ШТА ЈЕ ХИНДУИЗАМ?

Strela

Elita
Poruka
17.244
Хиндуизам


Хиндуси следе 'вечну религију', свеобухватни пут живота и културе која их води кроз разна животна раздобља, смрт и поновно рађање.


Реч 'Хиндус' потиче од персијске речи за 'Индијца' а 'хиндуизам' је религија народа Индије. Тачна дефиниција, међутим, није тако једноставна. Хиндуизам је врло широк појам нејасног поимања. Нема оснивача ни темељног веровања. Ипак поседује света писма Ргведу, која пружа кључ за разумевање хиндуизма као целине.

Негде између 1500. и 1200. године пре Христа - некако у време кад је Мојсије повео Израелце из Египта - дивља племена Аријаца на бојним су колима запосела Индију, долазећи са северозапада населили су се у подручје данашњег Пенџаба. Имали су уважену класу свештеника који су складали химне у част својих богова а певали их приликом жртвовања. Током година те су се химне упамтиле и чудесно се очувале, па су у каснијим вековима, њих 1028, прикупљене у писменом облику у Ргведи, најстаријој постојећој верској књижевности која је Хиндусима најсветија књига.

Развој религије

Како се религија Аријаца ширила, упила је елементе већ присутних култура, например, од становника долине реке Инд на северу земље, и Дравида на југу. И хиндуизам каквог данас познајемо, је попут велике, дубоке реке у коју су, кроз раздобље од преко 3000 година, утицали многи потоци и брзаци. Ти потоци и брзаци су веровања и обреди многобројних раса, етничких група и култура на индијском потконтиненту. То значи да постоји толико различитих облика хиндузима колико има и села или група Хиндуса.

Истакунута и превлађујућа струја која пружа темељ за неко јединство је религија која је израсла из Ргведе и касније ведске књижевности. То значи да индијска религија има извесна разлучна значења. Једна од тих је доктрина о реинкарнацији: веровање да приликом смрти душа увек прелази у неко друго тело док се коначно не ослободи непрестаног точка поновног рођења.

Многи путеви спасења

Хиндуса има око 400 милиона. Углавном се налазе у Индији, али и у другим деловима Азије, у подручју Антила а однедавно и у Европи, на Западу. Хиндуизам нуди, уопштено говорећи, три пута спасења од циклуса поновног рађања. То су: филозофија или спознаја, верски обреди и побожност.

И тако у хиндуизму постоје раме уз раме врхунско филозофско умовање, које дотиче Крајњу Стварност, најстрпљивија дисциплина концентриране медитације, религијски обреди и посвећена побожност у поштовању скулптура небројених омиљених богова.

Од почетка деветнаестог века, откако су Индијци дошли у везу са западном културом настали су многи реформаторски покрети.
Бити Хиндус данас значи веровати у хиндуистички начин живота и следити га на најбољи могући начин.

Рамајана је настала око древне херојске приче. Бог Вишна се појављује као Рама, храбар кнез. Смело избавља своју жену Ситу од Раване, демонског краља Ланке, уз помоћ Ханумана, бога – мајмуна, затим се враћа да влада својим краљевством. У Индији и Југоисточној Азији та прича о победи добра над злом годишње се приказује, поглавље по поглавље.

Махабхарата је настала око древне ратничке приче. Бог Вишна се појављује као Кришна, љубљени пријатељ и саветник за петоро Пандава браће. Браћа су јунаци у великој бици између Пандаве и Кураве.
 
Веровања

Хиндус је монотеиста у свом срцу; верује у једнога Узвишеног Бога - Брахмана, 'Апсолутног' - који влада светом уз помоћ многих мањих богова. Образованом Хиндусу, мањи богови су попут светаца и анђела у неким огранцима хришћанства. Обичном вернику или 'сеоском Хиндусу' они су много важнији.

Религија Хиндуса се може поделити на три огранка или секте, свака са својим погледом на свет природе и именом за узвишеног бога: Вишна, Шива или Шакти.

Породице се, по својој дугој традицији, држе једне одређене секте. Оне су распрострањене свуда по Индији, мада је шиваизам посебно јак у Кашмиру, на северу и у Тамилу, на југу, а шактизам у Бенгалу и Асаму. Три секте живе у мање-више складном односу, где поштоваоци једног бога понекад поштују свог бога на олтару другога. Образовани Хиндус верује да су три бога само различити начини гледања на једног те истог Узвишеног Бога или Крајњу Стварност.

