eliminacoije, dolazimo do toga ko je glavni sponzor aktivne političke strukture ili paranoišem : )

Kliknite za proširenje...

Imala sam nekoliko tema o tajkunu Miskovicu medjutim nije to forumasima bilo interesantno.Nazalost.

BettyBlue:

Prema rang listi "Politike", spisak prva četvorka kada je u pitanju finansijska retrospektiva u bivšoj Jugi sa pogledom na račune, nekretnine, džepove... izgleda ovako:
1. Zepter, 4,5 milijardi ajvara
2. Mišković, 1,5 milijardica evara
3. Bogoljub Harminika Karić, 680 miliona evrića i
4. Stanko Subotić, 500 miliona evra.
Lagani pogled na spisak ne može a da nas ne potakne na razmišljanje. Svi su smešteni u afere, van zemlje, na poternice... samo jedan sjajno pliva. Da li tako, sistemom eliminacoije, dolazimo do toga ko je glavni sponzor aktivne političke strukture ili paranoišem : )

Kliknite za proširenje...

Ja bi njih lepo na saslushanje da ih pitam:"Odakle im tolike pare"?

Pa lepo da mi pokazu sve spise i rachune,ili oduzimanje imovine,u humanitarne svrhe.

Kako svi mogu da se prave ludi?Ne moguce da su te pare zaradili!



p.s.Ova lista dushu dala za sponzorushe,sad ce imati bolju orijentaciju kuda da se krecu.

KoscheiBesmertnii:

Ја сам одувек тврдио да је самозвани Филип Цептер, иначе Милан Босанац Јанковић из Босанске Дуб`це највеће зло које нас је задесило... човек (?) који је имао своја два "министра" без портфеља у ДОС- овој Влади (Јањушевић и Колесар).
Мишковић је за њега дете са говорном маном!!!

Kliknite za proširenje...

Право да ти кажем,нисам имао појма да Цептер има толико пара...
За Мишковића сам знао...

Па где су толике паре покрали???

То ме подсети на ону аферу са Ђукановићем.
Израчунао сам,да би легално сакупио онолике милионе,Мило се одрицао плате премијера дугих 156 година и 3 месеца. :-D :-D :-D

Мада не знам дали да се смејем или да плачем?

Уплатим пакет код Контикија са девојком, спомињу нам осигурање које постоји, типа ако је (здравствена) услуга испод 30 евра вредности осигурање не исплаћује ништа, искључиво за преко 30 евра, рекох себи океј, има неке логике (ограничена полиса осигурања). Када оно се вратим кући па почнем онако доконо да читам шта то пише јасно објашњава у примеру да за услугу која кошта 200 евра осигурање исплаћује 170 евра, дакле полиса је Износ - 30. Све наравно од Цептер осигурања! Какво креативно (да не употребим другу реч) осигурање али за све је криво наше законодавство које у свакој држави регулише ту закониту пљачку звану осигуравајуће активности...

Ma ko zna koliko oni zaista i imaju.To nije tako lako utvrditi.

Cepter priznao „Vprostu“ bogatstvo u iznosu 4 milijarde dolara

Sa 37. na prvo mesto liste

Srpski biznismen Filip Cepter je, sa svoje četiri milijarde dolara kapitala, najbogatiji čovek srednje i istočne Evrope - objavio je poljski časopis „Vprost“, nekoliko meseci nakon što je na listi najbogatijih Ceptera stavio na 37. mesto.

U prvom rangiranju bogatstvo domaćeg biznismena procenjeno je na oko milijardu dolara, ali nedavno je utvrđeno da je ono četiri puta veće.

- Poljski časopis „Vprost“ je 27. oktobra objavio intervju sa Filipom Cepterom, nakon koga je ispravio listu najbogatijih i postavio ga na prvo mesto - saznajemo u kompaniji „Cepter“ u Beogradu.

Tako je, po prvi put u istoriji, jedan Srbin proglašen najbogatijim čovekom u srednjoj Evropi.

Krištof Trebski, novinar poljskog lista „Vprost“ koji je 27. oktobra objavio intervju sa Filipom Cepterom kaže za „Blic“ da je sam Cepter rekao da njegova kompanija vredi četiri milijarde dolara:

-Sam Cepter je rekao da njegova kompanija toliko vredi. Nama je nemoguće da proverimo njegove navode. Takođe, pri izradi liste nismo uzimali uobzir ostale nepokrenosti poput kola, stanova, kuća jer mi nismo poreznici već novinari i to nam je bilo nemoguće da proverimo.

Trebski isitče da „Vprost“ nije promenio zvaničnu listu najvećih bogataša u istočnoj Evropi za 2005.

-Mi nismo promenili zvaničnu listu, sigurno ćemo to uraditi na listi koju pripremamo za 2006. Razlog tome je što je većina bogataša sa liste za ovu godinu već sada mnogo bogatija što se može jasno videti, stalno kupuju nove kompanije, kola i nekretnine. Lično mislim da Cepter ima četiri milijarde dolara jer njegova kompanija ima brojne filijale i ovde u Poljskoj.

Kada je osamdesetih godina Milan Janković, poznatiji kao Filip Cepter, želeo da započne svoj biznis, njegovi planovi su bili predmet podsmeha. Ipak, uspeo je tada da zainteresuje nekoliko svojih rođaka, kao i zaposlene u jednom austrijskom trgovačkom preduzeću da organizuju novi biznis tako što će prodavati šerpe i lonce putem mreže agenata.

- Niko nije verovao da će se taj biznis isplatiti i da će zaživeti, ali samo posle nekoliko meseci nova kompanija je odlično napredovala i Janković je postao bogataš - podsetio je Vibor Mulić, zamenik šefa za nadzor u poljskoj filijali kompanije „Cepter internacional“.


Izvor: Blic \
M. J. - A. P.

Dosije "Delta M": Miroslav Mišković, najveći pljačkaš Srbije



Kupio Srbiju na rasprodaji



Dok zemlju potresaju svakodnevne afere, a potoci prljavog novca se prelivaju iz jednog u drugi kriminalni džep, jedan čovek je neometano, kao na nekom sporednom koloseku, kupovao i prodavao, bogatio se i još se bogati. Put njegovog uspona nije sasvim poznat javnosti. "Tabloid" prvi put objavljuje dosije o Miroslavu Miškoviću i njegovoj imperiji. Zahvaljujemo se na podacima koje su nam ustupili inspektori Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala Policijske uprave Beograda i inspektori Treće uprave Bezbednosno-informativne agencije



Milovan Brkić

Nikola Vlahović

Miroslav Mišković, danas svakako najbogatiji čovek u Srbiji, a među najbogatijim pojedincima u Evropi, rođen je 1945. u selu Bošnjanu, opština Varvarin. Završio je Ekonomski fakultet. Radio je u nekadašnjoj "Jugobanci" u Kruševcu, a 1987. imenovan je za generalnog direktora HI "Župa", takođe u Kruševcu, gde je do tada bio pomoćnik generalnog direktora za finansije.

Početkom 1990. imenovan je za potpredsednika Republičkog izvršnog veća, u vreme kad je istu funkciju obavljao i Dušan Mihajlović, bivši ministar policije. Kao direktor HI "Župa", svoju sposobnost za biznis iskazao je potezima kao što je, na primer, kupovina rasnih konja iz SAD-a i njihova preprodaja kupcima iz Holandije, uz dobru razliku u ceni.

Već sledeće godine osnovao je "Delta holding", u kojem je kao "suvlasnik" imao 25 % kapitala.

Za Miškovićevo ime počeli su da se vezuju poslovi na više kontinenata: automobili, otkup stoke, bicikli, hladnjače, pečurke, trgovina, banke, poslovni prostori, prerada drveta, celuloza, te gradovi Moskva, Peking, Nikozija, Milano, Sibir...

I zaista, otkud pare da započne sve to? Pogotovu što oni koji ga dobro poznaju tvrde da i zaštitni znak "Delta holdinga", onaj trougao u obliku grčkog slova "delta", zapravo ne znači ono što tamo piše, dakle, "Delta M", nego "Delta 3 M", od Mirjana, Marija, Marko (Milošević).

Činjenica je da jedan državni službenik sa činovničkom platom, pa makar bila i dotirana državnim bonitetima i privilegijama, nije mogao da sve to sam finansira. Logično je tumačenje koje je tokom godina došlo na proveru: Mišković je sve to stvorio novcem Miloševićeve države, pa se tim novcem i dalje bogati.

Možda upravo u tome leži odgovor na enigmu o skrivenom Miloševićevom blagu, koje posle Petog oktobra niko nije pronašao ni uz pomoć Interpola. Izvori "Tabloida" smatraju da su sa tim računali i oni koji su kidnapovali Miškovića 2001. godine, i to ona ista ekipa iz Jedinice za specijalne operacije, koja je svoje policijske legitimacije zloupotrebljavala i "unutar porodice". Takođe, verovatno je ova ista afera nekako brzo "sklonjena", mada je bila teška nekoliko miliona ondašnjih maraka. O otmici Miroslava Miškovića i danas se malo zna. U proleće 2001. godine, od strane pripadnika takozvanog "Zemunskog klana", Mišković je otet po nalogu Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića-Kuma, a uz asistenciju Milorada Ulemeka-Legije. Cena njegovog "otkupa" bila je ekspresno plaćena. Reč je o sumi od sedam (7) miliona maraka!

