Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Хиндуизам
Хиндуси следе 'вечну религију', свеобухватни пут живота и културе која их води кроз разна животна раздобља, смрт и поновно рађање.
Реч 'Хиндус' потиче од персијске речи за 'Индијца' а 'хиндуизам' је религија народа Индије. Тачна дефиниција, међутим, није тако једноставна. Хиндуизам је врло широк појам нејасног поимања. Нема оснивача ни темељног веровања. Ипак поседује света писма Ргведу, која пружа кључ за разумевање хиндуизма као целине.
Негде између 1500. и 1200. године пре Христа - некако у време кад је Мојсије повео Израелце из Египта - дивља племена Аријаца на бојним су колима запосела Индију, долазећи са северозапада населили су се у подручје данашњег Пенџаба. Имали су уважену класу свештеника који су складали химне у част својих богова а певали их приликом жртвовања. Током година те су се химне упамтиле и чудесно се очувале, па су у каснијим вековима, њих 1028, прикупљене у писменом облику у Ргведи, најстаријој постојећој верској књижевности која је Хиндусима најсветија књига.
Развој религије
Како се религија Аријаца ширила, упила је елементе већ присутних култура, например, од становника долине реке Инд на северу земље, и Дравида на југу. И хиндуизам каквог данас познајемо, је попут велике, дубоке реке у коју су, кроз раздобље од преко 3000 година, утицали многи потоци и брзаци. Ти потоци и брзаци су веровања и обреди многобројних раса, етничких група и култура на индијском потконтиненту. То значи да постоји толико различитих облика хиндузима колико има и села или група Хиндуса.
Истакунута и превлађујућа струја која пружа темељ за неко јединство је религија која је израсла из Ргведе и касније ведске књижевности. То значи да индијска религија има извесна разлучна значења. Једна од тих је доктрина о реинкарнацији: веровање да приликом смрти душа увек прелази у неко друго тело док се коначно не ослободи непрестаног точка поновног рођења.
Многи путеви спасења
Хиндуса има око 400 милиона. Углавном се налазе у Индији, али и у другим деловима Азије, у подручју Антила а однедавно и у Европи, на Западу. Хиндуизам нуди, уопштено говорећи, три пута спасења од циклуса поновног рађања. То су: филозофија или спознаја, верски обреди и побожност.
И тако у хиндуизму постоје раме уз раме врхунско филозофско умовање, које дотиче Крајњу Стварност, најстрпљивија дисциплина концентриране медитације, религијски обреди и посвећена побожност у поштовању скулптура небројених омиљених богова.
Од почетка деветнаестог века, откако су Индијци дошли у везу са западном културом настали су многи реформаторски покрети.
Бити Хиндус данас значи веровати у хиндуистички начин живота и следити га на најбољи могући начин.
Рамајана је настала око древне херојске приче. Бог Вишна се појављује као Рама, храбар кнез. Смело избавља своју жену Ситу од Раване, демонског краља Ланке, уз помоћ Ханумана, бога – мајмуна, затим се враћа да влада својим краљевством. У Индији и Југоисточној Азији та прича о победи добра над злом годишње се приказује, поглавље по поглавље.
Махабхарата је настала око древне ратничке приче. Бог Вишна се појављује као Кришна, љубљени пријатељ и саветник за петоро Пандава браће. Браћа су јунаци у великој бици између Пандаве и Кураве.
Хиндуси следе 'вечну религију', свеобухватни пут живота и културе која их води кроз разна животна раздобља, смрт и поновно рађање.
Реч 'Хиндус' потиче од персијске речи за 'Индијца' а 'хиндуизам' је религија народа Индије. Тачна дефиниција, међутим, није тако једноставна. Хиндуизам је врло широк појам нејасног поимања. Нема оснивача ни темељног веровања. Ипак поседује света писма Ргведу, која пружа кључ за разумевање хиндуизма као целине.
Негде између 1500. и 1200. године пре Христа - некако у време кад је Мојсије повео Израелце из Египта - дивља племена Аријаца на бојним су колима запосела Индију, долазећи са северозапада населили су се у подручје данашњег Пенџаба. Имали су уважену класу свештеника који су складали химне у част својих богова а певали их приликом жртвовања. Током година те су се химне упамтиле и чудесно се очувале, па су у каснијим вековима, њих 1028, прикупљене у писменом облику у Ргведи, најстаријој постојећој верској књижевности која је Хиндусима најсветија књига.
Развој религије
Како се религија Аријаца ширила, упила је елементе већ присутних култура, например, од становника долине реке Инд на северу земље, и Дравида на југу. И хиндуизам каквог данас познајемо, је попут велике, дубоке реке у коју су, кроз раздобље од преко 3000 година, утицали многи потоци и брзаци. Ти потоци и брзаци су веровања и обреди многобројних раса, етничких група и култура на индијском потконтиненту. То значи да постоји толико различитих облика хиндузима колико има и села или група Хиндуса.
Истакунута и превлађујућа струја која пружа темељ за неко јединство је религија која је израсла из Ргведе и касније ведске књижевности. То значи да индијска религија има извесна разлучна значења. Једна од тих је доктрина о реинкарнацији: веровање да приликом смрти душа увек прелази у неко друго тело док се коначно не ослободи непрестаног точка поновног рођења.
Многи путеви спасења
Хиндуса има око 400 милиона. Углавном се налазе у Индији, али и у другим деловима Азије, у подручју Антила а однедавно и у Европи, на Западу. Хиндуизам нуди, уопштено говорећи, три пута спасења од циклуса поновног рађања. То су: филозофија или спознаја, верски обреди и побожност.
И тако у хиндуизму постоје раме уз раме врхунско филозофско умовање, које дотиче Крајњу Стварност, најстрпљивија дисциплина концентриране медитације, религијски обреди и посвећена побожност у поштовању скулптура небројених омиљених богова.
Од почетка деветнаестог века, откако су Индијци дошли у везу са западном културом настали су многи реформаторски покрети.
Бити Хиндус данас значи веровати у хиндуистички начин живота и следити га на најбољи могући начин.
Рамајана је настала око древне херојске приче. Бог Вишна се појављује као Рама, храбар кнез. Смело избавља своју жену Ситу од Раване, демонског краља Ланке, уз помоћ Ханумана, бога – мајмуна, затим се враћа да влада својим краљевством. У Индији и Југоисточној Азији та прича о победи добра над злом годишње се приказује, поглавље по поглавље.
Махабхарата је настала око древне ратничке приче. Бог Вишна се појављује као Кришна, љубљени пријатељ и саветник за петоро Пандава браће. Браћа су јунаци у великој бици између Пандаве и Кураве.