Три секте

Вишну поштују у једном од његових десет утеловљења. Углавном је добре воље, седи на престолу у небу уз своју жену божицу Лакшми. Због бриге за овај свет, с времена на време спушта се на земљу у једном од својих утеловљења.

Шива се по свом карактеру разликује од Вишне. По нарави је мрачан и суморан, чини се да та његова особина проистиче од Рудре, ведског бога планина и олује. Шиву описују како вреба на ружним местима као што су бојна поља и гробља. Скулптуре га приказују с венцем лобања, окружена злим духовима док плеше сабласни плес којим уништава свет. У другим приликама приказан је као велики аскета, занесен непрекидним медитацијама на Хималајима. Поклоници поштују Шиву приказаног у скулптури а такође и у симболу линге, кратког, округлог фаличког ступа, који представља стваралачку моћ бога. Шиваизам има и своје неугодне стране. То су жртвовање животиња и аскетско самовољно наношење озледа на властитом телу. Већина поклоника ипак сматра свог бога милосрдним и пуним љубави.

Шакти, велика мајка божица, својим је поклоницима врхунско божанство. Сматрају да бог у свом мушком облику није активан у свету па га зато не треба поштовати. Његова жена Шакти преузела је ту улог па сви поштују њу, и то у њеном окрутном облику Дурге или Кали, а у блажем облику као Парвати или Ума. У свом окрутном облику, Шакти се често приказује као одвратна стара вештица која носи са собом разно оружје и гази демона. Чак је и данас поштовање пропраћено жртвовањем животиња. У прошлости је било приношење људских жртава Дурги. У свом блажем облику, Шакти се појављује као прекрасна млада жена. Премда се може разјарити у гневу на грешнике, она је пуна љубави и доброте према својим поклоницима.

Други, већи богови, такође се поштују, као например, Брахма Створитељ, Ганеш, бог-слон, Хануман, бог-мајмун и Сурyа, бог-сунце.

Традиција аскетизма снажна је у Индији. Следбеници традиције називају се јогијима. У своме трагању за мистичним искуством, подносит ће сваковрсне телесне патње.
Жене Хиндуса, премда поштоване, сматрају се потчињенима мушкарцима.

Најпознатија последица таквог веровања је сати, данас забрањен. Удовица ће бити спаљена на мужевљевом погребу да осигура спасење за њега и себе.
 
Свети списи

Веда Ргведа се састоји од химни довршених око 900. године пр. Христа.
Самаведа се састоји од стихова угларном узетих из Ргведе прилагођени ритмичком рецитовању при жртвовању.
Yајурведа написана је у прози и даје упутства онима који служе при приношењу жртава.
Атхарваведа садржи магичне формуле, писане у стиховима, које помажу у излечењу болести и осигуравају успех у рату.

Брахмана су додаци Ведама, садрже разрађена тумачења жртвених обреда.
Упанишаде датирају из 600. године пр. Хр., темеље се на Ведама али одражавају скретање од обреда ка филозофији, посебно у односу према доктрини о реинкарнацији.
Закони настоје да управљају друштвом Хиндуса.
Велики епови Махабхарата и Рамаyана епским приказима осликавају сву сложеност хиндуског веровања и понашања. Махабхарата садржи најпознатији и најомиљенији свети спис савременог хиндуизма, Бхагавад Гиту.
Пурана Развија митологију класичног хиндуизма у низу дугачких стихова из средњевековног раздобља.

Главне речи

Брахман Самоопстајаћа, свеобухватна моћ, космичко јединство.
Атман Бит или начело живота стварност у индивидуалном облику, различита од брахмана.
Маја Дословце 'илузија'; овај свет нити је стваран нити нестваран.
Адваита Само једна стварност постоји. Све је у једном. Строги облик тог веровања назван 'монизам' подучавао је филозоф Веданте, Сханкара.
Дхарма Моралне и религијске дужности.
Карма Дословце 'акција'; немилосрдан морални закон узрока и последице који влада будућношћу: зли поступци воде поновном рађању у вишем реду, можда као свештеник.
Самсара Ропство живота, смрти и поновног рађања, којим управља закон карме.
Мокша дословце 'ослобођење' од непрекидног точка поновног рађања.
Бхакти Побожност или поштовање исказано једном божанству. Ослобођење вером за разлику од ослобођења делима или спознајом.
 
