MANASTIRI SRBIJE

Casopis Horizont

Obećava
Poruka
64
Ко не поштује своју прошлост нема ни будућност, а традицију не поштују само они народи који је немају. Путујући Србијом, од заборава прошлости „отимамо“ и бележимо све оно што представља нераскидиви део наше културне баштине...
 
МАНАСТИР ЉУБОСТИЊА
Делиле и радост и тугу

Монахиње Евгенија и Јефимија су дане проводиле у молитви, са тугом у срцу. Љубостиња им је видала непреболне ране овоземаљског живота. Њихов монашки живот остаће упамћен по скромности, тишини и мудрим речима. Биле су заједно у радости и тузи, заједно чекају и васкрсење

Дуго, са воштаницом у руци, стоји монахиња Евгенија пред иконом Мајке Богородице и моли се. Моли Господа да помене уснулог слугу свог Лазара, да му опрости свако земаљско сагрешење које учини речју, делом или помишљу. А баш овде, на месту где манастир сада беше, њих двоје се и упознали. Било је то на дан светог Стефана. Венчали се, децу изродили, а онда додје до боја. Оног крвавог Косовског. Њен муж, српски кнез Лазар, изгуби главу за част свога народа. И шта преоста неутешној кнегињи, косовској удовици, но да приђе Господу, да се моли за народ и душу свога Лазара. Али не пође сама. Поведе са собом и Јелену, супругу Угљеше Мрњавчевића, и још седам несрећних удовица. И окончаше световни живот Милица и Јелена, и наставише да живе као Евгенија, Јефимија, Ирина, Христина... Све до судњег дана и краја овоземаљског живота.

http://www.casopishorizont.com/ljubostinja.html
 
МАНАСТИР РАЧА
Ниче као птица из пепела

У древној задужбини краља Драгутина некада је живело више од 300 монаха. Нажалост, било је и дугих периода када је овде живот потпуно замирао. Више пута је паљен и разаран, али манастир на обронцима Таре и данас привлачи велики број посетилаца

Вазда се моћ и сила једног владара мерила величином територије, бројем коња и војника, ћуповима злата и другога блага. Ипак, да је на земљи све трошно и краткога века, најбоље су знали сами главари. Трудили су се да оставе и нешто трајније, нешто што ће им бити корист на небу, а новим поколењима радост на земљи. Изузетак није био ни краљ Драгутин. Опхрван сталном борбом са непријатељима, али и грижом савести због побуне против оца – краља Уроша и сталних ратовања са братом Милутином, желео је на неки начин да окаје грехе. У престоници у Дебрцу на Сави, дуго је правио златне и сребрне црквене сасуде, ткао златоткане одежде и слао их на дар црквама и манастирима широм земље. Обнављао је Немањину задужбину Ђурђеве Ступове, градио је цркву у Ариљу, али је најдубљи траг оставио изградњом манастира Троноше и Раче. И данас, седам векова касније, ове светиње живе као доказ да су само вера и љубав према Господу вечити.

http://www.casopishorizont.com/raca_pokrajdrine.html
 
Место судбоносних одлука

Мировни споразум између Русије и Турске, закључен 1812. године у Букурешту, био је кобан за судбину Првог српског устанка. Са његовим одредбама Карађорђе је народ упознао на Великој скупштини, одржаној у порти манастира Враћевшница. На истом месту, три године касније, Срби су одлучили да се поново дигну на устанак

Српски средњовековни манастири су ретко били место где се народ само окупљао и Богу молио. Већина их је током бурне прошлости била и ризница народног блага, средиште културног и духовног живота и неми сведок историјских догађаја. Изузетак није ни манастир Враћевшница. Подигнута средином прве половине 15.века, на јужним обронцима Рудника, окружена густом шумом и далеко од царских друмова, задужбина Радича Поступовића је вазда била погодно место да се нешто важно сачува или нешто значајно реши. Овде је, на пример, 1812. године Карађорђе упознао народ са одредбама Букурешког мира који се, како се показало, био кобан за судбину Првог српског устанка. На истом месту, три године касније, Србија је поново васкрсла. Одлука о подизању Другог српског устанка је донета управо овде, у ноћи уочи народног збора у Такову, на Цвети 1815. године.