Koji su razlozi njegove otmice i tako visoko plaćene "otkupnine" postaje jasnije ako se ima u vidu da je Mišković imao neizmirene obaveze prema JSO, koja je izgleda obezbeđivala Miškovićevu surovu eksploataciju šumske građe iz sremsko-baranjske oblasti tokom jeseni 1995. godine. Istu građu Mišković je izvozio u Grčku. U prethodnom dogovoru oko dobiti vezane za tu građu učestvovali su Radovan Stojičić Badža i Željko Ražnatović Arkan. Kako je dogovor bio prekršen, a Mišković "zaboravio" da plati "partnerima", došlo je do otmice nakon koje je plaćeno pomenutih sedam miliona maraka.

Istog dana kada se desila otmica, Mišković je bio na otvaranju jedne sajamske priredbe u Beogradu. Bio je u društvu relevantnih ljudi iz vrha vlasti, a pod ruku ga je držao tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović. Istog dana, na ulazu u sedište njegove firme, otet je i odvezen u nepoznatom pravcu. Otmica se pamti po tome što je Dušan Mihailović ponudio svoju ostavku na mesto ministra policije "do 15 maja" ako se ne reši "slučaj Mišković" i po izručenju "grupe građana" od strane francuske policije srpskoj policiji, koji su proveli izvesno vreme u beogradskom CZ, pa posle pušteni na slobodu.

Mihajlović nije dao ostavku. Mišković nije davao izjave. Prašina se slegla. Niko nije osporio da su ljudi izručeni od strane francuske policije zaista bili umešani u otmicu. Svi oni su se kasnije našli na listi osumnjičenih za ubistvo premijera Đinđića.

Kako je Miroslav Mišković počeo da gradi svoju imperiju?

Po nalogu Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, kao kadar JUL-a, g. Mišković dobija poziv da bude potpredsednik Izvršnog veća Srbije. Postojali su planovi da on postane i premijer, ali je Milošević naknadno odustao od te namere.

U stanu porodice Milošević, na Vračaru, u Ulici Save Kovačevića. Kada se Porodica preselila na Dedinje, Miroslav Mišković počinje svoje poslove. Osnovao je preduzeće "Delta Holding", u kome je imao učešće od 25 procenata. "Delta holding" osnovana je početkom februara 1991. godine i imala je pod okriljem pet članica - "Delta M", "Delta banka", "Delta osiguranje", "Delta sport" i "Delta MC". Nakon toga Mišković je svaku od od ovih pet kompanija razgranao na mnogo manjih poslovnih grupa, kao što je to radio Bogoljub Karić sa svojom "BK Kompanijom". Samo "Deltu M", na primer, čine "Delta In", "Delta Auto", DMD, "Delta Internacional", "Madži", "Detmile", "Delta Agrohemija", "Delta Invest", "Delta Agrar", "Difashion", "Delta Funghi"...

Munjeviti uspon imperije Mišković počinje 1993. godine u vreme visoke inflacije i hiperinflacije. Od Narodne banke Jugoslavije Miškovićeva banka je otkupljivala devizna sredstva parama iz primarne emisije. Zarada je bila zastrašujuća. Dolaskom Mirka Marjanovića za predsednika Vlade Srbije i uz posredničku ulogu Dušana Mihajlovića, koji je bio koalicioni partner Socijalističke partije Srbije, penzioni fond Srbije je, uz odobrenje Mirjane Marković i Slobodana Miloševića, prebačen na račun Miškovićeve banke!

I pare Elektroprivrede Srbije i drugih jakih grupacija prebačene su na račun "Delta banke", čijim parama je Mišković neograničeno raspolagao.

Kada je 5. oktobra Milošević izgubio vlast, Miroslav Mišković, koji je stari kadar Saveza komunista Jugoslavije, odmah se odriče svog pokrovitelja. Novom premijeru Đinđiću nudi svoje usluge. Podvodi mu svoju potpredsednicu Milku Forcan, sa kojom Đinđić u svom kabinetu, na fotelji, polno opšti i tako je Mišković svoju imperiju u potpunosti sačuvao. Kontakt sa Đinđićem Mišković je ostvario uz pomoć Milke Forcan, kćeri gospodina Mileusnića, direktora "Jugohemije'', koja je prethodno ostvarila (seksualnu) vezu sa Borisom Tadićem, tadašnjim saveznim ministrom za telekomunikacije, kada je "Delta holding" preuzela pod čudnim okolnostima kredit za prodati MOBTEL, odnosno Telekom, što je i sam premijer Đinđić kasnije osporio i najavio Tadićevu smenu.

Ali, i pored toga, Mišković je nastavio preko Slobodana Radulovića da radi sa Dragoljubom Markovićem, vlasnikom "Krmivo produkt"-a, ali ponajviše sa mnogobrojnim firmama čiji je vlasnik tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, sa njegovom poslovnom imperijom "Lutra".

Posebne špekulativne poslove Mišković je obavljao uz pomoć Ljubomira Mihajlovića, tadašnjeg direktora "Komercijalne banke".

Svoju poslovnu imperiju gospodin Mišković je stvorio, i uvećava je, parama porodice Slobodana Miloševića. Moguće je da u tome i leži enigma onog blaga koje je pripisivano Miloševiću sve do početka oktobra 2000. godine, a koje kasnije nije mogao da pronađe ni Interpol, a tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić nastojao svim silama da prikrije i omogući Miškoviću i njegovim saradnicima da ga dobro sakriju.

Ako je tačna procena da "Delta'' ima vrednost preko tri milijarde evra, sada će biti logično da se pogleda u knjige i utvrdi koliko je g. Mišković za račun svojih firmi platio poreza i na koji način on pravda svoje bogatstvo.

U Srbiji se porodice koje su pune blaga međusobno orođuju, da povećaju imperiju. Tako je sin najstarijeg od braće Karić (Sreten), oženjen Miškovićevom kćerkom. Goran Karić sa svojom ženom živi danas u Londonu, u kući koju je njegov tast Miroslav platio oko 30 miliona evra. Sa poslugom, dadiljama, obezbeđenjem...

Dok Karići, poreklom iz Peći, teže brojnoj porodici, Mišković, kao Moravac, nema kult brojne porodice.

Kada je famozni zakon o ekstraprofitu plašio tajkune po Srbiji, Mišković je prošao bez ''ogrebotine''. Niko ga nije gurao u vrh sumnjivih, niko mu nije tražio da vrati stotine miliona uzetih iz primarne emisije, da plati neplaćeni porez, da dokaže poreklo imovine. Ono što mu je razrezano - nešto ispod pet miliona maraka - objektivno se nije ni osetilo u ''carstvu nekadašnjeg socijalističkog direktora''.

Jedan je od retkih milijardera u Srbiji koji je sebi dozvolio luksuz da bude kidnapovan. Sve je bilo iznenada - i samo kidnapovanje, i pregovori, i isplata, i suđenje koje je zatim okončano puštanjem kidnapera da se brane sa slobode.

Izuzimajući ovu storiju o otmici, Mišković je uvek važio kao čovek dosledno oprezan kada je reč o javnom nastupu i publicitetu. Iako je školovan u socijalističkoj direktorskoj strukturi, za razliku od skoro svih bogatih ljudi, naučio je da za odnose sa javnošću ima svog PR menadžera i da on prima i amortizuje i napade i pohvale. Duboko zaklonjen iza lika svoje šarmantne potpredsednice Milke Mileusnić-Forcan, Mišković poručuje, demantuje, objašnjava, upozorava i preti i javnosti i protivnicima, i ljudima na vlasti.
Ipak, ostaje tajna kako je posle 5. oktobra Mišković utrostručio svoje bogatstvo. Ostaje obavijeno velom tajne, i još uvek nerazrešeno pitanje osnivača kompanije "Delta M" i njenim stvarnim materijalnim počecima.

Pljačkaška aktivnost gospodina Miškovića svakodnevno napreduje.

On ni u sukobu sa malim akcionarima "Pekabete" ne misli da izađe u javnost i objasni njihovu sudbinu. On to nije činio ni kada su njegovi menadžeri ulazili u "Pekabetu", čuvajući kao strogu poslovnu tajnu da li je u uspešnu snabdevačku kompaniju Beograda, koja je bila u usponu, uložio samo 14 , ili 40 procenata, koliko mali akcionari veruju da je danas u njegovim rukama. Mišković u rukama drži ministre, izvršnu vlast, sudije, tužioce, policiju, i niko javno o tome ne sme ni da zucne.