Dikan:
Da li se treba govoriti o sukobu hinduista, muslimana i sika.
Ili je tema politički odnosi Indije i Pakistana.
Možda na pdf.Politika nadoknađujete nepostojanje pdf.Religija.
Ili je to znak protesta zbog teme izvesnog člana adem_ks. ;-)

Видиш, може се поћи и од овог првог аспекта који си навео,

али није лоше да у духу толеранције, упознамо и Хиндуизам,

барем је то мирољубив поглед на свет.
 
Начин живота

Хиндуизам је начин живота. То је низ дужности које треба обављати унутар божански уређеног друштва. Темељна јединица друштва је породица. И тако је живот појединца у сваком ступњу живота означен породичним обредима. Рођење, иницијација, венчање и смрт - сваки поједини догађај има свој обред, као и дневна поштовања и годишњи празници. Појединац се подсећа да је део породице. Такође постаје свестан да је породица део касте а каста део друштваног слоја.

Постоје четири велике класе људи: свештеници (брахмини), племићи (ксхатриyе), трговци и сељаци(ваисхyје) и обични радници (схудре). Постоје и отпадници од друштва и људи изван класа. Сви су подијељени у касте или поткласе, свака има одређене дужности. По предању, на четири се класе гледа као на потпуно одвојене врсте. Члан једне друштвене класе неће се венчати с чланом друге - чак неће ни јести с њим. Данас, барем тероретски, такве су разлике укинуте.

Човек који припада трима горњим класама пролази кроз четири стадијума у свом животу. Стадијум ученика нежење, домаћина, пустињака и бескућног верског просјака. У први стадијум улази иницијацијом. Отада ће мушкарац носити посвећену врпцу која му је обавијена око левог рамена и иде испод десног пазуха. Брак је важан, и само венчање је један од најсвечанијих и сложених обреда у хиндуизму, јер осигурава не само наставак породице, већ и благостање преминулих чланова породице који бораве у другом свету. Једино син може обавити погребне свечаности и обреде што омогућује души његовог преминулог оца ново духовно тело којим ће се преселити у следећи живот.
 
Хиндуизам у породици

Сви најважнији обреди хиндуизма обављају се код куће, а најчешће поштовање божанства (пуја). Хиндус поштује као појединац и као породица а не као заједница верника - осим у савременим реформисаним сектама. У већини кућа налази се неки угао или соба где се налази породични жртвеник. На њему је статуа или симбол божанства. То може бити спирално обликован камен који представља Вишнуа или камени стуб који представља Шиву. То су и јарко обојене слике које приказују хиндуску митологију или осликавају јуначка дела богова. Поштовалац најпре помазује бога док изговара текст. Затим седа испред њега и медитира. Пали миришљаве штапиће или тамјан, а испред жртваника полаже храну и цвеће.

Поштовање у храму је слично.

Стаза дужности је пут спасења: садржи ослобађање душе од непрекидног животног циклуса, смрти и поновног рађања.

Празници

У Индији има много разних празника.
Храмске светковине
Барем се једном годишње носи макета храма у јавној поворци с врло разрађеним свечаностима.
Холи светковина
Одржава се почетном пролећа, у фебруару и марту. Има корене у древном култу плодности. Народ пева песме, носи фалуске симболе и ужива у међусобном прскању обојеном водом и прахом.
Дасера светковина
Омиљени десетодневни догађај у септембар/октобар, одржава се у част божице Дурге. Порекло вуче од Рамине победе над Раваном, што је приказано у Рамаyани. Велике слике Раване носе улицама уз прскалице и петарде да би их касније запалили Раминим ватреним стрелицама.

Дивали светковина
Слави се четири дана за Нову годину; удружена с Рамом, духовима преминулих, Вишном и његовом женом Лакшми, божицом богатства и благостања. Пале се уљне светиљке, а куће чисте за добродошлицу Лакшми, петардама се терају злодуси. Дивали посебно светкују пословни људи, отварају нове књиговодствене књиге с молитвама Лакшми за успех у новој години.