http://www.casopishorizont.com/vracevsnica1.html
 
Manastir Djunis sa crkvom
Pokrov Presvete Bogorodice


Sv.Bogorodica-4.jpg


Sv.Bogorodica-6.jpg


Devojci Milojki Jočić iz Djunisa se 1898 god. došavši
da zahvati vodu na izvoru, prikazala Bogorodica
rekavši joj da, na tom mestu, podigne crkvu i da se
u njoj redovno obavlja služba.
Iste godine podignuta je skromna kapela od dasaka
sa krovom od ćeramide. Porušena je 1899 god. da bi
na istom mestu bila podignuta nova crkva 1921 god.
a 1960 proglašena za manastir.
Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.


Sv.Bogorodica-2.jpg


Sv.Bogorodica-3.jpg
 
MANASTIR LELIĆ
sa crkvom SVETOG NIKOLAJA


konak.jpg


m1.jpg


Samo nekoliko kilometara od Valjeva prema Bajinoj Bašti skreće se prema Leliću.
Par kilometara od manastira Ćelije uz reku Gradac u centru Lelića je crkva sagrađena 1929
a proglašena za manastir 1997. U njemu se nalaze mošti Vladike Nikolaja Velimirovića
pravoslavnog teologa i pisca iz 20.veka. Mošti Sv.Nikolaja Velimirovića prenete su iz Amerike
1991.godine.U manastiru se nalazi muzej a pored je kapela

ikonostas.jpg


mosti-sv-nikolaja.jpg
 
MANASTIR ĆELIJE sa crkvom
SVETOG ARHANGELA GAVRILA


konak.jpg



manastir.jpg



Samo nekoliko kilometara od Valjeva prema Bajinoj Bašti skreće se prema Leliću a zatim
prema putokazu skreće se levo i silazi dosta dugim putem u dolinu.
Tu je manastir Ćelije sagrađen u 13 a obnovljen u 18 veku i nalazi se na proplanku iznad
reke Gradac.Njegova izgradnja vezuje se za kralja Dragutina iz dinastije Nemanjića.
Prvi pisani istoriski izvori pominju ga 1560.god.Često je spaljivan a potom obnavljan.
Za vreme Prvog srpskog ustanka u manastiru je bila ustanička bolnica.
Ikonostas je uradjen 1810.god.U manastiru je bila jedna od najstarijih škola u ondašnjoj Srbiji.
Danas monahinje drže poznatu ikonopisačku školu po uzoru i tehnikom starih majstora.
Uspešno se bave i izdavačkom delatnošću.Danas je manastir sedište umetničke
i kulturne delatnosti.Monasi ovog manastira su uvek bili na čelu borbe za oslobodjenje
od turske vlasti.U ovom manastiru je sveštenički čin dobio Hadži Ruvim.
Tu su sahranjeni ustaničke vodje Ilija Birčanin i Jefta Popović.
U manastirskoj porti sahranjen je i veliki pravoslavni mislilac 20.veka Ava Justin Popović.
U manastir dolazi 1948 god i tu ostaje sve do svoje smrti 1979.god.
Učenici Ave Justina danas su u vrhovima Srpske pravoslavne crkve.
U manastiru se čuva ikona Sabor svetih Arhangela koju je 1798 god. uradio Petar Moler.
Manastir je aktivan i danas u njemu žive monahinje.


avajustin.gif


Ava Justin Popovic

konaci.jpg
 
СВЕТА СРБСКА ЛАВРА МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ

Густа магла паднала на тој ми равно Косово

У долини подно самих Проклетија, на обали реке Бистрице, векује једна од највећих српских светиња. Манастир Високи Дечани, задужбина Стефана Уроша и његовог сина Душана Силног, памти свакаква времена. Али највећа искушења тек престоје...