Ovo pitanje je izbilo na videlo kada je bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović optužio sve one koji su posumnjali u njegov model privatizacije, koji, inače, u Evropi još nije viđen.

Nije danas lako objasniti zašto afirmisana firma ("Pekabeta") umire uspravno, zašto se briše ime firme prepoznatljive po sloganu "Dobro jutro, komšija" i, umesto njega, pojavljuje se naziv - "Maxi", uz obećanje da će ih u Srbiji uskoro biti, ni manje ni više, nego - stotinu.

Kada su ga iz dvoiposobnog stana u Kruševcu izvukli Miloševićevi operativci, Mišković je shvatio da njegov šef ne voli da se ljudi oko njega ističu u javnosti. On je, vrlo smišljeno, puštao u javnost da ono "M" uz ime "Delta" znači - Mira, Marija i Marko. To je, naravno, godilo Mirjaninoj sujeti, a Mišković je gazdi Slobi davao do znanja da je uvek u pozadini, i da je samo činovnik.

U vreme Miloševićeve vladavine, Mišković je sa tadašnjim ministrom Borišom Vukovićem, kome se trag izgubio u Iraku, raspolagao kvotama i dozvolama za izvoz i uvoz, na obostranu korist. Mišković je bio uspešniji od "Geneksa", "Ineksa" i svih onih nekadašnjih velikana naše spoljne trgovine. Ministru Vukoviću je rastao rejting u JUL-u i kod Mirjane Marković, jer je preko Miškovića obezbeđivao sredstva za delovanje ove političke i satanističke organizacije.

Ipak, glavno bogatstvo Mišković je stekao posle 5. oktobra. Pojavio se sa nizom velikih, dobrih i uspešnih firmi. Preuzeo je zastupništvo "Fijata" i "Alfa romea", iako su još radile iskusnije i tradicionalno dobre auto- kuće. Počeo je da gradi fabriku deterdženata u Zrenjaninu. Onda je stvorio svoju banku, jednu od retkih koja je uživala poverenje Mlađana Dinkića, najvećeg bankoseče privatnih i državnih banaka u Srbiji. I najzad, u njegovoj poslovnoj imperiji pojavio se sistem "Maxi".

Posle Petog oktobra nagađalo se ko su stvarni savetnici Miroslava Miškovića.

Pouzdano se zna da je njegov čovek bio Nemanja Kolesar, ubačen kao šef kabineta premijeru Zoranu Đinđiću, a Vesna Arsić je instalirana kao viceguvernerka Narodne banke Jugoslavije.

Posebno je Mišković uspevao da ''radi sa beogradskim novinarima, kao najjeftinijom robom''. Mišković je, preko Kolesara, uspeo da uzme pod svoju kontrolu nad polovinom srpske privrede, a i nad devedeset odsto pripadnika "sedme sile''.

Vlada Srbije bi morala da saopšti javnosti koliki je zaista udeo Miškovića u "Pekabeti'' i da zaštiti interese manjinskih akcionara, što inače čine sve ozbiljne vlade. "Pekabeta'' je nekada bila drugi snabdevač Beograda, pa i Srbije, ali je umrla, tako reći, stojećki, oteta od Miškovićevih dželata, bez uloženih para.

Javnost o tome ćuti, možda i zbog činjenice što uticajni novinari RTS-a (o generalnom direktoru da i ne govorimo) i drugih medija, uključujući i neke PR stručnjake, menjaju svoja kola uz simboličnu doplatu kod Miškovića. Ili ga mnogi beogradski mediji respektuju i štite iz nekog drugog, opipljivog razloga.


Konačno, ministar Mlađan Dinkić bi morao da javno progovori o Miškovićevim kvotama i dozvolama, da objasni koliko je stvarno njemu ekstraprofita trebalo naplatiti. Naravno, posebno bi morao ministar Dinkić da odgovori kako je i za koliko para Mišković prodao svoju "Delta banku" i kako je sav novac (270 miliona evra) izneo iz zemlje, a da mu je, pritom, ministar finansija lično čestitao? Koliku je proviziju u ovoj transakciji uzeo i gde je sklonio pare ministar Dinkić?

Mišković danas počinje da deluje kao klasičan siledžija. Njegova potpredsednica Milka Forcan upućuje male akcionare da se za zaštitu svojih prava obrate sudu, mada u svim demokratskim državama o tim pravima brine izvršna vlast.

Imperija Miroslava Miškovića, vredna tri milijarde evra, svakodnevno raste, kao kvasac. Ko će ovom pljačkašu stati na put?



Avion patološke stipse



Miroslav Mišković je prošlog meseca kupio sebi avion. Platio je, kao od šale, 34 miliona evra. Unajmio je i svog pilota. Direktor BIA g. Rade Bulatović preporučio mu je svog prijatelja Božidara Pašajlića, direktora letačke škole iz Vršca, koji od 1. novembra prelazi na rad kod gospodina Miškovića.

Tabloid je pokušao da od gospodina Pašajlića, iskusnog pilota, sazna uslove pod kojima će brinuti na "vazdušnom putu'' o najvećem srpskom bogatašu, ali on nas je obavestio da ni sam još ne zna koliko će mu novi gazda, poznat kao patološka stipsa, odrediti za platu.



Feudalac



U poslednjih nekoliko godina g. Mišković je, poučen iskustvom tajkuna Milana Beka i Predraga Rankovića Peconija, koristeći težak ekonomski položaj seljaka, budzašto otkupio oko 30 hiljada hektara obradivog zemljišta. Naravno, zemlja je i dalje zaparložena, jer gospodinu Miškoviću ne pada napamet da se bavi proizvodnjom, on čeka bolja vremena da zemlju preproda strancima.

Obaveštajni izvori ukazuju da pregovara sa Albancima Bedžetom Pacolijem i Ekremom Lukom, da njima, uz trostruko veću cenu, plodnu sremsku, bačku, banatsku ili zemlju iz Mačve, preproda. Pregovori su skoro pri kraju, utvrđuju se samo modaliteti na koji način da ta zemlja bude knjižena.



Uvek na usluzi



Mlada i šarmantana Milka Mileusnić, kćerka bivšeg direktora "Jugohemije'' i predsednika Privredne komore Srbije, ušla je u srce gospodina Miškovića i iz njega još nije izašla. Poznavaoci njihove veze tvrde da je Milka Mileusnić rodila Miškoviću kćerku, a potom se, uz veliku, višemilionsku apanažu, udala za drugog čoveka, inače inženjera i čestitog momka. Mišković je svoju šarmantnu ljubavnicu podvodio premijeru Đinđiću, predsedniku Tadiću i drugim srpskim velmožama. Po potrebi.



Svečana večera



Kada je 28. juna 2001. godine, na Vidovdan, bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević izručen Tribunalu u Hagu, Miroslav Mišković i Dušan Mihajlović, dva bliska Miloševićeva saradnika i poslovna prijatelja, priredili su oko 20 sati svečanu večeru u restoranu Miškovićeve "Delte''.

Mišković je lično dočekivao goste - Dušana Mihajlovića, Zorana Mijatovića, tadašnjeg zamenika načelnika Resora državne bezbednosti Srbije, Boru Galića, Mijatovićevog sestrića, inače šefa kabineta tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti Gorana Petrovića, Čedu Jovanovića, tadašnjeg šefa poslaničkog kluba DOS-a u Narodnoj skupštini Srbije, Entoni Monktona, diplomatu iz Ambasade Engleske i obaveštajca MI 6 i gospodina Blejka iz Ambasade SAD-a.

Večera je bila otmena i pod vođstvom Miškovića i Mihajlovića nazdravljalo se izručenju bivšeg predsednika SRJ. Mišković je prisutne obavestio da je Vidovdan pravi dan za taj posao.

(Stenogram razgovora sa ove večere naknadno ćemo objaviti)

Pranje s ribanjem



S. Aleksić

Tajkun koji je preko Kipra oprao najviše državnih i narodnih para za vreme Miloševićevog režima je Miroslav Mišković, predsednik kompanije "Delta". On je u te svrhe prvo na Kipru osnovao kompaniju "Hemslejd trejding limitid" (Hemslade trading ltd.), a zatim i "Delta banku". Preko ove dve firme iznosio je na desetine miliona nemačkih maraka, američkih dolara, austrijskih šilinga, švajcarskih franaka, italijanskih lira... Tabloid poseduje brojnu dokumentaciju o iznošenju novca iz zemlje.

Novac je iznošen u džakovima i uplaćivan na račune "Popular banke" na Kipru i u Grčkoj. Ti računi glasili su na kiparske ofšor firme, kao što su "Anteksol" i "Braunkort", koje su imale fiktivne vlasnike, a njima su upravljale lokalne advokatske kancelarije. S obzirom da je u pitanju bio državni novac, Beogradska banka COBU na Kipru (ispostava Beogradske banke iz Beograda) davala je naloge tim ofšor firmama kako da raspolažu i kome da uplaćuju taj novac. Tako je "Anteksolu", kojom je rukovodila advokatska kancelarija Tasosa Papadopulosa, sadašnjeg predsednika Kipra, BB COBU davala naloge za uplatu deviznih sredstava na račun mnogih srpskih firmi, a u tom mnoštvu najviše ih je bilo Miškovićevih. O bliskoj povezanosti "Hemslejda" i "Delta banke" jasno govori i podatak da su u nekim slučajevima nalozi glasili na "Hemslejd", pa precrtani rukom i prepravljani na "Delta banku".