Ниједно хиндуско село није без храма или светишта. У већим храмовима, где долази много поклоника, бог се буди у свитање и односе га из спаваће собе где је спавао са својом женом. У соби где је светиште, перу га, бришу, одевају, приносе му жртве и хране га. Верује се да он једе нематеријални део хране, а оно што остаје дели се верницима или сиротињи.

Свадбени обред за Хиндусе има велико лично и религијско значење.

Овај текст је само покушај да се у кратим цртама што једноставније представи хиндуизам. Молимо читаоце да разумеју да ових неколико речи не могу описати све појединости и специфичности развоја хиндуизма кроз векове његовог постојања.
 
Osnovna obilježja

Om ili Aum, najsvetiji simbol u HinduizmuHinduizam nema ni osnivača ni proroka. Nema određenu crkvenu ili institucionalnu strukturu, ni strogo određen credo. Hinduizam je čvrsto isprepleten s predajom o zemlji Indiji, njezinim društvenim sustavom i poviješću. Neki smatraju da je hinduizam »savez kultova i običaja, kolaž ideja i duhovnih težnji«. Moglo bi se postaviti pitanje radi li se o jednoj vjeri ili više vjera, jer hinduizam obuhvaća mnogo različitih vjerovanja i tumačenja:

većina hindusa vjeruje u Boga na ovaj ili onaj način; pojedini hindus može štovati jednog boga, nekoliko njih ili nijednog
neki hindusi vjeruju da poštovanje svih živih bića zahtijeva da budu vegetarijanci; drugi će žrtvovati životinje za vrijeme hramskih svečanosti
neki obožavaju Šivu, neki Višnu ili njegove inkarnacije; drugi pak štuju božice
stanovnici jednog sela nemaju isto središte vjere, koje će ujediniti seljake i na drugom mjestu

180px-Aum.svg.png


Ipak, za hinduizam je karakteristična vjera u nizove utjelovljenja, seobe duša ili reinkarnacije i u tome je značajna razlika pored svih velikih bliskoistočnih jednobožačkih religija koje čovjekov život vide kao jednokratan, premda na neki način vječan, događaj u kojem je naglasak na moralnim odlukama u skladu s Božjim zapovijedima te na njihovoj konačnoj prosudbi nakon smrti. Hindus misli o toku života kroz mnoge egzistencije. To se skriva iza pojma samsara, koji označava tijek života od rođenja do smrti, zatim do ponovnog rođenja – životni ciklus.

Povezan s pojmom samsare jest i pojam karme. Karma doslovno znači »djelo« ili »djelatnost«, a zapravo označava zasluge, krivnje te posljedice čovjekovih djelovanja u jednom životu. U kojem će se sljedećem utjelovljenju duša naći ovisi o njenoj karmi. Hindusi vjeruju da se karma prikuplja i raste, te prenosi kroz mnoga utjelovljenja. Neki smatraju da se posljedice ranijih djela ipak daju popraviti pokajanjima i obredima, »odrađivanjem« kroz nagrade i kazne, te da se na kraju može postići mokša ili »oslobođenje« od cijelog lanca samsare i to kroz odustajanje i odbacivanje od svjetovnih žudnji i želja, oslobađanje od neprekidnog kotača ponovnog rađanja.

Za sve hinduse sveta je i rijeka Ganges, koja ne napaja samo njihovu zemlju, voda je simbol beskonačnog života. Stotine tisuća vjernika obredno se kupaju svakog dana na njezinim obalama. Najznačajnije takvo središte jest grad Benares na Gangesu, koji je ujedno i najsvetiji indijski grad – za hindusa mjesto na kojem želi umrijeti. Poslije spaljivanja pepeo raspu po vodi svete rijeke i »život se nastavlja«.

180px-Reincarnation_AS.jpg
 
eremita:
Qq....qq.....qq.......

Hare Krišna Hare Krišna,
Krišna Krišna Hare Hare,
Hare Ráma Hare Ráma,
Ráma Ráma Hare Hare.



Hare Krišna

Skoči na: navigacija, pretraga
Hare Krišna je religija indijskog porekla koja je vrlo raširena u Severnoj Americi. Krišna je jedan od avatara, odnosno ovaplođenja indijskog boga Višnua. Pun naziv ove sekte je “Međunarodno udruženje za svestnost Krišne”. Hinduističkog je korena i zasnovana na ekstatičkom obožavanju Krišne čije ime u doslovnom prevodu na naš jezik označava crnog, mračnog'.