http://www.casopishorizont.com/_9/decani.pdf
 

Prilozi

  • visoki decani 1.jpg
    visoki decani 1.jpg
    35,5 KB · Pregleda: 3
МАНАСТИР КАОНА

Када се из Београда узводно крене уз десну обалу Саве, и прођу Обреновац и Владимирци, стиже се до велике раскрснице. Пут десно води ка Шапцу и Мачви, а ако скренете лево, ка Ваљеву – убрзо ћете стићи и до села Драгиња. Кажу да је то највећа и по много чему најбогатија циганска варошица. Са обе стране пута се извијају нове двоспратнице, грађене од разних материјала, веселих боја и чудних укуса. Паркирани аутомобили са ознакама Беча, Салцбурга, Инсбрука и Граца, наводе на помисао да сте забасали усред Аустрије, а пажњу привлачи и прави зоолошки врт гипсаних орлова, лавова и других животиња.
Занесени овом необичном архитектуром, многи и не примете мали путоказ усред села, који упућује да се „ту негде“ скреће и за Каону, православни манастир из давних времена. Верујем да бисмо и ми залутали да аутор ових редова није пре много година походио овај манастир. Из тог периода, заправо, и датира једна прича које ћу се увек радо сећати.
 

Prilozi

  • Kaona.jpg
    Kaona.jpg
    36,9 KB · Pregleda: 8
MANASTIR SENJAK sa crkvom
VAVEDENJA PRESVETE BOGORODICE



1.jpg



4.jpg


Nalazi se u Beogradu u ulici Vasilija Gaćeše 8


mapa.jpg



Dolazi se iz Bulevara Vojvode Putnika i skreće kod table sa oznakom.
Crkva je podignuta 1936 godine i zadužbina je Perse R. Milenković.
Posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice a mala kapela u sklopu manastira posvećena je
Svetom Nikoli. Živopis u crkvi završen je 1985 ali je danas u dosta lošem stanju.
U crkvi se nalaze tri čudotvorne ikone i to: ikona Majke Božije,ikona Svetog Nikola i ikona
Svetog Nektarija. Manastir je ženski i aktivan je. O njemu brinu monahinje.


ikonostas.jpg



ikone.jpg




ikona2.jpg
 
Што разум не зна, срце осети

У монашки ред се улази због љубави према Господу, према ближњима, према свему што нас окружује. У манастир се не бежи од свакодневних проблема, јер невољу у себи носимо. Ко то не разуме, ни овде се неће дуго задржати

На Бога се мисли и њему се моли

Свако јутро, пред зору, низ обронке и падине Фрушке горе се разлегне звук звоњаве. Туку звона Крушедола, Раванице, Ремете и још четрнаест православних храмова. Буде васцели хришћански свет на уранак, опомињу манастирска братства да је време молитви. Сваког јутра, у пола четири, на ногама је и сестринство манастира Јазак. Пола сата касније почиње јутрење и двочасовно помињање Господа. После молитве је скромни доручак, а затим свако иде на своје послушање. Неко у кухињу, неко у повртњак, неко треба и стоку да нареди. Шта год да се ради, на Бога се мисли и њему се моли. Из дана у дан, из године у годину.
Овај утврђени манастирски ред само понекад поремети велики празник или посета гостију. Долази народ цркви, слуша предања, диви се храму и оставља прилог. И чуди се, помало... Све је овде прелепо, мирно, опуштајуће... Али, опет... Оставити свет, посветити се Господу, занемарити животне радости и задовољства... Колико ли је само воље и упорности потребно?

http://www.casopishorizont.com/jazak.html
 
Posetite manastir Manasijau ( Resava 1407-1418 ) zadužbina despota Stefana Lazarevića. Jedan od najlepših srpskih srednjevkovnih manastira vrhunsko delo Moravske arhitektonske škole. Ujedno posetite i Resavsku Svetu Goru grupu manjih manastira u okolini Svilajnca.
za bliže informacije: www.resava-tourism.com
 