Kada je Mlađan Dinkić posle Petooktobarske revolucije našao izgubljeni srpski novac na Kipru, tajkuni na čelu sa Miškovićem su mu začepili usta i ponudili da radi za njih. Dinkić je poslušno ugasio četiri velike srpske banke pod izgovorom da su nelikvidne, kako bi uklonio dokaze o tokovima novca. Ali papiri na Kipru su opstali i na osnovu njih je u Beogradu podneta krivična prijava protiv Dinkića, Miroljuba Labusa, Mladena Spasića i još četvoro aktera zataškavanja krađe para. Tužilaštvo čeka dopuštenje Vlade Srbije da je aktivira, što se neće nikad desiti, jer Vladom upravljaju tajkuni koji su oprali taj novac. S druge strane, proces povodom pranja para započet je na Kipru.
Gospodar Srbije učestalo piški, a i kraj mu se nazire



Nastavljamo objavljivanje podataka o pljačkaškoj aktivnosti Miroslava Miškovića. Izloženi smo zastrašujućim pritiscima, ucenama, pretnjama... Mi idemo dalje. Ovaj tekst, u pisanom obliku, poslali smo internetom na hiljade adresa. Molimo naše čitaoce, koji dođu do primerka našeg lista, da ga pokažu svojim prijateljima.



Milovan Brkić

Nikša Bulatović

U kući obešenog se ne govori o konopcu, kažu.

U Srbiji je opasno naglas govoriti o Miroslavu Miškoviću, vlasniku Kompanije "Delta", novom gospodaru Srbije.

"Tabloid" se drznuo da opiše deo pljačkaških aktivnosti gospodina Miškovića i bahanalija njegove porodice. Prošli broj našeg lista umalo da ''zaglavi'' u štampariji. Urednik je u firmi "ABM print", koja nas štampa, primetio veliku nervozu dežurne smene. Ništa mu nisu rekli, ali smo našim kanalim proverili i saznali da je imperija Mišković uzvratila udarac. Momčilo Đorgović, vlasnik "Nedeljnog Telegrafa", kao član Upravnog odbora štamparije, našao se u kabinetu Miroslava Miškovića, nudeći mu svoje usluge u sprečavanju štampanja našeg broja. I pokušao je. Mišković je gospodinu Đorgoviću obećao lepu naknadu. Ipak, posao se izjalovio, jer je štamparija poklonjena nezavisnim medijima u Srbiji, a u tu kategoriju Đorgović i njegov list ne spadaju.

Sutradan smo doživeli novi udar. Distributivna mreža se stavila na ''raspolaganje'' gospodinu Miškoviću. Preduzeće "Futura Plus'', sa kojim inače imamo veoma korektne poslovne odnose, usmerila je tiraž "Tabloida" u unutrašnjost, i to u mesta gde se slabije prodaje. Deo tiraža stavljen je u bunker.

Izvršni direktor ove distributerske kuće, gospodin Sreto Vuković, bio je iznenađen kada smo mu saopštili ovaj podatak. On u ovoj otvorenoj sabotaži, uvereni smo, nije učestvovao. Obećao je da će izvršiti redistribuciju, da će iz unutrašnjosti povući tiraž i raspodeliti ga u Beogradu ali, nažalost, to ipak nije učinjeno.

Preduzeće "Štampa" takođe nas je, od pretprošlog broja, stavilo na ''led''. Novi direktor ove kuće je lekar Aleksandar Dimitriev, koga je na ovo mesto postavio Gospodar Srbije, Miroslav Mišković. U polovini prodajnih objekata "Štampe'' list je bio izložen, a na preostalim kioscima držan je ispod tezge. Sve se to događa u zemlji koja želi da postane deo Evropske unije!

U četvrtak smo se oglasili saopštenjem koje smo dostavili svim ambasadama, predstavnicima međunarodne zajednice, redakcijama srpskih medija i stranim dopisnicima.

Naše saopštenje emitovale su agencije "Fonet" i "SINA", pročitali su ga na "Studiju B" i "BK Televiziji", a štampano je samo u "Glasu javnosti". Ipak, sasvim dovoljno da svetu i srpskoj javnosti bude predstavljena biografija najvećeg pljačkaša Srbije u njenoj dugoj istoriji.

U prethodna dva broja opisali smo kako je počela da se stvara imperija Mišković.

Neuspešni bankar iz Kruševca, koji je gradom šetao krijući se od podsmešljivih pogleda svojih sugrađana zbog javnih skandala i bahanalija svoje supruge Ljiljane, dopao se, kao takav, tadašnjem Gospodaru Srbije Slobodanu Miloševiću.

Kada je Milošević uspeo da izoluje Srbiju, gurne je u ratove, bio mu je potreban poverljiv čovek, koji će za njega obavljati prljave poslove i novčane transakcije. Borka Vučić nije bila dovoljno podobna.

Već smo opisali početak stvaranja Miškovićeve imperije "Delta korporacije".

U vreme hiperinflacije Mišković je iz primarne emisije dobijao milijarde dinara, koje je pretvarao u devize, a potom ih iznosio na Kipar.

Miroslav Mišković je 1991. godine osnovao na Kipru of- šor firmu "Hemslejd" (Hemslade trading limited) preko koje je prao srpske pare. "Hemslejd" je kompanija registrovana za trgovinu i nije mogla da se bavi drugim delatnostima, pogotovo bankarskom. Međutim, to nije smetalo Miškoviću da njegov "Hemslejd", čije je sedište u Nikoziji, bude osnivač "Delta banke". Biznismen Predrag Đorđević, koji živi i radi u Nikoziji, iznosio je u javnost da su "Hemslejd" i "Delta banka" osnovani parama opljačkanim iz Srbije, koje su u koferima iznošene iz zemlje.

- Nekadašnji guverner Mlađan Dinkić je više puta nesuvislo ponavljao da su pare otišle u 52 zemlje i da nisu mogle biti nađene. To je laž. Primer je dokument od 23. marta 1998. godine. Samo u tom danu izvršeno je sedam transakcija sa računa "Anteksola", nelegalne kompanije države Srbije, na račun "Delta banke", odnosno of-šor firme "Hemslejd" koja je u vlasništvu Miškovića, a koja je bila vlasnik "Delta banke". "Hemslejdovo" posedovanje "Delta banke" je od prvog dana postojanja neovlašćeno. Kada je postao guverner NBJ, Dinkiću je bilo sasvim jasno da je vlasnik "Delta banke" neovlašćeno lice. Dinkiću nije smetalo ni to što je uvidom u ova dokumenta saznao da su ogromne svote novca prebacivane sa državne kompanije na of-šor kompaniju Miškovića na Kipru. Rezultat svega ovoga je da je "Hemslejd", odnosno "Delta banka", nastala na osnovu pokradenih srpskih para - izjavio je Đorđević i dodao da su finansijske vlasti Kipra upoznate sa ovom pljačkom.

Kada bi "Hemslejd" odlučio da uloži pare u Srbiju, to bi se vodilo kao strana investicija, kao što su se i dosad vodili poslovi te kiparske firme, koja je raspolagala srpskim novcem. Nije ni čudo što se malo po malo u javnosti pojavi ideja i vrši pritisak na vlast da se strani investitori za ulaganje u Srbiji oslobode poreza čime bi, u stvari, domaći ulagači bili obespravljeni. Nema sumnje da takve ideje potiču iz tajkunskih centara moći, koji bi želeli da dobiju olakšice na novac koji su opljačkali i izneli iz zemlje.

"Hemslejd" je osnivač i drugih Miškovićevih deltoidnih kompanija - "Delta M", "Maksi diskonta", "Delta MC", "Delta agrara" i "Delta sporta" i sve one su, u stvari, strane firme. "Delta holding" je potom osnovao "Delta motors" i "Delta broker", firme koje se bave trgovinom, berzanskom trgovinom, uvozom razne robe i poljoprivredom.

"Delta M" je putem Beogradske berze ili preko Komisije za hartije od vrednosti pazario mnogobrojne srpske firme: trgovinski lanac "Pekabeta", Industriju mesa "Juhor" iz Jagodine, Industriju ulja "Sunce" iz Sombora, potom firme "Autokomanda", "Seme", "Bazar", "Napredak", "Jedinstvo" i "Kozara", dok je "Delta sport" kupio preduzeće "Obuća eksport-import". Preko svoje kiparske of-šor firme "Kapa star" limitid, Mišković je uspeo da osvoji i jednu od naprofitabilnijih fabrika keksa, "Jafu" iz Crvenke, zatim "Avala adu" i "Umku". Trgovinski lanac "Pekabeta" i kompaniju "Novosti" Mišković je preuzeo preko zapadnih firmi, ali i za njih se sumnja da im je osnivač i vlasnik kiparska kompanija "Hemslejd".