Istorija i nastanak
Osnivač ovog pokreta je Svami Prahupada, rođen kao Abhaj Čaran De (1896 – 1977), koji je 1966. godine iz Indije došao u Ameriku. Studirao je engleski, filosofiju i ekonomiju. Kao 17 – godišnjak stigao je u Ameriku gde je krenuo da propoveda religiju “Krišnaizam”.

Verovanje
U Njujorku je počeo da se druži sa hipicima i da im propoveda svoje učenje. Govorio im je da treba da se odreknu svog dotadašnjeg načina života, odnosno da se odreknu besciljnog lutanja, drogiranja, razvrata i orgijanja. Učio ih je da treba da razvijaju svest o Krišni. Prahupada je govorio da se to postiže jednostavnim i neprestanim pevanjem "Hari Krišna, Hari Krišna, Krišna, Krišna, Hari, Hari, Hari Rama, Hari Rama, Rama..." Svami Praupada kao osnivač opredelio se za jednog od paganskih bogova koji je imao 16.000 žena iako sekta zabranjuje ljubav i propoveda strogi asketizam u tom pogledu. Brakovi su dozvoljeni i kontrolisani unutar zajednice jer su deca rođena na taj način posvećena Krišni.

Vjernici ove sekte su vegetarijanci, veruju u karmu (delanje, čin, podvig) i reinkarnaciju. Kultovi su im idolopoklonički. Nose indijska imena iako većinom nisu Indijci. Sledbenici uzimaju indijska imena, nose odeću boje šafrana, briju glave poput indijskih svetih ljudi i nose perčine. Da bi što lakše pridobili nove članove, govore da je Isus Hristos jedan od njihovih učitelja.


Kod nas
Hramovi su im replike indijskih, a kod nas su smešteni u Ćustendilskoj ulici na Karaburmi gde imaju svoj hram koji se zove Centar Veda. U njemu živi nekolicina (do skora 17) pripadnika sekte koji su prethodno odvojeni od svojih porodica. Kod nas svoje učenje šire prodajom i besplatnim deljenjem knjiga, organizovanjem predavanja i koncerata, što rade vrlo organizovano i uporno.

Nije loshe o ovome pisati,jer je to sekta kod nas
 
Hindu sekte:
(na zalost na Engleskom)

Prabhu Premi Sangh
All World Gayatri Pariwar
Ananda Marga Pracaraka Samgha
Arsha Vidya Gurukulam
Arya Samaj
Art of Living Foundation
Ahobila Matha
Aurobindo Ashrama
BAPS Swaminarayan Sanstha
Brahmakumaris Eshwareeya Vidyalaya
Brahmo Samaj
Chinmaya Mission
Divine Life Society
Dvaita Ashta mathas of Udupi
Hindu Aikya Vedi
International Society for Krishna Consciousness
Kanchi Shankara matham
Kaginele Kanaka Guru Peetha
Lingayat Movement
Mata Amritanandamayi Math, Kerala
Ramachandra Mission
Ramakrishna Math and Mission
Rashtriya Swayamsevak Sangha
Swadhyay Parivar
Sarada Math and Mission
Shree Swaminarayan Sampraday
Sree Narayana Dharma Paripalana Yogam
Sree Narayana Dharma Sangham
Sree Dharma Paripalana Yogam
Sri Krishna Chaitanya Mission
Theosophical Society Adyar
Vivekananda Kendra
Vedics Foundation
Yogoda Satsanga Society of India
Vishwa Hindu Parishad
Saiva Siddhanta Church
Sringeri Mutt
Sri Viswaroopa Panchamukha AnjaneyaSwami Foundation
Sri Ramachandrapura Samsthanam
Jagad Guru Kripalu Parisat
 
VIRGINIJA:
Nije loshe o ovome pisati,jer je to sekta kod nas

http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=4963227&postcount=1

Нисам мислила да се о Хиндуизму пише, са тог аспекта, већ са аспекта,

традиционалне религије на Индијском подконтиненту, религије која је старија

и од Хришћанства за неких 1200- 1500 година.

Хиндуизам је занимљив са културолошког становишта и по мени, сваки

образован човек треба да познаје основе водећих светских религија,

а сектама нек се баве надлежни органи!
 

Back
Top