Prilozi

  • manasija.jpg
    manasija.jpg
    54,8 KB · Pregleda: 4
  • ikone.jpg
    ikone.jpg
    51,9 KB · Pregleda: 4
  • 1.jpg
    1.jpg
    52,4 KB · Pregleda: 4
  • Miljkov manastir (4).JPG
    Miljkov manastir (4).JPG
    31,1 KB · Pregleda: 4
СВЕТА СРБСКА ЛАВРА МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ

Густа магла паднала на тој ми равно Косово

У долини подно самих Проклетија, на обали реке Бистрице, векује једна од највећих српских светиња. Манастир Високи Дечани, задужбина Стефана Уроша и његовог сина Душана Силног, памти свакаква времена. Али највећа искушења тек престоје...

http://www.casopishorizont.com/_9/decani.pdf
 
MANASTIR TRESIJE


sa crkvom Svetog Arhangela



prilaz.jpg



konak.jpg




sa-puta.jpg







Kada se dođe do centra Sopota pođe se levo i putem uzbrdo.
Posle samo nekoliko kilometara stiže se do table a manastir se vidi sa puta.
Podignut je za vreme despota Stefana Lazarevića početkom XV veka.
Rušen je dva puta a prema natpisu na ploči,kod vrata, obnovljen je u XVII veku.
Novi konak je izgrađen a završava se i kapija.
Ikonostas i freske su novijeg datuma.
Ovde se čuvaju i ikone prenete iz okolnih crkava.
Podignut je na izvoru potoka Tresije i po tome dobio ime.
O manastiru se brinu monasi. Aktivan je.



tresije1.jpg



ikonostas.jpg



ploca.jpg



cesma.jpg
 
MANASTIR SLANCI
sa crkvom
SVETOG PRVOMUČENIKA
I ARHIĐAKONA STEFANA


bgmapa.jpg




m1.jpg


m3.jpg



Ne zna se pouzdano kada je podignut ali se pretpostavlja da je to bilo u 13 veku
i da ga je najverovatnije podigao kralj Dragutin. Više puta je rušen i obnavljan da bi poslednja obnova izvršena 1970. god.Manastir je posvećen svetom arhidjakonu Stefanu jednom od sedam djakona čuvene starohrišćanske crkve u Jerusalimu a koji je stradao zbog vere u Hrista.
Ovaj manastir je jedan od retkih koji je METOH manastira HILANDAR. To znači da se u manastiru Sveti Stefan pripremaju monasi koji će popunjavati bratstvo manastira Hilandar na Svetoj Gori.
Manastir se nalazi nadomak Beograda u Slancima-Veliko Selo
Dolazi se iz pravca Višnjice-Slanačkim putem samo pravo.Postoje oznake i nije ga teško pronaći.
Manastir je aktivan i u njemu žive monasi.



m4.jpg


konak.jpg


m2.jpg


ulaz.jpg


ikonostas.jpg
 
Manastir Žiča



zapadna-strana.jpg




Manastir Žiča sagrađen je početkom trinaestog veka (1205-1208) ali joj istorija zapravo počinje onog trenutka kada je sedamnaestogodišnji Rastko Nemanjić odlučio da napusti dvor svoga oca i postane monah na Sv. Gori Atonskoj, u manastiru Sv.Pantelejmona, sa imenom Sava.