Izgleda da je Mišković uvideo da mora ponovo da pere novac tako što će da prodaje firme koje su ga ranije prale. Italijanska banka "Intesa" kupila je prošle godine paket od 75 odsto akcija "Delta banke" za 277 miliona evra. Pare, naravno, nisu ostale u Srbiji, već su legle na račune of-šor firme "Hemslejd", nezakonitog osnivača i nezakonitog vlasnika i prodavca "Delta banke". Pogrešno se smatralo da je "Delta banka" srpska firma zato što je njen vlasnik Mišković. Međutim, da je ova banka bila domaća, a ne kiparska, novac od prodaje banke bi ostao u zemlji, a za iznošenje deviza van granica Srbije morala bi se dobiti dozvola Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Izgleda da Mišković ima dobre veze se Italijanima još od prodaje "Telekoma", koja se takođe završavala preko Kipra, pa je svoje "Delta osiguranje" ustupio kompaniji "Đenerali", koja važi za jednu od najvećih svetskih osiguravajućih kuća, prodavši 50 odsto plus jednu akciju.

Mišković pokušava da proda i vojvođansku zemlju, koju je jeftino otkupio i godinama je ne obrađuje i to albanskom biznismenu iz Švajcarske Bedžetu Pacoliju. Uskoro će vojvođanski seljak postati kmet albanskih gospodara. Pacoliju se ništa ne može zameriti na patriotizmu, čak mu se može i odati priznanje što voli svoj narod. Kada bi se srpski tajkuni odnosili prema srpskom narodu na sličan način, kada bi mu pomagali umesto što ga pljačkaju, možda bi i oni zaslužili priznanje, ali ovako su zaslužili samo prezir i dugogodišnju robiju.

Gospodin Mišković opljačkane pare pere i preko londonske "Berkli banke''.

Posle 5. oktobra, kada je režim Slobodana Miloševića zamenjen režimom DOS-a, Mišković nije imao razloga za paniku. On se ranije osigurao, ubacujući svog sestrića Mlađana Dinkića, neuspešnog asistenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u srpsku opoziciju. Tadašnji načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković pravio je gospodinu Dinkiću alibi, stvarajući od njega opozicionog lidera.

Mlađan Dinkić se ranije lečio na psihijatriji, u NPB "Laza Lazarević". Kada je premijer Zoran Đinđić naložio da se svi ministri i funkcioneri DOS-a pregledaju na VMA, Dinkić nije dobio uverenje da je sposoban za rad. Pao je na psihološkom testiranju i pregledu kod psihijatra. Njegov rođeni brat je retardirana osoba.
Kao guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić je od DOS-a dobio zadatak da pronađe pare Miloševićevih tajkuna. Naravno, sve je činio da ih još bolje sakrije.

Istražitelji haškog tribunala, u okviru istrage po predmetu krivice optuženog Slobodana Miloševića, ušli su u trag većini računa na kojima su završavale opljačkane pare u Srbiji. Ta dokumenta tužiteljka Karla del Ponte je uručila tadašnjem ministru pravde Vladanu Batiću, koji je sva dokumenta prosledio Vladi Srbije.

Sve je bilo uzalud. Sestrić je pomagao ujaku autoritetom funkcije koju je obavljao. Čak je prisustvovao kada je strana firma njegovog ujaka - "Delta banka" prodata "Banci intesa" iz Italije. Javno se slikao sa ujakom i ovaj poslovni potez dve strane kompanije pohvalio na sav glas! Kakve to veze ima sa interesima Srbije, kada dve strane firme vrše promenu vlasništva. Naravno, Mlađan Dinkić je bio tu da potvrdi da je sve po zakonu i da je ispravno da 277 miliona evra ode na račun njegovog ujaka Miroslava Miškovića na Kipar!

Kupujući po Srbiji preduzeća, zemlju i političare, gospodin Mišković je Mlađana Dinkića koristio kao čoveka koji besprekorno pokriva sve njegove pljačke. Ponovo treba istaći da je Mišković iz primarne emisije uzeo najviše para, a da se, zahvaljujući Dinkiću, izvukao od plaćanja poreza na ekstraprofit.

Predstavnici stranih policijskih službi smatraju da gospodin Mišković i njegova porodica raspolažu kapitalom od preko pet milijardi dolara! Veliki broj preduzeća vodi se na Miškovićevu suprugu Ljiljanu i sina Marka, milioni dolara i evra su i na računu njihove kćerke Ivane Mišković-Karić, koja živi u Londonu.

Gospodin Mišković je, kupujući i pljačkajući Srbiju, postao opasan po bezbednost u regionu.

U svim preduzećima, koja je kupio za malo para, Mišković je ugušio sindikat, otpustio polovinu zaposlenih i poslao ih na berzu rada.

U svom poslovnom sistemu "Maxi" Mišković zapošljava radnike na "probni rad od tri meseca'', a kada im istekne taj rok, otpušta ih bez isplate.

Posebno je surov prema snabdevačima njegovih objekata u sitemu "Maxi", a sada i sistemima "Pekabeta" i "C market". Da bi proizvođači iz Srbije mogli da prodaju svoju vodu, sokove, pića, kečap i ostale poljoprivredne proizvode, moraju gospodinu Miškoviću za svaki proizvod da plate na ruke po pet hiljada evra! Potom im gospodin Mišković tu preuzetu robu isplaćuje po isteku roka od šest meseci! Koliko je ojadio seljaka, zemljoradničkih zadruga, klanica i drugih srpskih proizvođača, teško je i izračunati. Pohlepa gospodina Miškovića je beskrajna.

Međunarodnu zajednicu, međutim, najviše zabrinjava kupovina ljudi i političara od strane gospodina Miškovića.

Da bi dobio dozvolu da izgradi "Deltaland" na Novom Beogradu, i to za malo para, kao i druge poslovne objekte u Beogradu, gospodin Mišković je kupio gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, poznatog kao čoveka dugih prstiju. Miroslav Mišković je preko banke sa Kipra platio na račun sestre gradonačelnika Bogdanovića, koja živi u Španiji, iznos od tri miliona evra. Posrednik je bio odbegli direktor "C marketa" Slobodan Radulović, čije kćerke su na vreme, sa opljačkanim novcem, utočište našle u Španiji.

Na nesreću, nije samo gradonačelnik Bogdanović na platnom spisku Miroslava Miškovića. U njegov kabinet, na ''čašicu razgovora'', dolazi se po protokolu. Razgovor traje najduže pola sata, kada gospodin Mišković, imitirajući pokojnog Slobodana Miloševića, naglo ustaje i prekida razgovor.

Veliki udar na imperiju Miroslava Miškovića izvršen je odlaskom profesora Miroljuba Labusa sa mesta potpredsednika Vlade Srbije i predsednika G17 plus. Gospodin Labus je, uvidevši kuda plovi brod kojim upravlja Mlađan Dinkić, svom bivšem stranačkom kolegi presekao sve kontakte u uticajnim krugovima.

Interesovanje stranih službi za Miškovićeve poslove i njegovu imperiju postalo je, tvrde upućeni, prioritetnije i od rešavanja statusa Kosova i Metohije.

Vlasnik političkih partija



Ovih dana, kako saznaje "Tabloid" u vrhu G 17 Plus od svog insajdera, visokog stranačkog funkcionera, Miroslav Mišković je naredio gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću, koji je i potpredsednik Demokratske stranke, da Mlađan Dinkić i njegova stranka idu zajedno na izbore. Miškoviću je važno da svog psihički nestabilnog sestrića ostavi u vrhu vlasti, kao svog dobermana. Ovom predlogu za sada se, tvrdi insajder "Tabloida", u G 17 Plus protivi Miroljub Albijanić, šef poslaničkog kluba ove partije u Narodnoj skupštini Srbije, a u DS toj ideji se, takođe za sada, suprostavlja zamenik predsednika stranke Dušan Petrović.

Mišković namerava da Mlađan Dinkić potom smeni Borisa Tadića sa mestu predsednika stranke, uz pomoć para kojima bi kupovao ljude oko Tadića. Doduše, i Tadić je u Miškovićevikm šakama, i za očekivati je da dođe do "prisajedinjenja Demokartske stranke sa Mlađanom Dinkićem''



Pljačka i u "Novostima"



Prošlog meseca Mišković je "pozajmio novac'' svom pljačkaškom sabratu Milanu Beku radi kupovine našeg najtiražnijeg dnevnog lista - "Večernjih novosti". Za ovaj posao poslužio mu je Manojlo Vukotić, glavni urednik lista i direktor Kompanije. Mišković mu je obećao veliku nagradu, koju je delimično i isplatio. Vukotić je likovao i hvalio se da je napravio dobar posao. Ali nekoliko dana po primopredaji, novi gospodar mu je ograničio potpisivanje računa na iznos veći od hiljadu dinara.

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, na čijem je čelu školski drug Mlađana Dinkića, policijski savetnik Mladen Spasić, više puta je privodila Manojla Vukotića na informativni razgovor. Miškovićev čovek u Upravnom odboru Kompanije "Novosti" prijavio je Manojla Vukotića da je opljačkao ovu kuću za nekoliko miliona evra.

Insajder "Tabloida" iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala tvrdi da Mišković nije dozvolio hapšenje Vukotića, jer mu je postavio ultimatum da mu vrati sav novac koji je opljačkao i koji mu je Mišković dao na ime provizije. "Tabloid" će objaviti izjavu koju je Vukotić dao islednicima. Mišković je naložio Vukotiću da iz "Novosti" otpusti 245 novinara i ostalih zaposlenih.

Ko sa Miškovićem posluje, nema čemu dobrom da se nada. Tako je prošao i Slobodan Radulović, bivši vlasnik i direktor "C marketa". Čim je Miškoviću prodao ovu uglednu trgovinsku kuću, Mišković je, preko Dinkića, na njega poslao policiju. Radulović je, međutim, imao insajdera u MUP-u (Dejana Ivezića), koji mu je dojavio da na vreme utekne u Španiju.



Ruši Koštunicu



Gospodar Srbije odlučio je da na političkoj sceni promeša karte. Izdvojio je dobru svotu novca (mada se od para teško rastaje), da obori s vlasti Vojislava Koštunicu. Planira da za male pare kupi vojnu imovinu vrednu preko milijardu dolara.

Računa na usluge direktora Bezbednosno-informativne agencije Radeta Bulatovića. Premijeru Koštunici već je dostavljen taj plan i on je od novog direktora policije Srbije zatražio izveštaj o Miškovićevim pljačkama.



Prijava još miruje



U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu "Tabloidu" je saopšteno da krivična prijava protiv Mlađana Dinkića, podneta početkom ove godine zbog prikrivanja opljačkanog novca koji je iznet na Kipar i u druge inostrane banke, još nije u postupku. Očekuje se da će zahtev za pokretanje istrage protiv gospodina Dinkića biti podnet čim napusti Vladu Srbije i izgubi imunitet.



Teško bolestan



Gospodar Srbije Miroslav Mišković je, saznaje insajder "Tabloida" iz njegovog okruženja, teško oboleo. Ima problema sa disajnim organima i urološke tegobe, zbog bolesti prostate. Nosi uloške, jer ne kontroliše mokrenje. Bolest je sa lošom prognozom. (Mi se tome nimalo ne radujemo). Teško je bolestan i gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, ali izgleda da će da krade do poslednjeg dana života. Opsednutost novcem je neizlečiva i opasna boljka.

Miškovićeva zvanična supruga Ljiljana otišla je 1. novembra ponovo u London na provode. Ona planira da preuzme sve poslove, da rasproda imovinu i zauvek ode iz Srbije. Sa mužem skoro i da ne razgovara, osim o novcu.



Veliki odjek



U petak, 3. novembra glavnom uredniku "Tabloida" javio se Rasim Ljajić. U prijateljskom razgovoru saopštio je glavnom uredniku da se upravo vratio sa sastanka sa američkom delegacijom. U razgovoru on je pomenuo reč tajkuni, i sagovornici su ga upitali da li je čitao "Tabloid". Preporučili su mu da pročita naš list, zbog tekstova o imperiji Miroslava Miškovića. I dok je razgovarao sa glavnim urednikom, Ljajiću su saradnici upavo donosili aktuelne brojeve "Tabloida".



Podrška



Više stranih diplomata, zaduženih za sektor informisanja u svojim ambasadama, interesovalo se u našoj redakciji o pritiscima kojima smo izloženi povodom pisanja tekstova o pljačkaškoj aktivnosti Miroslava Miškovića. Ponudili su nam pomoć i podršku. Obavestili smo ih da to činimo uvereni da vršimo svoju dužnost, da javnost obavestimo o činjenicama koje su u Srbiji poznate samo izvršnoj vlasti, ali ne i građanima koje Mišković sa saradnicima nemilice pelješi.



Pretnja



Kako nas je u ponedeljak, 6. novembra obavestio direktor "Future plus", gospodin Sretko Vuković, njemu se javio telefonom advokat Miroslava Miškovića i tražio da ova distributerska kuća povuče sve primerke našeg lista i odbije da ga ubuduće distribira.

Gospodin Vuković nam je obećao da bez rešenja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, njegova kuća neće prestati da i dalje distribuirati "Tabloid", bez obzira na pretnje Miškovićevih advokata, sem ako naredba ne dođe sa ''više instance''.

Na crnoj listi



Konzularno odeljenje Ambasade SAD u Beogradu odbilo je nedavno da izda vize Miroslavu Miškoviću i njegovim saradnicima da posete ove zemlju. Gospodin Mišković je još za vreme Miloševiceve vlasti stavljen na listu nepoželjnih osoba, koje su opisane kao osobe opasne po interese SAD-a. Ovo je, svakako, lepa vest, da američke vlasti srpskim lopovima odbijaju da pruže utočište

Miškovići beže iz zemlje



U prethodna tri nastavka opisali smo pljačkašku aktivnost Miroslava Miškovića, koji je pare porodice Milošević i Republike Srbije, koje su iznete na Kipar u vreme sankcija, prebacio na svoje račune, i sada kupio pola Srbije. Predstavnici međunarodne zajednice zahtevaju od odlazeće Vlade Srbije da hitno Miškovića i njegovu bandu privede zakonu.



Milovan Brkić

Nikša Bulatović

Imperija porodice Mišković je uzdrmana. Jedan od najvećih pljačkaša na Balkanu, koji je iz potaje skoro deceniju vladao iz senke i Srbiju doveo na prosjački štap, u paniciji je. Njegova supruga Ljiljana boravila je ovih dana u Lonodnu, u nameri da sredi da se Miškovići evakuišu iz Srbije.

Ivana Mišković - Karić, koja stanuje u četvorospratnoj zgradi u Londonu, na Vikam skveru broj 5, odlučila je da definitivno ode iz Beograda i preseli se u London. Ona je kupila nov sportski mercedes, koji je sada u garaži. Nezadovoljna je kućom u kojoj živi i ovih dana namerava da kupi novu, veću, lepšu i funkcionalniju. I Ivana i njen brat Marko, koji ima još veću kuću u istoj ulici, Vikam skver broj 7, podneli su zahteve Britanskoj pošti za uvođenje telefona. Jedan od uslova za dobijanje telefona je da podnosilac živi na toj adresi.

U vili u kojoj žive, u ulici Adison Round 44, Miroslav i Ljiljana Mišković imaju dva telefonska broja. Prema presretnutim razgovorima ( kućni telefon 994402073712799) gospođa Mišković je nagovestila prijateljima da što pre mora da preseli porodicu "jer će joj divljaci iz Srbije sve oteti''. Ljiljana želi da ode zauvek iz naše zemlje i pravi planove da kupi nekoliko vila na Sejšelima i na Kipru, čija je i državljanka. Ona je izdala nalog sekretarici Tanji na Kipru da prebaci novac sa računa kiparske banke na Sejšele i u jednu englesku banku, plašeći se da to, po običaju, bude Berkli banka, preko koje inače Miškovići peru pare opljačkane u siromašnoj Srbiji.

Ovih dana je i Marko Mišković boravio u Londonu u svojoj vili. Bio je sve vreme u društvu jednog prijatelja iz Beograda, vidno nervozan i skoro histeričan. Raspitivao se kako može da dobije državljanstvo. Po očevoj preporuci, kako javlja naš saradnik iz Londona Vilijem Džekson Holston, pokušavao je da stupi u kontak sa londonskim policajcima. U Skotland jardu on ima podebeo dosije zbog konzumiranja narkotika i saobraćajnih prekršaja.

Svom sinu Marku gospodin Miroslav Mišković je kupio novu jahtu i platio je dva miliona dolara!

Miškovići su nekretnine, kuće, nameštaj, automobile, jahte... platili više od 50 miliona funti (oko 80 miliona eura)! Toliko keš novca nema nijedan milijarder na svetu!

Dok se Srbija guši u nemaštini, dok njeni građani gladuju, i na samrti su, Miškovići opljačkane pare nemilice troše.

Svojoj potpredsednici kompanije Milki (Mileusnić) Forcan gospodin Mišković je kupio vilu na Senjaku. On sa njom ima vanbračno dete. Gospođa Forcan je vilu na Senjaku, vrednu dva miliona evra, u kojoj je kratko živela, izdala Ambasadi Mađarske za rezidenciju ambasadora (adresu ne objavljujemo zbog lične bezbednosti Njegove ekselencije ambasaora Mađarske). Ona ubira kiriju u mesečnom iznosu od 15 hiljada američkih dolara! Naravno, na taj iznos ne plaća porez, jer je ministar finansija Srbije do pre neki dan bio Miškovićev sestrić Mlađan Dinkić.