Kao smerni monah svojim podvizima zadivljivao je atonske monahe. Imao je takav podvig u telu da je i mrtve vaskrsavao, a blagodaću koja mu je bila data, uspeo je da preporodi celu srpsku zemlju i to kako u duhovnom tako i u politickom pogledu. Uprkos cinjenici da je postao izabrani cacud Duha Svetog, sebe je nazivao lenjivim, gresnim i slabim za duhovna podvizavanja ali u njegovom zitiju zivotopisac o njemu zapravo govori: "A sta bi drugo bilo dokaz krotkog i smirenog srca, ako ne hrabro podnositi svaku nevolju i sebe prekorevati u svemu."
Providevsi u njemu veliku ogromnu duhovnu snagu Gospod ga je iz Sv.Gore vratio u Srbiju i zalutalom srpskom narodu postavio pastira - Arhiepiskopa Savu.
Sv.Gora je tada bila orosena suzama ovog mladog podviznjaka koji je neizmerno zalio za zivotom neprestanog molitvenog uznosenja uma Bogu. Presveta Bogorodica ga je svojim javljanjem utesila i poslala na propoved u Srbiju. I tako sa ovim svetiteljem u Srbiju stize i obilje duhovne radosti...Jos pre konacnog povratka u Srbiju, Sv.Sava je uz pomoc svoga brata Stefana Prvovencanog, zapoceo izgradnju manastira Zice sa namerom da to bude mesto gde ce ce krunisati kraljevi i postavljati arhiepiskopi srpske pravoslavne crkve.
Mesto na kome je izgradjena crkva nije birano igrom slucaja. Arhiepiskopija je trebalo da bude podjednako udaljena od vizantijskog Carigrada i latinskog Rima. Priroda u kojoj se nalazi crkva nije bila samo lepa vec i bogata, s toga i samo ime Zica oznacava kraj koji je veoma bogat zitom.
Crkva je posvecena Vaznesenju Gospodnjem, a uzgradnja i zivopis trajali su po prilici oko 10 godina.
1219.godine Sv.Sava odlazi sa svojim ucenicima u Nikeju da tamo trazi samostalnost srpske crkve. Tako on postaje prvi srpski arhiepiskop, a Zica sediste novoosnovane arhiepiskopije.


/http://www.znanje.org/i/i21/01iv02/01iv0207/apostol-pavle.jpg

Apostol Pavle


1221.godine Sv.Sava u Zici krunise svoga brata Stefana za prvog srpskog kralja.
"Kralj se toga dana neiskazanom radoscu radovase, ne radi venca kraljevskog, vec radi toga sto se sa svih strana skupilo mnostvo naroda koji su dosli da vide kako je njegova crkva krasna. Crkva je bila velicanstvena tako da je svaki koji ju je video, mislio da je to zemaljsko nebo". Kralj je tada bogato obdario Zicu.
Najstariji istorijski izvori o Zici su dve povelje kralja Stefana i njegovog sina Radoslava, iz druge i trece decenije XIII veka, prepisane u XIV veku na zidove prolaza, ispod kule na ulazu u crkvu. Zahvaljujuci kralju Stefanu, Zica je tada imala najbogatiju riznicu skoro na celoj jugoistocnoj Evropi. Riznica je sadrzala i deo Casnog Krsta, rizu i pojas Presvete Bogorodice, desnu ruku i deo glave Sv.Jovana Pretece, mosti apostola, proroka, mucenika, ikone, zlatne sasude, odezde idr. na zalost od svega toga danas apsolutno nista nije ostalo.
Zici je tada darovano preko 57 sela, sto znaci vise hiljada hektara zemlje i nekoliko hiljada ljudi koji su zemlju obradjivali i bavili se zanatom. Dobila je Zica tada 8 planina i 217 porodica. Vremenom je stekla posed cak i na Kosovu.
Manastir je dakle, dobio ogromna imanja i ogromne privilegije, ali izvan svega neboceznjivog Savu koji se nastanio u samoj crkvi i odatle nadgledao manastirski zivot i poucavao narod.