Gospođa Forcan nije podstanar. Kupila je odmah dva stana, luksuzno opremljena. U jednom od njih i živi, prekoputa svoje kuće date u najam!

Ulazeći u srce gospodina Miroslava Miškovića, iz koga se još pre dve decenije iselila njegova supruga Ljiljana, sa kojom je u formalnom braku, gospođa Milka je od Gospodara Srbije dobila letos na poklon jahtu plaćenu 650 hiljada evra!

Miškovići, očigledno, raspolažu neograničenom količinom gotovine. Predsednik "Delta korporacije" ima mesečnu platu od pet hiljada evra. Da li se od te plate mogu kupiti nekretnine čija vrednost, samo u Londonu, premašuju iznos od 50 miliona funti! Da li je on ikada platio državi Srbiji porez?

Primera radi, da bi se zaradilo 50 miliona funti, u Srbiji za te pare, imajući u vidu prosečnu zaradu, mesec dana treba da radi 250 hiljada radnika! Mnogi zaposleni u Miškovićevim firmama zarađuju i mnogo manje od prosečne zarade u Srbiji.

Dok besomučno pljačka Srbiju, raspolažući i parama porodice Milošević, takođe opljačkanim, koje je tadašnji režim izneo iz Srbije u vreme sankcija i hiperinflacije, između ostalog i radi plaćanja robe u inostranstvu, Mišković je bio galantan jedino prema svojoj i porodici Milke Forcan.

Otac gospođe Forcan je bio direktor beogradske firme "Jugohemija". Gospodin Jovan Mileusnić podveo je svoju kćerku Milku direktoru "Delta kompanije". Čim je diplomirala, postala je Miškovićeva konkubina i potpredsednica kompanije.

"Jugohemiju" je Mišković kupio na rasprodaji. Novac je uplatio na račun Jovana Mileusnića u jednoj nemačkoj banci. Vlasnik ove ugledne firme postala je Miškovićeva potpredsednica. Ona je predsednica Upravnog odbora, a njena rođena sestra Smiljka Mileusnić - Adžić je generalni direktor. Svojoj konkubini Miroslav Mišković je poklonio "Jugohemiju", a i druge firme su u njenom vlasništvu.

Jovan Mileusnić je nedavno kupio još jedan stan na Voždovcu, čiji enterijer i luksuzni nameštaj je platila "Jugohemija", dok njeni radnici mesečno zarađuju po 140 funti! Gospodin Mileusnić samo na jednom računu u "Dojče banci" ima devet miliona evra! Pretpostavlja se da njegova kćerka Milka u inostranstvu svoje otete pare od srpskih građana čuva na računima koji se vode na njegovo ime.

Kćerke u oca imaju veliko poverenje. Preko njega su i završile fakultet, polažući ispite u kabinetima profesora, čak i subotom. Čim su dobile diplome, postavljene su na direktorska mesta.

Kolika je moć gospođe Forcan svedoči i podatak da je pre dve godine, radi njenog povratka iz Dubaija, avion morao dva sata da čeka na poletanje dok ona ne pristigne iz hotela, u kome je zanoćila sa jednim funkcionerom Privredne komore Srbije.

Imperija Miškovića je specifična. Od opljačkanih para koje je u vreme hiperinflacije izneo iz zemlje na račune svojih firmi na Kipru, gospodin Mišković je počeo da kupuje po Srbiji. U proizvodnju nije uložio ni prebijenu paru. Otvorio je banku, osiguravajuće društvo, pokupovao lanac trgovinskih kompanija ("Pekabeta", "Ce Market"...) otvorio "Maxi" diskonte, kupio "Večernje novosti'' i druge medije. Mišković danas trgovinsku mrežu drži u svojim rukama i snabedavanje Beograda i drugih gradova u Srbiji pod njegovom je kontrolom. On diktira cene.

Prva samoposluga u Srbiji, koja je otvorena u Beogradu, na Cvetnom trgu, i koju starosedeoci pamte kao mesto gde su počeli prvi put da se ''samouslužuju', od sada će biti salon u kojem gospodin Mišković izlaže automobile marke BMV, čiju prodaju u Srbiji zastupa "Delta korpororacija"! Osioni Gospodar Srbije ne haje za interese građana. On ima svoje interese i može mu se. Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović je na njegovom platnom spisku.

Odmah po preuzimanju kupljene firme, gospodin Mišković zaposlenima smanjuje plate i trećini uručuje otkaze. Tako je bilo u "Ce Marketu", u "Pekabeti", u "Jafi" u "Jugohemiji''. Zaposleni u "Maxi" diskontima su u najtežem položaju. Većina zaposlenih ne izdrži duže od tri meseca. Ili dobiju otkaz, bez naknade, ili sami beže koliko ih noge nose, zbog torture kojoj su izloženi.

Da je gospodin Mišković pravi Gospodar Srbije svedoči i njegova moć da sa lakoćom sklanja one koji bi u poslu mogli da mu konkurišu.

Posle 5. oktobra Mišković je bio nerazdvojni prijatelj sa tadašnjim ministrom unutrašnjih poslova Dušanom Mihajilovićem, vlasnikom poslovne imeprije "Lutra". I sam g. Mihajilović se tada pitao koliko njegova "Lutra" ima preduzeća. Ali čim je otišao s vlasti, Mišković se distancira i od Mihajilovića. Bivši ministar je njegovog sestrića Mlađana Dinkića označavao kao "malu štetočinu''. Ali ova "mala štetočina" je svom ujaku Miroslavu Miškoviću krčila put ka potpunoj okupaciji Srbije. Afera "stečajna mafija" pokrenuta je kako bi se Mišković razračunao sa Slobodanom Radulovićem, koji mu je prodao lanac samoposluga "Ce Marketa".

Da g. Mišković rukovodi ovim sudskim postupkom svedoči i pismo jednog od uhapšenih Mika Brašnjevića, koji se obesio u zatvoru, odbivši da ispuni zahtev vlasnika "Delta korporacije". Od uhapšenog Brašnjevića g. Mišković je tražio da mu pokloni preduzeće BIM "Slavija", a Mišković mu je garantovao puštanje na slobodu.

Koliko je g. Mišković besprizoran u okupiranju države svedoči i podatak da je lično naložio svom sestriću Dinkiću da ukloni njegove konkurente - porodicu Karić sa kojom je, inače, u srodstvu. Njegova mezimica Ivana udata je za sina Sretena Karića.

Bogoljub, Sreten i više članova porodice stavljeni su na poternicu. Od Bogoljuba je otet "Mobtel", Mlađan ga je lično prodao. Karići su u bekstvu i gospodin Mišković je planirao da uzme svu njihovu imovinu i da ih spreči da učestvuju na tenderima, koji su bili po njegovoj meri.

Koliko je stvarno "težak" gospodin Mišković?

Njegova imovina je pogrešno procenjena. Najveći deo para ne vodi se na njegovo ime. Barem polovina para (i imovine) je na računima njegove supruge Ljiljane, a i potpredsednica Milka Forcan teška je preko 120 miliona evra!

Najbogatija porodica u Srbiji nije platila ni dinara poreza!

Stečajni upravnici Beogradske banke ušli su u trag parama koje je gospodin Mišković iznosio na Kipar, na račune svojih preduzeća, odakle ih je prebacivao na račune drugih svojih preduzeća, radi zametanja tragova, a onda tim parama počeo da kupuje sve po Srbiji. U ovom broju objavljujemo faksimile tih računa o transferu novca na Kipru, kao i promene stanja na računima Miškovićevih preduzeća na Kipru.



Pljačkaši dolaze sa Kipra



Miroslav Mišković je na prevaru i uz lažiranje dokumenata, bez uloženog dinara, "kupio" preduzeće za proizvodnju kartona "Avalu adu". Prema rečima Milijane Đurić, blagajnika u penziji ove firme, zaposleni su bili ucenjeni od generalnog direktora Sonje Joksimović da 29. decembra 2003. godine prodaju akcije po niskoj ceni od 50 evra po jednoj. Većina su podlegli pritiscima i pretnjama otkazom. U poreskim rešenjima koja su kasnije dobili, zabeleženo je da su oslobođeni poreza zbog kapitalnog gubitka.

Prethodno je direktorka "Ade" potpisala ugovor sa kiparskom firmom "Kapa star limitid", čiji je vlasnik Mišković, a direktor izvesni Nebojša Šaranović. Prema tom ugovoru "Kapa star" se obavezuje da uloži pet miliona evra, kojima će otkupiti akcije radnika i za ostatak dokapitalizovati preduzeće.

Međutim, akcionari su isplaćeni parama same "Avala ade", odnosno sopstvenim parama, a pritom izgubili akcije i vlasništvo nad firmom. Proviziju u tom poslu uzeo je "Delta broker" kao posrednik, a isplata je vršena preko "Delta banke" - kaže Đurićeva.