apostol-petar.jpg


Apostol Petar


Na zalost, crkva na kojoj se sa toliko napora, a pre svega ljubavi radilo nije imala srece da ostane netaknuta. Iskonski neprijatelj ljudskog roda, uvidevsi da nikakva zla ne moze da nanese Svetom arhiepiskopu, pokusao je da unisti njegovo delo, valjda sa namerom da na taj nacin unisti i duhovnost koja je u to vreme cvetala ovim prostorima.
Vec krajem XIII veka Zica je u toj meri stradala da vise nikada nije imala onu lepotu i ono bogatstvo koje je imala isprva. Ne zna se pouzdano, ali se smatra da je bio u pitanju napad brace Romana i Kudelina, gospodara Braniceva, koji su u to vreme pustosili po Srbiji, ili nesto kasniji rat sa vidinskim knezom Sismanom. Manastir je bio zapaljen i opustosen, a arhiepiskopija je bila prebacena u Pec.
Bilo je mnogo onih koji su se trudili da obnove Zicu, ali je ona tek sto godina posle razaranja imala sve zidove crkve ukrasene, krov zasticen i riznicu popunjenu, ali prvobitni sjaj i lepotu vise nikada nije imala.
U toku cele svoje istorije Zica je stalno bila u razaranju i izgradnji. Za vreme petstogodisnje vladavine Turaka preko 150 godina bila je bez krovnog pokrivaca. Kisa je nesmetano padala u crkvu i freske su bile izlozene atmosferskim nepogodama. Bilo je i vremena kada su ovce nesmetano ulazile u crkvu, kada se sluzilo samo dva puta godisnje. Iz jednog zapisa iz 1829.godine vidi se da je Zica samo jedna velika rusevina. Kako i za srpski narod, tako i za Zicu, najtezi period je bio doba II svetskog rata. 1941.god. Zica je bombardovana. Deo severnog dela zida bio je do temelja porusen i svi objekti koji su se nalazili oko crkve (konaci, stamparija) bili su zapaljeni. U isto vreme bila su i masovna streljanja ljudi, na hiljade, u Kraljevu, Kragujevcu... Sve se to desavalo kada je duhovni zivot u Srbiji bio veoma razvijen zahvaljujuci vladiki zickom Nikolaju Velimirovicu, a Zica bila puna monaha.
Jos za vreme II svetskog rata Zica je obnovljena ali se 1987.god. zapocelo sa obnovom


1517154-i269a_by_Jelena-Zica.jpg
 
Прича о светој души

Читав живот је посветила напуштеној деци и манастиру. Остала је упамћена као добра српска мајка, скромна, племенита и духовна следбеница владике Николаја

Једна од најобразованијих српских игуманија

– О где си ти Надо, дошла из оног твог дворца, где си у Београду живела, у ову турску кућу, да служиш деци овде у Битољу.
– Ово је лепши дворац!
– Љубав те је довела, љубав покренула. Зато си и дошла вамо. У Светом писму стоји: „Нероткиња ће имати више деце од оне која рађа“. То је за овакве прилике казано. Имаћеш овде стотину духовне деце. А колико је само духовне деце имала света Петка, па свети Сава који је цео наш народ родио? Дошла си овамо да оставиш велики помен својим родитељима и себи...

http://www.casopishorizont.com/igumanijaana.html
 
Богу грешан, пред људима чист

Хаџи Рувим

Рувим се моли Богу за опрост

Беше 29. јануар 1804. године. Хладан и ветровит дан. Од студени пуцају и камен и дрво. Шибан северцем, низ Дунав се ваљају санте леда. Тмурно и мразовито јутро. Из Небојшине куле у Београду, одред јаничара изводи окованог Хаџи Рувима. Крећу се полако, корак по корак. Вукући гвожђе, Рувим се моли Богу за опрост. На знак Фочић Мехмед-аге отпоче мучење. Стргоше са њега мантију, прислонише му железо на груди. Хаџи Рувим не пусти гласа. Усијаним клештима кидају месо, а Рувим ћути. Задивљен таквом чврстином, Аганлија оконча мучење. Допусти Рувиму да се помоли пред смрт. Мученик клече на залеђени камен, тихо изговори молитву за исход душе, а онда гласно рече: – Богу грешим све више и више, а вама ништа нисам згрешио. Сад чините своје…

И глава мудрог архимадрита и светог човека, Хаџи Рувима, одлете низ залеђени камен. Посрамљени Турци се скупише и кренуше с губилишта без речи. Са оловног неба закрешташе свраке. Наслутише буну и гнев народа. И доиста, ускоро се све упали...

http://www.casopishorizont.com/hadziruvim.html
 
http://www.uputstva.co.yu/manastiri/manastiri.htm

ja i moja supruga smo obišli preko 80 manastira i stavili na sajt.

u planu su i svi ostali manastiri u srbiji.

ovaj sajt nije profitabilan i mi sami finansiramo sva putovanja.

ovo je jedini sajt u srbiji na kome su svi manastiri i imamo oko 10000
posetilaca mesečno iz celog sveta


za VIRGINIJU:

ako skidaš tekst i slike sa našeg sajta i stavljaš ovde onda je normalno
da staviš i adresu odakle si ih skidala.
one su intelektualna svojina i bez dozvole autora
ne smeju se prenositi dalje.
ako si toliki "vernik" treba da znaš za poslovicu NE KITI SE TUDJIM PERJEM
 
Вера од болести јача

Најстарији манастир у Овчарско-кабларској клисури током године посети велики број људи. Разлог су, свакако, историјске, градитељске и уметничке вредности ове светиње, али и све чешћа казивања о чудотворним исцељењима која се овде догађају. Ипак, може се помоћи само онима којима је вера јака

– Када се болест јави, многи најпре пожуре врачарама и гатарама. Када ђаво однесе шалу, многи се обрате медицини и лекарима. Нажалост, тек када се нада изгуби, сете се Бога и цркве. А заборављају, притом, да је управо Христ био највећи исцелитељ, који је сваку бољку лако отклањао. – Каже нам ово монахиња Еупраксија, игуманија манастира Никоље у Овчарско-кабларској клисури и, по свему судећи, треба јој веровати. Јер Никоље није само најстарија и најпосећенија светиња у Српској Светој Гори, већ и место чудотворних исцељења. Место где су током минулих векова и монаси и мирјани налазили духовну оазу, спокој и уточиште од свакојаких људских зала. Тако је било некада, тако је и данас...

Светогорци први стигли

Манастир Никоље је само једна од десетак светиња које крије оштра клисура између Каблара и Овчара. До почетка прошлог века ово је било ненастањено, скоро непроходно подручје. Оштре планинске литице, густе шуме, дубоки вирови и брзаци Западне Мораве, разно звериње и гмизавци, нису били превише гостољубиви. Тешко се овуда могла пробити бројна војска, а појединци, и да су хтели, нису смели. С друге стране, оно што је освајачима био проблем, прогоњенима је био спас. Вазда се овде бежало и од невоље склањало. У пећинама се спавало, у природи хранило. И тако би бивало све док зло не прође и док се народ кући не врати.

http://www.casopishorizont.com/manastirnikolje.html
 

Prilozi

  • manastirnikolje.jpg
    manastirnikolje.jpg
    57,3 KB · Pregleda: 7
  • manastirnikolje_1.jpg
    manastirnikolje_1.jpg
    26 KB · Pregleda: 5
raspitivala sam se za venčanje u manastiru Ljubostinja, međutim, rečeno mi je da venčavaju samo iz te parohije. Da li neko zna da li je moguće napraviti ustupak, jer baš imam veliku želju da se tamo venčam?
 
Evo da dodam i ja nesto...
NIMNIK-u blizini Srebrnog jezera sa crkvom posvecenom sv.Nikoli i kapelicom posvecenom sv.Nikolini koja je,po predanju,ubijena ne zelevsi da Turcima oda mesto manastira.Kazu-imala je 12 godina,a nad njenim grobom izmoljena su mnoga cuda!Jedno od tih "cuda"trckara po mom komsiluku(posle 16 godina braka i bezuspesnih lecenja)



 

Back
Top