Slobodan Vukićević, nekadašnji dugogodišnji generalni direktor "Avala ade", potvrđuje njene reči i dodaje da preduzeće vredi stotinak miliona evra i da je potpuno paušalno određena cena od pet miliona evra po kojoj će "Kapa star" postati vlasnik tog preduzeća. Samo dve najmodernije italijanske mašine za proizvodnju kartona koštaju 22 miliona evra. "Avala ada" poseduje 43.000 metara kvadratnih poslovnog prostora i robnih kuća, predstavništva u Moskvi i na Kipru, plus nekoliko hektara zemljišta pored Dunava, na ekskluzivnoj lokaciji pored Pančevačkog mosta.

- Čak ni tih pet miliona, odnosno njihova dinarska protivvrednst, nisu uplaćeni na račun "Avala ade", već na neki račun koji ne pripada ovoj firmi. To je "Delta banka" dobro znala, jer je "Avala ada" imala otvoren račun kod te banke. Tako je "Delta banka" učestvovala u prevari, jer je izdala potvrdu i nalog za prenos sredstava - ističe Vukićević.

Čim je "Kapa star" ušao u posed "Avala ade", otpušteni su dugogodišnji radnici iz obezbeđenja i dovedeno drugo obezbeđenje. Zatim se krenulo u gašenje proizvodnje papirne konfekcije, kojom se ova firma bavi 70 godina.

Slobodan Vukićević je u ime Udruženja malih akcionara podneo zahtev Trgovinskom sudu u Beogradu da briše nezakonit upis "Kapa star limitida" kao vlasnika "Avala ade", jer se zasniva na lažnim podacima. Sudija Mirjana Trninić odbacila je tužbu, ne iz činjeničnih, već iz formalnih razloga, kao navodno neurednu. Vukićević je podneo i prijavu Specijalnom tužilaštvu, u kojem za organizovani kriminal, između ostalih, optužuje "Delta banku", Sonju Joksimović, Nebojšu Šaranovića i Trgovinski sud u Beogradu. Naravno, dok je Mišković gospodar Srbije, od tužbe neće biti ništa. U sudu su im rekli: "Zaboravite, Mišković je nedodirljiv."

Inače, ima indicija da su pomenutih pet miliona evra zapravo pare preduzeća "Jafa" iz Crvenke, koju je takođe na sumnjiv način kupio Mišković preko "Kapa stara", te da su te pare prikazane kao investicija "Jafe", a u stvari su oprane, jer nisu legle na račun "Avala ade".

U ugovoru sa "Kapa starom" postoji i odredba u kojoj se garantuje Sonji Vukićević da neće biti smenjena sa mesta direktora najmanje pet godina od dana zaključenja ugovora, pod uslovom da preduzeće posluje bez iskazanih gubitaka. Međutim, Joksimovićeva je i dalje na čelu firme, mada je oštetila preduzeće poklanjanjem celokupne opreme za rad firmi "Giant" d.o.o. čiji je vlasnik Dragana Milovanović. Draganin otac Dušan je Sonjin školski drug i godinama je sa Kipra snabdevao papirom "Avala adu", zašta je dobijao povoljne uslove i brojne ustupke, svedoči Đurićeva za "Tabloid". Tako je ugovorom od 11. novembra 2004. godine "Avala ada" bez naknade prenela u svojinu "Gianta" mašine za izradu rolnica, salveta, maramica, toalet papira, za sečenje rolni i za izradu hilzni. Prema odredbama ugovora, "Giant" je preuzeo i 73 radnika "Avala ade".

Jasno je da Mišković ne želi da nastavi proizvodnju kartona, već ga interesuje ogroman poslovni prostor, ali i zemljište pored Dunava. Tu je planirana izgradnja najveće rečne luke na Balkanu, koja će biti bescarinska zona. Zato mu odgovara krčmljenje imovine preduzeća koje želi da dovede do stečaja. Podsetimo da je Mišković kupio i Luku Beograd, gde je smeštena carinska ispostava. Tamo želi da napravi marinu za čamce, zbog čega Mišković iseljava carinu iz Luke.

- Lično sam imao prilike da upoznam Miškovića dok još nije bio tako moćan i dok je radio u Hemijskoj industriji "Župa" u Kruševcu. U vreme kada sam bio predsednik Upravnog odbora "Slavija banke", on je bio određen za mog zamenika. Uvek se laktao da bude glavni. Čak su u nekim slučajevima intervenisali za njega da vodi pojedine sednice umesto mene - svedoči Slobodan Vukićević.



I novinari na belom hlebu



Gospodin Mišković je postao, sa Milanom Bekom, većinski vlasnik Kompanije "Novosti", koja izdaje više listova, među kojim i "Večernje novosti", najtiražniji dnevni list u Srbiji.

Generalni direktor Manojlo Vukotić, koji je ovu najugledniju novinsku kuću na Balkanu opljačkao za 12 miliona evra, po nalogu gospodina Miškovića, boravi u apartmanima hotela na Zlatiboru i pravi spisak za otpuštanje 245 radnika ove kompanije. Čim i službeno 29. novembra postanu vlasnici ove novinske kuće, Mišković i Beko otpustiće polovinu zaposlenih, a ugasiti dnevni list "Sport" i nedeljnike "TV Novosti" i "Reviju 92".

Okružno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Upravi kriminalističke policije Policijske uprave Beograda da izvrši neophodno prikupljanje dokumenata i Vukotića privede istražnom sudiji. Gospodin Mišković je ipak sprečio, za sada, Vukotićevo hapšenje.



Plaćenici



Na platnom spisku Miroslava Miškovića i Milke Forcan su urednici dnevnih novina "Press" (zamenik i pomoćnik glavnog urednika Dragan J. Vučićević i Svetomir Marjanović) i "Kurira" (glavni urednik Antonije Kovačevič), a generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić je debelo plaćen da priča i piše o Miškoviću kao genijalcu koji je sarađivao sa stranim službama i za vreme Miloševićeve vladavine, navodno, pomažući opoziciju.







Počeo da krade pre 15 godina



Okružno javno tužilaštvo u Požarevcu podiglo je 24. februara ove godine optužnicu protiv Dragoljuba Mitića, bivšeg direktora BB "Požarevačke banke", jer je, između ostalog, omogućio 1992. godine preduzeću "Hemslejd" iz Nikozije da bez ikakvog ugovora dobije u kešu 100 hiljada nemačkih maraka, a preduzeću "DELTA M" iznos od 659.735,66 u današnjim evrima.

Zamenik javnog tužioca u Požarevcu Dmitar Krstev predložio je da se u dokaznom postupku kao svedok sasluša i Miroslav Mišković iz Beograda, Ognjena Price broj 44. Gospodin Mišković, naravno, ni u ovom slučaju neće sesti na optuženičku klupu.





Otvoreno pismo



Bivši ministar pravde u vladi Zorana Đinđića Vladan Batić uputio je otvoreno pismo predsedniku Kipra Tasosu Papadopulosu 9. oktobra ove godine, u kojem navodi da je njegova advokatska kancelarija osnovala preduzeće "Antexol trade LTD", upisujući kao vlasnika i kao direktora gospođu Ljiljanu Radenković, mada ona nije ni znala za postojanje ove firme, iza koje je stajao i poslovao Miroslav Mišković. Detaljnije o tome izvestićemo u sledećem broju.
_________________

Nadite vremena da ovo procitate.Kisni je dan....

Moreplovka ovo je sve na jednom mestu što se manje više znalo, hvala !


profiter Milošivećve epohe je postao milijarder posle 5. oktobra

To je mnogo važnije od "nato države na Kosovu", al o tome nema ko da govori na televiziji

Moreplovka....:

Imala sam nekoliko tema o tajkunu Miskovicu medjutim nije to forumasima bilo interesantno.Nazalost.

Kliknite za proširenje...

Što?Hajde nabroj bar neke, molim te. Nekako, kao da je zaštićen, a?

Moreplovka....:

Nadite vremena da ovo procitate.Kisni je dan....

Kliknite za proširenje...

мЛого дугачко, али више него интересантно. За сада сам прочитао 3 поста, али ћу и остало, одлично да си ово постовала... тај лик је невиђени дрипац, у то сам се чак и лично уверио... 8-)

eremita:

мЛого дугачко, али више него интересантно. За сада сам прочитао 3 поста, али ћу и остало, одлично да си ово постовала... тај лик је невиђени дрипац, у то сам се чак и лично уверио... 8-)

Kliknite za proširenje...

Eto, Mitke, vidis kako ti i ja mozemo da se slozimo ponekad

Moreplovka, šta da ti kažem... Šta da radimo da tekst ide dalje. Kada se nešto tako jasno opiše i opriča onda je sve jasnije i onima koji ne znaju da čitaju između redova. I afere, i nameštanja, i poternice... Potpuno je jasno KOME zapravo smetaju izvesni ljudi i zašto. I ko je pravi Gospodar od Serbije, zemlje uklete...